Žak Adamar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žak Adamar
Žak Salomon Adamar
Lični podaci
Datum rođenja(1865-12-08)8. decembar 1865.
Mesto rođenjaVersaj, Francuska
Datum smrti17. oktobar 1963.(1963-10-17) (97 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
ObrazovanjeВиша нормална школа
Naučni rad
PoljeMatematika
InstitucijaUniverzitet u Bordou
Sorbona
Francuski koledž
UčeniciMoris Rene Freše
Pol Levi
Solem Mandelbrot
Andre Vejl
Ćinmu Vu
Poznat poAdamarov proizvod
Dokaz teoreme o prostim brojevima
NagradeVelika nagrada matematičkih nauka (1892)
Prix Poncelet (1898)

Žak Salomon Adamar (franc. Jacques Salomon Hadamard; Versaj, 8. decembar 1865 — Pariz, 17. oktobar 1963) bio je francuski matematičar najpoznatiji po svom dokazu teoreme o prostim brojevima 1896. godine.[1][2][3][4]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Adamar je studirao na Višoj normalnoj školi kod Šarla Emila Pikara. Nakon afere Drajfus, u koju je lično bio umešan (Alfred Drajfus mu je bio zet), postao je politički aktivan i veoma je podržavao Jevreje.[5]</ref>[6][7]

On je uveo ideju dobro postavljenog problema u teoriji parcijalnih diferencijalnih jednačina. Njegovo ime nosi i Adamarova nejednakost zapremina, kao i Adamarova matrica, na kojoj je zasnovana Adamarova transformacija. Adamarova kapija u kvantnom računarstvu upotrebljava tu matricu.

Njegovi studenti su bili, između ostalih, Moris Freše, Pol Levi, Solem Mandelbrot i Andre Vejl.

O kreativnosti[uredi | uredi izvor]

U svojoj knjizi Psychology of Invention in the Mathematical Field (Psihologija izuma u matematici), Adamar koristi introspekciju da opiše matematičke procese mišljenja. Nasuprot autorima koji identifikuju jezik i spoznaju, po njemu je matematičko razmišljanje uglavnom bez reči, često praćeno mentalnim slikama koje predstavljaju čitavo rešenje nekog problema. Anketirao je 100 vodećih fizičara tog vremena (približno 1900. godine), pitavši ih kako rade svoj posao. Mnogi odgovori su se poklapali sa njegovim; neki su izjavili da vide matematičke koncepte kao boje.

Adamar je opisao doživljaje matematičara/teoretskih fizičara Karla Fridriha Gausa, Hermana fon Helmholca, Anrija Poenkarea i drugih kao posmatranje čitavih rešenja sa „iznenadnom spontanošću“.[8] Isto su objavili i mnogi drugi u književnosti, kao što su Denis Brajan[9], G. H. Hardi[10], B. L. van der Verden,[11], Harold Rig[12], Fridrih Kekule (koji je sanjao benzenov prsten) i Nikola Tesla.

Adamar je opisao taj proces tako da ima četiri od pet koraka modela kreativnog procesa Grejema Volasa:

  • Pripremanje
  • Inkubacija
  • Osvetljenje
  • Potvrda

Mari-Luiz fon Franc, kolega eminentnog psihijatra Karla Junga, primetila je da u ovim nesvesnim naučnim otkrićima, „stalno ponavljajući i važan faktor … jeste simultanost sa kojom se potpuno rešenje intuitivno spoznaje i koje se kasnije može proveriti razgovornim rezonovanjem.” Ona opisuje rešenje „kao arhetipičnu šemu ili sliku.”[13] Kako je citirao fon Franc,[14] prema Jungu: “Arhetipovi … se manifestuju samo kroz svoju mogućnost da organizuju slike i ideje i ovo je uvek nesvesni proces koji se ne može primetiti sve do kasnije.”[15]

Dela[uredi | uredi izvor]

  • An Essay on the Psychology of Invention in the Mathematical Field. Princeton University Press, [16] new edition under the title The Mathematician's Mind: The Psychology of Invention in the Mathematical Field, 1996. . 1945. ISBN 978-0-691-02931-3.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć), Online
  • Le problème de Cauchy et les équations aux dérivées partielles linéaires hyperboliques, Hermann 1932[17] (Lectures given at Yale, Eng. trans. Lectures on Cauchy's problem in linear partial differential equations, Yale University Press. . Oxford University Press. 1923.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć), Reprint Dover 2003)
  • La série de Taylor et son prolongement analytique, 2nd edn., Gauthier-Villars 1926
  • La théorie des équations aux dérivées partielles, Peking, Editions Scientifiques, 1964
  • Leçons sur le calcul des variations, Vol. 1, Paris, Hermann 1910,[18] Online
  • Leçons sur la propagation des ondes et les équations de l'hydrodynamique, Paris, Hermann 1903,[19] Online
  • Four lectures on Mathematics, delivered at Columbia University 1911. . Columbia University Press. 1915.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)[20] (1. The definition of solutions of linear partial differential equations by boundary conditions, 2. Contemporary researches in differential equations, integral equations and integro-differential equations, 3. Analysis Situs in connection with correspondendes and differential equations, 4. Elementary solutions of partial differential equations and Greens functions), Online
  • Leçons de géométrie élémentaire, 2 vols., Paris, Colin, 1898,[21] 1906 (Eng. trans: Lessons in Geometry, American Mathematical Society 2008), Vol. 1, Vol. 2
  • Cours d'analyse professé à l'École polytechnique, 2 vols., Paris, Hermann 1925/27, 1930 (Vol. 1:[22] Compléments de calcul différentiel, intégrales simples et multiples, applications analytiques et géométriques, équations différentielles élémentaires, Vol. 2:[23] Potentiel, calcul des variations, fonctions analytiques, équations différentielles et aux dérivées partielles, calcul des probabilités)
  • Essai sur l'étude des fonctions données par leur développement de Taylor. Étude sur les propriétés des fonctions entières et en particulier d'une fonction considérée par Riemann, 1893, Online
  • Sur la distribution des zéros de la fonction et ses conséquences arithmétiques. Bulletin de la Société Mathématique de France,. 24. 1896.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć), pp. 199–220 Online
  • Hadamard, Jacques (2003) [1923]. Lectures on Cauchy's problem in linear partial differential equations. Dover Phoenix editions. Dover Publications, New York. ISBN 978-0-486-49549-1. JFM 49.0725.04. MR 0051411. 
  • Hadamard, Jacques (1999) [1951]. Non-Euclidean geometry in the theory of automorphic functions. History of Mathematics. 17. Providence, R.I.: American Mathematical Society. ISBN 978-0-8218-2030-8. MR 1723250. 
  • Hadamard, Jacques (2008) [1947]. Lessons in geometry. I. Providence, R.I.: American Mathematical Society. ISBN 978-0-8218-4367-3. MR 2463454. doi:10.1090/mbk/057. 
  • Hadamard, Jacques (1968), Fréchet, M.; Lévy, P.; Mandelbrojt, S.; et al., ur., Œuvres de Jacques Hadamard. Tomes I, II, III, IV, Éditions du Centre National de la Recherche Scientifique, Paris, MR 0230598 

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Žak Adamar”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. (or, see: this Webcite Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. septembar 2018), archived from the original)
  2. ^ Žak Adamar na sajtu MGP (jezik: engleski)
  3. ^ Mandelbrojt, Szolem; Schwartz, Laurent (1965). „Jacques Hadamard (1865–1963)”. Bull. Amer. Math. Soc. 71 (1): 107—129. MR 0179049. doi:10.1090/s0002-9904-1965-11243-5. 
  4. ^ Cartwright, M. L. (1965). „Jacques Hadamard. 1865-1963”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 11: 75—99. doi:10.1098/rsbm.1965.0005. 
  5. ^ Hadamard 1954
  6. ^ „Hadamard on Hermite”. Arhivirano iz originala 29. 06. 2019. g. Pristupljeno 09. 01. 2019. 
  7. ^ Shaposhnikova 1999, str. 33–34.
  8. ^ Adamar 1954, str. 13–16.
  9. ^ Ajnštajn, nakon godina provedenih u bezuspešnim proračunima, odjednom je imao rešenje generalne teorije relativnosti koja je otkrivena u snu “kao džinovska kocka koja pravi neuništiv otisak, ogromna mapa univerzuma se skicirala u jednoj jasnoj viziji.” V. Brajan, (1996). str. 159.
  10. ^ G. H. Hardi je citirao kako je matematičar Šrinivasa Ramanudžan imao “momente iznenadnog osvetljenja.” V. Kanigel, (1992). str. 285-286.
  11. ^ fon Franc, (1992). str. 297 i 314. Citirano delo: B. L. van der Verden, Einfall und Überlegung: Drei kleine Beiträge zur Psychologie des mathematischen Denkens (Gazel & Štutgart, 1954).
  12. ^ fon Franc, (1992). str. 297 i 314. Citirano delo: Harold Rig, Imagination: An Inquiry into the Sources and Conditions That Stimulate Creativity (Njujork: Harper, 1954)
  13. ^ fon Franc, (1992). str. 297-298.
  14. ^ fon Franc, (1992). str. 297-298 i 314.
  15. ^ Jung, 1981, pasus 440. str. 231.
  16. ^ Barzun, Jacques (1946). „Review: An essay on the psychology of invention in the mathemathical field by J. Hadamard” (PDF). Bull. Amer. Math. Soc. 52 (3): 222—224. doi:10.1090/s0002-9904-1946-08528-6. 
  17. ^ Tamarkin, J. D. (1934). „Review: Le Problème de Cauchy et les Équations aux Dérivées Partielles Linéaires Hyperboliques by J. Hadamard” (PDF). Bull. Amer. Math. Soc. 40 (3): 203—204. doi:10.1090/s0002-9904-1934-05815-4. 
  18. ^ Hedrick, E. R. (1914). „Review: Leçons sur le Calcul des Variations, par J. Hadamard; recueillies par M. Fréchet. Tome Premier.” (PDF). Bull. Amer. Math. Soc. 21 (1): 30—32. doi:10.1090/s0002-9904-1914-02567-4. 
  19. ^ Wilson, Edwin Bidwell (1904). „Review: Leçons sur la Propagation des Ondes et les Equations de l'Hydrodynamique by Jacques Hadamard” (PDF). Bull. Amer. Math. Soc. 10 (6): 305—317. doi:10.1090/s0002-9904-1904-01115-5. 
  20. ^ Moore, C. N. (1917). „Review: Four Lectures on Mathematics (Delivered at Columbia University in 1911) by J. Hadamard” (PDF). Bull. Amer. Math. Soc. 23 (7): 317—319. doi:10.1090/S0002-9904-1917-02949-7. 
  21. ^ Morley, Frank (1898). „Review: Leçons de Géométrie élémentaire (vol. 1), par Jacques Hadamard” (PDF). Bull. Amer. Math. Soc. 4 (10): 550—551. doi:10.1090/s0002-9904-1898-00547-5. 
  22. ^ Hildebrandt, T. H. (1928). „Review: Cours d'Analyse, vol. 1, by J. Hadamard” (PDF). Bull. Amer. Math. Soc. 34 (6): 781—782. doi:10.1090/s0002-9904-1928-04650-5. 
  23. ^ Moore, C. N. (1933). „Review: Cours d'Analyse, vol. 2, by J. Hadamard” (PDF). Bull. Amer. Math. Soc. 39 (3): 185—186. doi:10.1090/s0002-9904-1933-05568-4. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Žak Adamar na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жак_Адамар&oldid=27553362”