Knjižarstvo i izdavaštvo u Indiji

Knjižarstvo u Indiji odnosi se na proces stvaranja knjiga u Indiji. Ova blast je u porastu poslednjih godina, što ovu zemlju čini šestom po veličini nacijom po pitanju izdavanja knjiga u svetu.

Bez sumnje se može reći da je indijska književna tradicija jedna od najstarijih na svetu. Sastoji se od 26 zvanično priznatih plemenskih i stranih jezika kao što su persijski, francuski, portugalski i engleski.

Kao što je bilo u mnogim zemljama od pojave štamparstva, i u Indiji se knjižarstvo pokazalo kao jedan od najvažnijih faktora kulturne svesti i širenja znanja. Napredak knjižarstva u Indiji, iako fascinantan i brz, nije uvek bio redovan, zbog nekih problema koji su svojstveni ovoj zemlji.

Ti problemi podrazumevaju spor rast pismenosti i druge istorijske faktore, uključujući kolaps viševekovnog društvenog sistema, koji je negovao tradiciju usmenog prenošenja znanja. Značajna količina indijske književnosti je napisana, no do današnjeg dana se mnogo više propagira usmeno na regionalnim jezicima.

Izdavačka industrija u Indiji pretrpela je značajne promene u poslednjoj deceniji i zasigurno se diže u nove visine. Izdavaštvo igra vitalnu ulogu u oblikovanju budućnosti Indije.

Ključni ciljevi unapređenja obrazovanja i inicijative vlade, stvaranje obrazovanog društva i globalno širenje indijske kulture i nasleđa predstavljaju najvažnije oblasti u kojima izdavačka industrija i vlada mogu podržavati jedni druge da postignu ove ciljeve.

Istorijski aspekt

Rabindranat Tagor, 1909.

Mnogo pre nego što je zemlja stekla nezavisnost 1947. godine, već se mogla pohvaliti prilično dugom tradicijom izdavaštva, proizvodeći vizionare i pisce od velikog značaja. Čak godine 1913. ova država se mogla pohvaliti svojim prvim nobelovcem - Rabindranatom Tagorom.

Nezavisnost države ubrzala je tempo razvoja, a promene koje su usledile od 1947. godine podrazumevaju osnivanja mnogih prepoznatljivih institucija, stvorenih sa razumevanjem posebnih karakteristika, obima i potreba ove zemlje. Sve ovo označava zdravu i povoljnu klimu za dalji razvoj indijskog izdavaštva.

Štampanje i izdavaštvo u Indiji u modernom smislu prvi put je procvetalo u devetnaestom veku, kada je sintetičko ukrštanje sa Zapadom kroz englesko obrazovanje počelo da daje svoje rane plodove, i ponovno kulturno buđenje, započeto u Bengalu, ubrzo se proširilo na druge regione.

Nekoliko decenija kasnije, sa širenjem engleskog obrazovnog sistema i učenja orijentisanog na udžbenike, pojavila se sve veća potreba za lektirom u školi, kao i na fakultetima. Takvi obrazovni materijali su na početku uvoženi iz Engleske, a kasnije bivaju štampani u Indiji.

Izdavačke firme u britanskom vlasništvu uključivale su Makmilan, Longman i OUP (Oxford University Press). Iako su se ovi izdavači bavili samo knjigama pisanim na engleskom jeziku, objavljivanje na indijskim jezicima je takođe bilo u porastu, uglavnom fokusirano oko društvenih, političkih i nacionalističkih sfera.

Ubrzo, sa porastom indijskog autorstva na engleskom, nastala je prva generacija indijskih izdavača koji su izdavali knjige prvenstveno na engleskom. Ali u nedostatku iskustva u poređenju sa njihovim britanskim rivalima, i usled manjka finansijskih sredstava, većina ovih poduhvata nije dugo trajala.

Da bi uspelo, izdavaštvo čisto indijskog porekla moralo je da sačeka do perioda posle nezavisnosti kada se tržište knjiga svih vrsta brzo proširilo.

Izdavaštvo u Indiji

Razmatrajući temu prirode, broja i raznolikosti indijskih izdavača, suočavamo se sa poteškoćama mnogih vrsta, od kojih neke proizilaze iz činjenica da je do sada u zemlji vrlo malo pažnje i vremena posvećeno prikupljanju, analizi i distribuciji - na sistematski i redovan način - informacija o njenoj knjižarskoj industriji.

Odsek za promociju knjiga Ministarstva prosvete i kulture svakako vredno radi u ovoj oblasti. Isto se može reći i za napore koje je uložila Nacionalna biblioteka u Kolkati da pripremi godišnje statistike proizvodnje knjiga u zemlji. Ali još mnogo toga treba da se uradi da bi se popunila ogromna praznina u informacijama koje se tiču svih sektora knjižarske industrije. Na primer, koliko i kakvih izdavača ima ova zemlja?

Povremeno su iznošene tvrdnje koje su više u prirodi nagađanja, neke nestvarne, neke razumne. Ali pri nedostatku bilo kakve centralne mašinerije koja bu obavezuala izdavače da se registruju, bilo kakvo ispravno nabrajanje i kategorizacija indijskih izdavača ostaće nepotpuni.

Na zahtev Ministarstva prosvete, Savez udruženja izdavača i knjižara Indije pristao da pripremi spisak izdavača po jezicima širom zemlje. Rezultat ovog napora bila je kompilacija pod nazivom „Imenik indijske izdavačke industrije“, koja se pojavila 1973. Prema ovom Imeniku, ukupan broj izdavača u Indiji premašuje 11.000, sa 171 izdavačem na asamskom jeziku, 1.419 na bengalskom, 1.709 na engleskom, 371 na gudžaratiju, 2.490 na hindiju, 309 na pandžapskom, 452 na sanskritu, 170 na urdu i 993 izdavača koji predstavljaju vladine izdavače i dr.

Istraživanje indijske knjižarske industrije koje je, ponovo na inicijativu Ministarstva prosvete, sprovedeno i objavljeno 1976. godine otkriva da je broj aktivnih izdavača u Indiji verovatno oko 3.000, uključujući oko 2.700 malih, oko 200 srednjih i oko 100 velikih izdavača.

Prema procenama ankete, mali izdavači su oni koji u proseku objavljuju najmanje 5, ali ne više od 11 novih naslova godišnje, dok je odgovarajući broj za srednje izdavače između 12 i 49 naslova, a za velike izdavače 50 naslova ili više.

Kompanija Nilsen je 2015. godine sprovela istraživanje i dala sveobuhvatan izveštaj o indijskom tržištu knjiga. Cilj ovog poduhvata bio je da indijskoj izdavačkoj industriji knjiga pruži bolji uvid u tržište i njihove potrošače, da omogući industriji da zadovolji potrebe i zahteve dobro obrazovane nacije u razvoju.

Navode kako su neki od glavni problemi sa kojima se izdavači u Indiji susreću danas manjak direktnih novčanih investicija od strane vlade, komplikovan sistem distribucije knjiga, piraterija i reeksport jeftinih izdanja na svetsko tržište.

Izdavačke kuće u Indiji

Glavni akteri u indijskom izdavaštvu jesu Izdavačka kuća Džaiko (Jaico Publishing House), Arihant knjige (Arihant Books), Roli knjige (Roli Books), Rupa izdavaštvo (Rupa Publications), Sholastična Indija (Scholastic India) i mnogi drugi.

• Izdavačka kuća Džaiko. Osnovana 1946, Džaiko je prva indijska izdavačka kuća koja je proizvodila knjige mekog poveza na engleskom jeziku. Osnovana je od strane Džamana Šahaa, i u početku je bila kompanija za distribuciju knjiga. Sa sedištem u Mumbaju, Džaiko je poznat po svojim naslovima o religiji i filozofiji, umu/telu/duhu, kao i poslovnim naslovima. Takođe objavljuje knjige o putovanjima, aktuelnostima, biografijama. Džaiko ima odeljenje za prevođenje koje prevodi sa engleskog na devet indijskih jezika. Jedan od Džaikovih dobro poznatih naslova je „Kaluđer koji je prodao svoj ferari“ Robina Šarme. Ova izdavačka kuća svake godine objavljuje oko 125 novih naslova.

• Sholastična Indija. Ukoliko pišete akademsko ostvarenje ili ilustrovanu knjigu za decu, ovo je izdavač kome treba da se obratite. Osnovana 1997. godine, Sholastična Indija je izdavač i distributer knjiga za decu. Njihov čuveni naslov je „Igre gladi“ Suzan Kolins. Štampaju na 45 jezika i stižu u više od 150 zemalja. Gulzar, Paro Anand i Anuška Ravišankar su neki od njihovih renomiranih autora.

• Postani Šekspir. Postani Šekspir je samoizdavački brend sa centrom u Mumbaju. Imaju obimne pakete pogodne za različite potrebe i budžet. Do sada su objavili skoro 1050 knjiga. Oni nude niz usluga kao što su nabavka vaših knjiga u maloprodajnim objektima, odnosi s javnošću i rukovanje društvenim medijima.

• Rupa izdavaštvo. Ovu izdavačku kuću je 1936. godine osnovao D. Mehra. Preko 95% njihovih naslova je pretvoreno u e-knjige, i to je strategija koja efikasno pomaže da dela dopru do šire publike. Rupa izdavaštvo iz Delhija ima eklektičnu mešavinu beletristike, publicistike i knjiga za decu. Imaju naslove iz istorije, politike i mnoštvo memoara. Autore ove ugledne izdavačke kuće čine Raskin Bond, A. P. J. Abdul Kalam, Pranab Mukerdži.

Biblioteka na točkovima koja putuje po Indiji

Satabdi Mišra i Akšaja Kamar imaju samo jedan cilj, a to je da podignu nivo pismenosti u svojoj državi. Njih dvoje su zajedno osnovali „Putujući sajam knjiga“ i započeli projekat „Indijo, čitaj više“. Satabdi i Akšaja su otpočeli svoje putovanje u decembru 2015. godine, sa planiranom rutom dugačkom 10.000  kilometara i sa četiri hiljade knjiga u svom malenom kombiju. Na svom putu su sreli razne ljude – od pisaca i ljubitelja knjige, sve do ljudi koji su od njih po prvi put u životu kupili knjigu za sebe.

Satabdi je za jednu televiziju izjavila kako su primetili da su knjige previše skupe, te se knjižare sve češće zatvaraju zbog manjka posla. Situacija je jako loša u manjim gradovima i ruralnim sredinama, gde čak ne postoje ni biblioteke. U ovakvim sredinama, njih dvoje često građanima daju popuste, jer, kako ona kaže, „Naša prodavnica jednostavna i nemamo mnogo troškova. Nemamo klimu, pa čak ni struju, za sve lične potrebe koristimo solarnu energiju.“

Njihov kombi je opskrbljen knjigama napisanim na engleskom i regionalnim jezicima. Izjavili su kako osećaju da ljude više privlače knjige na maternjem jeziku i da se nadaju samo da će broj lokalnih pisaca porasti i da će kvalitet pisanja napredovati.

Spoljašnje veze

1. Zvanični sajt izdavačke kuće Džaiko Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. novembar 2022)
2. Zvanični sajt izdavačke kuće Arihant
3. Zvanični sajt izdavačke kuće Roli
4. Zvanični sajt Rupa izdavaštva
5. Zvanični sajt Sholastične Indije
6. Projekat "Indijo, čitaj više"