Kiša

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Kiša

Kiša je vid atmosferskih padavina, kao što su snijeg, grad, i rosa. Kiša nastaje tako što se vodena para u oblaku zgusne i nastanu kapi vode koje padaju na zemlju.

Kiša ima veliku ulogu u hidrološkom krugu u kome vlaga iz okeana isparava, kondenzuje se u oblacima, pada nazad na Zemlju i vraća se u okean putem rijeka i potoka da bi započela novi ciklus.

Oblik kišnih kapi se najčešće opisuje kao „oblik suze“, okrugao na dnu i zakrivljen ka vrhu, ali ovaj opis je netačan (samo kapi vode kapane iz određenih izvora su „oblika suze“ u momentu formiranja). Manje kapi kiše su sferičnog oblika. Veće kapi su spljoštene (oblika pljeskavice). Veoma velike kapi su oblika padobrana. U prosjeku, kap kiše je 1-2 mm u prečniku. Najveće zabilježene kapi kiše su uočene nad Brazilom i Maršalskim ostrvima 2004. – neke od njih velike 1 cm.

U nekim kulturama su razvijene sprave za borbu protiv kiše kao što je kišobran ili kabanica. U tropskim krajevima ljudi ne vole da izlaze iz kuća tokom kišnih padavina, jer je kiša najčešće povezana sa olujom.

Generalno, kiša je nešto ispod pH 6, zbog apsorpcije atmosferskog ugljen dioksida, koji se u kapi pretvara u manje količine ugljične kiseline. U pustinjskim predelima, prašina u vazduhu sadrži dovoljno kalcijum karbonata da parira prirodnoj kiselosti padavina, tako da kiša može biti neutralna ili čak i alkalna. Kiša ispod pH 5,6 se smatra kiselom kišom.

Vidi još[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :