Kilikija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Kilikija u okviru granica Rimskog carstva, 120. godine

U antici, Kilikija (antgrč. Κιλικία [Kilikía]) je bila oblast, povremeno i politička jedinica, koja se nalazila na jugoistčnom delu Male Azije, u današnjoj Turskoj, severno od Kipra.

Glavni grad provincije je bio Tars (tur. Tarsus).

Geografija[uredi]

Kilikija se nalazila na granici Male Azije sa Sirijom. Severno od Kilikije se nalazi planina Taur. Eponimni osnivač Kilikije bio je Kiliks, legendarni osnivač dinastije koji je vladao tom oblašću.

Kilikija Trahija ("krševita Kilikija"; grčki jezik: grč. Κιλικία Τραχεία), je planinski deo ove oblasti, nedaleko od Taura. Prilično je stenovita, ali primorski deo ima dobre luke, koje su u antičko vreme bile pribežište gusara. U antičko vreme krševita Kilikija je bila dobro pošumljena

Kilikija Pedija ("ravna Kilikija"; grčki jezik: grč. Κιλικία Πεδιάς) je istočniji deo Kilikije i obuhvata veliku primorsku ravnicu sa plodnom zemljom, pogodnom za uzgoj pamuka, maslina i pomorandži.

Rana istorija[uredi]

Kilikija je bila naseljena još od neolita. Kilikijci se prvi put pojavljuju u tekstovima kao Khilikku u asirskim natpisima, početkom 1. milenijuma p. n. e. Izgleda da Hetiti nisu uspostavili svoju vlast nad Kilikijom. Tokom prevlasti Persije, Kilikijom je vladala lokalna dinastija, koja je bila formalno uključena u četvrta satrapiju. U vreme Ksenofonta u Kilikiji je bila na vlasti jedna kraljica, što je možda ostatak matrilinearnog društva.

Helenistička i rimska Kilikija[uredi]

Posle smrti Aleksandra Velikog, Kilikija je jedno vreme bila pod kontrolom Lagida, a zatim pod upravom Seleukida.

Krševita Kilikija postala je pribežište pirata, što je zaustavio Pompej 67. p. n. e. Verovatno je tek tada ovaj deo Kilikije postao deo rimske provincije Kilikije. Ravničarska Kilikija postala je rimska provincija oko 100. p. n. e. Pompej joj je proširio granice. Oktavijan Avgust je spojio provincije Siriju i Kilikiju. U vreme Carstva, Sirijom i Kilikijom je upravljao prokonzul.

U 7. veku, Arapi su osvojili Kilikiju, a Vizantija je uspela da povrati ovu oblast tek 965. u vreme cara Nićifora Foke.

Jermensko kraljevstvo[uredi]

Tokom Krstaških ratova Kilikija, tada Jermensko kraljevstvo bila je važna država. Ovo hrišćansko, preciznije monofizitsko, kraljevstvo, okruženo muslimanskim državama, bilo je neprijateljsko prema Vizantiji, i podržavalo je krstaše. Konstantin I Jermenski (1095—1100. godine) pomogao je krstašima da stignu do Antiohije. Njegovu politiku neprijateljstva prema Vizantiji i muslimanskim državama nastavili su i njegovi naslednici. Lav II Jermenski (vladao 11871219. godine) proširio je svoje kraljevstvo preko Taura. I on je pomagao krstašima i bio je oženjen jednom krstaškom princezom sa Kipra.

Jermenija je pala pod vlast egipatskih Mameluka 1375. godine i to nakon što je država bila oslabljena nastojanjem jednog krstaškog princa koji je postao jermenski kralj da zemlju preobrati u katolicizam. Krševita Kilikija je pala u ruke Turaka u 15. veku, dok je Ravničarska Kilikija ostala nezavisna sve do početka 16. veka.

Otomanska i ataturska Kilikija[uredi]

Jermensko stanovništvo Kilikije je praktično istrebljeno iz ove oblasti tokom Jermenskog genocida. 1. januara 1919. Kilikiju su okupirali Francuzi. Kilikija je u stvarnosti ponovo prepuštena Turskoj 1921. godine.

Četiri moderne turske provincije čine danas teritoriju Kilikije.

Tradicionalna Kilikija[uredi]

Grčka tradicija takođe pominje neku Kilikiju, malu oblast severoistočno od Troade, u severozapadnoj Maloj Aziji. Teško je naći vezu između ove Kilikije i velike Kilikije na jugu Male Azije. Trojansku Kilikiju pominje Homer u Ilijadi, kao i Strabon.