Pređi na sadržaj

Kobalt(II)-hlorid

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kobaltohlorid
anhidrovani
prah heksahlorida
kristalna rešetka
Nazivi
IUPAC nazivs
Kobalt(II) hlorid
Kobalt-dihlorid
Drugi nazivi
Kobalto-hlorid
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.028.718
MeSH Cobalt+chloride
Svojstva
CoCl2
Molarna masa Anhydrous 129,84 g/mol

Hexahydrate 237.93 g/mol

Agregatno stanje videti tekst
Gustina 3,356 g/cm³, основно
Tačka topljenja 735 °C
Tačka ključanja 1049°C (1322 K)
45 g/100 ml (7 °C)
53 g/100ml (20 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura CdCl2 struktura
Geometrija molekula Oktaedar
Opasnosti
Toksičan (T)
Kancerogen
Štetan po
životnu sredinu (N)
R-oznake R49, R22, R42/43, R50/53
S-oznake (S2), S22, S53, S45,
S60, S61
Tačka paljenja nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Kobalt(II) fluorid
Kobalt(II) bromid
Kobalt(II) jodid
Kobalt(II) oksid
Drugi katjoni
Rodijum(III) hlorid
Iridijum(III) hlorid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
Reference infokutije

Kobaltohlorid je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule CoCl2.

Dobijanje

[uredi | uredi izvor]

Kada se na oksid ili karbonat kobalta deluje hlorovodoničnom kiselinom, prvo će kristalisati heksahidrat, koji sa povećanjem temperature postaje monohidrat (oko 100 °C), a potom i anhidrovana so (oko 120 °C).[1]

Svojstva

[uredi | uredi izvor]

Heksahidrat se javlja u vidu rubin-crvenih monokliničnih kristala, dok je anhidrovani hlorid zatvorenoplav, ali daje ružičaste rastvore u hladnoj vodi. Zagrevanjem, na oko 50 °C ti rastvori postaju plavi. Pretpostavka je da ružičasti rastvori sadrže razne hidratisane jone, dok plavi sadrže kompleksne jone.[1]

Upotreba

[uredi | uredi izvor]

Ružičasti rastvor se koristi kao „nevidljivo mastilo“. Kada se njime piše po hartiji nije vidljiv, ali postaje ukoliko se hartija zagreva i tada daje plavu boju. Hlađenjem na vlažnom vazduhu, boja iščezava.[1]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]