Доктор Живаго

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Doktor Živago
Nastanak
Orig. naslovDoktor Živago
AutorBoris Pasternak
ZemljaSSSR
Jezikruski
Sadržaj
LokalizacijaSSSR; 20. vek
Izdavanje
Datum1957

Doktor Živago je roman ruskog pisca Borisa Pasternaka.

Roman je dobio ime po svome protagonisti Juriju Živagu — lekaru i hobi pesniku. Reč „živago“ deli svoj koren s ruskom reči život (жизнь). Život je, ujedno, jedna od najvećih i najvažnijih tema ovog romana. U njemu je ispričana priča o čoveku koji je razapet između dve žene, čija je radnja većim delom smeštena u pozadini Ruske revolucije, te kasnije tokom Ruskog građanskog rata koji je trajao od 1918. do 1922. godine. Još dublje, ovaj roman raspravlja o neprilikama pojedinca pošto život, koji je oduvek poznavao, dramatično raskidaju sile koje su izvan njegove kontrole. Doktor Živago je, takođe, jedan od najpoznatijih političkih romana 20. veka.

Ovaj roman je nekoliko puta adaptiran za film. Najpoznatiji film koji je snimljen po ovome romanu je onaj iz 1965. godine čiji je reditelj bio Dejvid Lin.[1] Nakon toga, ovaj roman je još nekoliko puta doživio adaptacije za film, televiziju i pozorište.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Odbijanje sovjetske cenzure[uredi | uredi izvor]

Iako sadrži odlomke pisane 1910-ih i 1920-ih, Doktor Živago je završen tek 1955. godine. Roman je dostavljen književnom časopisu Novi mir („Novij mir“) 1956. godine. Međutim, uredništvo je odbacilo Pasternakov roman zbog implicitnog odbijanja socijalističkog realizma.[2] Autor je, kao i Živago, pokazao više brige za dobrobit pojedinaca nego za dobrobit društva. Sovjetski cenzori su neke odlomke protumačili kao antisovjetske .[traži se izvor] Oni su se takođe usprotivili Pasternakovim suptilnim kritikama staljinizma, kolektivizacije, Velike čistke i Gulaga.[traži se izvor]

Prevodi[uredi | uredi izvor]

Pasternak je prijateljima na Zapadu poslao nekoliko primeraka rukopisa na ruskom.[3] Godine 1957. italijanski izdavač Đanđakomo Feltrineli je organizovao da roman prokrijumčari iz Sovjetskog Saveza Serđo D'Anđelo.[4] Kada je predao svoj rukopis, Pasternak je dobacio: „Ovim ste pozvani da me gledate kako se suočavam sa streljačkim vodom “.[traži se izvor] Uprkos očajničkim naporima Saveza sovjetskih pisaca da spreči njegovo objavljivanje,[traži se izvor] Feltrineli je objavio italijanski prevod knjige u novembru 1957.[5] Potražnja za Doktorom Živagom bila je toliko velika da je Feltrineli mogao da licencira prava na prevod na osamnaest različitih jezika mnogo pre objavljivanja romana. Komunistička partija Italije isključila je Feltrinelija iz svog članstva u znak odmazde za njegovu ulogu u objavljivanju romana za koji su smatrali da je kritičan prema komunizmu.[6]

Delovanje CIA[uredi | uredi izvor]

Američka Centralna obaveštajna agencija je shvatila da je roman predstavljao priliku da osramoti sovjetsku vladu. Interni memorandum pohvalio je „veliku propagandnu vrednost“ knjige: ne samo da je tekst imao centralnu humanističku poruku, već bi to što je sovjetska vlada potisnula veliko književno delo moglo da natera obične građane da se „pitaju šta nije u redu sa njihovom vladom“.

CIA je početkom septembra 1958. godine odlučila da objavi 1.000 primeraka izdanja u tvrdom povezu na ruskom jeziku u plavom platnu u izdavačkoj kući Mouton Publishers u Hagu i dogovorila je da ih 365 bude distribuirano u vatikanskom paviljonu na Svetskom sajmu u Briselu 1958.[7]

Štampanje 1.000 primeraka Mouton Publishers falsifikovane verzije na ruskom jeziku, koje je organizovala CIA, imalo je greške u kucanju i skraćene priče, i bilo je nezakonito, jer nisu bili vlasnici rukopisa,[8] što je kasnije ispravljeno navođenjem imena pravog vlasnika prava.[9][10]

Autor Ivan Tolstoj tvrdi da je CIA pružila ruku da obezbedi da doktor Živago bude dostavljen Nobelovom komitetu na originalnom jeziku, kako bi Pasternak dobio Nobelovu nagradu i dodatno naštetio međunarodnom kredibilitetu Sovjetskog Saveza . On ponavlja i dodaje dodatne detalje Fetrinelijevim tvrdnjama da su operativci CIA presreli i fotografisali rukopis romana i tajno štampali mali broj knjiga na ruskom jeziku.[11][12][13] Međutim, nedavno objavljeni dokumenti CIA-e ne pokazuju da su napori agencije da objavi izdanje na ruskom jeziku, međutim, imali za cilj da pomognu Pasternaku da dobije Nobelovu nagradu.[14]

Svojim istraživanjima o istoriji izdanja doprinela je i Ana Sergejeva-Kljatis, ruski filolog, nakon objavljivanja knjige Lazara Flajšmana Ruska emigracija otkriva „Doktor Živago“, gde je smatrala da je jedini mogući zaključak da je piratsko izdanje Doktora Živaga pokrenula jedna od najvećih emigrantskih organizacija u Evropi: Centralno udruženje posleratnih emigranata. Iako je bilo poznato da se CAPE bavi antisovjetskim aktivnostima, štampanje ovog izdanja nije bilo nametanje sopstvene političke volje, već pre odgovor na duhovne zahteve ruske emigracije koje je uveliko uzburkalo objavljivanje Pasternakovog romana na italijanskom jeziku. bez originalnog ruskog izdanja.[15][16]

Nagrada[uredi | uredi izvor]

Boris Pasternak je 23. oktobra 1958. proglašen dobitnikom Nobelove nagrade za književnost 1958. godine. U citatu je pripisan Pasternakov doprinos ruskoj lirici i njegova uloga u „nastavljanju velike ruske epske tradicije“.

Sovjetska osveta[uredi | uredi izvor]

Uprkos njegovoj odluci da odbije nagradu, Sovjetski Savez pisaca je nastavio da osuđuje Pasternaka u sovjetskoj štampi. Štaviše, pretilo mu je u najmanju ruku formalno izgnanstvo na Zapad. Kao odgovor, Pasternak je direktno pisao sovjetskom premijeru Nikiti Hruščovu : „Napuštanje otadžbine značiće jednaku smrt za mene. Za Rusiju sam vezan rođenjem, životom i radom.“[17][18] Nakon što je svrgnut sa vlasti 1964. godine, Hruščov je pročitao roman i osetio veliko žaljenje što je uopšte zabranio knjigu.[19]

Kao rezultat ovoga i posredovanja indijskog premijera Džavaharlala Nehrua, Pasternak nije proteran iz svoje domovine.[20]

Bil Moldin je proizveo političku karikaturu koja je ismijavala kampanju sovjetske države protiv Borisa Pasternaka. Karikatura prikazuje Pasternaka i još jednog osuđenika kako cepaju drveće u snegu. U natpisu Pasternak kaže: „Osvojio sam Nobelovu nagradu za književnost. Šta je bio tvoj zločin?" Karikatura je dobila Pulicerovu nagradu za karikaturu 1959.[21]

Knjiga nakon smrti autora[uredi | uredi izvor]

Pasternak je umro od raka pluća u svojoj dači u Peredelkinu uveče 30. maja 1960. godine. Prvo je pozvao svoje sinove i u njihovom prisustvu rekao: „Ko će najviše patiti zbog moje smrti? Ko će najviše patiti? Samo Oljuša hoće, a ja nisam imao vremena da uradim ništa za nju. Najgore je što će ona patiti.“[22] Poslednje Pasternakove reči bile su: „Ne čujem dobro. A pred očima mi je magla. Ali to će nestati, zar ne? Ne zaboravite da otvorite prozor sutra.“[22]

Uprkos tome što se samo malo obaveštenje pojavilo u Literarnoj Gazeti,[23] rukom pisana obaveštenja sa datumom i vremenom sahrane bila su postavljena širom sistema moskovskog metroa.[23] Kao rezultat toga, hiljade obožavalaca otputovalo je iz Moskve na Pasternakovu građansku sahranu u Peredelkinu. Prema Džonu Stolvortiju, „dobrovoljci su odneli njegov otvoreni kovčeg do mesta njegove sahrane, a oni koji su bili prisutni (uključujući pesnika Andreja Voznesenskog) recitovali su napamet zabranjenu pesmu „Hamlet““.[24]

Jedan od disidentskih govornika na nadgrobnoj službi rekao je: „Bog označava trnjem put izabranih, a Pasternaka je Bog izabrao i obeležio. Verovao je u večnost i pripadaće joj... Izopštili smo Tolstoja, odrekli smo se Dostojevskog, a sada se odričemo Pasternaka. Sve što nam donosi slavu pokušavamo da proteramo na Zapad... Ali ovo ne možemo dozvoliti. Mi volimo Pasternaka i poštujemo ga kao pesnika... Slava Pasternaku!“[25]

Do 1980-ih, Pasternakova poezija je objavljivana samo u jako cenzurisanom obliku. Štaviše, njegova reputacija je i dalje bila oslonjena na stub državne propagande sve dok Mihail Gorbačov nije proglasio perestrojku.

Godine 1988, nakon decenija kruženja samizdatom, Doktor Živago je konačno objavljen na stranicama Novog mira, koji je prešao u više antikomunističku poziciju nego za vreme Pasternakovog života. Sledeće godine, Jevgeniju Borisoviču Pasternaku je konačno dozvoljeno da otputuje u Stokholm da preuzme Nobelovu medalju svog oca. Na ceremoniji je violončelista Mstislav Rostropovič izveo Bahovu kompoziciju u čast svog kolege sovjetskog disidenta.

Roman je deo ruskog školskog programa[26] od 2003. gde se uči u 11. razredu.

Teme[uredi | uredi izvor]

Usamljenost[uredi | uredi izvor]

U senci svih ovih velikih političkih promena, vidimo da svime upravlja osnovna ljudska čežnja za društvom. Živago i Paša, zaljubljeni u istu ženu, putuju Rusijom u ovim nestabilnim vremenima u potrazi za takvom stabilnošću. Obojica su uključeni u skoro svaki nivo burnih vremena sa kojima se Rusija suočila u prvoj polovini 20. veka, ali zajednička tema i motivaciona snaga koja stoji iza svih njihovih kretanja je nedostatak stabilnog kućnog života. Kada prvi put sretnemo Živaga, on je otrgnut od svega što zna. On jeca i stoji na grobu svoje majke. Svedoci smo trenutka kada je u njegovom životu uništena sva stabilnost, a ostatak romana su njegovi pokušaji da ponovo stvori sigurnost ukradenu od njega u tako mladom dobu. Nakon gubitka majke, Živago razvija čežnju za onim što je Frojd nazvao „materinskim objektom“ (ženska ljubav i naklonost), u svojim kasnijim romantičnim odnosima sa ženama.[27] Njegov prvi brak, sa Tonjom, nije rođen iz strasti, već iz prijateljstva. Na neki način, Tonja preuzima ulogu majke-figure koju je Živago uvek tražio, ali joj je nedostajala. Ovo, međutim, nije bila romantična veza; iako joj se oseća lojalno tokom svog života, nikada nije mogao da pronađe pravu sreću sa njom, jer njihovoj vezi nedostaje žar koji je bio sastavni deo njegovog odnosa sa Larom.[28]

Razočarenje revolucionarnom ideologijom[uredi | uredi izvor]

Na početku romana, između Ruske revolucije 1905. i Prvog svetskog rata, likovi slobodno raspravljaju o različitim filozofskim i političkim idejama, uključujući marksizam, ali nakon revolucije i državnog terora ratnog komunizma, Živago i drugi prestaju da govore o politici. Živago, tvrdoglavi nekonformista, u sebi izgovara „slepilo“ revolucionarne propagande i postaje ogorčen „konformitetom i transparentnošću licemerja“ svojih prijatelja koji se pridržavaju preovlađujuće dogme. Živagovo mentalno, pa čak i fizičko zdravlje se ruši pod pritiskom „stalnog, sistematskog privida“ kojim se od građana, umesto da misle svojom glavom, očekuje da „pokažu [se] iz dana u dan suprotno onome što [oni] osećaju“. U epilogu, u kojem je Rusija obavijena Drugim svetskim ratom, likovi Dudorov i Gordon raspravljaju o tome kako je rat ujedinio Rusiju protiv pravog neprijatelja, što je bilo bolje od prethodnih dana Velike čistke kada su Rusi okrenuti jedni protiv drugih od strane smrtonosna, veštačka ideologija totalitarizma . Ovo odražava Pasternakovu nadu da će suđenja u Velikom otadžbinskom ratu, da citiramo prevodioca dela na engelski Ričarda Pevira, „dovesti do konačnog oslobođenja koje je od početka bilo obećanje [ruske] revolucije“.[29]

Slučajnost i nepredvidivost stvarnosti[uredi | uredi izvor]

Za razliku od socijalističkog realizma koji je nametnut kao zvanični umetnički stil Sovjetskog Saveza, Pasternakov roman se u velikoj meri oslanja na neverovatne slučajnosti (oslanjanje zbog koje je radnja kritikovana).[30] Pasternak koristi putanje svojih likova koji se često ukrštaju ne samo da ispriča nekoliko priča različitih ljudi tokom višedecenijskog toka romana, već i da naglasi haotičnu, nepredvidivu prirodu vremenskog perioda u koji je smešten, i stvarnosti uopštenije. Na kraju, neposredno pre smrti, Živago ima otkriće „nekoliko egzistencija koje se razvijaju jedno pored drugog, krećući se jedno pored drugog različitom brzinom, i o tome da je sudbina jedne osobe u životu ispred sudbine druge i ko koga nadživi“. Ovo odražava unakrsna putovanja likova tokom decenija i predstavlja hirovite šanse koja upravlja njihovim životima.

Kritika[uredi | uredi izvor]

Edmund Vilson je o romanu napisao: „Doktor Živago će, verujem, postati jedan od velikih događaja u čovekovoj književnoj i moralnoj istoriji“.[31] V. S. Pričhtt je napisao u New Statesman -u da je roman „[t]prvo genijalno delo koje je izašlo iz Rusije od revolucije”.[32] Kada je roman izašao na italijanskom jeziku, Anders Osterling, tadašnji stalni sekretar Švedske akademije koja dodeljuje Nobelovu nagradu za književnost, napisao je u januaru 1958: „Jak patriotski akcenat se javlja, ali bez traga prazne propagande... Svojom bogatom dokumentacijom, intenzivnim lokalnim koloritom i psihološkom iskrenošću, ovo delo ubedljivo svedoči o tome da kreativni fakultet u književnosti ni u kom smislu nije izumro u Rusiji. Teško je poverovati da bi sovjetske vlasti mogle ozbiljno da predvide zabranu njegovog objavljivanja u zemlji njegovog rođenja.”[33]

Neki književni kritičari su „utvrdili da u romanu nema prave radnje, da je njegova hronologija zbrkana, da su glavni likovi neobično izbrisani, da se autor previše oslanjao na izmišljene slučajnosti.[34] Vladimir Nabokov, koji je slavio Pasternakove knjige poezije kao dela „čistog, neobuzdanog genija“, međutim, smatrao je da je roman „žalosna stvar, nespretna, otrcana i melodramatična, sa stvarnim situacijama, sladostrasnim advokatima, neverovatnim devojkama, romantičnim razbojnicima i banalne slučajnosti“.[35] S druge strane, neki kritičari su ga hvalili zato što je to stvari koje, po mišljenju prevodioca Ričarda Pevira, nikada nije trebalo da bude: dirljiva ljubavna priča ili lirska biografija pesnika u kojoj se pojedinac suočava sa sumornim realnosti sovjetskog života.[34] Pasternak je branio brojne slučajnosti u zapletu, rekavši da su one „osobine koje karakterišu taj pomalo svojevoljni, slobodni, maštoviti tok stvarnosti“.[36]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Televizija[uredi | uredi izvor]

Film[uredi | uredi izvor]

Najpoznatija adaptacija Doktora Živaga je filmska adaptacija Dejvida Lina iz 1965. godine, u kojoj su egipatski glumac Omar Šarif kao Živago i engleska glumica Džuli Kristi kao Lara, sa Džeraldin Čaplin u ulozi Tonje i Alekom Ginisom kao Jevgraf. Film je bio komercijalno uspešan i osvojio je pet Oskara . Još uvek se smatra klasičnim filmom, upamćen i po partituri Morisa Žara, koja sadrži romantičnu „Larina tema“. Iako verni radnji romana, prikazi nekoliko likova i događaja primetno se razlikuju, a mnoge sporedne priče su izbačene.

Pozorište[uredi | uredi izvor]

  • Mjuzikl pod nazivom Doktor Živago premijerno je prikazan u Permu, Rusija na Uralu, 22. marta 2007. i ostao je na repertoaru Permskog dramskog pozorišta tokom njegove 50. godišnjice.[38][39][40]
  • Doktor Živago je više puta adaptiran kao mjuzikl na engleskom jeziku.
  • Mjuzikl Živago na švedskom jeziku premijerno je izveden u Operi u Malmeu u Švedskoj 29. avgusta 2014.[41]
  • Mjuzikl je u Japanu producirao Takarazuka Revue u februaru 2018.[42]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ http://www.imdb.com/title/tt0417319/releaseinfo, Pristupljeno 1. 4. 2012.
  2. ^ "Doctor Zhivago": Letter to Boris Pasternak from the Editors of Novyi Mir. Daedalus, Vol. 89, No. 3, The Russian Intelligentsia (Summer, 1960), pp. 648–668
  3. ^ „The Times & The Sunday Times”. Arhivirano iz originala 7. 12. 1998. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  4. ^ „Pasternak by D'Angelo”. www.pasternakbydangelo.com. Arhivirano iz originala 24. 5. 2013. g. Pristupljeno 14. 3. 2013. 
  5. ^ „Boris Pasternak | Hoover Institution”. Arhivirano iz originala 13. 8. 2012. g. Pristupljeno 2012-10-08. 
  6. ^ Il caso Pasternak, Granzotto, 1985.
  7. ^ Finn, Peter; Couvée, Petra (5. 4. 2014). „During Cold War, CIA used 'Doctor Zhivago' as a tool to undermine Soviet Union”. Washington Post. Arhivirano iz originala 14. 4. 2014. g. 
  8. ^ Finn, Peter; Couvée, Petra (5. 4. 2014). „During Cold War, CIA used 'Doctor Zhivago' as a tool to undermine Soviet Union”. Washington Post. Arhivirano iz originala 14. 4. 2014. g. 
  9. ^ Social sciences – A Quarterly Journal of the Russian Academy of Sciences: INTERNATIONAL PROVOCATION: ON BORIS PASTERNAK’S NOBEL PRIZE Arhivirano 1 novembar 2012 na sajtu Wayback Machine
  10. ^ „Did The CIA Fund 'Doctor Zhivago'?”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. Arhivirano iz originala 17. 8. 2018. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  11. ^ „The Times & The Sunday Times”. Arhivirano iz originala 7. 12. 1998. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  12. ^ „Did The CIA Fund 'Doctor Zhivago'?”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. Arhivirano iz originala 17. 8. 2018. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  13. ^ Finn, Peter (27. 1. 2007). „The Plot Thickens”. Arhivirano iz originala 8. 11. 2017. g. Pristupljeno 26. 8. 2017 — preko www.washingtonpost.com. 
  14. ^ Finn, Peter; Couvée, Petra (5. 4. 2014). „During Cold War, CIA used 'Doctor Zhivago' as a tool to undermine Soviet Union”. Washington Post. Arhivirano iz originala 14. 4. 2014. g. 
  15. ^ Social sciences – A Quarterly Journal of the Russian Academy of Sciences: INTERNATIONAL PROVOCATION: ON BORIS PASTERNAK’S NOBEL PRIZE Arhivirano 1 novembar 2012 na sajtu Wayback Machine
  16. ^ The book referred to by Sergeyeva-Klyatis is Fleishman, Lazar. Vstreča russkoй эmigracii s "Doktorom Živago": Boris Pasternak i "holodnaя voйna." Stanford, CA: Stanford University. 2009. ISBN 9781572010819.
  17. ^ „Boris Pasternak”. www.jewishvirtuallibrary.org. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 15. 3. 2015. 
  18. ^ Pasternak, Boris (1983). Pasternak: Selected PoemsNeophodna slobodna registracija. trans. Jon Stallworthy and Peter France. Penguin. ISBN 0-14-042245-5. 
  19. ^ Pasternak's Funeral: A Poetic Protest Arhivirano 24 jun 2021 na sajtu Wayback Machine (NPR)
  20. ^ „When a Sahitya Akademi chief spoke up for a Soviet dissident (Indian Express)”. 12. 10. 2015. Arhivirano iz originala 23. 6. 2021. g. Pristupljeno 23. 6. 2021. 
  21. ^ Bill Mauldin Beyond Willie and Joe Arhivirano 23 novembar 2017 na sajtu Wayback Machine (Library of Congress)
  22. ^ a b Ivinskaya 1978, str. 323–326
  23. ^ a b Ivinskaya 1978, str. 323–326
  24. ^ Pasternak, Boris (1983). Pasternak: Selected PoemsNeophodna slobodna registracija. trans. Jon Stallworthy and Peter France. Penguin. ISBN 0-14-042245-5. 
  25. ^ Ivinskaya 1978, str. 331–332
  26. ^ «Ne čital, no osuždaю!»: 5 faktov o romane «Doktor Živago» Arhivirano 5 avgust 2018 na sajtu Wayback Machine 18:17 23/10/2013, Elena Menьšenina
  27. ^ Dillon, Kathleen (zima 1995). „Depression as Discourse in Doctor Zhivago”. The Slavic and East European Journal. 39 (4): 517—523. JSTOR 309103. doi:10.2307/309103. 
  28. ^ Doctor Zhivago, Boris Pasternak, 1957, Pantheon Books
  29. ^ Richard Pevear, Introduction, Pevear & Volokhonsky trans.
  30. ^ Richard Pevear, Introduction, Pevear & Volokhonsky trans.
  31. ^ Vladimir Nabokov: The American Years, Brian Boyd, Princeton University Press, 1993, p. 373
  32. ^ The Statesman, Volume 22, p. 48
  33. ^ Nobel Prize Library: Roger Martin du Gard, Gabriela Mistral, Boris PasternakNeophodna slobodna registracija (na jeziku: engleski). New York, A. Gregory. 1971. str. 374. Pristupljeno 2. 2. 2022. 
  34. ^ a b Richard Pevear, Introduction, Pevear & Volokhonsky trans.
  35. ^ Scammell, Michael (10. 7. 2014). „The CIA's 'Zhivago'”. The New York Review of Books. str. 40. Arhivirano iz originala 15. 7. 2014. g. Pristupljeno 3. 7. 2014. 
  36. ^ Richard Pevear, Introduction, Pevear & Volokhonsky trans. (quoting Letter (in English) from Boris Pasternak to John Harris, 8 Feb. 1959).
  37. ^ Doutor Jivago (TV series 1959) na sajtu IMDb (jezik: engleski)
  38. ^ „GTRK "Permь" / V Permi sostoяlasь mirovaя premьera mюzikla "Doktor Živago"”. Arhivirano iz originala 2013-12-11. g. 
  39. ^ „Permskiй teatr privez v Peterburg mюzikl «Doktor Živago» (foto, video) - Novosti Sankt-Peterburga”. 27. 2. 2008. Arhivirano iz originala 12. 12. 2013. g. Pristupljeno 10. 11. 2022. 
  40. ^ Perm features in the novel under the name "Yuriatin" (which is a city invented by Pasternak for the book) and many locations for events in the book can be accurately traced there, since Pasternak left the street names mostly unchanged. For example, the Public Reading-Room in which Yuri and Larissa have their chance meeting in "Yuriatin" is exactly where the book places it in contemporary Perm.
  41. ^ „Doktor Zjivago | Malmö Opera”. Arhivirano iz originala 18. 4. 2015. g. Pristupljeno 2015-05-09. 
  42. ^ „"ミュージカル『ドクトル・ジバゴ』"”. Arhivirano iz originala 25. 11. 2018. g. Pristupljeno 25. 11. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доктор_Живаго&oldid=26869157”