Pređi na sadržaj

Златне алге

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Zlatne alge
Dynobryon, kolonijalna vrsta
Naučna klasifikacija
Domen:
Eukaryota
Carstvo:
Chromalveolata
Tip:
Heterokonta
Klasa:
Chrysophyceae

Pascher, 1914
redovi[1]

Chromulinales Pascher, 1910

Hibberdiales Andersen, 1989

Ochromonadales Pascher, 1910

Sinonimi

Chrysophyta pro parte

Zlatne alge (Chrysophyceae, ili Chrysophyta) su grupa heterokontnih algi, koja se odlikuje velikom morfološkom raznovrsnošću; ovoj grupi pripadaju jednoćelijske, kolonijalne i višećelijske končaste alge. Imaju široko geografsko rasprostranjenje i ima ih u svim vodama, ali se najčešće nalaze u čistim slatkim vodama umereno kontinentalne klime.

Tipovi građe[uredi | uredi izvor]

Predstavnici ovog razdela se nalaze na rizopodijalnom, monadoidnom, kokoidnom, trihalnom i heterotrihalnom stupnju organizacije. Veliki broj kolonijalnih vrsta nema stalan broj ćelija u koliniji. Končaste vrste mogu biti negranate i granate.

Veličina[uredi | uredi izvor]

Jednoćelijske vrste su, naravno, sitne i njihova veličina iznosi nekoliko desetina mikrometara, ali končaste mogu biti duge oko jednog decimetra.

Građa ćelije[2][uredi | uredi izvor]

Unutrašnja ćelijska organizacija kod svih predstavnika je manje-više ista. U citoplazmi se nalazi jedan ili dva hloroplasta i relativno malo jedro. U lamelama hloroplasta nalaze se grupe od 3-4 tilakoida i kod većine predstavnika jedan savijeni periferni tilakoid. Osim hlorofila а & с u hloroplastima se nalaze i karoteni i ksantofili. U zavisnosti od vrste i količine ovih pigmenata, boja ovih algi može biti zelenožuta, zlatnožuta, zelena ili mrka.

Kod najprimitivnijih predstavnika ove grupe algi na površini ćelije je tanak periplast i one nemaju stalan oblik tela. Kod drugih se na površini plazmaleme nalazi čvrst celulozni zid koji je ponekad sluzav. Neke vrste na površini tela imaju kokolite (naslage kalcijum-karnonata različitog oblika), a kod drugih se obrazuju unutrašnji silikatni skeleti. Kod vrsta na najvišem stupnju organizacije stvara se tzv. pancir oko ćelija (od pločica koje sadrže silicijum) ili su one u „kućici“ kroz čije otvore izlaze bičevi ili pseudopodije.

Kretanje[uredi | uredi izvor]

Oblici koji su pokretni imaju dva biča koja međusobno mogu biti isti ili različiti po dužini i građi. Jedan je često redukovan.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Vegetativno se razmnožavaju deobom ćelije i fragmentacijom.

Bespolno se razmnožavaju zoosporama i autosporama.

Polno se razmnožavaju hologamijom i izogamijom. Tom prilikom im se ne diferenciraju posebni organi za razmnožavanje, što upućuje da su one u tom pogledu na veoma niskom nivou. Kao rezultat polnog procesa stvaraju se ciste koje su sposobne da prežive nepovoljne uslove. Ciste su po sferične ili elipsoidne i imaju silificiran zid iz dva dela. Pri klijanju stvara se više zoospora sa 1-2 biča.

Način života[uredi | uredi izvor]

Najveći broj vrsta pripada grupi aktivno pokretnih planktonskih organizama, ali ima i epifita, kao i bentosnih organizama. Većina vrsta se obilno razvija u rano proleće i kasnu jesen, kada su niže temperature.

Značaj[uredi | uredi izvor]

U vodenim ekosistemima, značajni su producenti organskog materijala, a kroz proces fotosinteze obogaćuju vodu kiseonikom. Važna su karika u lancu ishrane vodenih životinja. Neke vrste, pak, mogu dovesti do cvetanja vode.

Filogenija[uredi | uredi izvor]

Neosporno je da su zlatne alge stara grupa organizama i smatra se da su u tercijeru dostigle maksimum svog razvoja. Prema svojim osobinama slične su silikatnim, žutozelenim i mrkim algama, čak se smatra da od njih silikatne alge vode poreklo.

Sistematika[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija jednoćelijskih protista je usled parafiletske prirode čitave grupe, raznolika. Brojne više-manje monofiletske grupe se konstantno definišu, kako se dobija više podataka o srodnosti ovih organizama. Sistematika zlatnih algi, u smislu njihove pripadnosti određenom taksonu i njihove podele, je naročito varijabilna od autora do autora, i ovde je dato nekoliko pogleda na nju.

1. Adl et al (2005)[1]

klasa Chrysophyceae Pascher, 1914

red Chromulinales Pascher, 1910
red Hibberdiales Andersen, 1989
red Ochromonadales Pascher, 1910
2. razdeo Chrysophyta obuhvata sledeće klase, prema Blaženčić (2000)[2]
klasa Chrysomonadophyceae
klasa Chrysopodophyceae
klasa Chrysocapsophyceae
klasa Chrysosphaerophyceae
klasa Chrysotrichophyceae
3. Cavalier-Smith (1993)[3]

razdeo Heterokonta

podrazdeo Ochrista
infrarazdeo Chrysista
klasa Chrysophyceae Pascher ex Hibberd 1976
potklasa Chrysomonadidae
potklasa Synuridae
potklasa Sarcinochrysidae
potklasa Chrysomeridae
4. Corliss (1984)[4]

carstvo Protista

grupa "Chromobionts"
razdeo Chrysophyta Pascher, 1914

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Adl, Sina M.; Simpson, Alastair G. B.; Farmer, Mark A.; Andersen, Robert A.; Anderson, O. Roger; Barta, John R.; Bowser, Samuel S.; Brugerolle, GUY; Fensome, Robert A.; Fredericq, Suzanne; James, Timothy Y.; Karpov, Sergei; Kugrens, Paul; Krug, John; Lane, Christopher E.; Lewis, Louise A.; Lodge, Jean; Lynn, Denis H.; Mann, David G.; McCourt, Richard M.; Mendoza, Leonel; Moestrup, Ojvind; Mozley-Standridge, Sharon E.; Nerad, Thomas A.; Shearer, Carol A.; Smirnov, Alexey V.; Spiegel, Frederick W.; Taylor, MAX F. J. R. (2005). „The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists” (PDF). The Journal of Eukaryotic Microbiology. 52 (5): 399—451. PMID 16248873. S2CID 8060916. doi:10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x. 
  2. ^ a b Blaženčić, J. Sistematika algi. Beograd: NNK International.. 2000. ISBN 978-86-23-23002-8.
  3. ^ Cavalier-Smith, T. 1993. Kingdom Protozoa and its 18 phyla. Microbiological Reviews 57: 953-994.
  4. ^ Corliss J.O. 1984. The kingdom Protista and its 45 phyla. BioSystems 17: 87-126.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Zlatne alge na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Златне_алге&oldid=26886531”