Dolina kitova

Dolina kitova وادي الحيتان
Svetska baština Uneska
Zvanično ime	Dolina kitova
Mesto	Fajum, Egipat
Koordinate	29° 16′ 15″ S; 30° 02′ 38″ I
Površina	20.015, 5.885 ha (2,1544×109, 633.500.000 sq ft)
Kriterijum	Prirodna: (viii)
Referenca	1186
Upis	2005. (29. sednica)

Stena u Dolini kitova

Dolina kitova (Wadi Al-Hitan) (arap. وادي الحيتان) je paleontološka lokacija u Fajumu u Egiptu, oko 150 km jugozapadno od Kaira. Prostor je proglašen UNESKO-vom svetskom baštinom u julu 2005. godine zbog stotina fosila nekih od najranijih oblika kitova, arheoceta (sada izumrli pod-red kitova). Lokacija otkriva dokaze za objašnjenje jedne od najvećih misterija evolucije kitova: pojava kita kao okeanskog sisara iz prethodnog načina života kao kopnene životinje. Nijedno drugo mesto na svetu ne daje takav broj, koncentraciju i kvalitet tih fosila, kao ni pristupačnost i položaj u atraktivnom i zaštićenom pejzažu. Zbog toga ga je UNESKO dodao na listu zaštićenih mesta svetske baštine.

Istorija

Fosili pronađeni na ovom mestu možda nisu najstariji, ali je njihova velika koncentracija na tom području i stepen njihove očuvanosti takav da je čak i neki sadržaj želuca netaknut. Prisustvo fosila drugih ranih životinja kao što su ajkule, krokodili, ribe testerače, kornjače i raže pronađeni u Dolini kitova omogućava rekonstrukciju okolnog okruženja i ekoloških uslova tog doba, doprinoseći opravdanju da bude citirano kao lokacija svetskog nasleđa.

Prvi fosilni kosturi kitova otkriveni su zimi 1902–03. Narednih 80 godina privukli su relativno malo interesovanja, uglavnom zbog poteškoća u dolasku do tog područja. Osamdesetih godina prošlog veka interesovanje za ovu lokaciju se nastavilo kada su vozila sa pogonom na sva četiri točka postala lakše dostupna. Stalno interesovanje se poklopilo sa mestom koje su posećivali sakupljači fosila, a mnoge kosti pokupljene, što je podstaklo pozive za očuvanje lokacije. Ostaci prikazuju tipične oblike tela modernih kitova, ali zadržavajući neke primitivne aspekte strukture lobanje i zuba. Pronađeni najveći skelet dostiže dužinu od 21 m, sa dobro razvijenim perajama sa pet prstiju na prednjim udovima i neočekivanim prisustvom zadnjih nogu, stopala i prstiju, koji ranije nisu bili poznati ni kod jednog arheocetija. Oblik im je bio zmijolik, i bili su mesojedi. Nekoliko ovih skeletnih ostataka je izloženo, ali većina je plitko zatrpana sedimentima, polako otkriveni erozijom. Dolina kitova pruža dokaze o milionima godina priobalnog morskog života.

Otkriveni kostur kitova poput Basilosaurusa.

Fosili

Fosil kita

Dolina kitova je najvažnije mesto na svetu koje demonstrira jednu od kultnih promena koje čine zapis o životu na Zemlji: evoluciju kitova. Živopisno prikazuje njihov oblik i način života tokom njihovog prelaska sa kopnenog na morski život. Premašuje vrednosti drugih uporedivih nalazišta u pogledu broja, koncentracije i kvaliteta fosila, kao i njihove dostupnosti i smeštaja u atraktivnom i zaštićenom pejzažu. Ikonski je sklop fosilizovanih kostura arheocetija (primitivni kitovi koji dokumentuju prelazak kitova u morski život), morskih krava i gmizavaca, kao i zuba ajkula iz formacije Gehanam (pre 40–41 miliona godina). Slojevi u Dolini kitova pripadaju srednjem eocenskom dobu i sadrže široku masu fosila kičmenjaka na 200 km². Fosili su prisutni u velikom broju i uglavnom pokazuju odličan kvalitet očuvanja. Najuočljiviji fosili su kosturi i kosti kitova i morskih krava, a dokumentovano je preko nekoliko stotina njih. Fosili kitova variraju od pojedinačnih kostiju do celih kostura, a izvestan broj delimičnih kostura trenutno je izložen u javnom delu parka. Dva uobičajena kita su veliki Basilosaurus i manji (3 - 5 metara) Dorudon. Najmanje još dve vrste su poznate iz ređih ostataka. Kitovi poseduju male zadnje udove, kakvi se kod savremenih kitova ne vide, i moćnu lobanju sa zubima sličnim zubima mesoždernih kopnenih sisara. Ostale sisare predstavljaju kosturi tri vrste morskih krava. Oni su bili potpuno morski poput kitova, a takođe pokazuju primitivne karakteristike koje nisu viđene u savremenim vrstama i poseduju zube koji sugerišu da su pasli morske trave i druge morske biljke. Takođe su zabeležene kosti primitivnog slona Meriterijuma. Dolina kitova neobična je po tome što ima tako veliku koncentraciju fosilnih kitova (1500 fosilnih skeleta morskih kičmenjaka) na relativno malom području.

Fosil Dorudona

Fosili gmizavaca predstavljeni su fosilima krokodila i morskih kornjača, a zabeležene su i kosti morskih zmija. Zastupljene su mnoge vrste koštanih riba, ajkula i raža, ali većina fosila su izolovani mali zubi i oni nisu često upadljivi. Veći fosili riba uključuju rostru i testeraču i klinove testere; u parku je postavljena testera dužine 1,8 metara. Fosilne školjke nisu česte u glavnim stenama koje nose kitove, ali su vrlo česte u drugim stenama; može se videti da su mnoge otpale stene pune najrazličitijih fosila školjki. Fosilni numulitni fosili u obliku diska se mestimično javljaju i često prekrivaju pustinjsko tlo. U parku je prisutan veliki trupac, a ovaj je pun cevastih fosila brodskih crva. Poznate su i neke fosilne morske trave.

Dolina kitova

Geologija

Geologija doline daje predele, a erozija vetra i vode stvara spektakularne litice i brežuljke. Stene prisutne u dolini stare su od srednjeg do kasnog eocena i sastoje se od tri glavne stenske jedinice. Formacija Gehanam sastoji se od morskih kamenaca, koji su uglavnom prisutni na ravnijem terenu istočno od javnog parka. Stenska jedinica koja sadrži većinu fosila kitova je formacija Birket Karun. Obuhvata žućkaste morske peščare koji čine većinu litica i dna. Monotonost ovih peščara prekida beli sloj prepun dobro očuvanih životinjskih jama (za koje se ranije smatralo da su koreni mangrova) i sloj crnog muljevitog kamena iznad toga. Kako se litice formacije Birket Karun prate na istok, zamenjuju ih kamenovi formacije Gehannam, što ukazuje na promenu dubine vode iz pliće u dublju u tom pravcu. Vrhovi viših litica nalaze se u formaciji Kasr el Saga, koja se sastoji od tamnih kamenaca, naizmenično krečnjaka punih školjki i predstavlja lagunsko okruženje.

Divlje životinje

Dolina kitova takođe je dom za 15 vrsta pustinjskih biljaka, peščanih dina i oko 15 vrsta divljih sisara, uključujući severnoafričkog šakala, afričkog zlatnog vuka, crvenu lisicu, afričkog leoparda, afričkog geparda, egipatskog mungosa, afričku divlju mačku i dorkas gazelu. Pustinjske lisice su najčešće viđeni sisari i noću redovno posećuju kamp. Takođe, privučeni jezerima u dolini zabeleženo je 19 vrsta gmizavaca i 36 vrsta priplodnih ptica.

Zalazak sunca

Turizam

Brežuljci u Dolini kitova

Samo oko 1.000 posetilaca godišnje se vozi vozilima sa pogonom na sva četiri točka u Dolinu kitova jer je staza neasfaltirana i prelazi neobeleženi pustinjski pesak. Posetioci su uglavnom stranci, koji zimi vikendom obično kampuju u dolini. Budući da se dolina nalazi u zaštićenom području Vadi El Rajan, isti plan upravljanja ograničava posetioce na unapred dogovorene vođene ture duž propisane staze. Održivi turizam počinje da se razvija i raste u tom području, a vozila se alternativno zamenjuju pešačkim ili kamiljim stazama.

Otkako je deo Doline kitova pretvoren u turističko mesto, postavljene su staze između glavnih fosila i izgrađena mala skloništa. Ovaj javni park sada redovno posećuju turističke grupe, a postoji i mali kamp.

Dolina se nalazi iza planine poznate kao Garet Džehenem - "planina pakla". U svetlosti zalazećeg sunca, čini se da planina plamti jezivim crvenim svetlom.

Egipatska vlada saopštila je da je u julu 2007. godine par automobila kojim su upravljale belgijske diplomate ušao u zaštićenu zonu na ovom području i uništio deo fosila kita, nanevši štetu vrednu 10 miliona američkih dolara. Belgijska vlada tvrdi da njene diplomate nisu prouzrokovale štetu. Pitanje ostaje nerešeno.

 

Spoljašnje veze

• „Wadi Al-Hitan trek on Google Earth”. Ogle Earth. 13. 5. 2007. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Images from a trek to Wadi Al-Hitan on Flickr”. Stefan Geens. 13. 5. 2007. CS1 održavanje: Format datuma (veza)