Pređi na sadržaj

Daspletosaurus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Daspletosaurus
Vremenski raspon: kasna kreda, 78–74.4 Ma
↓
Skelet D. torosus
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Kladus: Dinosauria
Kladus: Saurischia
Kladus: Theropoda
Porodica: †Tyrannosauridae
Potporodica: †Tyrannosaurinae
Rod: †Daspletosaurus
Russell, 1970
Tipska vrsta
†Daspletosaurus torosus
Russell, 1970
Ostale vrste
  • †D. horneri
    Carr et al., 2017
  • †D. degrootorum?
    (Voris et al., 2020)[1]
  • †D. wilsoni?
    Warshaw & Fowler, 2022
Sinonimi

Daspletosaurus je bio rod teropodnih dinosaurusa iz porodice tiranosaurida. Živeo je na teritoriji današnje kanadske provincije Alberte, a verovatno i na teritoriji današnje američke savezne države Montane. Živeo je u geološkom periodu između 78 i 74.4 miliona godina pre nove ere, odnosno u kampanijskoj epohi kasne krede. Samo 7 fosilnih primeraka koji definitivno pripadaju ovom rodu su do danas otkriveni.

Veličina daspletosaurusa je varirala između 3-5m[2] u visini karlice, i 8-11m u aksialnoj dužini.

Morfologija

[uredi | uredi izvor]

Daspletosaurus je imao redukovane prednje ekstremitete (što je zajednička karakteristika svih kasnijih tiranosaurida), ali su proporcionalno bili veći od prednjih ekstermiteta bilo kog drugog tiranosaurida[3].

Albertosaurus, gorgosaurus i daspletosaurus su svi posedovali plantarni greben na četvrtoj metatarzalnoj kosti. Ova osobina karakteristična je isključivo za tiranosauride koji su živeli na severu severnoameričkog kontinenta, dok se ne može videti ni kod jednog taksona sa juga kontinenta[4][5].

Daspletosaurus je, iako znatno manji po dimenzijama, bio robusnije građen od samog tiranosaurusa[6].

Morfologija lobanje

[uredi | uredi izvor]

Daspletosaurus je imao relativno visok rostrum[7], lobanju približno 1m dugu[8], i veoma velike zube u poređenju sa njegovim bliskim filogenetskim rođacima[3]. Lobanja daspletosaurusa bila je generalno teško građena. Prednji delovi, posebno nazalni, bili su spojeni. Daspletosaurus je imao otprilike isti odnos veličine između dužine lobanje i totalne dužine tela kao i albertosaurus, filogenetski srodnik iz iste geografske oblasti[8].

Zubi

[uredi | uredi izvor]
Skelet Daspletosaurusa u Fild Muzeju u Čikagu, SAD

Posedovao je 72 zuba, od kojih je svaki bio zakrivljen unazad i imao dentikle (zareze) usmerene ka gore[8]. Zubi su bili relativno tupi i imali su okrugle baze (sa izuzetkom premaksilarnih zuba, čije su baze podsećale na oblik latiničnog slova D, što je posledica heterodontije) koja im je omogućavala da podnesu velike pritiske, čime je daspletosaurus imao ujed koji lomi kosti. Dakle, velika snaga ugriza i oštre kandže bili su najverovatnije glavna "oružja" ove životinje.

Očne duplje

[uredi | uredi izvor]

Daspletosaurus je posedovao prilično jedinstvene orbite (očne duplje), predstavljajući neku vrstu prelaznog stadijuma između očnih duplji velikih razvijenih tiranosaurida, poput tiranosaurusa i tarbosaurusa, i očnih duplji kod primitivnijih tiranosaurida - albertosaurina. Albertosaurini su imali okrugle orbite, dok su razvijeniji tiranosauridi imali elipsaste orbite podeljene na 2 dela šiljatom koščicom koja se nastavljala iz postorbitala[3][9]. Površina spoljašnjeg dela maksile bila mu je gruba, i imao je krestu oko orbite koja je pokrivala njegove jugalne, postorbitalne i lakrimalne kosti. Za razliku od rodova poput tiranosaurusa i tarbosaurusa, daspletosaurus je imao zadebljanje kosti iznad orbita, koje je fomriralo strukturu koja je podsećala na obrve kod ljudi, kao i lakrimalne rogove. Razvijeniji tiranosauridi nisu imali ove strukture, i obično su posedovali strukture nalik rogovima na zadnjem delu njihovih lobanja.

Ponašanje

[uredi | uredi izvor]

Agresivnost

[uredi | uredi izvor]

Pronađeno je više pokazatelja da su jedinke daspletosaurusa bile agresivne jedna prema drugoj. Postoje najmanje 2 primerka daspletosaurusa koja pokazuju patologije na njihovim rostrumima koje se naizgled poklapaju sa zubima drugih daspletosaurusa. Jedan primerak ima zub zaboden u desnu preponsku kost, i odgrižen deo karlice. Otisci zuba pronađeni su i na repu i stopalu, što aludira da je napadač pokušavao da okrene žrtvu ili da joj odgrize nogu[10]. Ipak, nije moguće u potpunosti dokazati da je napadač bio drugi daspletosaurus, jer je zub verovatno mogao da pripada drugom onovremenom tiranosauridu iz istog ekosistema, gorgosaurusu.

Takođe je pronađen i 6m dug i pola tone težak mladi primerak, TMP 94.143.1, čije patologije pokazuju znake zarastanja, što upućuje da ugriz nije za svrhu imao da bude fatalan[11], a pokazuje i masivnu okruglu bušotinu na zadnjem delu lobanje[12][13]. Ove patologije mogu upućivati na borbe za teritorijalnu dominaciju, borbe tokom sezone parenja, ili čak kanibalizam[14].

Ipak, alternativna hipoteza jeste da su ove patologije uzrokovane infekcijom izazvanom pretkom vrste Trichomonas gallinae, protozojskog parazita koji napada ptice i uzrokuje sigurnu smrt usled gladovanja, zbog unutrašnjeg oticanja grla do koga dovodi. Patologije iste forme, nalik na ugrize, identifikovane su i na FMNH PR2081, najkompletnijem primerku tiranosaurusa reksa, kao rezultat infekcije, što upućuje na to da se verovatno radilo o infekciji[15].

Isti primerak pokazuje posmrtne ujede na desnoj strani donje vilice, što ukazuje da je verovatno bila žrtva lešinarenja[12][13], ali lešinar verovatno nije bio drugi daspletosaurus.

Socijalna predacija

[uredi | uredi izvor]

3 primerka daspletosaurusa i 5 primeraka hadrosaurida pronađena su zajedno u Tu Medisin formaciji. Od ta 3 primerka daspletosaurusa, jedan je identifikovan kao mladunče, drugi kao odrasla jedinka, a starost trećeg nije bilo moguće precizno utvrditi.

Par Daspletosaurusa prikazan bez perja
  • Mnogi paleontolozi, uključujući i Fila Karija, smatraju ovo za dokaz da su daspletosaurus i ostali tiranosauridi bili socijalni predatori, budući da su pronađeni otisci zuba tiranosaurida na primercima hadrosaurida.[6]
  • Verovatno je i da su pronađeni daspletosaurusi umrli dok su se hranili na već mrtvom plenu. Jedan od mogućih scenarija jeste da su hadrosauridi otrovani vulkanskim gasovima. Kada su daspletosaurusi došli, takođe su se otrovali vulkanskim gasovima. Moguće je da su došli u grupi, ali je moguće i da su dolazili jedan za drugim[6].
  • Takođe je moguće da su ubijeni tokom borbe oko plena sa grupom gorgosaurusa, ili grupom drugih daspletosaurusa.

Čak i da su ulovili sav ovaj plen sami, to ne mora nužno da znači da su bili socijalni predatori. Paleontolog Lorens Vitmer sugerisao je da su možda bili i komunalni predatori[16]. Komunalna predacija može se uočiti kod današnjih Komodo zmajeva i krokodila. Jedinke iste vrste se skupljaju u grupe da bi lakše ulovile plen, ali, iako sarađuju tokom lova, svaka lovi za sebe. I kada ne love, komunalni predatori žive odvojeno, za razliku od socijalnih predatora, koji većinom ceo svoj život provode u grupama.

Međutim, pojedini primerci tiranosaurusa reksa, poput poznatih "Vajreksa" i FMNH PR2081, iliti "Sju", pokazuju ekstremne patologije, koje bi u potpunosti ugrozile njihovu efikasnost u lovu i generalno zdravstveno stanje, i odvele ih u neizbežnu smrt. Međutim, ove patologije jasno pokazuju znake zarastanja i ne postoje naznake koje bi upućivale da su ovi primerci uginuli od posledica ovih povreda, što implicira da je ovim životinjama hrana donošena i da je o njima vođeno računa, kako sugeriše paleontolog Piter Larson[17]. Ovo manje-više upućuje na to da tiranosaurus jeste živeo u organizovanim komunama, ali to ne mora da znači da je i daspletosaurus živeo na isti način.

Otisci stopala

[uredi | uredi izvor]

2011. godine pronađeni su otisci stopala tiranosaurida, malih teropoda i hadrosaurida na jednom lokalitetu u Britanskoj Kolumbiji. Otisci stopala datirani su na 70 miliona godina pre nove ere, tako da su mogli pripadati samo albertosaurusu, gorgosaurusu ili daspletosaurusu. Identifikovano je 7 tragova koje su ostavile 3 različite jedinke. Svaki otisak bio je oko 19cm dugačak. Za razliku od drugih otisaka stopala pronađenih na lokalitetu, tragovi tiranosaurida su paralelni i, na osnovu njihove dubine, ostavljeni u isto vreme, što upućuje da su se tiranosauridi kretali u organizovanoj grupi[18][19]. Svi tragovi bili su usmereni u istom pravcu i razmak između njih bio je prilično mali - 5.5m između prvog i drugog, i 2.5m između drugog i trećeg. Prema paleontologu Ričardu Mekriju, ovo predstavlja siguran dokaz o nekoj formi društvenog života kod tiranosaurida[20][19].

Međutim, Mekri i njegove kolege smatraju da su otisci dovoljno jedinstveni da se uvrste u sopstveni ihnotakson, Bellatoripes fredlundi (“borbenolika stopala”), tako da ovo ne mora da predstavlja direktan dokaz da je daspletosaurus živeo u čoporima.[20][19]

Ovo otrkiće je jako bitno i jer nam otkriva da su tiranosauridi podizali njihove noge unazad prilikom hodanja, za razliku od ostalih teropodnih dinosaurusa koji su stopala podizali unapred[20][19].

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Chan-gyu Yun (2020). „A Subadult Frontal of Daspletosaurus torosus (Theropoda: Tyrannosauridae) from the Late Cretaceous of Alberta, Canada with Implications for Tyrannosaurid Ontogeny and Taxonomy”. PalArch's Journal of Vertebrate Palaeontology. 17: 1—13. Arhivirano iz originala 27. 09. 2020. g. Pristupljeno 22. 01. 2021. 
  2. ^ Berni, Dejvid (2001) "Velika enciklopedija dinosaurusa" Zmaj. Novi Sad.
  3. ^ a b v Holtz, Thomas R. (2004). "Tyrannosauroidea". In Weishampel, David B.; Dodson, Peter; & Osmólska, Halszka (eds.). The Dinosauria (Second ed.). Berkeley: University of California Press
  4. ^ Switek, Brian (2013) “Scrappy Utah Dinosaur Contributes Clues About Tyrannosaur History
  5. ^ Thomson, T., Irmis, R., Loewen, M. 2013. First occurrence of a tyrannosaurid dinosaur from the Mesaverde Group (Neslen Formation) of Utah: Implications for upper Campanian Laramidian biogeography. Cretaceous Research.
  6. ^ a b v "Daspletosaurus" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. децембар 2022) на Prehistoric Wildlife
  7. ^ McNab, Chris; Benton, Michael (2012) “The complete guide to Dinosaurs and other extinct reptiles” Marshall Editions, London
  8. ^ а б в Russell, Dale A. (1970). "Tyrannosaurs from the Late Cretaceous of western Canada". National Museum of Natural Sciences Publications in Paleontology.
  9. ^ Currie, Philip J. (2003). "Cranial anatomy of tyrannosaurids from the Late Cretaceous of Alberta". Acta Palaeontologica Polonica.
  10. ^ "Daspletosaurus" на Australian Museum
  11. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom :1.
  12. ^ а б Hone, D. W. E.; Tanke, D. H. (2015). "Pre- and postmortem tyrannosaurid bite marks on the remains of Daspletosaurus (Tyrannosaurinae: Theropoda) from Dinosaur Provincial Park, Alberta, Canada". PeerJ.
  13. ^ а б Geggel, Laura (2015) “Tyrannosaur Skull Bears Scars of Fierce Dino-Battle” LiveScience
  14. ^ Wolff, EDS; Salisbury, SW; Horner, JR; Varricci, DJ; Hansen, Davis Marinus; et al. (September 30, 2009). "Common Avian Infection Plagued the Tyrant Dinosaurs". PLTanke, Darren H.; Currie, Philip J. (1998). "Head-biting behavior in theropod dinosaurs: paleopathological evidence"
  15. ^ Wolff, EDS; Salisbury, SW; Horner, JR; Varricci, DJ; Hansen, Davis Marinus; et al. (September 30, 2009). "Common Avian Infection Plagued the Tyrant Dinosaurs". PLOS ONE.
  16. ^ Witmer, Lawrence (2011). "Dino Gangs: solitary, communal, or cooperative hunting in tyrannosaurs". Pick & Scalpel WitmerLab at Ohio University
  17. ^ "T. rex - Ultimate Survivor" National Geographic
  18. ^ Ghose, Tia (2014) “Tyrannosaurs “Gangs” Terrorized Ancient Landscape” LiveScience
  19. ^ а б в г McCrea, R., Buckley, L., Farlow, J., Lockley, M., Currie, P., Matthews, N., Pemberton, S. 2014. A ‘terror of tyrannosaurs’: The first trackways of tyrannosaurids and evidence of gregariousness and pathology in tyrannosauridae. PLoS ONE.
  20. ^ а б в Switek, Brian (2014) “Tracks Hint at the Social Life of Tyrant Dinosaurs” Laelaps. National Geographic
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дасплетосаурус&oldid=27855911”