Zabune
Zabune (engl. The Comedy of Errors), komedija Viljema Šekspira napisana oko 1593. godine. Komediju su na srpski jezik preveli Živojin Simić i Sima Pandurović.
Likovi[uredi | uredi izvor]
|
|
Radnja[uredi | uredi izvor]
Drama se dešava u Efesu.
Prvi čin[uredi | uredi izvor]
Nakon što je vladar Sirakuze pogubio neke trgovce iz Efesa, Egejon, trgovac iz Sirakuze, uhapšen je i bačen u tamnicu u Efesu. Na pitanje vojvode otkuda on tu, Egejon mu ispriča kao je imao ženu i sinove blizance, kojima je kao robove kupio par blizanaca, ali je ženu i mlađeg sina (i jednog od robova) izgubio u brodolomu, iako je video da su ih spasili neki ribari iz Korinta, posle čega im se izgubio svaki trag. Kada mu je stariji sin Antifol napunio osamnaest godina, krenuo je sa svojim robom Dromijom na put da traži brata. Od tada je prošlo pet godina, i sam Egejon je krenuo da traži svoje sinove, i tako se našao u Efesu. Vojvoda se sažali na njega, i da mu rok do večeri da sakupi otkup od hiljadu dukata, inače po zakonu mora umreti. Za to vreme, Antifol i Dromio su već u Efesu, ali su se spasili lukavstvom, tvrdeći da su iz Epidamna. Antifol pošalje Dromija da odnese njegov novac - hiljadu dukata - u krčmu, ali ubrzo zatim sretne drugog Dromija i pogrešno ga smatra za svog slugu, kao što Dromio iz Efesa pogrešno smatra Antifola iz Sirakuze za svog gospodara. Antifol iz Sirakuze traži svoj novac, dok mu Dromio iz Efesa odgovara da ga žena zove na ručak. Verujući da se radi o neslanoj šali, Antifol ga napadne, ali Dromio utekne.[1]
Drugi čin[uredi | uredi izvor]
Adrijana i Lucijana čekaju Antifola iz Efesa na ručku. Dolazi Dromio iz Efesa i kaže im da mu je gospodar poludeo, da je tražio nekakav novac i rekao da nema ni ženu ni kuću. Adrijana misli da joj je muž neveran i zato izbegava da se vrati kući, i muči je silna ljubomora.
Za to vreme, Antifol iz Sirakuze je našao svoj novac i svog slugu u krčmi, gde ih je i poslao, ali ipak kazni Dromija zbog prethodne neslane šale. Dromio trpi batine, iako ništa ne shvata. Utom se pojave Adrijana i Lucijana, i obraćaju im se kao svom mužu, zetu i sluzi. Na njihovo navaljivanje da pođe kući, Antifol najzad pristane, verujući da se radi o nekakvoj magiji kojoj je opasno protiviti se.[2]
Treći čin[uredi | uredi izvor]
U Adrijaninoj kući, Antifol iz Sirakuze otkriva da ga veoma privlači sestra njegove „žene“, Lucijana, i počne da joj se udvara. Ona je prijatno dirnuta njegovom pažnjom, ali zabrinuta zbog njihovih moralnih implikacija. Nakon što ona izađe, Dromio iz Sirakuze objavljuje da je otkrio da ima ženu: Nel, ružnu kuhinjsku služavku. Sirakužani odlučuju da odu što je pre moguće, a Dromio beži da napravi planove za putovanje. Antifolu iz Sirakuze tada dolazi Anđelo, zlatar, koji tvrdi da je Antifol od njega naručio zlatni lanac. Antifol je primoran da primi lanac, a Anđelo kaže da će kasnije doći po novac.
Antifol iz Efesa se vraća kući na večeru i besan je otkrivši da mu Dromio iz Sirakuze, koji čuva kapiju, grubo odbija ulazak u sopstvenu kuću. Spreman je da razvali vrata, ali ga prijatelji nagovore da ne pravi scenu. Umesto toga, odlučuje da večera sa kurtizanom.[3]
Četvrti čin[uredi | uredi izvor]
Antifol Efeski šalje Dromija Efeskog da kupi konopac kako bi mogao da istuče svoju ženu Adrijanu zato što mu je zaključala vrata, a zatim mu prilazi Anđelo, koji traži pare za lanac. On poriče da je primio robu i odmah biva uhapšen. Dok ga odvode, stiže Dromio iz Sirakuze, nakon čega ga Antifol šalje nazad u Adrijaninu kuću da donese novac za kauciju. Nakon što je izvršio ovaj zadatak, Dromio iz Sirakuze greškom isporučuje novac Antifolu iz Sirakuze. Kurtizana opazi Antifolov zlatni lanac i kaže da joj ga je obećao u zamenu za njen prsten. Sirakužani to poriču i beže. Kurtizana odlučuje da kaže Adrijani da je njen muž lud. Dromio iz Efesa se vraća uhapšenom Antifolu iz Efesa, sa konopcem. Antifol je besan. Adrijana, Lucija i kurtizana dolaze sa čarobnjakom po imenu Pinč, koji pokušava da oslobodi Efežane zlih duhova, i oni su vezani i odvedeni u Adrijaninu kuću. Dolaze Sirakužani sa mačavima, i svi beže od straha, verujući da su to Efežani koji su se nekako olobodili okova.[4]
Peti čin[uredi | uredi izvor]
Adrijana se vraća sa slugama, koji pokušaju da vežu Sirakužane. Oni traže utočište u obližnjem manastiru, gde ih igumanija uzme u zaštitu. Najzad ulazi igumanija sa blizancima iz Sirakuze i svi počinju da shvataju zabune tog dana. Ne samo da su se dva para blizanaca ponovo spojila, već i igumanija otkriva da je ona Egejonova žena, Emilija. Vojvoda pomiluje Egejona. Svi odaze u opatiju da proslave ponovno ujedinjenje porodice.[5]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Šekspir 1963, str. 9–18.
- ^ Šekspir 1963, str. 19–30.
- ^ Šekspir 1963, str. 31–42.
- ^ Šekspir 1963, str. 43–59.
- ^ Šekspir 1963, str. 60–75.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Šekspir, Viljem (1963). Vitorović, Miroslav; Lazić, Laza, ur. Celokupna dela Viljema Šekspira. 3 (Zabune, Mnogo vike ni oko čega, Snoviđenje u noć Ivanjsku - komedije). Prevod: Simić, Živojin; Pandurović, Sima; Klajn, Dr Hugo; Živojinović, Velimir. Beograd: Kultura.
