Dijana Hrkalović
Dijana Hrkalović | |
|---|---|
| Datum rođenja | 18. jul 1987. |
| Mesto rođenja | Beograd, SFR Jugoslavija |
| Prebivalište | Beograd |
| Državljanstvo | Republika Srbija |
| Obrazovanje | Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu |
| Zanimanje | psiholog, političar, policajac |
| Čin | policijski inspektor (potporučnik policije) |
| Titula | Državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije |
| Mandat | 10. jula 2017. — 29. maja 2019. |
| Politička stranka | Srpska napredna stranka |
| Krivični status | okrivljena za krivično delo |
| Odlikovanja | Orden Kapetan Miša Atanasijević |
Dijana Hrkalović (Beograd, 18. jula 1987) srpska je političarka i bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Vlade Srbije Ane Brnabić.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Poreklo i detinjstvo
[uredi | uredi izvor]Njena porodica je poreklom iz sela Doljani u Lici. Deda joj je ubijen na kućnom pragu od strane hrvatskih snaga tokom operacije Oluja.[1]
Odrasla je u rodnom gradu sa roditeljima i bratom Dejanom. Njen otac, Dane Hrkalović, kao i bivši predsednik Upravnog odbora Agrarnog fonda opštine Požarevac, i vlasnik stočarske zadruge Stočar DH iz Požarevca. Hrkalović je bio direktor Požarevačke poljoprivredno-savetodavne i stručne službe (PSSS), koja je u žižu javnosti došla u oktobru 2020. godine kada je Nemanja Rujević, novinar medijske kuće Dojče vele, objavio informaciju da je kao direktor PSSS-a navodno zloupotrebio svoj položaj odgovornog lica što je nanelo ogromnu materijalnu štetu preduzeću kojim upravlja.[traži se izvor]
Obrazovanje
[uredi | uredi izvor]Dijana Hrkalović je osnovnu školu i gimnaziju završila u Beogradu, smer prirodno-matematički smer. Diplomirala je psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kasnije je završila master studije na istom fakultetu. Doktorirala je sredinom 2020. godine.
Karijera
[uredi | uredi izvor]Dijana Hrkalović počela je da se bavi politikom kao student Filozofskog fakulteta. Već 2008. godine kandidovala se za poslanika u Skupštini Srbije. Bila je 80. kandidat na listi Pokreta snaga Srbije — Bogoljub Karić, ali nije dobila mandat. U međuvremenu se pridružila Srpskoj naprednoj stranci Aleksandra Vučića, a na izborima 2012. osvojila je mandat odbornika u Skupštini grada Beograda. Funkciju odbornika obavljala je od 12. juna do 14. decembra 2012. godine. Nakon što je diplomirala, šest meseci je radila u Bezbednosno-informativnoj agenciji na operativnim pitanjima. Krajem aprila 2014. godine MUP i Bezbednosno-informativna agencija potpisali su Ugovor o preuzimanju državnog službenika, pa je 30. aprila te godine Dijana Hrkalović raspoređena na mesto zamenika načelnika Generalštaba u Ministarstvu unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. Prelaskom u Ministarstvo unutrašnjih poslova stekla je zvanje policijskog inspektora.
Osporavanja i kontroverze oko njenog izbora
[uredi | uredi izvor]Sredinom jula 2015. godine izabrana je za sekretara Uprave kriminalističke policije. Reakcije na njen izbor bile su kontradiktorne, a neki politički sindikati pobunili su se protiv odluke rukovodstva MUP-a. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova, na slične primedbe opozicije u Skupštini Srbije, branio je njen izbor izjavom da je „izuzetna ličnost i izuzetan radnik“. Da je ministar Stefanović zadovoljan radom Dijane Hrkalović potvrđeno je 20. oktobra 2016. godine, kada je izabrana za predsednika Nadzornog odbora Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a.
Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije
[uredi | uredi izvor]Hrkalović je 10. jula 2017. godine imenovana za državnog sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Ona je bila deo delegacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije na Generalnoj skupštini Interpola 20. novembra 2018. godine, kada je izglasano primanje samoproglašene Republike Kosovo u tu organizaciju. Predstavnici Kosova nisu uspeli da obezbede dvotrećinsku većinu za prijem u Interpol, a Stefanović je to opisao kao „pobedu“ Srbije. Matica srpska u Novom Sadu joj je 2018. godine dodelila nagradu Kapetan Miša Atanasijević za inovativnost, poslovnu sposobnost i kvalitet u radu. Iako su pripadnici policijskih službi bili dobro upoznati sa njenim radom i napretkom u sektoru, novi državni sekretar privukao je pažnju domaće javnosti odlukama koje je donela i kontroverzama o kojima su novinari pisali.
Ostavka na poziciju državnog sekretara MUP-a Srbije
[uredi | uredi izvor]Ministar Stefanović najavio je 29. maja 2019. godine, a 30. maja iste godine Vlada je potvrdila da je Dijana Hrkalović napustila policiju, i poželela joj uspeh u daljem radu i ličnom životu. Razrešena je odlukom vlade, ali ne navodeći da je to učinjeno na njen lični zahtev. Bivša državna sekretarka se tom prilikom jedno vreme nije oglašavala, a nekoliko meseci kasnije je u jednom intervjuu izjavila da je niko nije oterao iz policije, već da je zbog borbe protiv opake bolesti otišla sama.
Kontroveze
[uredi | uredi izvor]Kontroverze oko lokalnih izbora u Lučanima 2018.
[uredi | uredi izvor]Tako je dan nakon lokalnih izbora 2018. u Lučanima došla u sukob sa opozicionim političarem Boškom Obradovićem. Naime, lider Pokreta Dveri i njegove pristalice ušli su u policijsku stanicu u Guči i zatražili oslobađanje jednog njihovog aktiviste koji je uhapšen zbog napada na novinara. Pored lokalnih zvaničnika, u policijskoj stanici ih je dočekala i državna sekretarka Dijana Hrkalović. Ušla je u verbalni sukob sa Obradovićem, a snimak te rasprave proširio se medijima. Tadašnji ministar Nebojša Stefanović izjavio je da je ona bila u Lučanima po njegovom nalogu kako bi „zaštitila svoje kolege policajce“. Stefanović je ponudio ostavku predsedniku Aleksandru Vučiću, ali je on to odbio.[2]
Skandali oko afere prisluškivanje
[uredi | uredi izvor]Nakon što je afera Prisluškivanje ugledala svetlo dana krajem 2020. godine, Dijana Hrkalović se ponovo našla u centru pažnje. Naime, otkriveno je da je policija prisluškivala predsednika Srbije Aleksandra Vučića i članove njegove porodice, a mnogi su optužili Dijanu Hrkalović da je ta koja je naredila te poslove, te da je pokušala da uradi tzv. tihi puč. Večernje novosti su prenele da je ona među gotovo pedeset ljudi koji su saslušani u predistrazi o prisluškivanju predsednika Srbije i njegove porodice i da „nije htela da odgovori skoro ni na jedno pitanje.“[3][traži se bolji izvor]
Optužbe za organizovani kriminal
[uredi | uredi izvor]Veljko Belivuk je uhapšen 4. februara 2021. godine. Osim Belivuka, uhapšen je i njegov najbliži saradnik Marko Miljković i još 15 osoba. Belivuk klan „sve vreme se skrivao iza navijačke grupe FK Partizan, koji uopšte nisu bili navijači, već ozbiljni kriminalci“. Belivuk je bio vođa kriminalno-navijačke grupe pod nazivom Principi, koja okuplja članove bivše grupe Janjičari, a koju je do 2016. godine vodio kriminalac Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi. Belivuk je preuzeo upravljanje grupom nakon ubistva Stankovića 2016. Obojica su u policiji navedeni kao članovi Kavačkog klana, koji već duži niz godina ratuje sa suparničkim timom — Škaljarci.[4]
Tužilaštvo u dopisu za KRIK tvrdi da se Hrkalović, nekada druga najmoćnija osoba u policiji, sumnjiči da je članica kriminalne grupe koju čini čak 77 ljudi, ali ne navodi šta je tačno bila njena uloga. Ova grupa je, prema sumnjama tužilaštva, bila umešana u šverc droge, četiri ubistva i pet pokušaja ubistava. Osim Hrkalović, među osumnjičenima su i šef crnogorskog kavačkog klana Radoje Zvicer, kao i poznati ubica iz Bosne i Hercegovine Darko Elez za koga je od ranije poznato da je bio u kontaktu sa Hrkalović.
Hrkalović nikada nije optužena za organizovani kriminal, kao ni za učešće u ubistvu. Protiv nje se, međutim, vodi postupak za sitnija dela.[5]
Hapšenje i pritvor
[uredi | uredi izvor]Bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Dijana Hrkalović[6] privedena je u petak, 15. oktobra 2021. godine po nalogu MUP-a zbog sumnje da je saučestvovala u ubistvu Vlastimira Miloševića 30. januara 2017. godine kada je priveden Veljko Belivuk zvani Velja Nevolja, ali ga je Viši sud u maju 2018. godine oslobodio optužbi.[7] Ime Dijane Hrkalović pronađeno je i u istragama još tri ubistva - advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, Vladimira Popovića Popa i Dragoslava Miloradovića. Sva trojica su na neki način bili povezani sa Lukom Bojovićem, koji se smatra čovekom bliskim klanu Škaljar. Sumnja se da je Hrkalović blisko povezan sa suparničkim klanom Kavač. Posle ubistva Popovića pobegla je u Izrael jer se plašila za sopstveni život.[traži se izvor] Nakon 45 dana vratila se u Beograd, saznavši da su „prevaranti“, istražujući ubistva sopstvenih ljudi, saznali da je navodno umešana u pomenute likvidacije. Vratila se u Srbiju u strahu da bi „skalperi“ mogli pogoditi njenu porodicu. Po povratku napušta Ministarstvo unutrašnjih poslova, menja ime u Nika Rina kako bi se nastavila skrivati od „prevaranata“. Promenila je i druge lične podatke, a u jednom trenutku je vratila staro ime i prezime.[8]
U postupku pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu, zastupa je Vladimir Đukanović, poslanik Srpske napredne stranke, Predsednik odbora za pravosuđe i član Visokog saveta sudstva.[9]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Dijana Hrkalović otkrila da je iz Like i da su joj dedu ubili u Oluji”. NOVA portal (na jeziku: srpski). 4. 8. 2021. Pristupljeno 24. 6. 2022.
- ^ Stefanović: Spreman da ponudim ostavku, Hrkalović u Lučanima po mom nalogu
- ^ Republika (2021-10-16). „SAŠA MILOVANOVIĆ ZA PINK! Posle Hrkalovićke, trebalo bi "pročešljati" i bivšeg ministra Nebojšu Stefanovića, ali i aktulenog direktora policije Vladimira Rebića! NEMA ZAŠTIĆENIH!”. Republika.rs | Srpski telegraf (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ Jovanović, Bojana; Dojčinović, Stevan (6. 2. 2021). „Detalji istrage protiv Belivuka: kuća za likvidacije, oružje na stadionu Partizana”. KRIK (na jeziku: srpski).
- ^ Dojčinović, Stevan (2023-05-31). „Hrkalović koristila „skaj“ telefon sa nadimcima Arona, Vila, Rina, sumnjalo se da je bila deo grupe koja je učestvovala u ubistvima”. KRIK (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ Redakcija, Republika (16. 10. 2021). „Ovo je život ozloglašene bivše sekretarke Dijane Hrkalović”. Republika.rs. Pristupljeno 31. 1. 2022.
- ^ „Direktor policije Vladimir Rebić o privođenju Dijane Hrkalović: Nemam pojma ništa o tome, na odmoru sam”. Nova srpska politička misao (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „Da li je zbog ove poruke 'pala' Dijana Hrkalović: Evo šta je napisala Velji Nevolji uoči likvidacije karatiste 2017.” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-31.
- ^ „Ovo niko nije mogao da predvidi: Vladimir Đukanović novi advokat Dijane Hrkalović”. NOVA portal (na jeziku: srpski). 28. 2. 2022. Pristupljeno 3. 5. 2022.
