Lastin repak

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Lastin repak
RNK leptir 001.jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Klasa: Insecta
Red: Lepidoptera
Natporodica: Papilionoidea
Porodica: Papilionidae
Potporodica: Papilioninae
Pleme: Papilionini
Rod: Papilio
Vrsta: P. machaon
Binomna nomenklatura
Papilio machaon
Linnaeus, 1758
Sinonimi

Lastin repak[1][2] (lat. Papilio machaon) vrsta je leptira iz porodice jedrilaca.

Opis insekta[uredi]

Poput mnogih svojih srodnika, ima karakteristične produžetke na zadnjim krilima, po čemu je čitava porodica inače i dobila naziv. Zadnja krila su odmaknuta od tela. Telo odrasle jedinke je dugo oko 35 mm, a raspon krila je od 80 do 90 mm. Izvanredan je i brz letač.[3] Prednja krila su mu žuta sa više pega i crnim širokim rubom u kome je osam polumesečastih žutih tačaka. Ovo je jedan od najkrupnijih leptira, kako kod nas tako i u Evropi.[4]

Ciklus razvića[uredi]

Ženka polaže jaja na divlju mrkvu, peršun, paštrnak i druge biljke iz kojih se legu gusenice koje su zelenkaste sa poprečnim narandžastim i tamnim mrljama.[3] Pre drugog presvlačenja gusenica je crna, a posle presvlačenja postaje svetlija, sa karakterističnim poprečnim crnim prugama. Duga je oko 50 mm. Gusenica je polifagna, a hrane se uglavnom biljkama iz porodice Apiaceae.[5]Prezimljuje u stadijumu lutke. Godišnje se izleže dve ili tri generacije. U Srbiji i regionu se sreće od aprila do kraja septembra.[3]

Stanište i areal[uredi]

Široko je rasprostranjena na prostoru zapadnog Palearktika. Zoogeografska pripadnost: submediteranska vrsta.[5] Naseljava livade, močvare, ali i parkove i agroekosisteme Afrike, Evrope i Azije, a ima ga i u severnim delovima Amerike.[3] Zbog relativno malih populacija, mužjaci i ženke skupljaju se za parenje u većem broju na sunčanim mestima, uglavnom na livadama ili čistinama na vrhovima brežuljaka.[5]

Ugroženost[uredi]

Ova vrsta je ugrožena zbog uništavanja staništa i upotrebe pesticida.[3] Status ugroženosti prema IUCN kategorizaciji, vrsta u Evropi nije ugrožena. Prema nacionalnoj kategorizaciji, vrsta je ugrožena.[5]

Reference[uredi]

  1. ^ Popović, M. & Đurić, M. 2011. Dnevni leptiri Srbije - priručnik. HabiProt, 198 str. ISBN 978-96-912033-1-3.
  2. ^ Jakšić, P., Đurić, M. (2008) Srpski nazivi dnevnih leptira (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea). in: Ranđelović V. (ed.) Symposium of flora of Southeastern Serbia and neighbourning regions (9th), Niš, Niš: Prirodno-matematički fakultet, pp. 231-237
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Pavković, V. Upoznaj naše dnevne leptire. Zavod za udžbenike: Beograd. 2007. ISBN 978-86-17-14865-0.
  4. ^ Stanković, M. (2006): Vodič kroz prirodu u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica. Pokret Gorana Sremska Mitrovica
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Jakšić, P & Nahirnić A. (2011): Dnevni leptiri Zasavice. Beograd

Literatura[uredi]

  • Popović, M.; Đurić, M. (2011). Dnevni leptiri Srbije - priručnik. HabiProt. str. 198. ISBN 978-96-912033-1-3. 
  • Pavković, V. (2007). Upoznaj naše dnevne leptire. Zavod za udžbenike: Beograd. ISBN 978-86-17-14865-0. 
  • Jakšić, P.; Nahirnić, A. (2011). Dnevni leptiri Zasavice. Beograd. 

Spoljašnje veze[uredi]