Пустињска лисица

С Википедије, слободне енциклопедије

Пустињска лисица
Vulpes zerda
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
V. zerda
Биномно име
Vulpes zerda
(Zimmermann, 1780)
Распострањеност пустињске лисице

Пустињска лисица[2] или фенек[2] (лат. Vulpes zerda) То је мала лисица са карактеристичним великим ушима. Живи у дивљини пустиње Сахаре у северној Африци и неким деловима Арабије. Неки истраживачи сврставају је као јединог представника рода Fennecus.

Опис[уреди | уреди извор]

Пустињска лисица је мањи сисар из породице звери тежак 1,5 кг. Велика је око 40 цм. Има реп дуг 25 cm и главу с ушима које су велике 15 cm[3][4] с помоћу којих изврсно чује и најмањи шум те их може чак и мицати. За разлику од ушију, очи су мале и њима се слабо служи и лоше види па се најрадије ослања на свој иначе изврстан слух. Има крзно боје пијеска и добро се прилагођава пустињском животу.

Може издржати неколико дана без воде и хране у пустињи, но ипак јој је вода и храна пријеко потребна за живот. Углавном је активна ноћу те се храни кукцима, птицама, јајима, пустињским гуштерима и глодарима.

Распострањеност[уреди | уреди извор]

Пустињска лисица је распрострањена у пустињама у северној Африци и врло ретко у јужној Африци.

Начин живота и исхрана[уреди | уреди извор]

Пустињска лисица је активна углавном ноћу, када лови глодаре, инсекте (нпр скакавце), гуштере, птице и јаја. Понекад једе мале плодове и лишће да добије више воде.

Пустињске лисице најчешће живе у малим групама у великим рупама у земљи, понекад дубоке и до 10 m.

Размножавање[уреди | уреди извор]

У пролеће, после око 50 дана трудноћа женка Пустињске лисице, роди 2 до 5 штенади и доји их месец дана.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wacher, T.; Bauman, K. & Cuzin, F. (2015). Vulpes zerda. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 28. 9. 2021. 
  2. ^ а б „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог II”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  3. ^ Roots 2006, стр. 162–163
  4. ^ Burnie D and Wilson DE (Eds.), Animal: The Definitive Visual Guide to the World's Wildlife. DK Adult. 2005. ISBN 978-0-7894-7764-4.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]