Zločin u Mirkovcima
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Nedostaju kategorije ili unutrašnje veze, prisutne su pravopisne i gramatičke greške, tekst nije razlomljen na odeljke i slično. |
| Zločin u selu Mirkovci | |
|---|---|
| Mesto | Mirkovci kod Vinkovaca,  Hrvatska |
| Datum | jun 1991 – jun 1992 |
| Meta | Srbi |
| Ubijeno | 47 |
| Počinilac | Hrvatska vojska |
Zločin u selu Mirkovci je naziv za seriju ratnih zločina nad srpskim civilnim stanovništvom u selu Mirkovci, (opština Vinkovci) koja je započela još u junu 1991. godine, kada su pripadnici hrvatske vojske najpre zlostavljali i likvidirali više meštana ovog mesta u Istočnoj Slavoniji a potom selo držali oko godinu dana pod opsadom granatirajući civilne ciljeve.[1] U mestu Mirkovci ubijeno je 47-oro Srba - meštana Mirkovaca, među kojima je bilo 36 civila i 11 branilaca sela.[2] Među žrtvama je bilo 11 žena i jedno dete.[2] Najmlađa žrtva je bila Branislava Golubović, devojčica od 14 godina, a najstarija Milica Pavić, stara 85 godina.[2]
Prema popisu iz 1991. u Mirkovcima je živelo 3.233 stanovnika, od čega 2.375 Srba i 177 Jugoslovena. Nakon etničkog čišćenja koje su sprovele hrvatske snage u periodu od 1991. do 1995. ovo većinsko srpsko selo je doživelo pravu demografsku promenu. Prema popisu iz 2001. u Mirkovcima je živelo 1.718 Srba odnosno 34,87 odsto ukupnog stanovništva.
Selo je već u leto 1991. (u junu, julu i avgustu) više puta napadano od strane različitih vojnih i paravojnih hrvatskih formacija, prilikom čega je ubijeno nekoliko civila.[3] Stanovništvo je bilo izloženo zastrašivanju, mnogi civili su maltretirani i zlostavljani.[3]
Civila Dragoljuba Građanskog (54) hrvatski vojnici su ubili 22. jula 1991. godine u njegovoj kući i to na spavanju, a već četiri dana kasnije likvidiran je civil Milan Macura.[3] Dana 6. avgusta 1991. godine nakon zlostavljanja je ubijen i Cvjetko Šivčić a u svojoj porodičnoj kući su nakon zlostavljanja masakrirani supružnici Marija (57) i Pajo Šašić (61).[3]
U ranu jesen 1991. godine Mirkovci su bili danonoćno izloženi granatiranju i snajperskoj vatri sa položaja hrvatske vojske, kako iz samog grada Vinkovaca tako i iz okolnih hrvatskih sela.[4] U tim napadima su često ranjavani i ubijani civili - žene, starci i deca a najveći broj civila poginuo je 17. septembra i 28. oktobra 1991. godine.[4] Selo je konstantno držano pod opsadom i u okruženju, a narod je živeo skrivajući se po skloništima i podrumima često bez hrane, vode, bez adekvatne medicinske pomoći i svih drugih osnovnih namirnica i potreba.[4]
Tokom granatiranja Mirkovaca od strane hrvatske vojske 1991. godine teško je oštećen pravoslavni Hram svetog Nikole.[5] Ova svetinja je po završetku rata više puta bila meta napada vandala.[5]
Spisak žrtava[uredi | uredi izvor]
1. Branislava Golubovac, civil (1976—1991)
2. Marija Šašić, civil, (1921-1991)
3. Pajo Šašić, civil, (1920-1991)
4. Marija Marinković, civil (1960—1992)
5. Božo Svilar, civil (1909—1991)
6. Marija Pavić, civil (1905—1991)
7. Jovica Grubić, civil (1951—1991)
8. Marija Grubić, civil (1927—1991)
9. Lazar Grubić, civil (1938—1991)
10. Slobodan Grubić, civil (1957—1991)
11. Dušanka Berić, civil (1952—1991)
12. Jovica Aleksić, civil (1948—1992)
13. Ivica Bakula, civil (1970—1991)
14. Branko Božić, civil (1962—1991)
15. Slavica Bošković, civil (1940—1991)
16. Petar Despotović, civil (1937—1991)
17. Borka Cvijanović, civil (1961—1991)
18. Dragoljub Građanski, civil (1937—1991)
19. Janja Maćešić, civil (1935—1992)
20. Milan Macura, civil (1947—1991)
21. Dušan Macut, civil (1920—1992)
22. Željko Matijević, civil (1973—1992)
23. Radovan Panić, civil (1935—1991)
24. Jovica Potkonjak, civil (1961—1992)
25. Ljubica Savić, civil (1951—1992)
26. Milenko Savić, civil (1951—1992)
27. Marija Savić, civil (-1992)
28. Savo Sikirica, civil (1923—1991)
29. Cvetko Šivčić, civil (1936—1991)
30. Stana Turda, civil (1930—1991)
31. Gojko Vekić, civil (1941—1992)
32. Radivoj Vorkapić, civil (1936—1992)
33. Živko Đorđić, civil (1919—1991)
34. Milomir Pašalić, civil (1954—1991)
35. Zdravo Tanović, civil ( -1991)
36. Živko Šimić, civil (1922—1991)
37. Boško Vezirović, branilac (1935—1992)
38. Goran Grudić, branilac (1963—1992)
39. Vladimir Delić, branilac (1960—1991)
40. Branimir Divić, branilac (1961—1991)
41. Simo Đekić, branilac (1949—1991)
42. Mišo Zorić, branilac (1952—1991)
43. David Ilić, branilac (1966—1991)
44. Veselin Ivanović, branilac (1947—1991)
45. Bogdan Jokić, branilac (1946—1991)
46. Milo Miličević, branilac (1965—1991)
47. Predrag Šepa, branilac (1970—1991)[2]