Ластин репак

Ластин репак
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Ред:	Lepidoptera
Натпородица:	Papilionoidea
Породица:	Papilionidae
Потпородица:	Papilioninae
Племе:	Papilionini
Род:	Papilio
Врста:	P. machaon
Биномно име
	Papilio machaon; Linnaeus, 1758
Синоними
	Листа Papilio machaon var. marginalis Robbe, 1891 ; Papilio machaon ab. nigrofasciata Rothke, 1895 ; Papilio machaon ab. niger Heyne, [1895] ; Papilio machaon var. aurantiaca Speyer, 1858 ; Papilio machaon var. asiatica Ménétriés, 1855 ; Papilio hippocrates C. & R. Felder, 1864 ; Papilio machaon var. micado Pagenstecher, 1875 ; Papilio bairdii Edwards, 1866 ; Papilio asterius var. utahensis Strecker, 1878 ; Papilio hollandii Edwards, 1892 ; Papilio aliaska Scudder, 1869 ; Papilio machaon joannisi Verity, [1907] ; Papilio machaon petersii Clark, 1932 ; Papilio hippocrates var. oregonia Edwards, 1876 ; Papilio ladakensis Moore, 1884 ; Papilio sikkimensis Moore, 1884 ; Papilio machaon var. centralis Staudinger, 1886 ; Papilio brucei Edwards, 1893 ; Papilio brucei Edwards, 1895 ; Papilio machaon dodi McDunnough, 1939 ; Papilio machaon var. montanus Alphéraky, 1897 ; Papilio machaon var. montanus Alphéraky, 1897 ; Papilio machaon alpherakyi Bang-Haas, 1933 ; Papilio machaon minschani Bang-Haas ; Papilio machaon chinensomandschuriensis Eller, 1939 ; Papilio machaon hieromax Hemming, 1934 ; Papilio machaon mauretanica Verity, 1905 ; Papilio machaon var. mauretanica Blachier, 1908 ; Papilio machaon var. mauretanica Holl, 1910 ; Papilio machaon var. asiatica ab. caerulescens Holl, 1910 ; Papilio machaon var. asiatica ab. djezïrensis Holl, 1910 ; Papilio sphyrus Hübner, [1823] ; Papilio machaon machaon maxima Verity, 1911 ; Papilio machaon maxima gen.aest. angulata Verity, 1911 ; Papilio machaon f. chrysostoma Chnéour, 1934 ; Papilio machaon f. archias Fruhstorfer, 1907 ; Papilio machaon chishimana Matsumura, 1928 ; Papilio machaon sylvia Esaki, 1930 ; Papilio machaon venchuanus Moonen ; Papilio machaon schantungensis Eller, 1936;

Ластин репак^[1]^[2] (лат. Papilio machaon) врста је лептира из породице једрилаца.

Опис инсекта[уреди | уреди извор]

Попут многих својих сродника, има карактеристичне продужетке на задњим крилима, по чему је читава породица иначе и добила назив. Задња крила су одмакнута од тела. Тело одрасле јединке је дуго око 35 mm, а распон крила је од 80 до 90 mm. Изванредан је и брз летач.^[3] Предња крила су му жута са више пега и црним широким рубом у коме је осам полумесечастих жутих тачака. Ово је један од најкрупнијих лептира, како код нас тако и у Европи.^[4]

Циклус развића[уреди | уреди извор]

Женка полаже јаја на дивљу мркву, першун, паштрнак и друге биљке из којих се легу гусенице које у првом ларвеном ступњу вретенасте, црне главене капсуле и сивог интегумента. Скривају се на гранчицама биљке хранитељке. Наредни ступањ одликује тамно смеђи интегумент, наранџаста латерална линија, а видљиве су и наранџасте основе сколуса са минутним сетама. Већ у овом ступњу торакални сегменти изгледају крупније од абдоминалних. У нивоу првог и другог пара лажних ножица налази се бела мрља на дорзуму. Након ове фазе, следи добијање финалног апосематског обојења. Зреле гусенице су светло зеленог интегумента, а он је прошаран црним и наранџастим маркацијама. Главена капсула је маркирана на исти начин и заштићена благо отеченим торакалним сегментима, и заузима погнут положај. У пределу првог торакалног сегмента налази се и ретрактибилни, наранџасти осметеријум: жлездана, виљушкаста творевина из које се ослобађа течност за одбрану. Гусенице активира осметеријум на спољашњи стимулус и када је угрожена.^[5] Дуга је око 50 -{mm}-. Гусеница је полифагна, а хране се углавном биљкама из породице Apiaceae.^[6]Презимљује у стадијуму лутке. Годишње се излеже две или три генерације. У Србији и региону се среће од априла до краја септембра.^[3]

Станиште и ареал[уреди | уреди извор]

Широко је распрострањена на простору западног Палеарктика. Зоогеографска припадност: субмедитеранска врста.^[6] Насељава ливаде, мочваре, али и паркове и агроекосистеме Африке, Европе и Азије, а има га и у северним деловима Америке.^[3] Због релативно малих популација, мужјаци и женке скупљају се за парење у већем броју на сунчаним местима, углавном на ливадама или чистинама на врховима брежуљака.^[6]

присутан

Угроженост[уреди | уреди извор]

Ова врста је угрожена због уништавања станишта и употребе пестицида.^[3] Статус угрожености према IUCN категоризацији, врста у Европи није угрожена. Према националној категоризацији, врста је угрожена.^[6]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Popović, M. & Đurić, M. 2011. Dnevni leptiri Srbije - priručnik. HabiProt, 198 str. ISBN 978-96-912033-1-3 неважећи ISBN.
^ Jakšić, P., Đurić, M. (2008) Srpski nazivi dnevnih leptira (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea). in: Ranđelović V. (ed.) Symposium of flora of Southeastern Serbia and neighbourning regions (9th), Niš, Niš: Prirodno-matematički fakultet, pp. 231-237
^ ^а ^б ^в ^г Павковић, В. Упознај наше дневне лептире. Завод за уџбенике: Београд. 2007. ISBN 978-86-17-14865-0.
^ Stanković, M. (2006): Vodič kroz prirodu u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica. Pokret Gorana Sremska Mitrovica
^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Papilio Machaon”. www.lepiforum.de. Приступљено 2020-12-13.
^ ^а ^б ^в ^г Јакшић, П & Нахирнић А. (2011): Дневни лептири Засавице. Београд

Литература[уреди | уреди извор]

Popović, M.; Đurić, M. (2011). Dnevni leptiri Srbije - priručnik. HabiProt. стр. 198. ISBN 978-96-912033-1-3 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ).
Павковић, В. (2007). Упознај наше дневне лептире. Завод за уџбенике: Београд. ISBN 978-86-17-14865-0.
Јакшић, П.; Нахирнић, А. (2011). Дневни лептири Засавице. Београд.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

http://www.habiprot.org.rs/Alciphron/pregled.php?grupa=8&vrsta=440671 Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015)
БиоРаС — Биолошка разноврсност Србије (језик: српски) Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015)
Fauna Europaea

[1] Popović, M. & Đurić, M. 2011. Dnevni leptiri Srbije - priručnik. HabiProt, 198 str. ISBN 978-96-912033-1-3 неважећи ISBN.

[2] Jakšić, P., Đurić, M. (2008) Srpski nazivi dnevnih leptira (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea). in: Ranđelović V. (ed.) Symposium of flora of Southeastern Serbia and neighbourning regions (9th), Niš, Niš: Prirodno-matematički fakultet, pp. 231-237

[dnevni-3] а ^б ^в ^г Павковић, В. Упознај наше дневне лептире. Завод за уџбенике: Београд. 2007. ISBN 978-86-17-14865-0.

[Stanković-4] Stanković, M. (2006): Vodič kroz prirodu u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica. Pokret Gorana Sremska Mitrovica

[5] „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Papilio Machaon”. www.lepiforum.de. Приступљено 2020-12-13.

[Јакшић,_Нахирнић-6] а ^б ^в ^г Јакшић, П & Нахирнић А. (2011): Дневни лептири Засавице. Београд

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]