Kobalt(II)-hlorid
Nazivi | |
---|---|
IUPAC nazivs
Kobalt(II) hlorid
Kobalt-dihlorid | |
Drugi nazivi
Kobalto-hlorid
| |
Identifikacija | |
ECHA InfoCard | 100.028.718 |
MeSH | Cobalt+chloride |
Svojstva | |
CoCl2 | |
Molarna masa | Anhydrous 129,84 g/mol
Hexahydrate 237.93 g/mol |
Agregatno stanje | videti tekst |
Gustina | 3,356 g/cm³, основно |
Tačka topljenja | 735 °C |
Tačka ključanja | 1049°C (1322 K) |
45 g/100 ml (7 °C) 53 g/100ml (20 °C) | |
Struktura | |
Kristalna rešetka/struktura | CdCl2 struktura |
Geometrija molekula | Oktaedar |
Opasnosti | |
EU klasifikacija (DSD)
|
Toksičan (T) Kancerogen Štetan po životnu sredinu (N) |
R-oznake | R49, R22, R42/43, R50/53 |
S-oznake | (S2), S22, S53, S45, S60, S61 |
Tačka paljenja | nije zapaljiv |
Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Kobalt(II) fluorid Kobalt(II) bromid Kobalt(II) jodid Kobalt(II) oksid |
Drugi katjoni
|
Rodijum(III) hlorid Iridijum(III) hlorid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Reference infokutije | |
Kobaltohlorid je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule CoCl2.
Dobijanje
[uredi | uredi izvor]Kada se na oksid ili karbonat kobalta deluje hlorovodoničnom kiselinom, prvo će kristalisati heksahidrat, koji sa povećanjem temperature postaje monohidrat (oko 100 °C), a potom i anhidrovana so (oko 120 °C).[1]
Svojstva
[uredi | uredi izvor]Heksahidrat se javlja u vidu rubin-crvenih monokliničnih kristala, dok je anhidrovani hlorid zatvorenoplav, ali daje ružičaste rastvore u hladnoj vodi. Zagrevanjem, na oko 50 °C ti rastvori postaju plavi. Pretpostavka je da ružičasti rastvori sadrže razne hidratisane jone, dok plavi sadrže kompleksne jone.[1]
Upotreba
[uredi | uredi izvor]Ružičasti rastvor se koristi kao „nevidljivo mastilo“. Kada se njime piše po hartiji nije vidljiv, ali postaje ukoliko se hartija zagreva i tada daje plavu boju. Hlađenjem na vlažnom vazduhu, boja iščezava.[1]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.