Kiša

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Kiša
Kapljice kiše u lokvi vode
Pljusak.

Kiša (stariji oblik dažd) je vid atmosferskih padavina, kao što su snijeg, grad, rosa i ostale. Kiša nastaje tako što se vodena para u oblaku zgusne i nastanu kapi vode koje padaju na zemlju. Kiša ima veliku ulogu u hidrološkom krugu u kome vlaga iz okeana isparava, kondenzuje u oblacima, pada nazad na Zemlju i vraća se u okean putem reka i potoka da bi započela novi ciklus.[1]

Oblik kišnih kapi se najčešće opisuje kao „oblik suze“, okrugao na dnu i zakrivljen ka vrhu, ali ovaj opis je netačan (samo kapi vode kapane iz određenih izvora su „oblika suze“ u momentu formiranja). Manje kapi kiše su sferičnog oblika. Veće kapi su spljoštene (oblika pljeskavice). Veoma velike kapi su oblika padobrana. U prosjeku, kap kiše je 1-2 mm u prečniku. Najveće zabeležene kapi kiše su uočene nad Brazilom i Maršalskim ostrvima 2004. – neke od njih velike 1 cm.

Generalno, kiša je nešto ispod pH 6, zbog apsorpcije atmosferskog ugljen-dioksida, koji se u kapi pretvara u manje količine ugljične kiseline. U pustinjskim predelima, prašina u vazduhu sadrži dovoljno kalcijum karbonata da parira prirodnoj kiselosti padavina, tako da kiša može biti neutralna ili čak i alkalna. Kiša ispod pH 5,6 se smatra kiselom kišom.

Ponekad u oblacima ima izvanredno mnogo finih čestica prašine ili peska uzdignutih s tla peščanim ili prašinskim olujama u suvim područjima. Ove čestice padaju zajedno s kišom dajući joj crvenkastu do žućkaste boje (blatna ili krvava kiša u našim krajevima). Kiša promenjivog inteziteta iz kumulonimbusa naziva se pljusak. Oblačni elementi su sićušne kapljice vode i/ili kristalići leda, koji nastaju kondenzacijom ili sublimacijom vodene pare. Padavinski elementi (kišne kapi, kristali, pahuljice) mnogo su veći i nastaju drugim fizičkim procesima, koji nužno ne slede iza nastanka oblačnih elemenata. Padavinski elementi najčešće nastaju na tri načina:

  • predestilacijom vodene pare s pothlađenih kapljica na kristale leda, a takvih kapljica i kristala ima u oblacima kojima je temperatura manja od ledišta
  • predestilacijom vodene pare s toplih kapljica na hladne u oblacima kojima je temperatura veća od ledišta
  • koalescencijom, stapanjem manjih kapljica s većima, koja padaju brže i na svom putu skupljaju sporije manje kapljice.

Prvi oblik važan je u umerenim širinama i polarnim krajevima, gde i svaka kiša počinje kao sneg u visini. Ako je sloj vazduha između oblaka i tla dovoljno topao, sneg se rastopi i pada kiša. Drugi način se prvenstveno javlja u tropskim i ekvatorskim područjima, gde je vazduh topao do velikih visina, a treći način je svuda prisutan. Teorija postanka kiše omogućila je izazivanje veštačke kiše zasipanjem oblaka česticama srebrnog jodida, suvog leda, sitnim kapljicama vode. Obrana od tuče zasniva se na istom načelu: zasipanjem oblaka omogućuje se stvaranje velikog broja malih padavinskih elemenata umesto malog broja velikih i štetnih.

U osnovi meteorolozi razlikuju dve vrste kiša: „hladne kiše“ i „tople kiše“. Oko 80% kiše su hladne kiše, ostalih 20% su tople kiše, a razlika se nalazi u procesu nastajanja kišnih kapi.

U nekim kulturama su razvijene sprave za zaštitu od kiše kao što je kišobran ili kabanica.

Proces nastanka[uredi]

Kad sunce zagrava površinu Zemlje voda isparava. Zagrejani vazduh i gasovita vodena para se dižu sa zemlje.[2][3] Što je vazduh topliji to više vodenih molekula može da primi.[4] Pored vodene pare se posvuda u vazduhu nalaze i male nevidljive čestice aerosola. One su tako male i lake da su nošene vazduhom iako nisu u gasovitom stanju. Što je veća visina, vazduh se više hladi. Što je vazduh hladniji, to manje molekula vodene pare može da sadrži[5] - hladni vazduh se prezasićuje. Tek kad je vazduh potpuno zasićen vodenom parom mogu da nastanu oblaci.[6]

Pri kondenzaciji vodena para predaje energiju koja je bila potrebna za isparavanje. Tako se okolni vazduh i dalje zagreva i može se i dalje dizati u vis. Na njegovom putu u visine se kapljice oblaka se slučajno sudaraju i ujedinjuju.

Na hladnim visinama na oko -20 °C se još uvek tečne ali jako pothlađene kapljice oblaka delimično smrzavaju u ledene kristale. Oni i dalje rastu tako što vazduhu oduzimaju vodenu paru. Kad su dovoljno teški počinju da padaju prema dole i dalje još skupljaju kapljice oblaka. Kristali se zgrudavaju tako u zrna tuče. Čim pređu temperaturnu granicu od 0 °C opet se tope i padaju na zemlju kao hladna kiša. Kiša je, dakle, stoga „hladna“ jer su njene kapljice pre toga bile smrznuta zrna sole ili grada.

Topla kiša najpre nastaje na isti način kao i hladna kiša, ali se kapljice oblaka ne smrzavaju nego se samo međusobno sudaraju dok ne postanu toliko velike i teške da počnu da padaju. Pošto tokom tog procesa uvek iznova kapljice oblaka isparavaju, ovaj proces u pravilu traje duže nego proces nastanka hladne kiše.

Grane nakon ledene kiše

Generalno, kiša je nešto ispod pH 6, zbog apsorbcije atmosferskog ugljen-dioksida, koji se u kapi pretvara u manje količine ugljene kiseline. Kiša ispod pH 5,6 se smatra kiselom kišom.

Poreklo reči[uredi]

Kiša[uredi]

Postoje dve teorije o postanku reči kiša. Prva je da je reč kiša nastala od korena kys, što je isti koren kao i kod reči kiselina. Druga je teorija da je reč kiša turcizam nastala od turskog glagola şar şakır akmak. Reč kış na turskom jeziku znači zima.

Dažd[uredi]

Reč dažd je nastala od praslavenske reči dъždь, dok ta praslavenska reč vuče korene iz indoeuropske reči dus-dyews/dyu, što znači tmurno/loše nebo. Po reči dažd je nastao naziv za vodozemca daždevnjaka.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. „The Water Cycle”. Planetguide.net. Pristupljeno 2011-12-26. 
  2. Kempler, Steve (2009). „Parameter information page”. NASA Goddard Space Flight Center. Arhivirano iz originala na datum 26. 11. 2007. Pristupljeno 2008-12-27. 
  3. Stoelinga, Mark (2005-09-12). Atmospheric Thermodynamics (PDF). University of Washington. str. 80. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 2010-06-02. Pristupljeno 2010-01-30. 
  4. Glossary of Meteorology (2000). „Relative Humidity”. American Meteorological Society. Pristupljeno 2010-01-29. 
  5. Glossary of Meteorology (jun 2000). „Cloud”. American Meteorological Society. Pristupljeno 2010-01-29. 
  6. Naval Meteorology and Oceanography Command (2007). „Atmospheric Moisture”. United States Navy. Arhivirano iz originala na datum 14. 1. 2009. Pristupljeno 2008-12-27. 

Spoljašnje veze[uredi]