Pređi na sadržaj

Dekomunizacija u Ukrajini

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Dekomunizacija u Ukrajini je počela tokom raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.[1] Nakon Revolucije dostojanstva 2014. godine, ukrajinska vlada je odobrila zakone koji su zabranili komunističke simbole.[2]

U maju 2015. godine, predsednik Ukrajine Petro Porošenko potpisao je set zakona kojim je započeo šestomesečni period za uklanjanje komunističkih spomenika (osim spomenika iz Drugog svetskog rata) i preimenovanje javnih mesta sa nazivima vezanim za komuniste. [3][4] U maju je OEBS izrazio zabrinutost da bi zakoni mogli negativno uticati na slobodu štampe u Ukrajini.[5]

Sledećeg jula Ministarstvo unutrašnjih poslova oduzelo je Komunističkoj partiji Ukrajine, Komunističkoj partiji Ukrajine (obnovljenoj) i Komunističkoj partiji radnika i seljaka pravo učešća na izborima i izjavilo da nastavlja sudske radnje koje su započete jula 2014. da okonča registraciju komunističkih partija u Ukrajini.[6] U decembru 2015. ove stranke su zabranjene; Komunistička partija Ukrajine se žalila na zabranu sudu.[7][8][9][10] Komunistička partija je nastavila da učestvuje na izborima tako što se pridružila krovnim grupama i kandidovala se kao nezavisni kandidati, dok druge dve stranke nisu osporavale njihovu zabranu. Komunistička partija je potpuno zabranjena i njena imovina je zaplenjena u julu 2022, tokom ruske invazije na Ukrajinu.

Do 2016. godine preimenovane su 51.493 ulice i 987 gradova i sela, a uklonjeno je 1.320 Lenjinovih spomenika i 1.069 spomenika drugim komunističkim ličnostima.[11]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rušenje statue Lenjina u Harkovu 28. septembra 2014.

Nezvanični proces dekomunizacije započeo je u Ukrajini nakon raspada Sovjetskog Saveza i naredne nezavisnosti Ukrajine 1991.[1] Prvi predsednik Ukrajine nakon sticanja nezavisnosti zemlje od Sovjetskog Saveza 1991. godine, Leonid Kravčuk, takođe je izdao naredbe usmerene na „desovietizaciju“ početkom 1990-ih.[1] Narednih godina, iako sporim tempom, istorijski spomenici sovjetskim liderima uklanjani su u Ukrajini;[1] ovaj proces je išao mnogo dalje u zapadnim regionima koji govore ukrajinski nego u industrijalizovanim istočnim regionima koji uglavnom govore ruski.[1] Zakoni o dekomunizaciji rađeni su u ukrajinskom parlamentu 2002, 2005, 2009, 2011. i 2013. godine, ali svi nisu uspeli da se realizuju.[12]

Tokom i nakon Evromajdana, počevši od pada spomenika Lenjinu u Kijevu 8. decembra 2013, demonstranti su uklonili ili uništili nekoliko Lenjinovih spomenika i statua.[4]

U aprilu 2014, godinu dana pre formalnog, nacionalnog procesa dekomunizacije u Ukrajini, lokalne vlasti su uklonile i promenile komunističke simbole i nazive mesta, kao u Dnjepropetrovsku.[13][14][15]

Ukrajinski parlament je 9. aprila 2015. usvojio zakon o dekomunizaciji.[16] Podnijela ga je Druga vlada Jacenjuka, zabranjujući promociju simbola " komunističkih i nacionalsocijalističkih totalitarnih režima".[17][18] Jedna od glavnih odredbi zakona bilo je priznanje režima Sovjetskog Saveza kao „zločinačkog“ i režima koji je „vodio politiku državnog terora“.[18] Zakon zabranjuje upotrebu komunističkih simbola i propagande i takođe zabranjuje sve simbole i propagandu nacional-socijalizma i njegovih vrednosti i bilo koje aktivnosti nacističkih ili fašističkih grupa u Ukrajini.[18] Zabrana se odnosi na spomenike, nazive mesta i ulica.[4] Zabrana se ne odnosi na spomenike iz Drugog svetskog rata i kada se simboli nalaze na groblju.[4][19] Izražavanje prokomunističkih stavova nije bilo protivzakonito.[2] Zabrana komunističkih simbola jeste dovela do uklanjanja stotina statua, zamene uličnih znakova i preimenovanja naseljenih mesta, uključujući neke od najvećih gradova Ukrajine poput Dnjepra.[4] Gradska uprava Dnjepra procenila je u junu 2015. da će 80 ulica, nasipa, trgova i bulevara morati da bude preimenovano.[20] Maksim Eristavi iz Hromadske. TV je krajem aprila 2015. procenila da bi preimenovanje u celoj zemlji koštalo oko 1,5 dolara milijarde.[12] Zakon je takođe dao poseban pravni status veteranima „borbe za ukrajinsku nezavisnost “ od 1917. do 1991. godine (životni vek Sovjetskog Saveza). [17] Istog dana, parlament je usvojio i zakon kojim je u nacionalnom leksikonu termin „ Veliki otadžbinski rat “zamenjen sa „Drugi svetski rat“ od 1939. do 1945. (umesto 1941–45. kao što je slučaj sa „Velikim otadžbinskim ratom“).[17][21] promena od velikog značaja.[22]

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko je 15. maja 2015. potpisao zakone o dekomunizaciji.[3] Time je počeo šestomesečni period za uklanjanje komunističkih spomenika i preimenovanje javnih mesta nazvanih po temama vezanim za komunizam.[3]

Gradska većnica u Mikolajevu tokom 2006 (levo) i 2017 (desno). Crvena zvezda, vidljiva na fotografiji iz 2006. godine, zemenjena je 2016. grbom Ukrajine.[23]

Ukrajinski zakon o dekomunizaciji se primenjuje, ali nije ograničen na:

Zakoni su objavljeni u Holos Ukraiini 20. maja 2015. godine, čime su sutradan zvanično stupili na snagu.[24]

Ukrajinski Institut nacionalnog pamćenja objavio je 3. juna 2015. spisak od 22 grada i 44 sela koja podležu preimenovanju. [25]Ubedljivo većina ovih mesta bila je u regionu Donbasa u istočnoj Ukrajini; ostali su se nalazili u centralnoj i južnoj Ukrajini. Prema zakonima o dekomunizaciji, opštinske vlasti su imale rok do 21. novembra 2015. da promene naziv naselja kojim upravljaju.[26] Za naselja koja nisu uspela da preimenuju, pokrajinske vlasti su imale rok do 21. maja 2016. da promene naziv.[26] Ako je posle tog datuma naselje i dalje zadržalo svoj stari naziv , Kabinet ministara Ukrajine je preimenovao naselje.[26]

Ukazom od 24. jula 2015. zasnovanom na zakonima o dekomunizaciji, ukrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova oduzelo je Komunističkoj partiji Ukrajine, Komunističkoj partiji Ukrajine (obnovljenoj) i Komunističkoj partiji radnika i seljaka pravo da učestvuju na izborima i navelo je da se to nastavlja. sudske radnje (koje su započete u julu 2014.) za okončanje registracije ukrajinskih komunističkih partija.[6][27]

Okružni upravni sud u Kijevu je 30. septembra 2015. zabranio partije Komunistička partija radnika i seljaka i Komunistička partija Ukrajine (obnovljena); obojica se nisu žalili.[28][29]

U oktobru 2015, statua Lenjina u Odesi je pretvorena u statuu negativca iz Ratova zvezda Darta Vejdera.[30]

Okružni upravni sud u Kijevu je 16. decembra 2015. u potpunosti potvrdio tužbu Ministarstva pravde, zabranjujući aktivnosti Komunističke partije Ukrajine.[31][32] Stranka se žalila na ovu zabranu Evropskom sudu za ljudska prava.[33]

U martu 2016, statue Lenjina, Feliksa Džeržinskog, Sergeja Kirova i spomenik Komsomolu uklonjene su ili skinute u istočnom gradu Zaporožju.[34] Statua koja gleda na Dnjeparsku hidroelektranu (ranije nazvana Lenjinova brana) bila je najveća preostala Lenjinova statua u Ukrajini.[34]

Ukrajinski parlament je 19. maja 2016. izglasao preimenovanje četvrtog po veličini ukrajinskog grada Dnjepropetrovska u „Dnjepar“.[35] Preimenovanje različitih lokacija je potpisano u zakon 20. maja 2016.[36][37]

Ukrajinski parlament je u julu 2016. proglasio da će novi nazivi mesta na Krimu, pod punom ruskom kontrolom od ruske aneksije Krima 2014. godine, „stupiti na snagu povratkom privremeno okupirane teritorije Autonomne Republike Krim i Sevastopolj pod opštom jurisdikcijom Ukrajine“.[38]

U maju 2017, 46 ukrajinskih poslanika, uglavnom iz frakcije Opozicionog bloka, podnelo je žalbu Ustavnom sudu Ukrajine da proglasi neustavnim zakone o dekomunizaciji iz 2015.[39]

Direktor Ukrajinskog instituta nacionalnog sećanja Vladimir Vjatrovič izjavio je u februaru 2018. da je „dekomunizam u kontekstu lišavanja simbola totalitarnog režima zapravo završen“. Iako je po njemu grad Kijev zaostajao.[40]

U februaru 2019. Centralna izborna komisija Ukrajine odbila je da registruje kandidaturu (lidera Komunističke partije) Petra Simonenka za ukrajinske predsedničke izbore 2019. zbog činjenice da statut, naziv i simbolika Komunističke partije Ukrajine nisu bili u skladu sa zakonima o dekomunizaciji iz 2015. Simonenko se žalio na odluku, ali je apelacioni sud potvrdio odluku Centralne izborne komisije Ukrajine. Tokom istog meseca februara, najavljeno je da će oblast Dnjepropetrovsk u budućnosti biti preimenovana u „Sičeslav“.[traži se izvor]

Ustavni sud Ukrajine je 16. jula 2019. potvrdio ukrajinske zakone o dekomunizaciji iz 2015. godine.[39]

Dana 7. novembra 2020. godine u selu Mala Rohan, sa fasade jedne škole demontiran je grb Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike.[41]

Dana 27. aprila 2022. (tokom ruske invazije na Ukrajinu 2022.), 27 ft (8 m) Bronzana statua iz sovjetske ere ispod Luka prijateljstva naroda u Kijevu, koja predstavlja rusko-ukrajinsko prijateljstvo, uklonjena je naredbom gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička.[42]

Kritika[uredi | uredi izvor]

Grb Ukrajinske SSR na vrhu gradske kuće u Harkovu, koji je uklonjen nakon što su zakoni stupili na snagu. Brojni sovjetski simboli su još uvek postavljeni na zgradama širom Ukrajine.

OEBS je 18. maja 2015. izrazio zabrinutost da bi zakoni mogli negativno uticati na slobodu štampe u Ukrajini.[5] OEBS je takođe izrazio žaljenje zbog toga što je video nedostatak mogućnosti civilnog društva da učestvuje u javnim raspravama o zakonima.[5]

Harkovska grupa za zaštitu ljudskih prava izjavila je (u maju 2015.) da su zakoni „(jedan od kojih) efektivno kriminalizuju javno izražavanje stavova mnogih Ukrajinaca“.[21][43]

Ruski poslanici su tvrdili (u aprilu 2015.) da je „cinično“ stavljati komunistički i nacistički simbol u jedan poredak, a proruski pobunjenici u Donbasu (region u istočnoj Ukrajini) osudili su zakon.[19] Tadašnji šef Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko izjavio je krajem februara 2016. da će, kada se preimenovani gradovi „vrate pod našu jurisdikciju“, oni biti preimenovani u prethodno dekomunizovano ime.

Venecijanska komisija je 18. decembra 2015. izjavila da ukrajinski zakoni o dekomunizaciji nisu u skladu sa evropskim zakonodavnim standardima.[44] Posebno je bio kritičan prema zabrani komunističkih partija.[44]

U februaru 2022, u vezi sa predsedničkim obraćanjem ruskog predsednika Vladimira Putina u jeku rusko-ukrajinske krize, Putin je tvrdio da dekomunizacija Ukrajine nema nikakvog smisla jer je „modernu Ukrajinu stvorila komunistička Rusija, a posebno Lenjin“. Vitalij Červonenko sa Bi-Bi-Sija je primetio koliko je Putin pažljivo ćutao o nezavisnim ukrajinskim državnim formacijama 1917–1920 i ratu Kijeva sa Lenjinovom boljševičkom vladom, čija je svrha bila da uključi Ukrajinu u boljševičku Rusiju.[45]

Rezultati[uredi | uredi izvor]

Od 16. decembra 2015. u Ukrajini su zabranjene tri komunističke partije (Komunistička partija Ukrajine, Komunistička partija Ukrajine (obnovljena) i Komunistička partija radnika i seljaka).[28][33] Jedina stranka koja je uložila žalbu na ovu zabranu bila je Komunistička partija Ukrajine; ovo je rezultiralo time da odluka suda o zabrani Komunističke partije Ukrajine nije stupila na snagu.[traži se izvor] Međutim, zakon o dekomunizaciji iz aprila 2015. sadrži normu koja dozvoljava Ministarstvu pravde da zabrani Komunističkoj partiji učešće na izborima.[traži se izvor]

Ukrajina je imala 5.500 Lenjinovih spomenika 1991. godine. Do decembra 2015. broj opao na 1.300.[46] Više od 700 Lenjinovih spomenika je uklonjeno i/ili uništeno od februara 2014. (kada je srušeno 376) do decembra 2015. godine.[46] Ukrajinski institut nacionalnog sećanja objavio je 16. januara 2017. da je tokom dekomunizacije demontirano 1.320 Lenjinovih spomenika.

Ukrajinski institut nacionalnog sećanja je 16. januara 2017. saopštio da su 51.493 ulice, trgovi i „drugi objekti“ preimenovani zbog dekomunizacije. Do juna 2016. godine preimenovano je 19 okruga, 27 gradskih okruga, 29 gradova, 48 naselja gradskog tipa, 119 seoskih naselja i 711 sela. Četvrti po veličini grad je preimenovan iz Dnjepropetrovska u Dnjepar. U drugom po veličini gradu u Ukrajini,[47] Harkovu, više od 200 ulica, 5 administrativnih oblasti, 4 parka i 1 metro stanica je preimenovano do početka februara 2016. Tokom cele 2016. godine preimenovano je 51.493 ulice i 987 gradova i sela, preimenovano je 25 okruga i uklonjeno 1.320 Lenjinovih spomenika i 1.069 spomenika drugim komunističkim ličnostima.[11] U nekim selima Lenjinove statue su prepravljene u „nekomunističke istorijske ličnosti“ da bi se uštedeo novac. Jedan od najistaknutijih primera bio je Lenjinov spomenik u Odesi, koji je preuređen u spomenik Dartu Vejderu.[48]

U februaru 2019, Gardijan je izvestio da su dve Lenjinove statue u Černobilskoj zoni isključenja bile jedine dve preostale Lenjinove statue u Ukrajini, ako se ne uzimaju u obzir okupirane teritorije Ukrajine .[49] U januaru 2021. „Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda“ je locirao tri preostale Lenjinove statue u tri mala sela (pod kontrolom Ukrajine).[50]

U januaru 2021, 24 ukrajinske ulice su i dalje nosile naziv po bivšoj kosmonautkinji Valentini Tereškovoj (od toga 6 u delovima Ukrajine koji nisu pod kontrolom vlade), prema zakonima o dekomunizaciji iz 2015. trebalo je da budu preimenovane.[51] Poslednja Lenjinova statua u Ukrajini (isključujući teritorije koje su trenutno pripojene Rusiji ili okupirane od strane separatista) srušena je u Starom Trojanu, Izmailski okrug, Odeska oblast 27. januara 2021.[52]

Direktor Ukrajinskog instituta nacionalnog sećanja Vladimir Vjatrovič izjavio je u februaru 2018. da bi još uvek postojeći sovjetski srp i čekić na štitu spomenika Otadžbini u Kijevu trebalo ukloniti kako bi se uskladili sa zakonima o dekomunizaciji zemlje i zameniti ga ukrajinskim trozubom .

Tokom ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, mnoge statue Lenjina širom Ukrajine, koje su Ukrajinci srušili prethodnih godina, ponovo su postavili Rusi u oblastima pod ruskom kontrolom.[53][54][55][56]

Ankete[uredi | uredi izvor]

Anketa iz novembra 2016. pokazala je da 48% ispitanika podržava zabranu komunističke ideologije u Ukrajini, 36% je protiv, a 16% neodlučno. Takođe je pokazalo da je 41% ispitanika podržalo inicijativu za demontažu svih spomenika Lenjinu u zemlji, dok je 48% bilo protiv, a 11% neodlučno.[57]

Od 8. aprila 2022. godine, prema anketi sociološke grupe Rating, 76% Ukrajinaca podržava inicijativu za preimenovanje ulica i drugih objekata čija imena se povezuju sa Sovjetskim Savezom i Rusijom nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.[58][59]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Khotin, Rostyslav (27. 11. 2009). „Ukraine tears down controversial statue”. BBC News. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  2. ^ a b Motyl, Alexander J. (28. 4. 2015). „Decommunizing Ukraine”. Foreign Affairs. Pristupljeno 19. 5. 2015. 
  3. ^ a b v Poroshenko signed the laws about decomunization. Ukrayinska Pravda. 15 May 2015
    Poroshenko signs laws on denouncing Communist, Nazi regimes, Interfax-Ukraine. 15 May 2015
  4. ^ a b v g d Shevchenko, Vitaly (14. 4. 2015). „Goodbye, Lenin: Ukraine moves to ban communist symbols”. BBC News. Pristupljeno 17. 5. 2015. 
  5. ^ a b v "New laws in Ukraine potential threat to free expression and free media, OSCE Representative says", OSCE (18 May 2015)
  6. ^ a b „Ukraine's Justice Ministry outlaws Communists from elections”. Kyiv Post. 24. 7. 2015. 
  7. ^ „Ukraine's Communists were banned, or so we thought”. 
  8. ^ „The European Court has begun consideration of a complaint against the KPU's ban”. Ukrayinska Pravda. 30. 12. 2016. 
  9. ^ Ishchenko, Volodymyr (2015-12-18). „Kiev has a nasty case of anti-communist hysteria”. The Guardian (na jeziku: engleski). 
  10. ^ „Ukraine court bans Communist Party”. Daily News & Analysis (na jeziku: engleski). 17. 12. 2015. 
  11. ^ a b "Decommunization reform: 25 districts and 987 populated areas in Ukraine renamed in 2016", Ukrinform (27 December 2016)
  12. ^ a b Ukrainian PM leads charge to erase Soviet history, Politico (27 April 2015)
  13. ^ Gedmin, Jeffrey (10. 3. 2014). „Ukraine: the Day After”. The Weekly Standard. Arhivirano iz originala 17. 6. 2015. g. Pristupljeno 19. 5. 2015. 
  14. ^ Rudenko, Olga (14. 3. 2014). „In East Ukraine, fear of Putin, anger at Kiev”. USA Today. Pristupljeno 19. 5. 2015. 
  15. ^ Pam'яtnik Lenіnu u Dnіpropetrovsьku ostatočno peretvorili v kupu kamіnnя [Monument to Lenin in Dnipro finally turned into a pile of stones]. TSN.ua (na jeziku: ukrajinski). 19. 8. 2014. Pristupljeno 19. 5. 2015. 
  16. ^ Hyde, Lily (20. 4. 2015). „Ukraine to rewrite Soviet history with controversial 'decommunisation' laws”. The Guardian. Arhivirano iz originala 16. 5. 2015. g. Pristupljeno 17. 5. 2015. 
  17. ^ a b v Peterson, Nolan (10. 4. 2015). „Ukraine Purges Symbols of Its Communist Past”. Newsweek. Pristupljeno 17. 5. 2015. 
  18. ^ a b v „Rada bans Communist, Nazi propaganda in Ukraine”. Interfax-Ukraine. 9. 4. 2015. Pristupljeno 17. 5. 2015. 
  19. ^ a b "Ukraine lawmakers ban 'Communist and Nazi propaganda'", Deutsche Welle (9 April 2015)
  20. ^ Ukraine's Dnipro Digs In To Complex Decommunization Process, Radio Free Europe (11 June 2015)
  21. ^ a b „Ukraine's plans to discard Soviet symbols are seen as divisive, ill-timed”. Los Angeles Times. 13. 5. 2015. 
  22. ^ Davies, Norman (2006). „Phase 1, 1939–1941: the era of the Nazi-Soviet pact”. Europe at War 1939–1945: No Simple Victory. London: Macmillan. str. 153–155. ISBN 9780333692851. OCLC 70401618. 
  23. ^ Mykolaiv City Council on buildings dismantled Soviet "star", Ukrayinska Pravda (12 November 2016)
  24. ^ „Laws discommunization and status OUN and UPA published in "Holos Ukrayiny"”. Ukrayinska Pravda (na jeziku: ukrajinski). 20. 5. 2015. 
  25. ^ „V Ukraїnі pereйmenuюtь 22 mіsta і 44 seliщa”. Ukraїnsьka pravda (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2023-05-17. 
  26. ^ a b v "Komsomolsk in any case be renamed", depo.ua (1 October 2015)
  27. ^ „Justice Ministry bans three communist parties from taking part in election process as they violate Ukrainian law - minister”. Interfax-Ukraine. 24. 7. 2015. 
  28. ^ a b „The court banned the two Communist parties”. Ukrayinska Pravda (na jeziku: ukrajinski). 1. 10. 2015. 
  29. ^ „Kyiv's Court terminates two Communist parties”. Ukrinform. 1. 10. 2015. 
  30. ^ Worland, Justin (25. 10. 2015). „Ukrainian Lenin Statue Turned Into Darth Vader”. Time. Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  31. ^ „Court rules complete ban of Communist Party of Ukraine : UNIAN news”. unian.info. Pristupljeno 4. 4. 2016. 
  32. ^ „Ukraine bans Communist party for 'promoting separatism'”. The Guardian. 17. 12. 2015. Pristupljeno 4. 4. 2016. 
  33. ^ a b „Kiev has a nasty case of anti-communist hysteria”. The Guardian. 18. 12. 2015. Pristupljeno 4. 4. 2016. 
  34. ^ a b Shevchenko, Vitaly (1. 6. 2016), „In pictures: Ukraine removes communist-era symbols”, BBC News 
  35. ^ Service, RFE/RL's Ukrainian (19. 5. 2016). „Ukraine Renames Third-Largest City”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 5. 2016. 
  36. ^ „Ofіcійniй portal Verhovnoї Radi Ukraїni”. w1.c1.rada.gov.ua. 
  37. ^ POSTANOVA Verhovnoї Radi Ukraїni Pro pereйmenuvannя deяkih naselenih punktіv
  38. ^ „Google turned the Soviet Crimea names on the map”. Ukrayinska Pravda. 29. 7. 2015. 
  39. ^ a b „Ukraine's Constitutional Court Upholds Law Equating Communism To Nazism”. Radio Free Europe. 17. 7. 2019. 

    „Ukraine ultimately puts Nazis, Communists on equal footing”. Belsat TV. 17. 7. 2019. 
  40. ^ De-communism in Ukraine is actually completed - Vyatrovich, Ukrayinska Pravda (10 February 2018)
  41. ^ Prohibited coat of arms removed from school in Mala Rohan, STATUS QUO (7 November 2020)
  42. ^ „Soviet-Era Statue Symbolic Of Russia-Ukraine Friendship Destroyed In Kyiv”. NDTV. 27. 4. 2022. 
  43. ^ President signs dangerously flawed 'decommunization' laws, Kharkiv Human Rights Protection Group (16 May 2015)
  44. ^ a b Ukraine's law on 'decommunisation' does not comply with EU standards – Venice Commission, OSCE/ODIHR, Interfax-Ukraine (19 December 2015)
  45. ^ „"Lenіn stvoriv sučasnu Rosію, a ne Ukraїnu". Іstoriki pro skandalьnu promovu Putіna”. BBC News Ukraїna (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-03-04. 
  46. ^ a b Out of Sight, The Ukrainian Week (28 December 2015)
  47. ^ Kharkiv "never had eastern-western conflicts", Euronews (23 October 2014)
  48. ^ Macdonald, Fiona (23. 10. 2015). „The man who turned Lenin into Darth Vader”. BBC. Pristupljeno 16. 12. 2018. 
  49. ^ Revisiting Chernobyl: 'It is a huge cemetery of dreams', The Guardian (28 February 2019)
  50. ^ Goodbye Lenin? Not In These Ukrainian Villages, Radio Free Europe/Radio Liberty (19 January 2021)
  51. ^ Where does Valentina Tereshkova Street lead?, LB.ua (6 January 2021)
  52. ^ „Na Ukraine snesli posledniй pamяtnik Vladimiru Leninu”. Radio Svoboda (na jeziku: ruski). 27. 1. 2021. 
  53. ^ Harding, Luke (23. 4. 2022). „Back in the USSR: Lenin statues and Soviet flags reappear in Russian-controlled cities”. The Guardian. Arhivirano iz originala 4. 5. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. 
  54. ^ Fink, Andrew (20. 4. 2022). „Lenin Returns to Ukraine”. The Dispatch. Arhivirano iz originala 23. 4. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. 
  55. ^ Bowman, Verity (27. 4. 2022). „Kyiv pulls down Soviet-era monument symbolising Russian-Ukrainian friendship”. The Telegraph. Arhivirano iz originala 27. 4. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. 
  56. ^ Trofimov, Yaroslav (1. 5. 2022). „Russia's Occupation of Southern Ukraine Hardens, With Rubles, Russian Schools and Lenin Statues”. The Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 3. 5. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. 
  57. ^ „Almost half of residents of Ukraine want decommunization - Nov. 18, 2016”. 18. 11. 2016. 
  58. ^ „76% of Ukrainians support renaming streets and other objects related to Russia”. Nikopol.City (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 22. 4. 2022. 
  59. ^ „Eighth National Poll: Ukraine in War Conditions (April 6, 2022)” (na jeziku: ukrajinski). 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Декомунизација_у_Украјини&oldid=27731161”