Zuska Medveđova

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zuska Medveđova
Lični podaci
Puno imeZuska Medvedjova
Datum rođenja(1897-10-05)5. oktobar 1897.
Mesto rođenjaBački Petrovac, Austrougarska
Datum smrti1. februar 1985.(1985-02-01) (87 god.)
Mesto smrtiPezinok, Čehoslovačka

Zuska Medveđova (slč. Zuzka Medveďová; Bački Petrovac, 5. oktobar 1897 — Pezinok, 1. februar 1985) je bila prva žena akademska slikarka kod vojvođanskih Slovaka.[1]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Zuska Medveđova je rođena u Bačkom Petrovcu u seljačkoj porodici. Njen otac je bio Jan Medveđa (1858—1945), majka Marija Medveđova (1859—1939) i imala je dve sestre, Katarinu Zoranju i Mariju Spevak i brata Jana koji je živeo u Pragu. To što je odrasla u seljačkoj porodici će značajno uticati na njeno stvaralaštvo, a svoj likovni talent je pokazivala još u osnovnoj školi. Njen učitelj Julijus Kubanj je primetio njen talenat i nagovorio je njene roditelje da je pošalju na studije, ali oni nisu bili u mogućnosti da to urade. Prvi put je svoja dela izložila javno tokom Narodnog zbora i Slovačkih narodnih svečanosti u Petrovcu 28. avgusta 1919. godine gde su uz dela poznatog akademskog slikara Karola Miloslava Lehotskog bile izložene slike dva amaterska slikara, Ivana Grupnika i Andreja Labata, bile izložene slike i skulpture "samouke seljačke devojke" - Medveđove.[1]

Slovačka soba

Zbog uspeha na izložbi Petrovcu su krenule da kruže glasine o njenom nesvakidašnjem umetničkom talentu. Zbog uspeha na izložbi je 1920. godine imala priliku da svoja dela izloži van Petrovca i to kada je priređena Radišina izložba umetnosti u Zagrebu. Na ovoj izložbi su osim vezanih muških košulja i drugih ručnih radova bilo izloženo nekoliko slika Medveđove (Slovačka soba, portreti S. H. Vajanskog i Dr Miloša Krna). O njenim delima na izložbi je pisao i časopis Čehoslovački list (slč. Československé listy) koji je uz pohvale najavio da mlada slikarka ide na umetničke studije u Prag. U prag je stigla u februaru 1921. godine izvan rokova za prijavne ispite na akademiji i zato je pohađala privatnu školu kod profesora Ferdinanda Engelmilera. Školu je morala da napusti iz finansijskih razloga i preselila se u Berlin gde je pokušala da nastavi studije, ali se morala vratiti kući zato što nije dovoljno dobro znala nemački jezik. U Bačkom Petrovcu je priredila svoju prvu samostalnu izložbu. Izložba je bila 2. i 3. septembra 1922. godine u zgradi gimnazije u Širokoj ulici gde se danas nalazi galerija koja nosi njeno ime - Galerija Zuske Medveđove. Na izložbi je prikazano 95 dela, od toga 40 su bila ulje na platnu, a kao njena najvrednija dela su proglašena Slovačka soba i Žetva.[2]

Slikarska karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon privatnog školovanja u Pragu i neuspelog pokušaja u Berlinu, Medveđova upisuje studije na Umetničko-industrijskoj školi u Zagrebu. Međutim, zahvaljujući njenom učitelju Julijusu Kubanjiju je uspela 1923. godine da se vrati u Prag gde se upisala na Akademiju likovnih umetnosti. U pragu je studirala kod Maksa Švabinskog i provesora Jakuba Obrovskog i studije je završila 1929. godine. Tokom studija Zuska je nastavila da priređuje izložbe u svom zavičaju. Posle prve godine studija, 1924. godine je učestvovala na velikoj izvložbi na Slovačkim svečanostima koja je ispunila tri učionice radovima, a od toga su u jednoj bile izložene samo njene slike i štampane slike iz Štamparije a.d. iz Petrovca. Osim izložbe, Medveđova je pripremila i omot za Slovački privredni kalendar.[3]

Njeba slikarska karijera nastavlja da cveta tokom 1920-ih. Posle završenih studija se vraća u Bački Petrovac gde će boraviti dugi niz godina. Ovde priređuje brojne izložbe - izložbu u osnovnoj školi u Kisaču 31. maja 1931. godine na proslavi 10. godišnjice Društva čehoslovačkih žena u Jugoslaviji. Iste godine u okviru Slovačkih narodnih svečanosti u Petrovcu je imala izložbu na kojoj je prikazano 120 slika koje je uradila. Jedna od njenih najznačajnijih samostalnih izložbi je bila u Trenčinu 1934. godine u velikoj sali hotela Tatra gde je izložila 40 tematski različitih radova: figuralnih kompozicija, portreta i mrtve prirode. Osim slikarstva, tokom boravka u Petrovcu se bavila i ilustrovanjem knjiga i časopisa.[4]

Stil i tematika[uredi | uredi izvor]

Autoportret Zuske Medveđove

Slikarsko delo Zuske Medveđove sledi idejno-estetičku tradiciju slovačkog slikarstva narodnog žanra i primenjene motive iz svakodnevnog života vojvođanskih Slovaka. a Medveđova je u glavnom slikala figuralne kompozicije, portrete i mrtvu prirodu. U njenim figurlanim kompozicijama dominiraju narodni prizori. Tradiocionalni foklorni oblik etnografskog slikarstva je počela da neguje još doj je bila samouk (Oračica, Slovačka soba i druge slike koje sadrže elemente naivnog likovnog izraza su primeri ovoga) i nastavila je tokom studija i kasnije sve do kraja đivota. Slike koje pripadaju ovoj grupi su Svadba, Nedelja, Ručak na njivi, Orač, kao i brojne slike sa motivima žetve. Kompozicija njenih slika je statična i ona grupiše figure po po zakonu simetrije. Najbrojnija dela njenog likovnog stvaralaštva su portreti. Slikala je portrete znalajnih ličnosti, pisaca i kulturnih poslednika, ali i svojih rođaka, prijatelja i poznanika. Tokom života je naslikala čitavu galeriju slovačkih javnih i kulturnih poslenika - Vansovu, Timravu, Škultetija, Hviezdoslava, Čajake, Kvačalu, Kubanija, VHV i skor sve značajnije ljude iz pozorišta u Petrovcu. Likovi na portretima se smeše, a ponekad se javlja i veseo pogled. Glavna karakteristika njenih portreta je tradicionalni, empirijski, predmetno-dokumentarni pristup. Medveđova je rado slikala i mrtvu prirodu, pogotovo cveće. Ono što je dominiralo kao motiv u njenim slikama pejzaža su letnji prizori i ravničarska polja prekrivena pšenicom. Osim ovakvih slika, radila je i slike plodnih polja sa vijugavim poljskim putevima, ali uvek je dominirala ravnica. Tokom studija u Pragu, Medveđova je naslikala veliki broj studijskih aktova na kojima je vežbala upotrebu svetlosti i senke i dosta njih je sačuvala.[5]

Kasni život i smrt[uredi | uredi izvor]

Za vreme Drugog svetskog rata odselila se u Slovačku, u Bratislavu, i tu je ostala sve do smrti, ali se često vraćala u Bački Petrovac. Povodom njenog sedamdesetog rođendana je 1967. godine u Petrovcu priređena izložba njenih slika pod nazivom Izbor iz stvaralaštva. Povodom njenog 75. rođendana je 1972. godine u petrovačkom Narodnom muzeju priređena retrospektivna izložba, a povodom njenog 80. rođendana redakcija Televizije Novi Sad snima film o njoj. Skupština opštine Bački Petrovac joj 1982. godine dodeljuje Oktobarsku nagradu. Medveđova je tada imala 85 godina i planirala je da se trajno vrati u Bački Petrovac, ali nameru nikada nija ostvarila. Zdravstveno stanje joj se pogoršalo i više nikada nije došla u Petrovac. Preminula je u Bratislavi 1. februara 1985. godine, a urna sa njenim pepelom je položena u grob njenih roditelja i sestara na petrovačkom groblju 3. marta 1985. godine. Svoja mnogobrojna dela je zaveštala svojim sugrađanima u Bačkom Petrovcu, gde je 1. jula 1989. godine osnovana Galerija Zuske Medveđove.[6]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Nedeljom
    Nedeljom
  • Devojka iz Petrovca u nošnji
    Devojka iz Petrovca u nošnji
  • Jorgovani II
    Jorgovani II
  • Slovačka svadba u Petrovcu
    Slovačka svadba u Petrovcu
  • Žetač sa pomoćnicom
    Žetač sa pomoćnicom

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Kišgeci, Jan (1997). Zuska Medveđova: Likovno delo. Bački Petrovac: Kultura. str. 25. ISBN 978-86-7103-142-4. 
  2. ^ Kišgeci, Jan (1997). Zuska Medveđova: Likovno delo. Bački Petrovac: Kultura. str. 25—26. ISBN 978-86-7103-142-4. 
  3. ^ Kišgeci, Jan (1997). Zuska Medveđova: Likovno delo. Bački Petrovac: Kultura. str. 26—27. ISBN 978-86-7103-142-4. 
  4. ^ Kišgeci, Jan (1997). Zuska Medveđova: Likovno delo. Bački Petrovac: Kultura. str. 27. ISBN 978-86-7103-142-4. 
  5. ^ Kišgeci, Jan (1997). Zuska Medveđova: Likovno delo. Bački Petrovac: Kultura. str. 37; 43; 67; 103; 113; 125. ISBN 978-86-7103-142-4. 
  6. ^ Kišgeci, Jan (1997). Zuska Medveđova: Likovno delo. Bački Petrovac: Kultura. str. 27—28. ISBN 978-86-7103-142-4. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kišgeci, Jan (1997). Zuska Medveđova: Likovno delo. Bački Petrovac: Kultura. str. 25—26. ISBN 978-86-7103-142-4. 
  • Kišgeci, Jan (1997). Zuska Medveđova: Likovno delo. Bački Petrovac: Kultura. str. 25. ISBN 978-86-7103-142-4. 
  • Vladimir Valentik, Desat rokov činnosti galerije Zuzky Medveďovej v Petrovci (1989—1999,) 1999. Bački Petrovac.
  • Sámuel Boldocký, Petrovec 1745—1995, 1995. Bački Petrovac

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зуска_Медвеђова&oldid=25605243”