Dom Pérignon

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Дом Перињон)
Za monaha pogledajte stranicu Dom Perinjon (monah).
Za lek paronimnog imena pogledajte stranicu domperidon.
Vrstašampanjac
ProizvođačLVMH
ZemljaFrancuska
Plasiran
  • 1921. (1921) (prvi vintidž [en])
  • 1936. (1936) (prvi put prodato)
Veb-sajtwww.domperignon.com

Dom Perinjon (franc. Dom Pérignon; IPA: /dɔ̃ pe.ʁi.ɲɔ̃/ [za francuski]) brend je vintidž šampanjca koji proizvodi šampanjara Moet e Šandon, čiji je najprestižniji šampanjac. Nazvan je po Domu Perinjonu, benediktinskom monahu koji je bio važan pionir na polju kvaliteta ove vrste vina, ali koji nije — nasuprot više popularnih mitova — otkrio metod pravljenja penušavog vina šampanjac.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Dom Pjer Perinjon (1638—1715) bio je monah i upravnik podruma benediktinske opatije u Otvileru. Postao je pionir brojnih vinarskih tehnika oko 1670. godine — iste uključuju prvo mešanje grožđa na način kojim se poboljšava kvalitet vina, balansira jedan element sa drugima kako bi se napravila bolja celina i rešio niz postojećih nesavršenosti; usavršavanje umetnosti proizvodnje čistih belih vina od crnog grožđa pametnom manipulacijom presa; povećavanje tendencije svih vina-šampanjaca da zadrže svoj prirodni šećer kako bi se prirodno izazvala sekundarna fermentacija u proleće; princip za tačno odlučivanje kada da se ova vina razlivaju u boce kako bi se zadržali mehurići. Takođe je u proces uveo pluto (kojim je zamenjeno drvo) koje se pričvršćavalo za boce vrpcom od konoplje namočenom u ulje kako bi vina duže ostala sveža i penušava, te koristio deblje staklo kako bi se boce ojačale (pre toga u to vreme su bile sklone da eksplodiraju).[2] Unapređivanje proizvodnje penušavih vina kao glavnog stila proizvodnje u industriji šampanjca javlja se postepeno u 19. veku, više od veka od smrti Doma Perinjona.

Crtež Perinjona, stoji i u levoj ruci drži bocu vina
Dom Pjer Perinjon, benediktnski monah

Dom Perinjon je u proizvodnju šampanjca uveo prvi prestižni kive (franc. cuvée), ideju koju je predložio engleski vinar Lorens Ven.[3] Prvi vintidž Dom Perinjon potiče iz 1921. godine, a u prodaju je izašao tek 1936. godine — kada je otplovio za Njujork na lajneru (putničkom brodu) SS Normandi.[4] Brend, neeksploatisan, šampanjara Mersje je dala Moetu 1927. godine za venčanje članova dve porodice.

Otpakovana flaša i pakovanje šampanjca Dom Perinjon na stolu
Flaša Dom Perinjona

Godine 1935, 300 flaša vintidža iz 1926. koji je preteča Dom Perinjona prodato je Sajmon brosu (engl. Simon Bros. & Co.), kompaniji koja je uvozila Moet u Ujedinjeno Kraljevstvo i delila po dve boce svakom svakom od svojih 150 najboljih kupaca u znak obeležavanja stogodišnjice osnivanja. Iako su ove voce bile gotovo identične narednim izdanjima Dom Perinjona, na njima nije bilo prikazano ime Dom Perinjon nego natpis „Šampanjac specijalno dostavljen brodom za stogodišnjicu Sajmon bradersa 1835—1935” (engl. Champagne specially shipped for Simon Brothers & Co's Centenary 1835–1935). Vino je momentalno zadobilo pažnju u marketima i oko 100 kutija vintidža iz 1921. dopremljeno je u UK nedugo nakon prvih 300 boca, sada sa imenom Dom Perinjon.[5] Džejms Bjukanan Djuk, milijarder koji je osnovao Američku duvansku kompaniju, za sebe je naručio 100 boca. 17 boca prodatih na aukciji u Kristisu (Njujork Siti) juna 2004. je deo ove narudžbe (Doris Djuk, milijarderova ćerka, čuvala ih je u svom podrumu). Trenutni (2017) upravnik podruma Dom Perinjona, Ričard Džefroj — koji je šef de kav za Dom Perinjon još od 1990, vintidž iz 1921. godine (prvi komercijalni Dom Perinjon) opisao je februara 2004. na sledeći način:

1921, mitski vintidž za prvo komercijalno izdanje Dom Perinjona. Mali usev (zbog ozbinjnog prolećnog mraza), nakon izlaganja dugom, vrelom letu, dao je jedan od najboljih vintidža ikad. Izuzetno bledo za svoje doba, vino pokazuje intrigantan buke pržene sandalovine, vanile, meda, praline i marcipana. [...] Ključna odlika je ogromna istrajnost suvih orašastih okusa. Sveukupno, model balansa i koncentracije.[6]

Sve do vintidža iz 1943, Dom Perinjon se proizvodio iz regularnih vintidža šampanjare Moet e Šandon koja je prešla na specijalne flaše u stilu 18. veka nakon što je proširila podrume. Prema tome je ovo efektivno onotek izdanje vintidž šampanjca Moet i Šandon u različitim bocama. Od berbe za vintidž 1947, Dom Perinjon se proizvodio zasebno od početka.[7]

Godine 1971, šah Irana (Mohamed Reza Pahlavi) naručio je nekoliko boca prvog vintidža Dom Perinjon roze (1959) za Proslavu 2.500 godina Persijske imperije. Boca ovog šampanjca, iz ove narudžbe, prodata je na aukciji 2008. godine za 24.758 evra.[8]

Godine 1981, Dom Perinjon je odabran za venčanje ledi Dajane Spenser i princa Čarlsa. Magnumi Dom Perinjon vintidža 1961 služenog tog 29. jula imali su specijalne insignije napravljene samo za ovu ceremoniju.[9]

Berbe[uredi | uredi izvor]

Dom Perinjon je uvek vintidž (vintedž, ventaž) šampanjac, što znači da se ne pravi tokom slaborodnih godina i da se sve grožđe koje se koristi za proizvodnju vina bere iste godine.[10]

Od 1921. do 2012. godine, šampanjac Dom Perinjon je proizveden u 45 berbi. Više od dve godine berbe zaredom su bile veoma retka pojava; do 2004. ovo je zabeleženo samo tri puta: 1969—70—71; 1998—99—00; 2002—03—04. Godina 2005. je bila prva kad je proizveden četvrti uzastopni vintidž.

Vintidži 1921—2006.[uredi | uredi izvor]

45 belih Dom Perinjon vintidža do 2012. godine:[11][traži se bolji izvor]

  1. 1921
  2. 1926
  3. 1928
  4. 1929
  5. 1934
  6. 1943
  7. 1947
  8. 1949
  9. 1952
  10. 1953
  11. 1955
  12. 1959
  13. 1961
  14. 1962
  15. 1964
  16. 1966
  17. 1969
  18. 1970
  19. 1971
  20. 1973
  21. 1975
  22. 1976
  23. 1978
  24. 1980
  25. 1982
  26. 1983
  27. 1985
  28. 1988
  29. 1990
  30. 1992
  31. 1993
  32. 1995
  33. 1996
  34. 1998
  35. 1999
  36. 2000
  37. 2002
  38. 2003
  39. 2004
  40. 2005
  41. 2006
  42. 2008
  43. 2009
  44. 2010
  45. 2012

Roze vintidži 1959—2005.[uredi | uredi izvor]

Od 1959. godine takođe se proizvodi roze verzija Dom Perinjona.

24‡ bela Dom Perinjon roze vintidža do 2005. godine:

  1. 1959
  2. 1962
  3. 1964
  4. 1966
  5. 1969
  6. 1971
  7. 1973
  8. 1975
  9. 1978
  10. 1980
  11. 1982
  12. 1985
  13. 1986‡
  14. 1988
  15. 1990
  16. 1992
  17. 1993
  18. 1995
  19. 1996
  20. 1998
  21. 2000
  22. 2002
  23. 2003
  24. 2004
  25. 2005[11]

‡ Godine 1986. je jedini roze vintidž gde bela verzija nije proizvedena.

Ograničena izdanja[uredi | uredi izvor]

Proizvođač je tokom perioda poslovanja sarađivao sa raznim ličnostima (umetnicima, dizajnerima i sl.); napravljena su ograničena izdanja, sa posebnim dizajnom ambalaže. Popis ličnosti na nekim od ograničenih izdanja dat je u tabeli ispod.

Godina vintidža Ličnost
2000. Endi Vorhol
2002. Endi Vorhol
2003. Dejvid Linč
2004. Ajris van Herpen
2004. Džef Kuns
2006. Majkl Ridel
2006. Ledi Gaga
2006. Bjerk i Kris Kaningam
2008. Leni Kravic
2009. Tokudžin Jošioka
2010. Ledi Gaga

Stil[uredi | uredi izvor]

Dom Perinjon je uvek sinteza pino noar i šardone grožđa, s tim da konačni sastav menja svaki vintidž: povremeno je mešavina bila savršeno jednakih omera (npr. roze 1990), povremeno 60% šardone (1982) ili 60% pino noar (1969), a samo jednom sa iznad 60% prve ili druge sorte (65% šardone 1970).[12] Prema manifestu i blogu Ričarda Džefroja: „Dom Perinjon izražava svoju prvu plenitudu nakon sedam godina u podrumu.”; druga plenituda je 12—15 godina nakon berbe (prvi onotek izlazak), a treća posle oko 30—40 godina (drugi onotek izlazak).[13][14] Grožđe koje ulazi u mešavinu dolazi iz najkvalitetnijih, najosunčanijih vinograda. Serina Satklif kaže: „Starenjem, Dom Perinjon poprima potpuno zavodljiv buke svežeg i kafe, jedan od najintrigantnijih mirisa za šampanjac.”[4]

Trenutna proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Broj boca koje se proizvedu za pojedini vintidž nije precizno definisan i menja se od berbe do berbe (najmanje se govori o 2 miliona[15] ili 4 miliona uz 800 hiljada rozea).[3][16]

Avgusta 2017, izdanje Dom Perinjon vintidža je bilo iz berbe 2006. godine (41. po redu) a Dom perinjon roze vintidža iz berbe 2005. godine (25. po redu).[11]

Aukcijsko tržište[uredi | uredi izvor]

Dom Perinjon se često prodaje na vinskim aukcijama. Nedavni talas postavljanja rekorda aukcijskih cena počeo je 2004. godine, prodajom kolekcije Doris Djuk u poznatoj njujorškoj kući Kristis (engl. Christie's). Tri flaše Dom Perinjona 1921 prodate su za 24.675 dolara. Godine 2008, dve aukcije koje je održao Aker Meral en Kondit takođe su ostavile traga u bogatoj istoriji Dom Perinjona; tri magnuma (1,5 L) Dom Perinjon onoteka (1966, 1973 i 1976) prodate su za 93.260 dolara u Hongkongu, a par boca legendarnog Dom Perinjon vintidža 1959 prodat je za 84.700 dolara u Njujorku. Proizvedeno je samo 306 boca Dom Perinjon roze vintidža 1959, a nijedna nije prodata. Godine 1971, šampanjac je služen u Persepolisu na raskošnim svečanostima povodom obeležavanja 2500. godišnjice osnivanja Persijske imperije (Kir Veliki je 550. p. n. e. osnovao dinastiju Prvu Persijsku imperiju pokorivši Midiju, Lidiju i Vaviloniju).[17]

Dana 17. aprila 2010. godine, postavljen je novi rekord za prodaju boce vina u Britaniji — prema Dejli telegrafu. Kupac je morao da izdvoji više od 35.000 funti za kupoviinu metuzalema (6 L) šampanjca Dom Perinjon rouz gold [zlatni roze] 1996. Ova transakcija je obavljena u hotelu „Vestberi” na zabavi koja je popratila snimanje novog filma, Bugi vugi (engl. Boogie Woogie).[18]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ D. & P. Kladstrup. Champagne. Harper Collins Publisher. str. 38. ISBN 978-0-06-073792-4. 
  2. ^ Sutcliffe 1988, str. 13–14
  3. ^ a b Stevenson, Tom (decembar 2007). „Decanter”. The Best A Man Can Get. str. 65.
  4. ^ a b Sutcliffe 1988, str. 130
  5. ^ Stevenson, Tom (25. 3. 2014). „Dom Pérignon Oenothèque 1966–1996”. The World of Fine Wine.
  6. ^ „Dom Pérignon—Vintage 1921”. christies.com. Pristupljeno 13. 8. 2017. »1921, a mythical vintage for the first commercial release of Dom Pérignon. The tiny crop (due to a severe spring frost), after exposure to a long, hot summer, made one of the greatest vintages ever. Exceptionally pale for its age, the wine showcases an intriguing bouquet of toasted sandalwood, vanilla, honey, praline and marzipan. One the palate, one is struck by the life, the energy and the backbone. It remains focused, with a lacy texture. A key feature is the tremendous persistence of dry nutty flavors. Overall, a model of balance and concentration." —Richard Geoffroy, February 2004«
  7. ^ Juhlin, Richard (2008). Champagne Guide. Richard Juhlin Publishing. str. 315. ISBN 978-91-633-3190-9. 
  8. ^ Goldberg, Howard G. (29. 4. 2008). „Acker Merrall sells 'Shah's Champagne'”. Decanter.com. Pristupljeno 13. 8. 2017. 
  9. ^ Celeste, Rigel (28. 2. 2010). „Dom Pérignon Wedding”. Luxist.com. Pristupljeno 13. 8. 2017.
  10. ^ „Commitment to Vintages is Absolute”. domperignon.com. Pristupljeno 13. 8. 2017.
  11. ^ a b v „Vintage Archives”. Dom Perignon Vintage Archives. 
  12. ^ „Dom Pérignon assemblage”. creatingdomperignon.com. Wine Pulse. april 2010. Arhivirano iz originala 29. 5. 2016. g. Pristupljeno 13. 8. 2017. 
  13. ^ „Dom Pérignon's Manifesto – 8: Complexity is Based on Slow Maturation”. creatingdomperignon.com. Arhivirano iz originala 25. 7. 2014. g. Pristupljeno 13. 8. 2017. „Dom Pérignon White and Rosé are both widely recognized for their impressive potential of maturation and complexity. Dom Pérignon expresses its first Plenitude after seven years in the cellar. Dom Pérignon second and third Plenitudes defy the decades.” 
  14. ^ „Plénitudes”. creatingdomperignon.com. 6. 10. 2010. Arhivirano iz originala 25. 7. 2014. g. Pristupljeno 13. 8. 2017. 
  15. ^ „Guides Vins 2009: Guide Bettane-Desseauve et Guide de la RVF”. gje.mabulle.com. 21. 8. 2008. Pristupljeno 13. 8. 2017. »En Champagne, on y évite l'ostracisme douteux versus Dom Pérignon dont on ne doit jamais oublier cette capacité inouïe du Domaine à produire autant de bouteilles d'un vin d'exception (on parle facilement de plus de deux millions de bouteilles par an).«
  16. ^ „Dom Pérignon lance sa cuvée Oenothèque Rosé”. idealwine.net. 24. 3. 2010. Pristupljeno 13. 8. 2017. »Il est de notoriété publique que la production se situe autour de 4 millions de bouteilles en blanc et autour de 800 000 en rosé.«
  17. ^ „Acker Merrall & Condit HK sale shatters all records”. finewine.finewinepress.com. 3. 6. 2008. Pristupljeno 13. 8. 2017.
  18. ^ „Bottle of vintage Dom Perignon bought in bar for £35,000”. The Daily Telegraph. 17. 4. 2010. Pristupljeno 13. 8. 2017.

Citirana bibliografija[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Stevenson, Tom (2003). World Encyclopedia of Champagne and Sparkling Wine (potpuno rev. i ažur. izd.). South San Francisco, California: The Wine Appreciation Guild. ISBN 978-1-891267-61-1. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Dom Pérignon na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dom_Pérignon&oldid=26429036”