Ekonomija Somalilenda

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Privreda Somalilenda se u velikoj meri oslanja na primarnu proizvodnju i poljoprivredu, gde je stoka glavni izvoz zemlje, koju isporučuje u susedne Džibuti i Etiopiju, kao i u zalivske države, kao što su UAE, Saudijska Arabija i Oman. Somalilend ima bruto domaći proizvod (BDP) od oko 7,2 milijarde američkih dolara od 2022. [1] od čega većinu prima u doznakama od Somalijaca koji rade u inostranstvu. Pandemija COVID-19 ograničila je trgovinske tokove Somalilenda sa smanjenom tražnjom u sektoru poljoprivrede, značajnom izvoru poreskih prihoda. [2] BDP zemlje po glavi stanovnika je približno 1530 USD, što je jedan od najnižih u svetu. [1] [3] [4] [5]

Somalilend se nalazi duž Adenskog zaliva, blizu ulaza u Bab al-Mandeb, glavnu morsku stazu kroz koju prolazi skoro jedna trećina svetskog brodarstva. Njegova lokacija je pomogla vladi da privuče nove trgovinske i razvojne poslove. Krajem 2016. godine, DP World je najavio da će uložiti skoro 450 miliona američkih dolara za upravljanje i unapređenje luke Berbera i razvoj koridora koji ide od luke do granice sa Etiopijom. 2021. projektu se pridružila CDC grupa vlade Velike Britanije koja je udvostručila sredstva. [6] [7] [8] [9] [10] [11]

Pregled[uredi | uredi izvor]

Somaliland Beverage Industries je prva punionica Koka-Kole u regionu Somalilanda. U Hargejsi.

Somalijski šiling, koji se ne može lako zameniti van Somalilenda zbog nepriznavanja nacije, reguliše Banka Somalilenda, centralna banka, koja je ustavom uspostavljena 1994. godine.

Pošto je Somalilend nepriznat, međunarodnim donatorima je teško pružiti pomoć. Kao rezultat toga, vlada se uglavnom oslanja na poreske prihode i doznake velike somalijske dijaspore, koje doprinose ogromnoj ekonomiji Somalilenda. [12] Doznake dolaze u Somalilend preko kompanija za transfer novca, od kojih je najveća Dahabšil, [13] jedna od retkih somalijskih kompanija za transfer novca koje su u skladu sa savremenim propisima o transferu novca. Svetska banka procenjuje da doznake u vrednosti od oko milijardu dolara godišnje stižu u Somaliju od emigranata koji rade u državama Zaliva, Evropi i Sjedinjenim Državama. Analitičari kažu da Dahabšiil može da podnese oko dve trećine te brojke, a da čak polovina stigne samo u Somalilend. [14]

Od kasnih 1990-ih, pružanje usluga je značajno poboljšano kroz ograničene državne odredbe i doprinose nevladinih organizacija, verskih grupa, međunarodne zajednice (posebno dijaspore) i rastućeg privatnog sektora. Lokalne i opštinske vlasti razvijaju ključne odredbe javnih usluga kao što su voda u Hargeisi i obrazovanje, struja i bezbednost u Berberi. [12] 2009. godine, Banque pour le Commerce et l'Industrie – Mer Rouge (BCIMR), sa sedištem u Džibutiju, otvorila je filijalu u Hargejsi i postala prva banka u zemlji od kolapsa Banke komercijalne i štedionice Somalije 1990. godine. [15] U 2014. Dahabshil Bank International je postala prva komercijalna banka u regionu. [16] U 2017. godini Premijer banka iz Mogadiša otvorila je filijalu u Hargeisi. [17]

Somaliland fabrika sapuna Ileys Enterprises u Buraou.

Razne telekomunikacione kompanije takođe imaju filijale u Somalilendu. Među ovim kompanijama je i Telesom, jedan od najvećih operatera u Somalilendu. Osnovan 2002. godine sa ciljem snabdevanja lokalnog tržišta telekomunikacionim uslugama kao što su GSM, fiksna linija i pristup Internetu, ima široku mrežu koja pokriva sve veće gradove Somalilenda i više od 40 okruga u Somaliji i Somalilendu. [18] Telesom takođe nudi među najjeftinijim međunarodnim tarifama za 0,2 USD manje od svog najbližeg konkurenta. [19] Ostale telekomunikacione kompanije koje opslužuju region su Somtel, Telkom i NationLink. [20]

Stočarstvo je okosnica ekonomije Somalilenda. Ovce, kamile i goveda se otpremaju iz luke Berbera i šalju u arapske zemlje Persijskog zaliva, kao što je Saudijska Arabija. [21] Zemlja je dom nekih od najvećih stočnih pijaca, poznatih u Somaliji kao seilad, na Rogu Afrike, sa čak 10.000 grla ovaca i koza koje se svakodnevno prodaju na pijacama Burao i Irove, od kojih se mnoge otpremaju u Zaliv države preko luke Berbera. [22] [23] Tržište se bavi stokom iz celog Roga Afrike. [24]

Poljoprivreda se generalno smatra potencijalno uspešnom industrijom, posebno u proizvodnji žitarica i hortikulturi. Rudarstvo takođe ima potencijal, iako jednostavno vađenje predstavlja obim tekućih operacija, uprkos prisustvu različitih količina mineralnih nalazišta. [25]

Turizam[uredi | uredi izvor]

Nasa Hablid 1896. godine.

Kamena umetnost i pećine u Las Gelu, koji se nalazi na periferiji Hargeise, popularna su lokalna turistička atrakcija. Ukupno deset pećina, otkrio ih je francuski arheološki tim 2002. godine i veruje se da datiraju oko 5.000 godina. Vlada i lokalno stanovništvo čuvaju pećinske slike i samo ograničenom broju turista je dozvoljen ulazak. [26] Ostale značajne znamenitosti su Luk slobode u Hargejsi i Ratni spomenik u centru grada. Prirodne atrakcije su veoma česte u regionu. Nasa Hablud su brda blizanaca koja se nalaze na periferiji Hargeise, a Somalijci u regionu smatraju veličanstvenim prirodnim obeležjem. [27]

Ministarstvo trgovine, industrije i turizma takođe je ohrabrilo putnike da posete istorijske gradove u Somalilendu. Istorijski grad Šeik nalazi se u blizini Berbere i dom je starih britanskih kolonijalnih zgrada koje su ostale netaknute više od četrdeset godina. Berbera takođe sadrži istorijske i impresivne otomanske arhitektonske zgrade. Još jedan podjednako poznat istorijski grad je Zeila. Zeila je nekada bila deo Otomanskog carstva, zavisnost Jemena i Egipta i veliki trgovački grad tokom 19. veka. Grad je posećen zbog svojih starih kolonijalnih znamenitosti, priobalnih mangrova i koralnih grebena, visokih litica i plaže. Nomadska kultura Somalilenda je takođe privukla turiste. Većina nomada živi na selu. [28]

Transport[uredi | uredi izvor]

Međunarodni aerodrom Hargejsa u Hargejsi.

Autobuske usluge saobraćaju u Hargejsi, Buraou, Gabiliju, Berberi i Borami. Postoje i usluge drumskog prevoza između većih gradova i susednih sela, kojima se upravlja različitim vrstama vozila. Među njima su taksi vozila, pogoni na sva četiri točka, minibusevi i laka teretna vozila (LTV). [29]

Najistaknutija aviokompanija koja opslužuje Somaliland je Daallo Airlines, privatni prevoznik u somalijskom vlasništvu sa redovnim međunarodnim letovima koji se pojavio nakon što je Somali Airlines prestao sa radom. African Express Airways i Ethiopian Airlines takođe lete sa aerodroma u Somalilendu do grada Džibutija, Adis Abebe, Dubaija i Džede, i nude letove za hadž i umru hodočašća preko međunarodnog aerodroma Egal u Hargejsi. Ostali veliki aerodromi u zemlji uključuju aerodrom Berbera. [30] [31]

Luke[uredi | uredi izvor]

U junu 2016, vlada Somalilenda je potpisala sporazum sa DP World-om o upravljanju strateškom lukom Berbera sa ciljem povećanja proizvodnih kapaciteta i delovanja kao alternativne luke za Etiopiju bez izlaza na more. [32] [33] 2021. projektu se pridružila CDC grupa vlade Velike Britanije koja je udvostručila finansiranje, čineći Berberu investicijom od milijardu dolara. [34]

  • Luka Berbera.
    Luka Berbera.
  • Nova luka kontejnerskog terminala DP World Berbera.
    Nova luka kontejnerskog terminala DP World Berbera.

Istraživanja nafte[uredi | uredi izvor]

U avgustu 2012, vlada Somalilenda dodelila je kompaniji Genel Energi licencu za istraživanje nafte na svojoj teritoriji. Rezultati studije površinskog isticanja završene početkom 2015. godine potvrdili su izuzetan potencijal koji se nudi u bloku SL-10B i SL-13 i bloku Oodveine sa procenjenim rezervama nafte od 1 milijardu barela svaki. [35] Genel Energi će do kraja 2018. godine izbušiti istražne bušotine za blok SL-10B i SL-13 u Buur-Daabu 20 kilometara severozapadno od Ajnaboa [36]

  • Aktivnosti istraživanja nafte i gasa u Odvajneu, region Togdher.
    Aktivnosti istraživanja nafte i gasa u Odvajneu, region Togdher.
  • Naftni blokovi Somalilanda.
    Naftni blokovi Somalilanda.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b https://www.govsomaliland.org/
  2. ^ Mtimet, Nadhem; Wanyoike, Francis; Rich, Karl M.; Baltenweck, Isabelle (2021). „Zoonotic diseases and the COVID-19 pandemic: Economic impacts on Somaliland's livestock exports to Saudi Arabia”. Global Food Security. 28: 100512. PMC 8417120 Slobodan pristup. PMID 34513583. doi:10.1016/j.gfs.2021.100512. 
  3. ^ „Somaliland Economic Growth On The Rise”. Busi Week (na jeziku: engleski). 20. 2. 2020. Arhivirano iz originala 06. 01. 2021. g. Pristupljeno 3. 4. 2020. 
  4. ^ „The Role of Remittance in the Economic Development of Somaliland”. UN OHRLLS (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 05. 12. 2020. g. Pristupljeno 3. 4. 2020. 
  5. ^ „Why Somaliland is east Africa's strongest democracy”. The Economist (na jeziku: engleski). 13. 11. 2017. Pristupljeno 3. 4. 2020. 
  6. ^ „Port of Berbera - CDC Group”. 
  7. ^ „Trade Project Builds Somaliland's Economy; Leaders Seek More”. VOA News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 4. 2020. 
  8. ^ „Somaliland: President Bihi Delivers Annual State of the Nation Address to the Nation 2020”. Somaliland Sun (na jeziku: engleski). 18. 2. 2020. Pristupljeno 3. 4. 2020. 
  9. ^ „New World Bank GDP and Poverty Estimates for Somaliland”. World Bank (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 4. 2020. 
  10. ^ „Economic success in Somaliland”. Aljazeera (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 4. 2020. 
  11. ^ „Somaliland economic growth on the rise”. The Exchange (na jeziku: engleski). 21. 2. 2020. Pristupljeno 3. 4. 2020. 
  12. ^ a b Daniel Harris with Marta Foresti 2011.
  13. ^ „Somaliland hope”. BBC News. 26. 1. 2011. Pristupljeno 13. 5. 2012. 
  14. ^ „Remittances a lifeline to Somalis”. Global Post. 4. 7. 2009. Pristupljeno 2. 4. 2010. [mrtva veza]
  15. ^ „BCIMR Opens First Commercial Bank in Somaliland”. Somali Forum - Somalia Online. 
  16. ^ „First commercial bank officially opens in Somaliland”. 30. 11. 2014. Arhivirano iz originala 20. 1. 2015. g. — preko af.reuters.com. 
  17. ^ „Somalia: Premier Bank Now in Hargeisa Somaliland - allAfrica.com”. 
  18. ^ „Golis Telecom Somalia Profile”. Golis Telecom website. Arhivirano iz originala 22. 10. 2007. g. Pristupljeno 17. 12. 2007. 
  19. ^ „Somalia calling; Mobile phones.(Golis Telecom Somalia)”. Economist. 20. 12. 2005. Pristupljeno 20. 12. 2005. 
  20. ^ „SOMALILAND TELECOMS SECTOR GUIDE BY SOMALILAND BIZ”. Pristupljeno 18. 2. 2020. 
  21. ^ „BBC NEWS | Business | Riches of Somaliland remain untapped”. 15. 3. 2009. 
  22. ^ Regulating the Livestock Economy of Somaliland (na jeziku: engleski). Academy for Peace and Development. 2002. 
  23. ^ Project, War-torn Societies; Programme, WSP Transition (2005). Rebuilding Somaliland: Issues and Possibilities (na jeziku: engleski). Red Sea Press. ISBN 978-1-56902-228-3. 
  24. ^ A Self-portrait of Somaliland: Rebuilding from the Ruins (na jeziku: engleski). Somaliland Centre for Peace and Development. 1999. 
  25. ^ „Country Profile”. Government of Somaliland. Pristupljeno 8. 7. 2012. 
  26. ^ Bakano, Otto (24. 4. 2011). „Grotto galleries show early Somali life”. AFP. Pristupljeno 13. 3. 2013. 
  27. ^ „Top Sightseeing - Best Somaliland sightseeing and tourist attractions”. Arhivirano iz originala 05. 12. 2020. g. Pristupljeno 18. 2. 2020. 
  28. ^ „Top Sightseeing - Best Somaliland sightseeing and tourist attractions”. Arhivirano iz originala 05. 12. 2020. g. Pristupljeno 18. 2. 2020. 
  29. ^ „Somaliland's booming informal transport sector: Pitfalls and potentials”. Pristupljeno 18. 2. 2018. 
  30. ^ „Somaliland's First batch of Hajj pilgrims leave for Mecca”. Pristupljeno 18. 2. 2018. 
  31. ^ „Egal International Airport HGA”. Pristupljeno 18. 2. 2018. 
  32. ^ „DP World Project at Berbera - Somaliland”. DP World. Pristupljeno 18. 2. 2020. 
  33. ^ „Somaliland secures record $442m foreign investment deal”. CNN (na jeziku: engleski). 1. 8. 2017. Pristupljeno 11. 3. 2020. 
  34. ^ „Port of Berbera - CDC Group”. 
  35. ^ „Somaliland”. Arhivirano iz originala 04. 08. 2017. g. Pristupljeno 30. 08. 2022. 
  36. ^ „Onshore Somaliland Mesozoic Rift Play SL10B/13 & Odewayne Licences” (PDF). Genel Energy. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 01. 2017. g. Pristupljeno 3. 8. 2017. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Економија_Сомалиленда&oldid=26876860”