Letov Triglav
| Triglav | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | Takmičarska jedrilica | |
| Posada | 1 | |
| Poreklo |  FNR Jugoslavija
| |
| Proizvođač | Letov | |
| Probni let | 1947.; 1948.; 1949. | |
| Uveden u upotrebu | 1948. | |
| Povučen iz upotrebe | početkom 1960.-tih | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Vazduhoplovni savez Slovenije | |
| Broj primeraka | 12 + 3 prototipa | |
| Dimenzije | ||
| Masa | ||
| Pogon | ||
| Fizičke osobine | ||
| Performanse | ||
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Triglav je porodica jednosedih visokosposobnih vazduhoplovnih jedrilica. Sastoji se od tri jedrilice KB-1 Triglav 1, KB-2 Triglav 2 i KB-5 Triglav 3. Prva je napravljena 1947., druga 1948. a treća 1949. godine. Sve su napravljene od drveta i platna, namenjena sportskim takmičenjima i trenaži jedriličara.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Republički odbor za sportsko vazduhoplovstvo Slovenije je 1947. godine raspisao konkurs za idejni projekt jedrilice visoke sposobnosti koja bi odgovarala letu u alpskom području. Zahtevi konkursa su bili: 1. Letenje u širokom opsegu brzina, 2. velika pokretljivost-efikasno dejstvo krilaca, 3. povećana stabilnost kako bočna tako i uzdužna, 4. dobra preglednost i udobnost za pilota, 5. što veća moguća čvrstoća i krutost, 6. što bolji ugao planiranja i što manje propadanje, 7. jednostavna i brza montaža i demontaža i 8. laka i jednostavna izrada (zahtevi su formirani prema redosledu prioriteta). Pored toga jedrilica je morala da zadovolji sve uslove Olimpijkog komiteta propisane za jedrilice Olimpijske klase[1].
Na konkursu je učestvovao student sa Tehničkog fakulteta u Ljubljani Jaroslav Koser sa projektom pod šifrovanim nazivom "Karavan" i dobio prvu nagradu. S obzirom da nije mogao da sam obavi kompletan posao konstruisanja letelice njemu se priključio takođe kolega student Stojan Hrovat i njih dvojica, sa kasnijom pomoći čitave grupe saradnika su uspeli za tri meseca da završe projekt. Zavod Letov iz Ljubljane je na osnovu tog projekta a pod rukovodstvom F. Šusteršića napravio prototip koji je na probnim letovima pokazao sasvim dobre rezultate. Ova jedrilica je dobila naziv "KB-1 Triglav 1". Gotovo paralelno sa ispitivanjem prototipa, projektanti su se bavili njegovim poboljšanjem, tako da je već sledeće 1948. godine napravljena poboljšana jedrilica sa nazivom "KB-2A Triglav 2" koja je prvi put poletela 12. oktobra 1948. i nakon testiranja a na osnovu pozitivnih rezultata, ušla u serijsku proizvodnju. Ukupno je proizvedeno 12 ovih jedrilica koje su uspešno korišćene narednih 10 godina.
Dalje poboljšanje jedrilice se sastojalo u tome da se eliminišu svi nedostatci koji su uočeni u prethodna dva prototipa. Pitotova cev je premeštena na nos jedrilice. Sve praznine i zarezi sveli su se na minimum. Pri izradi trupa i krila posebna pažnja je posvećena sastavima obloge koja je bila od drvene lepenke, zahtevalo se idealnom uklapanju svake ploče. Poklopac pilotske kabine napravljena je u obliku kalote od pleksiglasa. Umesto klasičnog repa, repne površine su napravljene u obliku latiničnog slova (V). Što se tiče krila na njima su napravljene sledeće izmene: Izbačena su zakrilca jer su prorezi na krilima neophodni za njihovu ugradnju i funkcionisanje bili izvor znatnih otpora. Vrhovi krila su dobili graničnike da bi se smanjio indukovani otpor. Talasasta površina krila između rebara (delovi krila gde je obloga bila od impregniranog platna) je svedena na minimum tehnološkom intervencijom u toku izrade. Sve ovo, uz smanjenje težine jedrilice za 10 kg je dovelo do toga da je finesa sa 26 povećana na 28,4. Projektanti i proizvođači jedrilica su na praktičnom primeru videli šta se sve može učiniti na sistematskom poboljšanju kvaliteta jedrilice u svakom pogledu. Nažalost napravljen je samo jedan prototip ove jedrilice nazvana "KB-5 Triglav 3" koja nije ušla u serijsku proizvodnju ali je značajna kao eksperimetalna jedrilica koja je korišćena u Vazduhoplovnom savezu Slovenije sa registarskim brojem YU-4022[2].
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Ovde se daje tehnički opis jedrilice KB-2A Triglav 2 koja je reprezentativan predstavnik ove familije jedrilice a ostale dve jedrilice će biti opisane onim čime se razlukuju od Triglava 2. Jedrilica je kombinovane konstrukcije drvo i platno. Trup joj je bio elipsastog oblika obložen oplatom od špera (polu monokok). Na prednjem delu trupa je bila smeštena pilotska kabina sa jednim udobnim zavaljenim sedištem i pokrivana poklopcem od pleksiglasa iz jednog dela. Poklopac se otvarao unapred a imao je okove koji su omogućavali njegovo lako odbacivanje u slučaju vanredne opasnosti. Jedrilica je bila opremljena najosnovnijim instrumentima za dnevno letenje, a to su: varijometar, kompas, visinometar, brzinomer i pokazivač nagiba. Kao stajni trap ovoj jedrilici je služila skija pričvršćena amortizerom od tvrde gume na kraju klizača bio je postavljen fiksni gumeni točak. Na repu jedrilice nalazila se elastična drljača.
Forma krila je bila ravna, dok je oblik bio trapezastog oblika sa zaobljenim krajevima. Samonoseća krila su postavljena na sredini trupa tako da je letilica bila klasifikovana kao srednjokrilni monoplan. Prednja ivica krila je bila upravna na osu trupa. Noseća konstrukcija krila je bila drvena sa dve ramenjače. Glavna ramenjača je bila kutijastog oblika dok je druga (pomoćna) ramenjača bila od punog materijala i bila je postavljena ukoso u odnosu na prvu tako da su se na vrhu krila spajale i činile trouglastu konstrukciju koja je znatno povećala krutost celog sistema. Sa prednje strane krilo je bilo obloženo drvenom lepenkom tako da je sa prednjom ramenjačom činila snažnu torzionu kutiju. Izlazne ivice krila i upravljačke površine presvučene su impregniranim platnom. Sva najopterećenija mesta na krilu su obložena višestrukom šper oblogom. Kontrola brzine se ostvaruje pomoću HS aerodinamičkih kočnica. Jedrilica KB-2A Triglav 2 je imala zakrilca dok ostale dve Triglav 1 i Triglav 3 nisu. Jedrilica Triglav 1 je imala diedar 4o a jedrilice Triglav 2 i Triglav 3 su imale nešto povećan diedar 4,47o a time i povećanu bočnu stabilnost.
Jedrilice Triglav 1 i Triglav 2 su imale klasičan oblik repa, konstrukcija horizontalnog i vertikalnog stabilizatora kao i kormila bili su izvedeni kao i krilo. Za razliku od njih Triglav 3 je rep imao u obliku latiničnog slova V. Sve jedrilice ove porodice su napravljene isključivo od domaćih materijala.
Varijante jedrilica[uredi | uredi izvor]
- KB-1 Triglav 1 - Projekt realizovan 1947. godine.
- KB-2A Triglav 2 - Projekt realizovan 1948. godine.
- KB-5 Triglav 3 - Projekt realizovan 1949. godine.
Na osnovu tehničkih karakteristika vidi se da su sva ova tri tipa u stvari poboljšanja jedne te iste jedrilice.
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilice Letov Triglav a prema izvorima[3][4]
Tehničke i letne karakteristike
| Karakteristike | KB-1 Triglav 1 | KB-2A Triglav 2 | KB-5 Triglav 3 |
|---|---|---|---|
| Finesa | 1 : 26,3 pri brzini 69 km/h | 1 : 26,3 pri brzini 69 km/h | 1 : 28,4 pri brzini 71 km/h |
| Performanse |
|
|
|
| Dimenzije |
|
|
|
| Masa |
|
|
|
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Jedrilice Triglav je proizvodio Zavod Letov iz Ljubljane. Ukupno je proizvedeno 12 u serijskoj proizvodnji i 3 prototipa. Serijska proizvodlja je počela 1950. i trajala je do kraja 1952. godine. Nakon fabričkog testiranja, pregleda Savezne komisije za civilnu plovidbu, jedrilice su dobijale registracioni broj i distrubuirane su Aeroklubovima širom Jugoslavije. Prva jedrilica je bila isporučena Aeroklubu Zagreb 19. oktobra 1950. a poslednja VP u Zemunu 10. septembra 1952. godine. Tabelarno je prikazan raspored jedrilica Triglav po aeroklubovima.
| Registarski broj | Aeroklub | Registarski broj | Aeroklub |
|---|---|---|---|
|
|
|
|
Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]
Nema podataka o tome da li je sačuvan neki od primeraka neke od ovih jedrilica.
Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Orlik (vazduhoplovna jedrilica)
- Vaja
- Mačka
- Olimpija (vazduhoplovna jedrilica)
- Delfin
- Jastreb Vuk-T
- Soko (vazduhoplovna jedrilica)
- Spisak vazduhoplovnih jedrilica jugoslovenske proizvodnje
- Muzej vazduhoplovstva — Beograd
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5.
- Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. str. 97.
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (na jeziku: (jezik: engleski)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije.
- Kulundžić, Dragan (2016). Utva Proizvodnja jedrilica 1937 - 1955 (na jeziku: (jezik: srpski)). Pančevo: Utva. ISBN 978-86-908653-9-0.
- „Jadralno letalo KB 1 Triglav”. Krila. 1 (Letalska zveza Slovenije): 26. 1958.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Narodna krila Jan 1949.
- Triglav and CIRUS HS 62, Vintage Yugoslav Sailplanes Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. decembar 2019)
- jedrilica zračna
- Koser- Hrovat KB-1 "Triglav", 1948
- KB-1 Triglav
- KB-5 Triglav III
- KB-5 Triglav III-Modelarstvo
- Triglav 1 i Triglav 3, paluba
- KB-5 Triglav III-Aerozaprega Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. oktobar 2019)
- Типови једрилица и моторних једрилица