Žambek
| Žambek mađ. Zsámbék | |
|---|---|
.jpg) Ostaci crkve | |
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Mađarska |
| Region | Centralna Mađarska |
| Županija | Pešta |
| Srez | Budakesi |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2017. | 5.569[1] |
| — gustina | 159,48 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 47° 19′ 31″ S; 18° 25′ 51″ I / 47.3254° S; 18.4307° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Površina | 33,66 km2 |
  Žambek Žambek na karti Mađarske | |
| Poštanski broj | 2072 |
| Pozivni broj | (+36) 23 |
| Veb-sajt | |
| https://www.zsambek.hu/ | |
Žambek (mađ. Zsámbék, nem. Schambeck[2] ili nem. Schambek[3]) je naselje u centralnoj Mađarskoj. Žambek je grad u okviru peštanske županije.
Geografija[uredi | uredi izvor]
Lokacija[uredi | uredi izvor]
Žambek se nalazi 30 km zapadno od Budimpešte duž autoputa M1 u planinama Gereče. Susedna sela su Tok, Perbal, Pati, Herceghalom, Mani, Bičke i Somor.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Žambek je naseljen još od paleolita. Tokom svoje istorije, prema arheološkim nalazima, video je keltsko, rimsko i avarsko stanovništvo. Tu su pronađeni ostaci keltske kočije, kao i bronzana truba.
Tokom 1180-ih, supruga Bele III, Margareta Kapet, koja je bila polusestra francuskog kralja Filipa Ogista, dala je zemlju oko sela vitezu po imenu Ajnard, u znak priznanja za njegovu službu kralju jer je bezbedno pratio Margaretu od Pariza do Estergoma 1186. Njegovo poreklo je nejasno, ali bi sigurno bio izabran za vojnu odgovornost od onih kojima je francuski kralj verovao. Jedina osoba koja se može identifikovati u kraljevoj pratnji po imenu Ajnard je svojevremeno bio vikont od Limoža, koga je anglo-normanski sud Henrija II stavio van zakona 1183. Ova osoba je ubijena u Parizu 1199. godine. Ajnardova porodica je izgradila Premonstratska crkva počinje 1220.
Crkva je uništena 1241. godine tokom mongolskih invazija. Nakon razaranja, za vreme vladavine Bele IV, crkva i manastir su obnovljeni. Pozicionirano na važnoj trgovačkoj ruti, na pola puta između Estergoma i Sekešfehervara i blizu Budima, selo je brzo raslo.
Godine 1467. Matija Korvin je dao prava na varoš. Takođe je dao tvrđavu svom sinu Janošu Korvinu.
Godine 1541. turske trupe su zauzele tvrđavu i držale je 145 godina. Za vreme ove okupacije podigli su i tursko kupatilo čije se ruševine i danas vide u selu.
Tu se 1686. godine borio protiv Turaka general Janoš Boćan. Kasnije je porodica Ziči postala zemljoposednici u regionu, a oni su i obnovili zamak.
Zemljotres 1763. godine ponovo je uništio crkvu. Nakon ovog stravičnog događaja crkva nije rekonstruisana. Doseljenici iz Nemačke, koji su posle turske okupacije došli da žive u napuštenom selu, odneli su kamenje iz crkve i iskoristili za izgradnju kuća i ograda. Mnogo crkvenog kamena i danas se nalazi u zidovima starijih kuća.[4]
Stanovništvo[uredi | uredi izvor]
Tokom popisa 2011. godine, 85,4% stanovnika izjasnilo se kao Mađari, 0,5% kao Romi, 0,2% kao Poljaci, 6,4% kao Nemci, 0,7% kao Rumuni i 0,2% kao Slovaci (14,4% se nije izjasnilo).
Verska distribucija je bila sledeća: rimokatolici 42,3%, reformatori 11,1%, luterani 0,9%, grkokatolici 0,8%, nedenominacioni 14% (29,2% se nije izjasnilo).[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ [1]. Központi Statisztikai Hivatal, 2018. szeptember 3. (Pristupljeno: 2018. szeptember 4.).
- ^ Magyarország helységnévtára: A helységek – helységnévtáblára kiírt – nemzetiségi neveinek listája,2012-09-28, Központi Statisztikai Hivatal
- ^ Nyelvjárási névalak: ld. Hivatkozás/Könyv, Martin A. Jelli, 1996. Schambek / Zsámbék, Band I, 1.1 [2] der Adaptation des Namens im deutschen Dialekt, der ihn mit einem geschlossenen e in der Schlußsilbe aussprach
- ^ Haydu-Jones, Trevor. „A Knight of Champagne”. academia.edu.
- ^ Zsámbék Helységnévtár
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
