Гранични прелази у Републици Српској
Гранични прелази у Републици Српској су место одређено за прелажење државне границе, између две државе, где се обавља провера путника и робе при преласку из једне државе у другу. Према међународном праву, гранични прелази у Републици Српској су једина званично одређена места која се од севера, према истоку, даље ка југу налазе на местима граничења са ФБиХ и суседним државама Хрватском, Србијом и Црном Гором.[1]
Значај[уреди | уреди извор]
Преко граничних прелаза остватрује се привредна, културна и социјална комуникација и повезаност Републике Српске са суседима, на шта указује значајна фреквентност у друмском (од 30 до 50 %) и телекомуникационом саобраћају.
Гранични прелази[уреди | уреди извор]
Наслеђена и у новије време изграђена друмска и железничка мрежа на више места прелази границе суседних држава, а нарочито Федерације БиХ, што Републику Српску интегрише на територијалном, регионалном и континенталном нивоу.
Са бившим републикама СФР Југославије Република Српска има формиране (дефинисане) граничне прелазе различитог нивоа опремљености, и то:[1]
БиХ 
РС Нови Град – Двор 
Хрватска ,- БиХ РС Козарска Дубица – Хрватска Дубица Хрватска,[а]
- БиХ РС Градина – Јасеновац Хрватска),
- БиХ РС Градишка – Стара Градишка Хрватска ,
- БиХ РС Брод – Славонски Брод Хрватска ,
- БиХ РС Шамац – Славонски Шамац ( Хрватска),
- БиХ РС Рача – Сремска Рача (
Србија), - БиХ РС Попови – Бадовинци ( Србија),
- БиХ РС Шепак – Трбушница ( Србија),
- БиХ РС Каракај – Мали Зворник Србија,
- БиХ РС Братунац – Љубовија Србија),
- БиХ РС Скелани – Бајина Башта Србија ,
- БиХ РС Вардиште – Котроман Србија ,
- БиХ РС Увац – Увац ( Србија),
- БиХ РС Хун – Шћепан Поље
Црна Гора , - БиХ РС Зупци – Ситница Црна Гора.
Свих 16 граничних прелаза су оспособљени за прелаз путника и робе у друмском саобраћају.
Гранични прелази за међународни друмски саобраћај путника[уреди | уреди извор]
Гранични прелази за међународни друмски саобраћај путника су:
- Хрватска Костајница – Костајница,
- Двор – Нови Град,
- Ужлјебић – Рипач,
- Аржано – Присика,
- Орах – Ораховлје,
- Мали Пролог – Црвени Грм,
- Пруд – Звирићи,
- Метковић – Долјани,
- Чепикуће – Требимлја.
Гранични прелази за међународни друмски превоз путника и робе[уреди | уреди извор]
Гранични прелази за међународни друмски превоз путника и робе (Стара Градишка – Градишка и Нова Села – Бијача) предмет су инспекцијске контроле у складу са законодавством држава потписница уговора о уласку у Европску унију.
Гранични прелази за међународни друмски саобраћај путника и робе, као и за промет воћа и поврћа предмет су контроле усклађености са тржишним стандардима и успостављеним стандардима здравствене безбедности робе која улази у Европску унију:
- Жупања – Орашје,
- Личко Петрово Село – Изачић,
- Вињани Доњи – Горица,
- Горњи Бргат – Ивањица.
Остали гранични прелази за међународни превоз путника и робе су:
(I) Гранични прелази за друмски саобраћај:
- Гуња – Брчко,
- Славонски Шамац – Шамац,
- Славонски Брод – Брод,
- Јасеновац – Градина,
- Маијевац-Велика Кладуша,
- Стрмица – Стрмица,
- Каменско – Каменско,
- Вињани Горњи – Осоје,
- Клек - Неум,
- Затон Доли – Неум II
(II) Гранични прелази за железнички саобраћај:
- Дреновци – Брчко,
- Славонски Шамац – Шамац,
- Волиња – Добрлјин,
- Личко Дуго Поље – Мартин Брод,
- Метковић-Чапљина.
На два прелаза према Републици Србији одвија се железнички саобраћај:[1]
- на граничном прелазу „Рачаʺ врши се промет путника и робе,
- на туристичкој железници Шарган – Добрун – Вишеград, на граничном прелазу се одвија само промет туриста (путника).
Организационо-техничка оспособљеност граничних прелаза[уреди | уреди извор]
Организационо-техничка оспособљеност граничних прелаза за промет путника и робе генерално је неадекватна и неефикасна. Неефиксност прелаза посебно је изражена на фреквентним прелазима на северу Републике Српске, који гравитира европском коридору 10.[2]
Уска грла граничних прелаза су резултат неадекватне и недовољне инфраструктурне опремљености и модернизације.
Плански развој граничних прелаза[уреди | уреди извор]
Плански развој граничних прелаза на територији Републике Српске развија се на основу билатералних споразума ЕУ – Хрватске, Републике Србије, Републике Црне Горе са Федерацијом Босне и Херцеговине, са циљем да се унапреде активности са већом, али јасно дефинисаном, либерализацијом промета путника и робе на постојећим прелазима..[2]
Унапређивање граничних прелаза има крајњи циљ чланство свих држава у ЕУ и тиме, укидање граничних прелаза. До тог тренутка, у планском периоду Република Српске ће радити на омекшавању граница (граничних прелаза), ради бржег и ефикаснијег промета путника, робе и информација.[2]
Са сваком суседном државом понаособ, координирано, по светским (ЕУ) стандардима, Република Српска ће сукцесивно модернизовати и опремати постојеће граничне прелазе и размотрити могућност формирања нових граничних прелаза на местима где већ постоје путне мреже и железничке мреже и објекти. Усаглашавањем и, делимично, допунама стратешких планова и развојних политика суседних држава и њиховог привредног, социјалног и културног интереса и сарадње са Босном и Херцеговином, и обрнуто, нови гранични прелази могу бити резултат изградње планиране (нове) инфраструктуре.[2]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Од 1. jула 2013. овај гранични прелаз служи само за прелазак грађана који живе унутар пет километара границе и имају право на пограничне пропуснице.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Гранични прелази, Оцјена стања и проблеми Измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025. - нацрт, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, новембар 2013.[1] стр. 211
- ^ а б в г Гранични прелази, Оцјена стања и проблеми Измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025. - нацрт, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, новембар 2013.[2] стр. 212
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Инфраструктура РС РАРС Развојна агенција Републике Српске
