Pređi na sadržaj

Kognitivne pristrasnosti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Danijel Kaneman (1934–danas)

Kognitivne pristrasnosti se ispoljavaju kao sistematska odstupanja ishoda mišljenja, suđenja, zaključivanja, pamćenja i odlučivanja od normativnih standarda.[1] Pojedinci stvaraju svoju „subjektivnu društvenu stvarnost” na osnovu svog opažanja primljenih informacija. Konstrukcija društvene stvarnosti pojedinca, a ne objektivno primljene informacije, može uticati na njegovo ponašanje u društvu.[2] Prema tome, kognitivne pristrasnosti mogu ponekad dovesti do opažajnog izobličenja, neprecizne procene, nelogičnog tumačenja tj. ono što je opšte nerazumno.[3][4]

Neke kognitivne pristrasnosti su verovatno prilagodljive. Štaviše, dozvoljavanje kognitivnih pristrasnosti omogućava brže donošenje odluka, što je poželjno kada je pravovremenost značajnija nego tačnost, kao što je prikazano u heuristici.[5] Druge kognitivne pristrasnosti su „nusproizvod” ograničenosti ljudske sposobnosti obrade podataka, što je rezultat nedostatka odgovarajućih mentalnih mehanizama (ograničen razum), ili jednostavno zbog ograničenog kapaciteta za obradu informacija.[6]

Tokom poslednjih šest decenija istraživanja ljudskog rasuđivanja i donošenja odluka u kognitivnoj nauci, socijalnoj psihologiji i bihevioralnoj ekonomiji identifikovan je spisak kognitivnih pristrasnosti koji se neprekidno povećava. Kognitivne pristrasnosti su, pored bihevioralne ekonomije, predmet interesovanja teorije odlučivanja, teorije igara, evolucione i kognitivne psihologije.[7]

Pregled

[uredi | uredi izvor]

Pristrasnosti proizilaze iz različitih postupaka koji se nekad teško razlikuju. To uključuje:

  • prečice za obradu informacija (heuristika)[8]
  • bučna obrada informacija (izobličenje u postupku skladištenja i preuzimanja sećanja)
  • ograničena sposobnost obrade informacije mozga[9]
  • emocionalne i moralne motivacije[10]
  • društveni uticaj[11]


Pojam kognitivnih pristrasnosti uveli su Amos Tverski (engl. Amos Tversky) i Danijel Kaneman (engl. Daniel Kahneman) 1972.[12], njihov rad je istraživao pristrasnosti i neuspehe u razumnom razmišljanju kod ljudi prilikom donošenja odluka. U saradnji sa svojim kolegama pokazali su nekoliko različitih načina na koje ljudske procene i odluke odskaču od teorije razumnosti izbora. Tverski i Kaneman su objasnili ljudske razlike u proceni i odlučivanju u smislu heuristike. Heuristika uključuje mentalne prečice koje obezbeđuju brze procene o mogućnosti neizvesnih događaja.[13] Ljudski mozak jednostavno proračunava heuristiku, ali to nekad dovodi do "ozbiljnih i sistematskih grešaka".[5]

Na primer, heuristička reprezentativnost se definiše kao težnja da se „proceni učestalost ili verovatnoća” pojavljivanja u događaju koji je „sličan tipičnom događaju”.[13] „Lindin problem” ilustruje heurističku reprezentativnost.[14] Učesnicima je dat opis „Linde” koji nagoveštava da bi ona mogla biti feministkinja (npr. za nju se kaže da mi bogla biti zabrinuta zbog diskriminacije i pitanja društvene nepravde). Zatim su ih pitali da li smatraju da će „Linda” biti pre: „a) bankarski blagajnik” ili „b) bankarski blagajnik i aktivistkinja u feminističkom pokretu”. Većina je odabrala odgovor pod b). Ova greška (matematički, odgovor (b) ne može biti verovatniji od odgovora (a)) je primer „konjuktivne zablude”. Tverski i Kaneman tvrde da su ispitanici izabrali (b) jer je delovao „reprezentativnije” ili karakteristično za osobe koje bi mogle da se uklope u opis „Linde”. Heuristička reprezentativnost može dovesti do grešaka kao što su stereotipizacija ili pogrešna procena drugih (Haselton str. 726).

Vrste kognitivnih pristrasnosti

[uredi | uredi izvor]

Pristrasnosti se mogu razlikovati po više kriterijuma. Na primer,

  • postoje pristrasnosti specifične za grupe, ali i za pojedince,
  • neke pristrasnosti utiču na donošenje odluka, gde se u obzir uzima poželjnost opcija,
  • druge, poput iluzorne korelacije, utiču na sud o tome kolika je verovatnoća nekog događaja ili da li jedna stvar uzrokuje drugu,
  • karakteristična klasa sklonosti, kao što je pristrasnost doslednosti, se odražava na memoriju.[15]

Neke pristrasnosti odražavaju motivaciju pojedinca. Na primer, želja za pozitivnom slikom o sebi koja vodi do egocentrične pristrasnosti i izbegavanja neugodne kognitivne disonance.[16] Druge sklonosti se javljaju zbog posebnog načina na koji mozak opaža, stvara uspomene i donosi zaključke. Ova razlika se nekad opisuje kao „vruća spoznaja” naspram „hladne spoznaje”, jer motivisano rasuđivanje može uključivati stanje uzbuđenja.

Među „hladnim” pristrasnostima,

  • neke se javljaju zbog ignorisanja relevantnih informacija (npr. zanemarivanje verovatnoće).
  • neke uključuju odluku ili zaključak pod uticajem nebitnih informacija (nrp. efekat uokviravanja; dobijanje različitih odgovora za isti problem, u zavisnosti od toga kako je opisan).
  • druge daju poseban značaj nevažnim, ali istaknutim odlikama problema (npr. usidravanje).

Činjenica da neke pristrasnosti odražavaju motivaciju, naročito motivaciju posedovanja pozitivnog stava prema samom sebi,[16] objašnjava to što su mnoge sklonosti samousmerene i samouslužne. Postoje i pristrasnosti u tome kako subjekti ocenjuju grupe kojima pripadaju i one kojima ne pripadaju; vrednovanje onoga unutar sopstvene grupe kao raznovrsnije i bolje u mnogim aspektima, čak i kada su te grupe proizvoljno definisane (sklonost pripadnoj grupi).

Lista

[uredi | uredi izvor]

Sledeća lista sadrži primere nekih kognitivnih pristrasnosti.

Naziv Opis
Efekat potvrđivanja Tendencija osobe da traži ili tumači informacije na način koji potvrđuje njene predrasude. Takođe, subjekat može odbaciti informaciju koja nije u skladu sa njegovim mišljenjem.[17] Efekat potvrđivanja je povezan sa pojmom kognitivne disonance. Pojedinac može smanjiti nedoslednost traganjem za informacijama koje ponovo potvrđuju njegove stavove.[18]|- Efekat uokviravanja Sklonost ka odabiru opcija na osnovu toga da li su one predstavljene pozitivnom ili negativnom semantikom (npr. kao dobitak ili gubitak).[19]
Iluzorna korelacija - Konjuktivna zabluda - Pripadnost grupi Sklonost čoveka da favorizuje članove grupe kojoj pripada, u odnosu na sve druge koji joj ne pripadaju.[22]
Pristrasnost prema verovanju Težnja osobe da prihvati argument koji podržava zaključak koji je u skladu sa njenim uverenjima, odbijajući kontra argumente.[23]
Samouslužna pristrasnost Sklonost ka uzimanju veće odgovornosti za uspeh, nego za neuspeh. Može se ispoljiti i kao težnja čoveka da dvosmislene informacije procenjuje na način koji bi koristio njegovim interesima.
Sklonost prema afinitetu Težnja osobe da bude privržena ljudima poput nje.
Usidravanje Sklonost subjekta da se prilikom donošenja odluka previše oslanja na poseban deo informacija koje su mu na raspolaganju, umesto da sagleda celokupnu sliku. Jednom aspektu problema se neopravdano pridaje preveliki značaj.[22]
Forerov efekat ili Barnamov efekat Težnja pojedinaca da visoko ocene tačnost opisa njihove ličnosti, koji su navodno skrojeni specifično za njih, ali su zapravo dovoljno uopšteni da se mogu primeniti na širok spektar ljudi. Ovaj efekat može pružiti delimično objašnjenje za široku prihvaćenost nekih uverenja, kao što su astrologija, proricanje sudbine i neke vrste testova ličnosti.[24]

Praktični značaj

[uredi | uredi izvor]

Veliki broj društvenih ustanova se zasniva na sposobnosti pojedinca da donosi razumne odluke, uz pretpostavku da će se svaki pojedinac ponašati kao savršeno razumna osoba. Zapravo, svaki čovek doživljava kognitivna ograničenja kao posledicu pristrasnosti, heuristike i efekta uokviravanja.

Dobar primer je suđenje u koje su uključeni građani, pri kojem se od porotnika zahteva zanemarivanje nevažnih karakteristika slučaja, vaganje relevantnih činjenica na odgovarajući način, otvoreno razmišljanje o različitim mogućnostima i odupiranje logičkim greškama poput argumenata iz strasti. Psihološki eksperimenti koji su pokazali različite pristrasnosti predlažu da ljudi često podbace u ovim kriterijumima, i to vrlo sistematično, usmereno, na načine koji su predvidivi.[25][4]

Kognitivne pristrasnosti se takođe odnose na postojanje sujeverja, na velike društvene probleme kao što su predrasude i deluju kao prepreka u prihvatanju naučnog, nenaslutivog saznanja, od strane javnosti.[26]

Smanjivanje uticaja

[uredi | uredi izvor]

Pošto prouzrokuju sistematske greške, kognitivne pristrasnosti se ne mogu nadoknaditi korišćenjem mudrosti tehnike masa za usrednjavanje odgovora od nekoliko ljudi.[27] Smanjenje pristrasnosti u proceni i donošenju odluka je moguće putem podsticaja i treninga. Ublažavanje kognitivnih pristrasnosti i izmena kognitivnih pristrasnosti su oblici redukcije specifično primenljive na kognitivne pristrasnosti i njihove efekte. Predviđanje referentne klase je metoda za sistematično smanjenje pristrasnosti procene i odluka, na osnovu onoga što je Danijel Kaneman nazvao spoljašnjim pogledom.

Haselton (engl. Haselton) navodi da sadržaj i pravac kognitivnih pristrasnosti nije „proizvoljan” (str. 730).[28] Štaviše, kognitivne pristrasnosti mogu biti kontrolisane. Jedna tehnika smanjivanja pristrasnosti ima za cilj da podsticanjem pojedinca na korišćenje kontrolisane obrade, umesto automatske obrade smanji uticaj kognitivnih pristrasnosti.[29] Smanjenje osnovne greške pripisivanja i informisanje učesnika da će biti odgovorni za svoja pripisivanja[30] direktno utiče na povećanje tačnog pripisivanja. Obuka je takođe pokazala da smanjuje kognitivnu pristrasnost.

Česti teoretski uzroci nekih kognitivnih pristrasnosti

[uredi | uredi izvor]
  • Ograničena razumnost- ograničenja optimizacije i racionalizacije
    • Teorija perspektive
    • Umni predračun
    • Prilagodljive pristrasnosti - zasnivanje odluka na osnovu ograničenih informacija i favorizovati ih na osnovu cene da ne budemo u pravu
  • Zamena atributa - donošenje teških, složnjenih procena tako što ih nesvesno zamenjujemo lakšim procenama[31]
  • Teorija pripisivanja - proučava postupak kojim ljudi dolaze do uzročnih objašnjenja [32]
    • Upadljivost
    • Lakoverni realizam
  • Kognitivna disonanca i u srodstvu sa tim:
    • Upravljanje utiscima
    • Teorija samospoznaje
  • Heuristika procene i donošenja odluka obuhvata:
    • Heuritiku dostupnosti
    • Heuristička reprezentativnost - procenjivanje verovatnoće na osnovu sličnosti[33]
    • Heuristika uticaja - zasnivanje odluka na osnovu emotivne reakcije, a ne na proračunu rizika i koristi[34]
  • Neke teorije emocija kao što su:
    • Dvofaktorna teorija emocija
    • Hipoteza o somatskim markerima[35]
  • Iluzija samoispitivanja
  • Pogrešno tumačenje ili zloupotreba statistike

Pojedinačne razlike u pristrasnosti donošenja odluka

[uredi | uredi izvor]

Izgleda da ljudi imaju stabilne pojedinačne razlike u njihovoj podložnosti donošenju odluka kao što su preveliko samopouzdanje, privremeno diskontovanje i slepa tačka pristrasnosti.[36] Međutim, ovi stabilni nivoi pristrasnosti unutar pojedinca se mogu promeniti. Učesnici u eksperimentima, koji su gledali video snimke treninga i igrali igre za smanjenje pristrasnosti, su pokazali srednju do visoku redukciju kako odmah tako i do tri meseca kasnije u onoj meri u kojoj su pokazivali osetljivost na šest kognitivnih pristrasnosti: usidravanje, slepa tačka pristrasnosti, pristrasnost potvrde, osnovna greška pripisivanja, pristrasnost projekcije i reprezentativnost.[37]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Haselton, M. G.; Nettle, D. & Andrews, P. W. (2005). The evolution of cognitive bias. (PDF). In D. M. Buss (Ed.), The Handbook of Evolutionary Psychology: Hoboken, NJ, US: John Wiley & Sons Inc. str. 724—746. 
  2. ^ Bless, H.; Fiedler, K. & Strack, F. (2004). Social cognition: How individuals construct social reality. Hove and New York: Psychology Press. 
  3. ^ Kahneman, D.; Tversky, A. (1972). „Subjective probability: A judgment of representativeness” (PDF). Cognitive Psychology. 3 (3): 430—454. doi:10.1016/0010-0285(72)90016-3. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 12. 2019. g. Pristupljeno 22. 04. 2019. 
  4. ^ a b Ariely, Dan (2008). Predictably Irrational: The Hidden Forces That Shape Our Decisions. New York, NY: HarperCollins. ISBN 978-0-06-135323-9. 
  5. ^ a b v Tversky, A. & Kahneman, D. (1974). „Judgement under uncertainty: Heuristics and biases”. Science. 185 (4157): 1124—1131. Bibcode:1974Sci...185.1124T. PMID 17835457. doi:10.1126/science.185.4157.1124. 
  6. ^ Bless, H.; Fiedler, K. & Strack, F. (2004). Social cognition: How individuals construct social reality. Hove and New York: Psychology Press. 
  7. ^ Predrag R. Teovanović (2013). "Sklonost kognitivnim pristrasnostima".
  8. ^ Kahneman, D., Slovic, P., & Tversky, A. (1982). Judgment under uncertainty: Heuristics and biases (1st ed.). Cambridge University Press.
  9. ^ Simon, H. A. (1955). „A behavioral model of rational choice”. The Quarterly Journal of Economics. 69 (1): 99—118. JSTOR 1884852. doi:10.2307/1884852. 
  10. ^ Pfister, H.-R.; Böhm, G. (2008). „The multiplicity of emotions: A framework of emotional functions in decision making”. Judgment and Decision Making. 3: 5—17. 
  11. ^ Wang, X. T.; Simons, F.; Brédart, S. (2001). „Social cues and verbal framing in risky choice”. Journal of Behavioral Decision Making. 14 (1): 1—15. doi:10.1002/1099-0771(200101)14:1<1::AID-BDM361>3.0.CO;2-N. 
  12. ^ Kahneman, D.; Tversky, A. (1972). "Subjective probability: A judgment of representativeness Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. децембар 2019)". Cognitive Psychology
  13. ^ а б Baumeister, R. F.; Bushman, B. J. (2010). Social psychology and human nature: International Edition. Belmont, USA: Wadsworth. стр. 141. 
  14. ^ Tversky, A. & Kahneman, D. (1983). „Extensional versus intuitive reasoning: The conjunction fallacy in probability judgement” (PDF). Psychological Review. 90 (4): 293—315. doi:10.1037/0033-295X.90.4.293. 
  15. ^ Schacter, D.L. (1999). „The Seven Sins of Memory: Insights From Psychology and Cognitive Neuroscience”. American Psychologist. 54 (3): 182—203. PMID 10199218. doi:10.1037/0003-066X.54.3.182. 
  16. ^ а б Hoorens, V. (1993). „Self-enhancement and Superiority Biases in Social Comparison”. Ур.: Stroebe, W.; Hewstone, Miles. European Review of Social Psychology 4. Wiley. 
  17. ^ Mahoney, M. J. (1977). „Publication prejudices: An experimental study of confirmatory bias in the peer review system”. Cognitive Therapy and Research. 1 (2): 161—175. doi:10.1007/bf01173636. 
  18. ^ Jermias, J. (2001). „Cognitive dissonance and resistance to change: The influence of commitment confirmation and feedback on judgement usefulness of accounting systems”. Accounting, Organizations and Society. 26 (2): 141—160. doi:10.1016/s0361-3682(00)00008-8. 
  19. ^ Plous, Scott: The psychology of judgment and decision making. McGraw-Hill. 1993. ISBN 978-0-07-050477-6.
  20. ^ Fiedler K (1991). „The tricky nature of skewed frequency tables: An information loss account of distinctiveness-based illusory correlations”. Journal of Personality and Social Psychology. 60 (1): 24—36. doi:10.1037/0022-3514.60.1.24. 
  21. ^ Iverson GL, Brooks BL, Holdnack JA (2008). „Misdiagnosis of Cognitive Impairment in Forensic Neuropsychology”. Ур.: Heilbronner RL. Neuropsychology in the Courtroom: Expert Analysis of Reports and Testimony. New York: Guilford Press. стр. 248. ISBN 9781593856342. 
  22. ^ а б Stojadinović, P. (2017). "50 kognitivnih pristrasnosti za koje treba da znate". ISBN 978-86-86059-71-0.
  23. ^ Evans, Jonathan; Newstead, Stephen; Byrne, Ruth (1993). Human Reasoning: The Psychology of Deduction. Lawrence Erlbaum Associates, Publishers. ISBN 9780863773136. str. 243. Retrieved 26 January 2017.
  24. ^ „The Barnum Demonstration”. psych.fullerton.edu. Pristupljeno 10. 10. 2018. 
  25. ^ Sutherland, Stuart (2007) Irrationality: The Enemy Within Second Edition (First Edition 1994) Pinter & Martin. ISBN 978-1-905177-07-3.
  26. ^ Radden, Günter; H. Cuyckens (2003). Motivation in language: studies in honor of Günter Radden. John Benjamins. str. 275. ISBN 978-1-58811-426-6. 
  27. ^ Buckingham, Marcus; Goodall, Ashley. „The Feedback Fallacy” (March-April 2019). Harvard Business Review. 
  28. ^ Haselton, M. G.; Nettle, D. & Andrews, P. W. (2005). The evolution of cognitive bias. In D. M. Buss (Ed.), The Handbook of Evolutionary Psychology: Hoboken, NJ, US: John Wiley & Sons Inc. str. 724—746. 
  29. ^ Baumeister, R. F.; Bushman, B. J. (2010). Social psychology and human nature: International Edition. Belmont, USA: Wadsworth. 
  30. ^ Tetlock, P. E. (1985). „Accountability: A social check on the fundamental attribution error”. Social Psychology Quarterly. 48 (3): 227—236. JSTOR 3033683. doi:10.2307/3033683. 
  31. ^ Kahneman, Daniel; Frederick, Shane (2002). „Representativeness Revisited: Attribute Substitution in Intuitive Judgment”. Ur.: Gilovich, Thomas; Griffin, Dale; Kahneman, Daniel. Heuristics and Biases: The Psychology of Intuitive Judgment. Cambridge: Cambridge University Press. str. 49–81. ISBN 978-0-521-79679-8. OCLC 47364085. 
  32. ^ Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet (2018) "Teorije_atribucije"[mrtva veza]
  33. ^ Tversky, Amos; Kahneman, Daniel (27. 9. 1974). „Judgment under Uncertainty: Heuristics and Biases”. Science. 185 (4157): 1124—1131. Bibcode:1974Sci...185.1124T. PMID 17835457. doi:10.1126/science.185.4157.1124. 
  34. ^ Slovic, Paul; Finucane, Melissa; Peters, Ellen; MacGregor, Donald G. (2002). „The Affect Heuristic”. Ur.: Gilovich, Thomas; Griffin, Dale; Kahneman, Daniel. Heuristics and Biases: The Psychology of Intuitive Judgment. Cambridge University Press. str. 397–420. ISBN 978-0-521-79679-8. 
  35. ^ Trajkovski, Miroslava (2015). „Hipoteza o somatskim markerima” (PDF). 
  36. ^ Scopelliti, Irene; Morewedge, Carey K.; McCormick, Erin; Min, H. Lauren; Lebrecht, Sophie; Kassam, Karim S. (24. 4. 2015). „Bias Blind Spot: Structure, Measurement, and Consequences”. Management Science. 61 (10): 2468—2486. doi:10.1287/mnsc.2014.2096. 
  37. ^ Morewedge, Carey K.; Yoon, Haewon; Scopelliti, Irene; Symborski, Carl W.; Korris, James H.; Kassam, Karim S. (1. 10. 2015). „Debiasing Decisions Improved Decision Making With a Single Training Intervention”. Policy Insights from the Behavioral and Brain Sciences. 2 (1): 129—140. ISSN 2372-7322. doi:10.1177/2372732215600886. Arhivirano iz originala 31. 10. 2016. g. Pristupljeno 23. 04. 2019. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Когнитивне_пристрасности&oldid=27439336”