Karl Bureš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Karl Bureš
Lični podaci
Datum rođenja(1878-10-12)12. oktobar 1878.
Mesto rođenjaGros-Enzersdorf, Austrougarska, danas Austrija
Datum smrti16. septembar 1936.(1936-09-16) (57 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrija
NacionalnostAustrijanac
ReligijaKatolička
ZanimanjeAdvokat
Politička karijera
Politička
stranka		Hrišćanska socijalna partija
20. jun 1931. — 20. maj 1932.
PredsednikVilhelm Miklas
PrethodnikOto Ender
NaslednikEngelbert Dolfus

Karl Bureš (nem. Karl Buresch; Gros-Enzersdorf, 12. oktobar 1878 — Beč, 16. septembar 1936) je bio austrijski advokat, političar Hrišćansko socijalne partije i kancelar Austrije tokom Prve austrijske republike.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Početak političke karijere[uredi | uredi izvor]

Morao je sam da finansira svoje studije zbog rane smrti svog oca koji je bio biznismen. Počeo je da radi kao advokat u svom rodnom gradu, a 1909. je izabran za člana Hrišćansko socijalne partije u okružnom savetu grada. Bio je i gradonačelnik Gros- Enzersdorfa od 1916 — 1919. 1919. je bio izabran u konstruisanju državnog veća Austrije (donjeg doma u parlamentu Austrije), a od 1919. do 1934. bio je njen predstavnik.[1]

U leto 1922. Bureš je postao guverner (nem. Landeshauptmann) Donje Austrije nakon ostavke Johana Majera. Bio je na ovoj funkciji sve dok nije imenovan za saveznog kancelara 20. juna 1931. Kada je dao ostavku na mesto kancelara Austrije u maju 1932, ponovo je postao guverner Donje Austrije i na tom položaju je bio još godinu dana. Kao guverner pokrajine Bureš je odlučno i sa mnogo uspeha predstavljao finansijske interese svoje pokrajine. Dok je bio šef Donje Austrije Bureš je sarađivao sa socijaldemokratama sve do diktature Engelberta Dolfusa 1934. godine. Saradnja Bureša sa svojim zamenikom, socijaldemokratom Oskarom Helmerom, bila je gotovo srdačna. Međutim, u periodu od 1929. do 1930. politički je postao naklonjen Heimveru. Počeo je i kampanju za ponovo uvođenje smrtne kazne, ali nije uspeo u tome zbog protivljenja opozicije.

Kancelar Austrije i ministar[uredi | uredi izvor]

Usred velike ekonomske krize koja je zahvatila svet i posle propasti najveće austrijske banke Creditanstalt, Karl Bureš je bio postavljen za kancelara Austrije, posle neuspelih pokušaja njegovog prethodnika Oto Endera da održi vladu i Ignaca Zajpela da stvori vladu. Njegova vlada je imala ulogu prelaznog kabineta. Glavni problemi s kojima se Burešova vlada suočila je bila kriza koja je nastala posle propasti Creditanstalt-a, problemi platnog bilansa i težak položaj Austrijske savezne železnice. Kao jedno od rešenja za ove probleme Bureš je dao otkaz 25-orici direktora Creditanstalt-a otkaz od 28 koliko ih je ukupno bilo, jer ih većina nije pristala na smanjenje plate, čak ni u tim kriznim trenucima.[2] Uz ovo, takođe se javio i problem koji je imao u Heimveru zbog kojeg je jačala agitacija nacional-socijalista. Ostavka Bureša se desila početkom maja 1932. u trenutku kada su se održavali izbori u austrijskim pokrajinama Beču, Donjoj Austriji i Salcburgu.

Posle 11 meseci na pololžaju kancelara Austrije Bureš se vratio na mesto guvernera Donje Austrije. Svoju politiku je više počeo da usmerava u pravcu nacional-socijalizma, a ne prema socijal-demokratiji. U vladi Engelberta Dolfusa[3] i Kurt fon Šušniga[4] je bio ministar finansija, kasnije i ministar bez portfelja. Bureš je na toj poziciji imao nekoliko političko-finansijskih uspeha. Međutim, stabilnost valute koju je uspeo da održi je rezultovala visokom nezaposlenošću.

Finansijski skandali i smrt[uredi | uredi izvor]

Burešova poslednja funkcija je bila na mestu guvernera austrijske poštanske štedionice (od januara 1936). Tokom života Burešovo ime se dosta često spominjalo u raznim finansijskim skandalima. Neki od njih su bili skandal sa Sigmundom Boselom iz 1933, kojem je Bureš oprostio dug od 100 miliona šilinga što je dovelo do velike krize vlade, kao i skandal Feniks iz 1936. za koji kažu da je najveći skandal osiguranja u istoriji Austrije. Sve do svoje smrti bio je u senci ovih događaja. Njegova iznenadna smrt je povezivana sa depresijom koja se stvorila zbog ovih skandala. Veruje se da je uzrok njegove smrti predoziranje od antidepresiva.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ (jezik: nemački) Biografije, Pristupljeno 30. 4. 2010.
  2. ^ (jezik: engleski) "Zlato iznad Evrope Arhivirano 2012-09-18 na sajtu Archive.today, Time, 2. novembar 1931., Pristupljeno 29. 4. 2010.
  3. ^ (jezik: engleski) "Zajednička podrška“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. novembar 2010), Time, 2. oktobar 1933., Pristupljeno 29. 4. 2010.
  4. ^ (jezik: engleski) "Smrt za slobodu“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. jun 2011), Time, 6. avgust 1934., Pristupljeno 29. 4. 2010.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Kancelar Austrije
(1931-1932)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карл_Буреш&oldid=25803098”