Granični prelazi u Republici Srpskoj
Granični prelazi u Republici Srpskoj su mesto određeno za prelaženje državne granice, između dve države, gde se obavlja provera putnika i robe pri prelasku iz jedne države u drugu. Prema međunarodnom pravu, granični prelazi u Republici Srpskoj su jedina zvanično određena mesta koja se od severa, prema istoku, dalje ka jugu nalaze na mestima graničenja sa FBiH i susednim državama Hrvatskom, Srbijom i Crnom Gorom.[1]
Značaj
[uredi | uredi izvor]Preko graničnih prelaza ostvatruje se privredna, kulturna i socijalna komunikacija i povezanost Republike Srpske sa susedima, na šta ukazuje značajna frekventnost u drumskom (od 30 do 50 %) i telekomunikacionom saobraćaju.
Granični prelazi
[uredi | uredi izvor]Nasleđena i u novije vreme izgrađena drumska i železnička mreža na više mesta prelazi granice susednih država, a naročito Federacije BiH, što Republiku Srpsku integriše na teritorijalnom, regionalnom i kontinentalnom nivou.
Sa bivšim republikama SFR Jugoslavije Republika Srpska ima formirane (definisane) granične prelaze različitog nivoa opremljenosti, i to:[1]
BiH 
RS Novi Grad – Dvor 
Hrvatska ,- BiH RS Kozarska Dubica – Hrvatska Dubica Hrvatska,[a]
- BiH RS Gradina – Jasenovac Hrvatska),
- BiH RS Gradiška – Stara Gradiška Hrvatska ,
- BiH RS Brod – Slavonski Brod Hrvatska ,
- BiH RS Šamac – Slavonski Šamac ( Hrvatska),
- BiH RS Rača – Sremska Rača (
Srbija), - BiH RS Popovi – Badovinci ( Srbija),
- BiH RS Šepak – Trbušnica ( Srbija),
- BiH RS Karakaj – Mali Zvornik Srbija,
- BiH RS Bratunac – Ljubovija Srbija),
- BiH RS Skelani – Bajina Bašta Srbija ,
- BiH RS Vardište – Kotroman Srbija ,
- BiH RS Uvac – Uvac ( Srbija),
- BiH RS Hun – Šćepan Polje
Crna Gora , - BiH RS Zupci – Sitnica Crna Gora.
Svih 16 graničnih prelaza su osposobljeni za prelaz putnika i robe u drumskom saobraćaju.
Granični prelazi za međunarodni drumski saobraćaj putnika
[uredi | uredi izvor]
Granični prelazi za međunarodni drumski saobraćaj putnika su:
- Hrvatska Kostajnica – Kostajnica,
- Dvor – Novi Grad,
- Užljebić – Ripač,
- Aržano – Prisika,
- Orah – Orahovlje,
- Mali Prolog – Crveni Grm,
- Prud – Zvirići,
- Metković – Doljani,
- Čepikuće – Trebimlja.
Granični prelazi za međunarodni drumski prevoz putnika i robe
[uredi | uredi izvor]Granični prelazi za međunarodni drumski prevoz putnika i robe (Stara Gradiška – Gradiška i Nova Sela – Bijača) predmet su inspekcijske kontrole u skladu sa zakonodavstvom država potpisnica ugovora o ulasku u Evropsku uniju.
Granični prelazi za međunarodni drumski saobraćaj putnika i robe, kao i za promet voća i povrća predmet su kontrole usklađenosti sa tržišnim standardima i uspostavljenim standardima zdravstvene bezbednosti robe koja ulazi u Evropsku uniju:
- Županja – Orašje,
- Ličko Petrovo Selo – Izačić,
- Vinjani Donji – Gorica,
- Gornji Brgat – Ivanjica.
Ostali granični prelazi za međunarodni prevoz putnika i robe su:
(I) Granični prelazi za drumski saobraćaj:
- Gunja – Brčko,
- Slavonski Šamac – Šamac,
- Slavonski Brod – Brod,
- Jasenovac – Gradina,
- Maijevac-Velika Kladuša,
- Strmica – Strmica,
- Kamensko – Kamensko,
- Vinjani Gornji – Osoje,
- Klek - Neum,
- Zaton Doli – Neum II
(II) Granični prelazi za železnički saobraćaj:
- Drenovci – Brčko,
- Slavonski Šamac – Šamac,
- Volinja – Dobrljin,
- Ličko Dugo Polje – Martin Brod,
- Metković-Čapljina.
Na dva prelaza prema Republici Srbiji odvija se železnički saobraćaj:[1]
- na graničnom prelazu „Račaʺ vrši se promet putnika i robe,
- na turističkoj železnici Šargan – Dobrun – Višegrad, na graničnom prelazu se odvija samo promet turista (putnika).
Organizaciono-tehnička osposobljenost graničnih prelaza
[uredi | uredi izvor]Organizaciono-tehnička osposobljenost graničnih prelaza za promet putnika i robe generalno je neadekvatna i neefikasna. Neefiksnost prelaza posebno je izražena na frekventnim prelazima na severu Republike Srpske, koji gravitira evropskom koridoru 10.[2]
Uska grla graničnih prelaza su rezultat neadekvatne i nedovoljne infrastrukturne opremljenosti i modernizacije.
Planski razvoj graničnih prelaza
[uredi | uredi izvor]Planski razvoj graničnih prelaza na teritoriji Republike Srpske razvija se na osnovu bilateralnih sporazuma EU – Hrvatske, Republike Srbije, Republike Crne Gore sa Federacijom Bosne i Hercegovine, sa ciljem da se unaprede aktivnosti sa većom, ali jasno definisanom, liberalizacijom prometa putnika i robe na postojećim prelazima..[2]
Unapređivanje graničnih prelaza ima krajnji cilj članstvo svih država u EU i time, ukidanje graničnih prelaza. Do tog trenutka, u planskom periodu Republika Srpske će raditi na omekšavanju granica (graničnih prelaza), radi bržeg i efikasnijeg prometa putnika, robe i informacija.[2]
Sa svakom susednom državom ponaosob, koordinirano, po svetskim (EU) standardima, Republika Srpska će sukcesivno modernizovati i opremati postojeće granične prelaze i razmotriti mogućnost formiranja novih graničnih prelaza na mestima gde već postoje putne mreže i železničke mreže i objekti. Usaglašavanjem i, delimično, dopunama strateških planova i razvojnih politika susednih država i njihovog privrednog, socijalnog i kulturnog interesa i saradnje sa Bosnom i Hercegovinom, i obrnuto, novi granični prelazi mogu biti rezultat izgradnje planirane (nove) infrastrukture.[2]
Napomene
[uredi | uredi izvor]- ^ Od 1. jula 2013. ovaj granični prelaz služi samo za prelazak građana koji žive unutar pet kilometara granice i imaju pravo na pogranične propusnice.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v Granični prelazi, Ocjena stanja i problemi Izmjena i dopuna Prostornog plana Republike Srpske do 2025. - nacrt, Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju, novembar 2013.[1] str. 211
- ^ a b v g Granični prelazi, Ocjena stanja i problemi Izmjena i dopuna Prostornog plana Republike Srpske do 2025. - nacrt, Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju, novembar 2013.[2] str. 212
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Infrastruktura RS RARS Razvojna agencija Republike Srpske
