Kobalt(II)-hlorid
_chloride.jpg)
| |
-chloride-hexahydrate-sample.jpg)
| |
-chloride-3D-balls.png)
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC nazivs
Kobalt(II) hlorid
Kobalt-dihlorid | |
| Drugi nazivi
Kobalto-hlorid
| |
| Identifikacija | |
| ECHA InfoCard | 100.028.718 |
| MeSH | Cobalt+chloride |
| Svojstva | |
| CoCl2 | |
| Molarna masa | Anhydrous 129,84 g/mol
Hexahydrate 237.93 g/mol |
| Agregatno stanje | videti tekst |
| Gustina | 3,356 g/cm³, основно |
| Tačka topljenja | 735 °C |
| Tačka ključanja | 1049°C (1322 K) |
| 45 g/100 ml (7 °C) 53 g/100ml (20 °C) | |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | CdCl2 struktura |
| Geometrija molekula | Oktaedar |
| Opasnosti | |
EU klasifikacija (DSD)
|
Toksičan (T) Kancerogen Štetan po životnu sredinu (N) |
| R-oznake | R49, R22, R42/43, R50/53 |
| S-oznake | (S2), S22, S53, S45, S60, S61 |
| Tačka paljenja | nije zapaljiv |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Kobalt(II) fluorid Kobalt(II) bromid Kobalt(II) jodid Kobalt(II) oksid |
Drugi katjoni
|
Rodijum(III) hlorid Iridijum(III) hlorid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Kobaltohlorid je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule CoCl2.
Dobijanje[uredi | uredi izvor]
Kada se na oksid ili karbonat kobalta deluje hlorovodoničnom kiselinom, prvo će kristalisati heksahidrat, koji sa povećanjem temperature postaje monohidrat (oko 100 °C), a potom i anhidrovana so (oko 120 °C).[1]
Svojstva[uredi | uredi izvor]
Heksahidrat se javlja u vidu rubin-crvenih monokliničnih kristala, dok je anhidrovani hlorid zatvorenoplav, ali daje ružičaste rastvore u hladnoj vodi. Zagrevanjem, na oko 50 °C ti rastvori postaju plavi. Pretpostavka je da ružičasti rastvori sadrže razne hidratisane jone, dok plavi sadrže kompleksne jone.[1]
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Ružičasti rastvor se koristi kao „nevidljivo mastilo“. Kada se njime piše po hartiji nije vidljiv, ali postaje ukoliko se hartija zagreva i tada daje plavu boju. Hlađenjem na vlažnom vazduhu, boja iščezava.[1]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
