Korisnik:Leci123/pesak

Baleen kit

Baleen kitovi, takođe poznati kao kitovi kitovi, su morski sisari parvordera Misticeti u infraredu Cetacea (kitovi, delfini i morske pliskavice), koji koriste keratinske ploče (ili „kitove kosti“) u svojim ustima da bi procijedili vodenu dasku. Misticeti obuhvata porodice Balaenidae (desni i grlen kit), Balaenopteridae (rorkuals), Eschrichtiidae (sivi kit) i Cetotheriidae (mali kit). Trenutno postoji 16 vrsta kitova. Dok se istorijski smatralo da kitovi potiču od mezonihijana, molekularni dokazi ih podržavaju kao kladu parnih kopitara (Artiodactila). Baleen kitovi su se odvojili od kitova zubaca (Odontoceti) pre oko 34 miliona godina.

Baleen kitovi Vremenski raspon: kasni eocen – danas
U smeru kazaljke na satu od gore levo: grbavi kit, sivi kit, severnoatlantski desni kit i mali kit
Naučna klasifikacija
Domen: Eukaryota
Kraljevstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Artiodactyla
Infrared:Cetacea
Parvorder:Mysticeti

Baleen kitovi su veličine od 6 m (20 stopa) i 3.000 kg (6.600 lb) malog desnog kita do plavog kita od 31 m (102 stope) i 190 tona (210 kratkih tona), najveće poznate životinje koja je ikada postojala . Oni su seksualno dimorfni. Baleen kitovi mogu imati aerodinamična ili velika tela, u zavisnosti od ponašanja u hranjenju, i dva uda koja su modifikovana u peraje. Perajac je najbrži kit usat, zabeleženo je da pliva brzinom od 10 m/s (36 km/h; 22 mph). Baleen kitovi koriste svoje tanjire za baleen da filtriraju hranu iz vode bilo hranjenjem naglom ili obranim hranjenjem. Baleen kitovi imaju spojene vratne pršljenove i uopšte ne mogu da okreću glavu. Baleen kitovi imaju dve rupe. Neke vrste su dobro prilagođene za ronjenje na velike dubine. Imaju sloj masti ili sala ispod kože da bi se zagrejali u hladnoj vodi.

Iako su kitovi kitovi široko rasprostranjeni, većina vrsta preferira hladnije vode Arktika i Antarktika. Sivi kitovi su specijalizovani za ishranu rakova koji žive na dnu. Rorkuali su specijalizovani za hranjenje iskocima i imaju aerodinamično telo za smanjenje otpora pri ubrzavanju. Pravi kitovi se obrano hrane, što znači da koriste svoju uvećanu glavu da efikasno upijaju veliku količinu vode i prosijavaju plen koji se sporo kreće. Mužjaci se obično pare sa više od jedne ženke (poliginija), iako stepen poliginije varira u zavisnosti od vrste. Muške strategije za reproduktivni uspeh variraju između izvođenja ritualnih prikaza (pesma kitova) ili parenja leka. Telad se obično rađaju u zimskim i prolećnim mesecima i ženke snose svu odgovornost za njihovo podizanje. Majke poste relativno dug vremenski period tokom perioda migracije, koji varira između vrsta. Baleen kitovi proizvode brojne infrazvučne vokalizacije, posebno pesme grbavog kita.

Autohtoni narodi Arktika tradicionalno su koristili meso, masnoću, baleen i ulje kitova utih kitova. Nekada ih je komercijalna industrija nemilosrdno lovila za ove proizvode, kitovi su sada zaštićeni međunarodnim pravom. Ove zaštite su omogućile da se njihov broj oporavi. Međutim, Severnoatlantski desni kit je rangiran kao kritično ugrožen od strane Međunarodne unije za zaštitu prirode. Osim lova, kitovi se suočavaju i sa pretnjama od zagađenja mora i zakiseljavanja okeana. Spekuliše se da sonar koji je napravio čovek dovodi do nasukavanja. Retko su držani u zatočeništvu, a to je pokušano samo sa maloletnicima ili pripadnicima jedne od najmanjih vrsta.

Taksonomija

Baleen kitovi su kitovi klasifikovani u parvorder Misticeti, a sastoje se od četiri postojeće porodice: Balaenidae (desni kitovi), Balaenopteridae (rorkuals), Eschrichtiidae (sivi kit) i Cetotheriidae (pigmejski kit). Balaenidi se odlikuju povećanom glavom i gustim dlakama,dok rorkvali i sivi kitovi uglavnom imaju ravnu glavu, dugačke nabore na grlu i aerodinamičniji su od Balaenida. Rorkual takođe ima tendenciju da bude duži od poslednjeg.[5] Kitovi (kitovi, delfini i pliskavice) i artiodaktili su sada klasifikovani u red Cetartiodactila, koji se često i dalje naziva Artiodactila (s obzirom da su kitovi duboko ugnežđeni sa artiodaktilima). Najbliži živi srodnici kitova usamljenih su kitovi zubati, oba iz infrareda Cetacea.

Etimologija

Taksonomski naziv „Misticeti” očigledno potiče od greške u prevodu u ranim kopijama Aristotelove Historia Animalium (na starogrčkom), u kojoj je „ο μυς το κητος” (ho mus to ketos, „takozvani miš”) pogrešno prevedeno kao „ο μυστικητος“ (ho mustiketos, „Misticetus“), za šta je D. V. Rice (iz Društva za morsku mamologiju) u Rajs 1998. pretpostavio da je ironično upućivanje na veliku veličinu životinja.[19] Alternativni naziv za parvorder je „Mistacoceti“ (od grčkog μυσταξ „brkovi“ + κητος „kit“), koji je, iako očigledno prikladniji i povremeno korišćen u prošlosti, zamenjen sa „Misticeti“ (mlađi sinonim).[ 19]

Misticete su takođe poznate kao kitovi usati po svojim baleenima, koje koriste za prosijavanje planktona i drugih malih organizama iz vode. Izraz "baleen" (srednjeengleski balein, ballaine, ballien, bellane, itd.) je arhaična reč za "kit", koja potiče od starofrancuskog baleine, izvedene od latinske reči balӕna, koja je nastala od starogrčkog φαλλαινα ( phallaina).[20]

Pravi kitovi su dobili svoje ime po tome što ih kitolovci preferiraju nad drugim vrstama; oni su u suštini bili „pravi kit“ za hvatanje.[21]

Razlike među porodicama

Baleen whales vary considerably in size and shape, depending on their feeding behavior.

Rorkvali koriste nabore za grlo da prošire usta, što im omogućava da se efikasnije hrane. Međutim, rorkvali moraju da povećaju pritisak vode kako bi proširili usta, što dovodi do ponašanja pri hranjenju iskocima. Hranjenje iskokom je gde kit velikom brzinom zabija lopticu mamaca (roj malih riba). Rorkuali generalno imaju aerodinamičnu građu kako bi smanjili otpor u vodi dok to rade.[22] Balaenidi se oslanjaju na svoje ogromne glave, za razliku od nabora na grlu rorkvala, da bi se efikasno hranili. Ovakvo ponašanje pri hranjenju im omogućava da rastu veoma velike i glomazne, bez potrebe za aerodinamičnim telom. Imaju žuljeve, za razliku od drugih kitova, sa izuzetkom grenlandskog kita.[23] Rorkvali imaju veći udeo mišićnog tkiva i imaju tendenciju da budu negativno plutajući, dok desni kitovi imaju veći udeo loja i pozitivno su plutajući.[24] Sivi kitovi se lako razlikuju od ostalih rorkvala po sivoj boji susnežice, leđnim grebenima (zglobovima na leđima) i njihovim sivo-belim ožiljcima koji su ostali od parazita. Kao i k

od drugih rorkvala, njihovi nabori na grlu povećavaju kapacitet grla, omogućavajući im da filtriraju veće količine vode odjednom. Sivi kitovi se hrane na dnu, što znači da prosijavaju pesak da bi dobili hranu. Obično se okreću na bok, sakupljaju sediment u usta i filtriraju bentoska bića poput amfipoda, koji ostavljaju primetne tragove na njihovim glavama.[25] Mali kit se lako može pomešati sa malim kitovima zbog njihovih sličnih karakteristika, kao što su mala veličina, tamno sivi vrhovi, svetlosivo dno i svetle mrlje na očima.

	Tri porodice kitova
Eschrichtius, Balaenopteridae	Eubalaena, Balaenidae	Megaptera, Balaenopteridae
Balaena, Balaenidae	Cetotheriidae	Balaenoptera, Balaenopteridae

Anatomija

Kretanje

Skeleton grbavog kita

Kada plivaju kitovi se oslanjaju na svoja peraja za kretanje na krilasti način, slicno pingvinima i morskim kornjačama. Pokret peraja je kontinuiran. Dok to radem kitovi usani koriste svoj rep da bi se kretali napred kroz vertikalno kretanje dok koriste peraje za upravljanjem slično kao vidra. Neke vrste iskaču iz vode. Zadnje noge su zatvorene unutar tela i smatra se da su sporedni organi. Međutim, studija iz 2014. godine sugeriše da karlična kost služi kao podrška za genitazu kitova.

Rorkauls, koji treba da poveća brzinu da bi se hranio, ima nekoliko adaptacija za smanjenje otpora od zraka, uključujući aerodinamično telo, malo leđno peraje i i nedostatak spoljnih usiju ili duge dlake. Kit perajac je najbrži među kitovima usanima, jer je zabeležio da putuje brzinom od 10 m/s (36 km/h, 22 mph) i održava brzinu od 2,5 m/s (9m0 km/h, 55 mph) tokom produženog perioda. Dok se hrani, rorkual vilica se širi do zapremine koja može biti veća od samog kita, da bi to uradila, usta se naduvavaju. Mandibula je povezana sa lobanjomm gustim vlaknima i hrskavicom (fibrohrskavica), omogućavajući vilici da se otvori pod uglom od skoro 90 stepeni. .Mandibularna simfiza je takođe fibrokartilaginozna što omogućava da se vilica savija što propušta više vode.

Spoljna anatomija

Rupe uy pomoću kojih kitovi dišu

Kitovi usani imaju dva peraja na prednjoj strani, blizu glave. Njihove nozdrve se nalaze na vrhu lobanje. Kitovi usani imaju dve rupem za razliku od kitova zubaca koji imaju jednu. Ovi upareni otvori su izduženi prorezikoji se približavaju napred i šire se pozadi, što izaziva udarac u obliku slova V. Okruženi su mesnatim grebenom koji drži vodu dalje dok kit diše.

Kao i drugi sisari, koža kitova ima epidermis, dermis, hipodermu i vezivno tkivo. Epidermis, pigmentovani sloj, je debeo 5 milimetara (0,2 in),zajedno sa vezivnim tkivom. Dermis, sloj ispod epidermisa, takođe je tanak. Hipodermis, koji sadrži loj, je najdeblji deo kože i funkcioniše kao sredstvo za očuvanje toplote. Pravi kitovi imaju najdeblju hipodermu od svih kitovam u proseku 51 centimetar (20 in), iako je, kao i kod svih kitova, tanji oko otvora i udova. Masnoća se takođe može koristiti za skladištenje energije tokom posta. Kitovi usani imaju male dlake na vrhu glave, koje se protežu do vrha govornice do duvačke rupe, a kod desnih kitova i na bradi.

Stepen klasifikacije varira između vrsta, pri čemu sej kit ima 14,5% hidroksiapatita, mineral koji oblaže zubi ikosti, dok minki kitovi imaju 1-4% hidroksipatita. Kod većine sisara, keratinske strukture, kao što je vuna, suva na vazduhum ali vodeni kitovi se oslanjaju na kalcijumove soli das eformiraju na pločama da bi se učvrstile. Ploče od balina su pričvršćene za vilicu i odsutne su u srednjoj vilici, formirajući dve odvojene češljve balina. Ploče se smanjaju kako se vraćaju dalje u vilicum najveće se nazivaju "najveće balin ploče", a one najmanje se nazivaju "dodatne ploče".

Za razliku od drugih kitova, ženke su veće od mužjaka. Seksualni demorfizam se takođe prikazuje kroz pesmu kitova, posebno kod grbavih kitova gde mužjaci ove vrste pevaju složene pesme. Mužjaci uglavnom imaju viđe ožiljaka od ženki, đto se smatra zbog agresije pre sezone parenja.

Interni sistemi

Pluća kitova su veoma efikasna u ekstrakciji kiseonika iz vazduha, obično 80%, dok ljudi izvlače samo 20% kiseonika iz udahnutog vazduha. Kao i kod ljudi, levo plućno krilo je manje od desnog da bi napravilo za srce da sačuva kiseonik, krv se preusmerava iz tkiva otpornog na pritisak u internalne organe i imaju viskou koncentraciju mioglobina koji im omogućava da zadrže dah duže.

Srce plavog kita

Srce kitova usana funkcioniše slično kao i kod drugih sisara, a glavna razlika je u veličini. Srce može da dostigne 454 kilograma (1.000 lb), ali je i dalje proporcionalno veličini kita. Mišićni zid komore, koji je odgovoran za pumpanje krvi iz srca, može biti debeo od 7,6 do 12,7 centimetara (3 do 5 in). Aorta, arterija, može biti debela 1,9 centimetara (75 in). Njihov puls u mirovanju je od 60 do 140 otkucaja u minuti (bpm). Kada rone, njihov broj otkucaja će pasti na od 4do 15 otkucaja da bi sačuvao kiseonik. Da bi se suprotstavili pregrevanju dok su u toplijim vodama, kitovi usmeravaju krv na kožu kako bi ubrzali gubitak toplote. Imaju najveća krvna zrnca (crvena i bela krvna zrnca) od svih sisara prečnika 10 mikrometara u prečniku.

Kitovi usani imaju relativno mali mozak u poređenju sa svojom telesnom masom. Kao i kod drugih sisara, njihov mozak ima veliki, presavijeni mozak, deo mozga odgovoran za za pamćenje i obradu senzornih informacija. Njihov veliki mozak čini samo oko 68% težine njihovog mozga, za razliku od ljudskih 83%. Mali mozak, deo mozga odgovoran za ravnotežu i koordinaciju, ćini 18% težine njihovog mozga, u poređenju sa 10% kod ljudi.

Svi sisari spavaju, ali kitovi ne mogu sebi priuštiti dugotrajnu nesvest jer se mogu udaviti. Veruje se da ispoljavaju jednostruki sporotalasni san, u kome spavaju sa polovinom mozga dok druga polovina ostaje aktivna. Ovo ponašanjeje dokumentovano samo kod zubatih kitova sve dok nije snimljen snimak grbavog kita koji spava (vertikalno) 2014. godine.

Čula

Oči kitova su prilično male

Oči kitova usana su relativno male za svoju veličinu i nalaze se blizu kraja usta. Za razliku od kopnenih sisara koji imaju spljošteno sočivo, kitovi imaju sfenkalno sočivo. Retina je okružena reflektujućim slojem kelta koji odbija svetlost nazad na mrežnjaču, poboljšavajući vid u tamnim oblastima. Očne jabučice su zatićene dbeim spoljnim slojem kako bi se sprečile ogrebotine i masna tečnost (umesto suza) na površini oka. Čini se da kitovi usani imaju ograničen vid u boji, jer se hvataju za C - ćelije.

Kitovi usani imaju mali, ali funkcionalni vomeronazalni organ. Ovo omogućava vatarima da otkriju hemikalije i feromone koje oslobađa njihov plen. Smatra se da je degustacija vode važna za pronalaženje plena i praćenje drugih kitova. Veruje se da imaju oštećeno čulo mirisa zbog olfaktorne lukovice, ali imaju olfaktorni trakt. Kitovi usani nemaju skoro nikakve pupoljke ukusa, što sugeriše da su izgubili čulo ukusa. Oni zadržavaju okusne pupoljke receptora soli što sugeriše da mogu da okuse slano.