Кобалт(II)-хлорид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кобалтохлорид
анхидровани
прах хексахлорида
кристална решетка
Називи
IUPAC називs
Кобалт(II) хлорид
Кобалт-дихлорид
Други називи
Кобалто-хлорид
Идентификација
ECHA InfoCard 100.028.718
MeSH Cobalt+chloride
Својства
CoCl2
Моларна маса Anhydrous 129.84 g/mol

Hexahydrate 237.93 g/mol

Агрегатно стање видети текст
Густина 3.356 g/cm³, основно
Тачка топљења 735°C
Тачка кључања 1049°C (1322 K)
45 g/100 ml (7 °C)
53 g/100ml (20 °C)
Структура
Кристална решетка/структура CdCl2 структура
Геометрија молекула Октаедар
Опасности
Токсичан (T)
Канцероген
Штетан по
животну средину (N)
Р-ознаке R49, R22, R42/43, R50/53
С-ознаке (S2), S22, S53, S45,
S60, S61
Тачка паљења није запаљив
Сродна једињења
Други анјони
Кобалт(II) флуорид
Кобалт(II) бромид
Кобалт(II) јодид
Кобалт(II) оксид
Други катјони
Родијум(III) хлорид
Иридијум(III) хлорид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Кобалтохлорид је неорганско хемијско једињење хемијске формуле CoCl2.

Добијање[уреди]

Када се на оксид или карбонат кобалта делује хлороводоничном киселином, прво ће кристалисати хексахидрат, који са повећањем температуре постаје монохидрат (око 100°C), а потом и анхидрована со (око 120°C).[1]

Својства[уреди]

Хексахидрат се јавља у виду рубин-црвених моноклиничних кристала, док је анхидровани хлорид затвореноплав, али даје ружичасте растворе у хладној води. Загревањем, на око 50°C ти раствори постају плави. Претпоставка је да ружичасти раствори садрже разне хидратисане јоне, док плави садрже комплексне јоне.[1]

Употреба[уреди]

Ружичасти раствор се користи као „невидљиво мастило“. Када се њиме пише по хартији није видљив, али постаје уколико се хартија загрева и тада даје плаву боју. Хлађењем на влажном ваздуху, боја ишчезава.[1]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.

Спољашње везе[уреди]