Eksploatacioni film

Eksploatacioni film je film koji pokušava da ostvari finansijki uspeh koristeći aktuelne trendove, niša žanrove ili jezivi sadržaj. Eksploatacioni filmovi su generalno niskog kvaliteta, takozvani "B" filmovi iliti filmovi "B" produkcije. Ponekad privlače kritičku pažnju i ljude koji od takvih filmova najčešće prave kult. Neki od filmova, kao što je Noć živih mrtvaca (1968) postavili su trendove i postali istorijski važni.

Istorija

Eksploatacioni filmovi mogu da sadrže sugestivan i eksplicitan seks, senzacionalno nasilje, upotrebu droge, krv, bizarnost, uništenje, pobunu i haos. Takvi filmovi su prvi put viđeni u svom modernom obliku ranih 1920-ih, ali su popularizovani 60-ih i 70-ih godina, u godinama u kojima je došlo de opšteg popuštanja cenzure i bioskopskih tabua u SAD i Evropi. Američka filmska asocijacija je sarađivala sa cenzornim odborima i lokalnim organizacijama u cilju očuvanja imidža "čistog" Holivuda, ali distributeri eksploatacionih filmova rade izvan ovoga i pozdravljaju kontroverzu kao oblik besplatne promocije. Njihovi producenti su koristili senzacionalne elemente da privuku publiku izgubljenu za televiziju. Od 1990-ih, ovaj žanr je takođe dobio pažnju u akademskim krugovima, gde se ponekad i naziva i parasinema.

"Eksploatacija" je labavo definisan izraz i ima više veze sa gledaočevom percepcijom filma nego sa stvarnim sadržajem. Zabavni materijal i umetnički sadržaji često koegzistiraju, što pokazuje činjenica da su umetnički filmovi koji nisu prošli Hejsov kodeks često prokazivani u istim objektima kao i ekspolatcioni filmovi. Dele neustrašivost priznatih transgresivnih evropskih reditelja kao što su Derek Jarman, Luis Bunjuel i Žan-Lik Godar u rukovanju "neuglednim" sadržajem. Mnogi filmovi koji su priznati kao klasici sadrže nivoe seksa, nasilja, i šoka koji se obično povezuje sa filmovima o eksploatacji: primeri su "Paklena pomorandža" Stenlija Kubrika, "Nakaze" Toda Brauninga i "Odbojnost" Romana Polanskog. Bunjuelov "Andaluzijski pas" sadrži elemente modernog splater filma. Smatra se da publika umetničkog i eksploatacionog filma ima ukuse koji odbijaju mejnstrim holivudske ponude.

Eksploatacioni filmovi su često iskorišćavali događaje u vestima u kratkoročnoj javnoj svesti, koje veliki filmski studio može da izbegne zbog vremena potrebnog za proizvodnju velikog filma. "Deca nevesta (1938)", na primer, bavila se pitanjem da stariji muškarci venčavaju mlade devojke u Ozarcima. Drugi problemi, kao što je upotreba droge u filmovima poput "Reefer Madness (1936)", privukli su publiku koju bi veliki filmski studiji obično izbegavali kako bi zadržali svoju respektabilnu, mejnstrim reputaciju. Međutim, sa dovoljno podsticaja, veliki studiji bi se mogli uključiti, kao što je Verner Bros to uradio u svom anti-lsd, anti-kontrakulturnom filmu "Velika kocka" iz 1969. godine. Film "Seksualno ludilo" iz 1938. godine prikazao je opasnosti od veneričnih bolesti od predbračnog seksa. "Mama i tata", film iz 1945. o trudnoći i porođaju, promovisan je u jezivim terminima. "Trebala je reći ne!" (1949) kombinovao je teme upotrebe droga i promiskuitetnog seksa. U ranim danima filma, kada su se filmovi o eksploataciji oslanjali na takve senzacionalne teme, morali su da ih predstave sa veoma kontroverznog moralnog stanovišta da bi se izbegla cenzura, pošto se tada smatralo da filmove ne uživaju zaštitu Prvog amandmana.

Snimljeno je nekoliko ratnih filmova o Zimskom ratu u Finskoj, Korejskom ratu i Vijetnamskom ratu pre nego što su glavni studiji pokazali interesovanje. Kada je radijska drama "Rat svetova" Orsona Velsa iz Merkjuri teatra u eter za Noć veštica 1938. godine šokirala mnoge Amerikance i objavila vesti, Universal Pikčrs je uredio svoju seriju "Putovanje na mars Fleša Gordona" u kratki film pod nazivom "Mar napada svet" objavljen u novembru te godine.

Neki niskobudžetni B filmovi iz serije Poverty Row često koriste velike studijske projekte. Njihov brzi produkcijski raspored omogućava im da iskoriste prednost publiciteta vezanih za glavne studijske filmove. Na primer, Edvard L. Alperson je producirao film Vilijama Kameruna Menzisa "Invaders from Mars", da bi pobedio u bioskopima produkciju Paramount Pikčr-a, film "Rat svetova" reditelja Džordža Pala, a Palov "Vremeplov" je u bioskopima pobedio Edgar G. Ulmerov film " Beyond the Time Barrier". Kao rezultat toga, mnogi veliki studiji, producenti i zvezde čuvaju svoje projekte u tajnosti.

Grajndhausovi i drajvinovi

Grajndhaus je američki termin za pozorište koje je uglavnim prikazivalo filmove o eksploataciji. Ova pozorišta su bila popularna tokom 1960-ih i 1970-ih i ranih 1980-ih u Njujorku i drugim urbanim centrima, uglavnom u Severnoj Americi, ali je sredinom 1980-ih počela da opada popularnost zbog pojave kućnih bioskopa.

Kako je popularnost za drajv-in počela da opada 1960-ih i 1970-ih, vlasnici pozorišta počeli su da traže načine da dovedu posetioce. Jedino rešenje je bilo da se rezervišu filmovi o eksploataciji. Neki producenti od 1950-ih do 1980-ih su pravili filmove direktno za drajv-in tržište, a robni proizvod potreban za nedeljnu promenu doveo je do još jedne teorije o poreklu reči: da će producenti "izmrviti" filmove. Mnogi od njih su bili nasilni akcioni filmovi koje su neki nazivali „drajvin” filmovima.

Podžanrovi

Eksploatacioni filmovi mogu usvojiti temu i stilove redovnih filmskih žanrova, a posebno horor i dokumentarnih filmova, a na njihove teme ponekad utiče drugi takozvani eksploatatorski mediji, kao što su palp magazini. Često zamagljuju razlike između žanrova tako što sadrže elemente dva ili više žanrova istovremeno. Njihovi podžanrovi se mogu identifikovati po karakteristikama koje koriste. Na primer, "Let Me Die A Woman Doris" Doris Višman sadrži elemente i šok dokumentarca i sekspolatacije.

Filmovi upozorenja iz 1930-ih i 1940-ih

Iako su sadržali jezivu temu, eksploatacioni filmovi iz 1930-ih i 1940-ih izbegli su strogu cenzuru i ispitivanje tog doba tvrdeći da su edukativni. To su uglavnom bile priče upozorenja o navodnim opasnostima predbračnih seksualnih odnosa i upotrebe rekreativnih droga. Primeri uključuju Marihuana: Đavolje seme (1936), Ludilo trave (1936), Seks ludilo (1938), Child Bride (1938), Mama i Tata (1945) i Ona treba da kaže Ne! (1949). Eksploatacioni film o homoseksualnosti, Deca usamljenosti (1937), smatra se izgubljenim.

Bajkerski film

Glavni članak: Bajkerski film

Za više informacija pogledajte: Lista bajkerskih filmova

Godine 1953. "Divljak", sa Marlonom Brandom u glavnoj ulozi, bio je prvi film o motociklističkoj bandi. Niz niskobudžetnih filmova sa maloletnoj delikventnosti, vrelim putevima i motociklima usledio je 1950-ih. Iako nije baš bio film o eksploataciji bajkera, eksperimentalni kratki film Keneta Angera "Scorpio Rising" (1963) je sadržao scene iz filma "Divljak" i prikazao bajkersku subkulturu u jedinstvenom i transgresivnom stilu suprotstavljajući je okultizmu, pop muzici, homoseksualnosti, hrišćanstvu i nacizmu. Uspeh filma " Divlji anđeli " kompanije American international pictures iz 1966. godine pokrenuo je snažniji trend koji se nastavio do ranih 1970-ih. Ostali bajkerski filmovi uključuju Motorpsycho (1965), Hells Angels on Wheels (1967), The Born Losers (1967), Angels from Hell (1968), Easi Rider (1969), Satan's Sadists (1969), Naked Angels (1969), The Sidehackers (1969), Nam Angels (1970) i C.C. and Company (1970). Stone (1974) , Pobesneli Maks (1979) i 1%(2017) kombinuju elemente ovog podžanra sa Ozploatacijom.

Blaxploitation

Filmovi o crnačkoj eksploataciji, snimaju se sa crnim glumcima, navodno za crnu publiku, često u stereotipno crnačkom, američkom, urbanom miljeu. Istaknuta tema bila je da crni Amerikanci savladavaju neprijateljski autoritet („ Čovek “) lukavstvom i nasiljem. Prvi primeri ovog podžanra bili su pesma Baadasssss Sveet Sveetbacka Shafta i Melvina Van Peeblesa. Drugi su Crni Cezar, Lutka crnog đavola, Blacula, Crni šampon, Boss crnjak, Kafi, Kunsku koža, Pamuk dolazi u Harlem, Dolemite, Foki Brovn, Hell Up in Harlem, The Mack, Disco Godfather, Mandingo, The Spook Vho Set bi the Door, Sugar Hill, Super Fli, TNT Jackson, The Thing vith Tvo Heads, Truck Turner, Villie Dinamite i Cleopatra Jones .

Moderni omaži ovog žanra uključuju Jackie Brovn, Pootie Tang, Undercover Brother, Black Dinamite, Proud Mari i BlacKkKlansman . Film o Bondu iz 1973. Živi i pusti da umri koristi teme blakploitacije.

Literatura

• Sarkhosh, Keyvan; Menninghaus, Winfried (2016). „Enjoying trash films: Underlying features, viewing stances, and experiential response dimensions”. Poetics. 57: 40—54. doi:10.1016/j.poetic.2016.04.002. .
• Eric Schaefer (1999). Bold! Daring! Shocking! True!: A History of Exploitation Films, 1919–1959. Duke University Press.
• Jeffrey Sconce, "'Trashing' the Academy: Taste, Excess, and an Emerging Politics of Cinematic Style", Screen vol. 36 no. 4, winter 1995, pp. 371–393.
• Cathal Tohill and Pete Tombs, Immoral Tales: European Sex & Horror Movies 1956-1984, (1994) ISBN 978-0-312-13519-5.
• V. Vale and Andrea Juno, RE/Search no. 10: Incredibly Strange Films. RE/Search Publications, (1986) ISBN 978-0-940642-09-6.
• Ephraim Katz, The Film Encyclopedia 5e, (2005) ISBN 978-0-06-074214-0.
• Benedikt Eppenberger, Daniel Stapfer. Maedchen, Machos und Moneten: Die unglaubliche Geschichte des Schweizer Kinounternehmers Erwin C. Dietrich. Mit einem Vorwort von Jess Franco. Verlag Scharfe Stiefel, Zurich, (2006) ISBN 978-3-033-00960-8.

Spoljašnje veze

• The Grindhouse Cinema Database. International & classic exploitation cinema magazine and encyclopedia.
• "Lights! Camera! Apocalypse!" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. avgust 2006) Salon article about Rapture films as Christian exploitation filmmaking.
• Paracinema Magazine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. novembar 2020) – Quarterly film magazine dedicated to B-movies, cult classics, indie, horror, science-fiction, exploitation, underground and Asian films from past and present.
• Boulevard Movies — Exploitation films on DVD & Blu-ray.