Društvo mrtvih pesnika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Društvo mrtvih pesnika
Dead poets society.jpg
Poster za film
Izvorni naslovDead Poets Society
Žanrdrama
RežijaPiter Vir
ScenarioTom Šulman
ProducentPol Junger Vit
Toni Tomas
Glavne ulogeRobin Vilijams
Robert Šon Leonard
Itan Hok
Džoš Čarls
Gejl Hansen
Dilan Kasman
Alelon Rudžiro
Džejms Voterston
Norman Lojd
Aleksandra Pauers
MuzikaMoris Žar
Izdavačka kućaTačston
Godina1989.
Trajanje128 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
IMDb veza

Društvo mrtvih pesnika (engl. Dead Poets Society) je američki film snimljen 1989. godine. Film je nagrađen nagradom Oskar za najbolji scenario, kao i nagradom BAFTA za najbolji film. Režirao ga je Piter Vir, a glavne uloge u tumače Robin Vilijams, Robert Šon Leonard i Itan Hok.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Radnja filma smeštena je u 1959. godinu. Sedam momaka, Nil Peri, Tod Anderson, Noks Overstrit, Čarli Dalton, Ričard Kameron, Stiven Miks i Džerard Pits, pohađaju prestižnu akademiju „Velton“ za dečake, koja se bazira na četiri principa: tradiciji, časti, disciplini i odličnosti.

Prvog dana nove školske godine, učenicima se predstavljaju sva pravila akademije. Međutim, njihov novi profesor engleskog jezika Džon Kiting govori učenicima kako mogu da ga zovu „O, kapetane! Moj kapetane!" (iz poeme Volta Vitmana o Abrahamu Linkolnu), ukoliko će im tako biti lakše na časovima. Njegova prva lekcija kosi se sa standardima akademije „Velton“. Kiting izvodi učenike u dvorište i govori im da se fokusiraju na ideju carpe diem (latinski: Iskoristi dan). Na narednom času, Nil čita uvod iz njihovog udžbenika za književnost, Razumeti književnost, fikcionalnog akademskog književnika dr Dž. Evansa Pitčarda, u kome se opisuje kako da se postavi kvalitet knjiga na skalu i da se oceni brojem. Kiting kaže kako je to jedna smešna matematička kritika i govori učenicima da iscepaju uvod iz svojih udžbenika. Takođe im preporučuje da ga uopšte ne koriste. Na jednom od naredni časova, Kiting govori učenicima da se popnu na svoje stolove i gledaju svet drugim očima, kao što je Henri Dejvid Toro mislio kada je napisao: „Univerzum je mudriji nego što naše oči to vide“.

Dečaci shvataju (kao i gledaoci) da autoritet treba poštovati samo kada smatramo da je to ispravno, kada nam srce tako govori. Oni ponovo osnivaju stari književni klub, čiji je Kiting nekada bio član, pod imenom Društvo mrtvih pesnika. Tod počinje da piše, shvatajući da zaista ima mnogo talenta. Čarli Dalton se ohrabruje i u školskim novinama objavljuje članak o tome kako treba dozvoliti i devojkama da pohađaju „Velton“. Članak govori o tome kako to treba dozvoliti kako bi momci imali makar malo zadovoljstva na akademiji. Zbog ovoga, on biva kažnjen od strane direktora i profesora, izuzev Kitinga.

Sloboda mišljenja i govora donosi nevolje jednom od momaka, Nilu. Nil želi da postane glumac, za šta zaista ima dara, a ne da studira medicinu, kako njegov otac želi. Kiting savetuje Nilu da kaže svom ocu o tome kako se oseća i pozove ga na premijeru predstave San letnje noći, u kojoj Nil igra ulogu Puka. Želeći da sakrije od oca da se bavi glumom, Nil mu ništa ne govori i laže Kitinga da jeste, govoreći kako je njegov otac nezadovoljan zbog svog tog „glumatanja“. Ipak, njegov otac saznaje istinu. Nakon premijere predstave, njegov otac ga vodi kući pre nego što se sa ostalima vratio u školu.

Ljut zbog toga što je njegov sin počeo da se bavi umetnošću, Nilov otac planira da ga ispiše iz akademije „Velton“ i pošanje ga u Vojnu akademiju „Brejden“, kako bi se što bolje spremio za studije na Harvardu i doktorsku karijeru. Nil ne želi da tako provede ostatak života, ali ne uspeva da kaže ocu o svojoj strasti prema glumi. Zbog toga, on počinjava samoubistvo revolverom svog oca.

Direktor Nolan vrši istragu na akademiji zbog ove tragedije. Nolan dobija pomoć od jednog od učenika, Ričarda Kamerona. Kada Čarli Dalton otkrije da je Kameron za sve okrivio profesora Kitinga, on napada svog bivšeg druga i biva izbačen sa akademije.

Nilov otac ne preuzima nikakvu odgovornost za smrt svoga sina i tvrdi da je Kiting odgovoran. Svi dečaci prisiljeni su da potpišu dokument o Kitingovoj krivici. Tod se najviše odupirao, ali je ipak potpisao. Kiting je, između ostalog, optužen da je obnovio Društvo mrtvih pesnika, iako su to uradili momci.

Na samom kraju filma, dečaci se vraćaju na čas engleskog, koji sada drži direktor Nolan, dok se ne nađe novi profesor. On želi da se pročita uvod i Pričardovog udžbenika, koji su dečaci prethodno iscepali. U tom trenutku, Kiting ulazi u učionicu, kako bi uzeo svoje stvari. Tokom njegovog odlaska, Tod se izvinjava Kitingu što su potpisali dokument, govoreći kako su bili naterani. Kiting mu govori kako je znao to, i da je sve u redu. Nolan naređuje Todu da bude i miran i zahteva od Kitinga da ode. Dok je Kiting izlazio, Tod se penje na svoj sto, viknuvši: „O, kapetane! Moj kapetane!". Besni Nolan mu naređuje da sedne, ali svi dečaci se penju na stolove, govoreći: „O, kapetane! Moj kapetane!". Jedini učenik koji to ne radi je Kameron. Kiting je dirnut i govori: „Hvala vam, momci. Hvala vam“, pre nego što izađe iz učionice.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Robin Vilijams Džon Kiting
Robert Šon Leonard Nil Peri
Itan Hok Tod Anderson
Džoš Čarls Noks Overstit
Gejl Hansen Čarli Dalton
Dilan Kasman Ričard Kameron
Alelon Rudžiro Stiven Miks
Džejms Voterston Džerard Pits
Norman Lojd direktor Nolan
Aleksandra Pauers Kris Noal

Nagrade i nominacije[uredi | uredi izvor]

Oskar[uredi | uredi izvor]

BAFTA[uredi | uredi izvor]

  • BAFTA nagrada za najbolji film — Nagrađen

Muzika[uredi | uredi izvor]

Muziku iz filma komponovao je francuski kompozitor Moris Žar:

  1. Carpe Diem (Carpe Diem)
  2. Neil (Nil)
  3. To the Cave (U pećinu)
  4. Keating's Triumph (Kitingov trijumf)

Roman[uredi | uredi izvor]

1989. godine takođe je objavljen i roman pod nazivom Društvo mrtvih pesnika, inspirisan filmom. Roman je napisala Nensi H. Klajnbom.

Reference[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]