Željko Mitrović
Željko Mitrović | |
|---|---|
| Datum rođenja | 31. maj 1967. |
| Mesto rođenja | Zemun, SR Srbija, SFR Jugoslavija |
| Obrazovanje | Zemunska gimnazija |
| Univerzitet | Univerzitet u Beogradu |
| Zanimanje |
|
| Politička stranka | Jugoslovenska levica (1996—2000) |
| Supružnik |
|
| Deca |
|
| Nagrade |
|
Željko Mitrović (Beograd, 31. maj 1967) srpski je preduzetnik, muzičar i producent. Osnivač je, predsednik i generalni direktor preduzeća Pink Media Group i bivši član muzičke grupe Oktobar 1864. Jedan je od najbogatijih ljudi u Srbiji i na Balkanu.
U okviru Pink Media Group osnovao je avio-kompaniju Air Pink, prvu srpsku striming-platformu Apollon i PR-DC koji se bavi proizvodnjom dronova. Trenutno radi na osnivanju teatra Odeon]], prvog srpskog pozorišta specijalizovanog za mjuzikle koje će biti smešteno u prostoru nekadašnjeg istoimenog bioskopa.
Dobitnik je specijalne plakete Najplemenitiji podvig godine koju dodeljuje list Večernje novosti, kao i nagrade „Braća Karić”. Njegova ćerka je srpska i američka rediteljka Sandra Mitrović.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Mladost, obrazovanje i muzička karijera
[uredi | uredi izvor]Rođen je 31. maja 1967. godine u Zemunu. Osnovnu školu je završio u rodnom Zemunu, a zatim je završio i Zemunsku gimnaziju. Studirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.[1] Želeo je da se upiše da studije na Kalifornijskom džez konzervatorijumu, ali do toga nije došlo pošto nije imao dovoljno novca za školarinu.[2] Kasnije je studirao engleski jezik u oblasti menadžmenta u okviru programa Berlitz Corporation.
Zajedno sa Goranom Tomanovićem, Zoranom Karapandžom i Deanom Krmpotićem je 1984. godine u Zemunu osnovao džez-rok grupu Oktobar 1864.[3] Kasnije im se pridružila i Tanja Jovićević. Mitrović je u bendu svirao bas-gitaru, a prvi album pod nazivom Oktobar 1864 objavili su 1987. godine za diskografsku kuću Jugodisk. Naredne 1988. godine je u izdanju PGP RTB objavljen album Igra bojama, a iste godine Mitrović je osnovao muzički studio u kojem je, između ostalog, bend Rimtutituki snimio poznatu antiratnu pesmu Mir, brate, mir. Godine 1990. grupa je snimila poslednji album Crni ples na kom Mitrović nije učestvovao.
Svirao je bas-gitaru i kao deo pratećeg ansambla grupe Rokeri s Moravu.[4] Četiri godine je bio deo ansambla i svirao je na četiri albuma. Osnivač grupe Boris Bizetić je bio Mitrovićev kum na venčanju sa prvom suprugom, nakon čega mu je krstio prvo i drugo dete.[5] Kasnije je Bizetić imao svoju emisiju BB šou koja se prikazivala na Pinku.
Osnivanje Pinka
[uredi | uredi izvor]Mitrović je 24. decembra 1993. pokrenuo radio-stanicu Pink i postao jedan od prvih komercijalnih radio-emitera na prostoru bivše Jugoslavije. Kasnije je kupio i beogradsku radio-stanicu Pingvin.[1] Dana 16. septembra 1994. u 20.00 časova je na 57. kanalu počelo emitovanje programa televizije Pink koju je Mitrović osnovao. Pink je 1998. godine postao vodeća komercijalna televizija u bivšoj Jugoslaviji. Diskografsku kuću City Records, Mitrović je osnovao 1997.
Politički angažman (1996—2000)
[uredi | uredi izvor]Od 1996. godine bio je politički angažovan u Jugoslovenskoj levici. U jednom mandatu je bio i savezni poslanik, kao i kandidat za predsednika gradske opštine Zemun. Na kraju angažmana u stranci bio je na dužnosti šefa sektora za marketing.[1] Iz stranke je isključen 2002. godine, iako duže vreme nije bio aktivan.[6]
Poslovna karijera
[uredi | uredi izvor]Zbog povećanog obima potreba televizijske produkcije je 2006. godine osnovan PFI Studios, najveći kompleks filmskih studija u jugoistočnoj Evropi.
Od 2018. godine u etru su kanali Pink M koji se emituje u Crnoj Gori i Pink BH koji se emituje u Bosni i Hercegovini. Takođe, kompanija Pink International Company prozvodi i program i emituje oko 40 specijalizovanih televizijskih kanala.
Mitrović i Pink Media Group su 2021. pokrenuli prvu domaću striming-platformu Apollon koja pruža mogućnost gledanja domaćeg i stranog filmskog i serijskog programa. Pokrenuo je 2016. godine i mobilni virtuelni mrežni operator Globaltel, a 2023. godine ga je prodao Telekomu Srbija. Tokom 2020. godine počeli su sa radom Red TV, Red radio i Red portal.
Osnovao je i Pinkov razvojno-istraživački centar (PR-DC) koji se bavi proizvodnjom dronova.
Kasniji muzički nastupi
[uredi | uredi izvor]Sredinom 2012. Mitrović je sa grupom Berkli gruv radio na svom prvom solističkom albumu. Snimili su tri singla: „TV”, „Pričaj mi gadosti” i „Majmune” koju je Mitrović komponovao.[7] Sa Tanjom Jovićević, saradnicom iz grupe Oktobar 1864, snimio je baladu „Dur i mol” za koju je urađen spot.[8] U avgustu 2012. nastupili su na beogradskom Bir-festu,[9] a u decembru su bili predgrupa grupi Smak na koncertu u beogradskoj Areni.[10] U oktobru 2016. Mitrović i njegova grupa su promovisali novu pesmu čiji je naziv „Marina”.[11]
Filmska i serijska produkcija
[uredi | uredi izvor]Mitrović je bio producent 26 igranih dugometražnih filmova i 9 televizijskih serija.[12] Bio je koproducent filma Ivkova slava u režiji Zdravka Šotre[13], ali i poslednjeg filma Puriše Đorđevića Usta puna zemlje koji je osvojio nagradu „Milutin Čolić” kao najbolji srpski film na 51. Festu 2023.[14]
Teatar Odeon
[uredi | uredi izvor]U aprilu 2022. Mitrović je potvrdio kupovinu prostora nekadašnjeg bioskopa Odeon u Ulici kraljice Natalije u Beogradu. Tom prilikom je izjavio da godinama pokušava da pronađe adekvatan prostor za pozorište specijalizovano za mjuzikle i zahtevne rok koncerte.[15] Najavio je i da će teatar biti otvoren njegovim autorskim mjuziklom Lucifer. Januara naredne godine, potvrdio je i kupovinu nekadašnjeg bioskopa 20. oktobar u Balkanskoj ulici u Beogradu.[16] Tada je izjavio:
Početkom dvehiljaditih, privatizacijom su nam uzeli svoro sve male scene iz oblasti kulture da bi ih pretvorili u samoposluge i magacije. U svojevrsnom ratu sa samoposlugašima, posle teatra Odeon uspeo sam da kupim i 20. oktobar i da ga vratim u finciju objekata za kulturne namene!
Filmografija
[uredi | uredi izvor]Filmska produkcija
[uredi | uredi izvor]Serijska produkcija
[uredi | uredi izvor]| Godina | Film | Ref. |
|---|---|---|
| 2010 | Šesto čulo | [12] |
| 2018 | Šifra Despot | |
| 2019 | Crveni mesec | |
| Preživeti Beograd | ||
| Nek ide život | ||
| 2020 | Jugosloveenka | |
| Neki bolji ljudi | ||
| Ljubav ispod zlatnog bora | ||
| 2023 | Zakopane tajne |
Humanitarni rad i filantropija
[uredi | uredi izvor]Od 2007. Mitrović o svom trošku organizuje letovanje i zimovanje za nezbrinutu decu iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici u Beogradu. Pored plaćenog smeštaja, deca dobijaju i džeparac. Takođe, svake godine priredi i doček Nove godine za decu bez roditelja, na kojem im svira u kostimu Deda Mraza i deli novogodišnje poklone.[17]
U vreme pobune u Tunisu i protesta u Egiptu, početkom 2011. godine, Mitrović je avione Er Pinka stavio na raspolaganje Ministarstvu spoljnih poslova radi prevoza državljana Srbije iz područja zahvaćenih sukobom.[18] Takođe, kontaktirao je sa ambasadorima Srbije u Tunisu i Egiptu, te ih obavestio da njegova kompanija stoji na raspolaganju u tom pogledu.
Novembra 2017. došlo je do incidenta na aerodromu u Larnaki na Kipru, jer je trinaestoro dece iz Srbije bilo zaglavljena na aerodromu usled odbijanja carinika da ih puste na Severni Kipar, gde je trebalo da učestvuju na jednom kulturno-umetničkom festivalu. Mitrović je predložio slanje dva aviona Er Pinka po decu iz Srbije, uz saglasnost njihovih roditelja i Ministarstva spoljnih poslova, kako bi deca bila bezbedno vraćena u zemlju. Er Pink je po decu leteo besplatno.[19]
Aprila 2022. porodica iz Krnjače je dobila četvorke, a prinove su dovele do velikog uvećanja troškova života porodice, zbog čega se na internetu proširio poziv da se porodici pomogne. Među onima koji su se odazvali bio je i Mitrović, koji je posetio roditelje, poklonio im pakete pelena, kolica, hranu za bebe, igračke i ostale potrepštine, kao i milion dinara.[20]
Nakon što su mu preko društvenih mreža javili da je Centar za socijalni rad predložio nezaposlenoj samohranoj majci sa petoro dece u Pančevu da decu da u hraniteljsku porodicu, Mitrović ju je posetio i odneo pomoć, a zatim je zaposlio u svojoj firmi bez obaveze da dolazi na posao, čime joj je obezbedio kontinuirane prihode i omogućilo da ne dođe do razdvajanja porodice.[21] Zatim je kupio plac koji je poklonio porodici i počeo je sa gradnjom kuće.[22]
Kontroverze
[uredi | uredi izvor]Saobraćajna nesreća sina
[uredi | uredi izvor]Dana 18. jula 2013. godine, nešto pre ponoći, u Ustaničkoj ulici, kod okretnice autobusa 31 i 17, Mitrovićev sin Aleksandar je vozeći džip BMW X6 neprilagođenom brzinom i usmrtio pešaka Andreu Bojanić (17), učenicu Četrnaeste beogradske gimnazije.[23] Posle incidenta nije pružio pomoć nastradaloj, već se odvezao s mesta nesreće, ali se dva sata kasnije javio policiji u koju ga je doveo otac.[24]
Određen mu je pritvor do mesec dana zbog opasnosti da bi mogao da utiče na svedoke i pokrenuta je istraga zbog sumnje da je izvršio krivično delo.[25] Pritvor mu je kasnije dva puta produžen po 30 dana,[26] tako da je u pritvoru proveo gotovo tri meseca, što je u praksi neobično dug period pritvora za slučaj ovog tipa. Na slobodu je pušten početkom oktobra 2013.[27]
Suđenje Aleksandru je počelo u oktobru 2015. i on se izjasnio da nije kriv za krivično delo koje mu se stavlja na teret. Tužilac je tražio kaznu od najmanje dve godine i zabranu upravljanjem motornim vozilom B kategorije.[28] Tužilac je tvrdio i da je Aleksandar vozio brzinom većom od 81,28 kilometara na sat.[24] Bez obzira na ove navode tužioca, čitav slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i doveo do brojnih teorija. Savo Bojanić, otac nastradale Andree, rekao je novinarima posle jednog suđenja[24]:
Ispada da se sudi Željku Mitroviću, a ne njegovom sinu.
Aleksandar Mitrović je 2. jula 2019. osuđen na godinu dana kućnog pritvora uz elektronski nadzor (nanogicu) zbog ove saobraćajne nesreće. Istom presudom izrečena mu je i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom od godinu dana. Njemu se u kaznu uračunava vreme koje je proveo u pritvoru od 19. jula 2013. do 4. oktobra iste godine, tako da mu je ostalo da odsluži manje od 10 meseci.[24]
Privatni život
[uredi | uredi izvor]Željko Mitrović se 1990. venčao pevačicom Sonjom Mitrović Hani, a 1991. godine su dobili kćerku Sandru. Dve godine kasnije postali su roditelji i sina Aleksandra. Razveli su se 1994. godine. Njihova ćerka Sandra je filmska rediteljka.
Mitrović se 1995. venčao direktorkom programa i muzičkim urednikom Milicom Mitrović (rođenom Pašić). S njom ima ćerke Kristinu i Andreu.[29]
Nagrade i priznanja
[uredi | uredi izvor]- Nagrada „Braća Karić” u oblasti ekonomije i privrede, za izvanredna dostignuća u medijskoj sferi, televizijskoj i filmskoj produkciji u čitavoj Evropi (2014).[30]
- Specijalna plaketa Najplemenitiji podvig godine, dodeljuje kompanija Večernje novosti (2023);[31]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v „Željko Mitrović”. vreme.com. Pristupljeno 28. 2. 2002.
- ^ „ISTINA O POREKLU ŽELJKA MITROVIĆA: Ostaćete ZATEČENI detaljima...”. Espreso. 17. 08. 2022.
- ^ „OKTOBAR 1864: Zašto je za ime benda uzeta baš ta godina?”. adriadaily.com. Arhivirano iz originala 29. 01. 2018. g. Pristupljeno 2. 10. 2015.
- ^ „VESELJAK Naš Žeks "roker s Moravu"”. direktno.rs. Pristupljeno 9. 3. 2020.
- ^ „Kumstvo sa rokom trajanja”. vesti-online.com. Pristupljeno 6. 2. 2013.
- ^ „Zeljko Mitrović isključen iz JUL”. b92.net. Pristupljeno 3. 9. 2002.
- ^ „Željko Mitrović sa Majmunom na Bir festu”. vesti-online.com. Pristupljeno 6. 7. 2012.
- ^ „Kao nekad: Željko Mitrović i Tanja Jovićević snimili spot za baladu “Dur i mol”!”. svet.rs. Pristupljeno 14. 9. 2012.
- ^ „Željko Mitrović i “Berklee Groove” večeras na Bir Festu”. blic.rs. Pristupljeno 17. 8. 2012.
- ^ „Željko Mitrović i “Berklee Groove” predgrupa “Smaku”!”. svet.rs. Pristupljeno 22. 9. 2014.
- ^ „Željko proslavio rođendan uz Marinu”. novosti.rs. Pristupljeno 1. 10. 2016.
- ^ a b v „Zeljko Mitrovic”. imdb.com.
- ^ „Ivkova slava”. Filmski centar Srbije.
- ^ https://pink.rs/beograd/484514/51-fest-zatvoren-je-filmom-reditelja-purise-djordjevica-i-producenta-zeljka-mitrovica-usta-puna-zemlje-koji-je-dobio-nagradu-za-najbolji-domaci-fil
- ^ „Željko Mitrović: Da, kupio sam bioskop „Odeon“”. NIN. 28. 4. 2022.
- ^ „Željko Mitrović: Posle bioskopa Odeon, kupio sam i 20. oktobar”. Danas. 21. 01. 2023.
- ^ „"Dečiji osmesi i radost kada sam sa njima za mene su najveći poklon!" Željko Mitrović priredio prelepu novogodišnju žurku za klince iz svih sedam domova pod okriljem Zvečanske!”. Informer. 27. 12. 2023.
- ^ „Air Pink ponudio svoje "cesne" za prevoz građana Srbije iz Tunisa i Egipta”. Blic. 31. 01. 2011.
- ^ „Kraj drame na Kipru: Air Pink šalje dva aviona po decu iz Srbije, koja su "zarobljena" u Larnaki”. Telegraf. 17. 04. 2017.
- ^ „МИЛИОН ДИНАРА ЗА ЧЕТВОРКЕ ИЗ КРЊАЧЕ! Жељко Митровић обрадовао породицу Гаћеша (ВИДЕО)”. Вечерње новости. 18. 08. 2022.
- ^ „KUĆA, STALNI POSAO I POLA MILIONA DINARA! Željko Mitrović POTPUNO PROMENIO ŽIVOT porodici iz Pančeva - rešio sve probleme samohrane majke Nade!”. Blic. 26. 08. 2022.
- ^ „Željko Mitrović posetio Nadu Mitrović i saopštio srećne vesti: Evo kada se useljavaju u novi dom!”. Alo. 12. 12. 2023.
- ^ „Mitrovićev sin usmrtio devojku”. novosti.rs. Приступљено 19. 7. 2013.
- ^ а б в г „Aleksandar Mitrović osuđen na godinu dana kućnog zatvora”. blic.rs. Приступљено 2. 7. 2019.
- ^ „Mitroviću pritvor od mesec dana”. novosti.rs. Приступљено 20. 7. 2013.
- ^ „Aleksandru Mitroviću još 30 dana pritvora”. novosti.rs. Приступљено 19. 9. 2013.
- ^ „Sinu Željka Mitrovića ukinut pritvor”. novosti.rs. Приступљено 4. 10. 2013.
- ^ „Aleksandar Mitrović: Nisam kriv za Andreinu smrt”. novosti.rs. Приступљено 23. 10. 2015.
- ^ „ŽELJKO MITROVIĆ PODELIO LEPE VESTI: Za dva meseca postaću deda!”. kurir.rs. Приступљено 11. 5. 2020.
- ^ „Добитници Награде "Браћа Карић" у 2014. години”. Карић фондација.
- ^ „ДОБРА ДЕЛА У СЛАВУ ЖИВОТА: Поводом 60. годишњице Најплеменитијег подвига, “Вечерње новости” ће доделити специјалне плакете”. Вечерње новости. 10. 03. 2023.
