Pređi na sadržaj

Lutka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili pojam iz biologije, pogledajte članak Lutka (biologija).
Francuska lutka iz 1870ih
Lutkice od lisnatog omota klipa kukuruza

Lutka je igračka napravljena u obliku ljudi. Lutke se osim za zabavu dece, koriste i u krojačkom zanatu kao modeli, a česte su i u izlozima radnji za prodaju odevnih predmeta. Takođe, postoje i lutke koje se koriste za obučavanje iz poznavanja prve pomoći, za testiranje automobila prilikom sudara, a neke se koriste i u filmovima; posebno u opasnim scenama u kojima nije moguće da glume ljudi. Postoje i posebne seksi lutke koje se prodaju kao seksualna pomagala u specijalizovanim prodavnicama. Ipak, u ljudskoj istoriji, lutke su se najpre pojavile kao igračke.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Smatra se da su se prve lutke pojavile još u zajednicama praistorijskih ljudi, tako da prapostojbina lutaka i uopšte igračaka ne postoji. U praistoriji odrasli su devojčicama pravili lutke od pečene zemlje.[1] Tadašnje lutke su bile i od komada drveta sa čvorom koji je predstavljao glavu. Danas se zna da su devojčice u Indiji i Persiji takođe imale lutke, kao i male Indijanke.[2] Najstarije igračke ikad nađene u Egiptu jesu između ostalih i lutke. Kao i druge igračke pravljene su od drveta i gline.[1]

U staroj Grčkoj i starom Rimu lutke su korišćene u verskim obredima; devojke koje su bile stasale za udaju, posvećivale su lutke svojim boginjama, kao što su Venera i Dijana.[3]

Proizvodnja lutaka traje već stotinama godina. Nemački grad Nirnberg je postao važan centar ove industrije tokom 15. veka i dugo je uspeo da zadrži svoj status. Lutke koje su se proizvodile u Nemačkoj tokom naredna četiri veka danas postižu veliku vrednost među kolekcionarima.[3]

Rana istorija i tradicionalne lutke[uredi | uredi izvor]

Tipična egipatska lutka lopatice od 2080. do 1990. p. n. e.

Najranije lutke su napravljene od dostupnih materijala kao što su glina, kamen, drvo, kost, slonovača, koža ili vosak. Arheološki dokazi postavljaju lutke kao vodećeg kandidata za najstariju poznatu igračku. Drvene lopatičaste lutke pronađene su u egipatskim grobnicama koje datiraju još iz 21. veka pre nove ere.[4] Lutke sa pokretnim udovima i odećom koja se može skinuti datiraju iz najmanje 200. godine pre nove ere. Arheolozi su otkrili grčke lutke napravljene od gline i zglobne na bokovima i ramenima.[4][5] Krpene lutke i plišane životinje su takođe bile popularne, ali nijedan primerak tih lukaka nije očuvan do danas.[5] Priče iz antičke Grčke oko 100. godine nove ere pokazuju da su lutke koristile devojčice kao igračke.[4] U starom Rimu lutke su bile napravljene od gline, drveta ili slonovače. Lutke su pronađene u grobovima rimske dece. Kao i deca danas, mlađi pripadnici rimske civilizacije bi svoje lutke obukli po poslednjoj modi. U Grčkoj i Rimu je bio običaj da dečaci kada dođu u pubertet posvećuju svoje igračke bogovima, a da devojčice svoje igračke posvećuju boginjama kada se udaju.[4][5]

Upotreba lika da bi se izgatale čini na nekome je dokumentovana u afričkim, indijanskim i evropskim kulturama. Primeri takvih magičnih uređaja uključuju evropsku lutku i nkisi ili bokio zapadne i centralne Afrike. U evropskoj narodnoj magiji i veštičarenju lutke se koriste da predstavljaju osobu na koju se bacaju čini. Namera je da se sve radnje koje se izvrše na likovima prenesu na subjekta putem simpatetičke magije. Praksa ubadanja iglica u vudu lutke povezana je sa afroameričkom hudu narodnom magijom. Vudu lutke nisu odlika haićanske vudu religije, ali su kao takve prikazane u popularnoj kulturi, a stereotipne vudu lutke se prodaju turistima na Haitiju. Verovatno je koncept vudu lutki u popularnoj kulturi pod uticajem evropske lutke.[6] Kuhinjska veštica je lutka poreklom iz Severne Evrope. Podseća na stereotipnu vešticu ili staricu i prikazuje se u stambenim kuhinjama kao sredstvo za pružanje sreće i odbijanje zlih duhova.[7][8]

Industrijska era[uredi | uredi izvor]

Sve do sredine 19. veka, evropske lutke su se pretežno pravile da predstavljaju odrasle. Lutke poput dece i kasnija sveprisutna lutka za bebe pojavile su se tek oko 1850. godine.[9] Ali, do kasnog 19. veka, lutke beba i detinjstva su zauzele tržište. Otprilike 1920. godine, lutke za bebe su obično bile napravljene od kompozicije sa platnenim telom. Oslikana je kosa, oči i usta. U telo je ušivena glasovna kutija koja je plakala ma-ma kada je lutka nagnuta, dajući im ime Mama lutke. Tokom 1923. godine, 80% svih lutaka prodatih deci u Sjedinjenim Državama bile su Mama lutke.[10]

Papirna lutka koja prikazuje glumicu Normu Talmadž i neke od njenih filmskih kostima, 1919.

Papirne lutke su isečene od papira, sa odvojenom odećom koja se obično drži na lutkama preklapanjem jezičaka. One su često odražavale savremene stilove, a papirne lutke balerina iz 19. veka bile su među najranijim lutkama slavnih. Lutka Širli Templ iz 1930-ih prodata je milionima i bila je jedna od najuspešnijih lutaka slavnih osoba. Male celuloidne lutke Kevpi, zasnovane na ilustracijama Rouz O'Nil, bile su popularne početkom 20. veka. Madam Alekander je napravila prvu kolekcionarsku lutku zasnovanu na licenciranom liku – Skarlet O'Hara iz Prohujalo s vihorom.[11]

Najranije moderne plišane igračke napravljene su 1880. One se razlikuju od ranijih krpenih lutaka po tome što su napravljene od plišane tkanine nalik krznu i obično prikazuju životinje, a ne ljude.[12] Plišani medvedići su se prvi put pojavili 1902–1903.[12][13]

Crne lutke su dizajnirane da liče na tamnopute osobe koje variraju od stereotipnih do preciznijih prikaza. Krpene lutke koje su pravili američki robovi služile su kao igračke za decu robova. Golivog je bio lik krpene lutke za decu u kasnom 19. veku koja je bila naširoko reprodukovana kao igračka. Lutka ima veoma crnu kožu, oči obrubljene belom, klovnove usne i kovrdžavu kosu, i opisana je kao anti-crna karikatura.[14] Rane crne lutke masovne proizvodnje bile su tipično tamne verzije svojih belih pandana. Najranije američke crne lutke sa realističnim afričkim crtama lica napravljene su 1960-ih.

Modne lutke su prvenstveno dizajnirane da budu obučene tako da odražavaju modne trendove i obično su napravljene po uzoru na tinejdžerke ili odrasle žene. Najranije modne lutke bile su francuske lutke od porculana iz sredine 19. veka. Savremene modne lutke su obično napravljene od vinila. Barbi, iz američke kompanije za igračke Matel, dominirala je tržištem od svog početka 1959. godine.[15] Brac je bila prva lutka koja je osporila dominaciju Barbie, dostigavši četrdeset posto tržišta 2006. godine.[16]

Plastične akcione figure, koje često predstavljaju superheroje, prvenstveno se prodaju dečacima.[17] Modne lutke i akcione figure često su deo medijske franšize koja može uključivati filmove, TV, video igrice i drugu srodnu robu. Bablhed lutke su kolekcionarske plastične lutke sa glavama povezanim sa telom oprugom ili kukom[18] na način da se glava klati. One često prikazuju bejzbol igrače ili druge sportiste.

Takođe sa pojavom interneta, kolekcionarske lutke se prilagođavaju i prodaju ili prikazuju na mreži. Reborn lutke su vinilne lutke koje su prilagođene da liče na ljudsku bebu sa što je moguće više realizma. Često se prodaju na mreži preko sajtova kao što je eBay.[19][20] Azijske lutke sa kugličnim zglobovima (BJD) su livene od sintetičke smole u stilu koji je opisan kao realističan i pod uticajem anima.[21][22][23] Azijske BJD i azijske modne lutke kao što su Palip i Blajt se često prilagođavaju i fotografišu. Fotografije se razmenjuju u onlajn zajednicama.[24][25]

Lutke danas[uredi | uredi izvor]

Današnje lutke se najčešće proizvode od livene plastike i vinila. Toliko su usavršene da nekima od njih mogu da se pokreću udovi, a neke se i same pokreću ili izgovaraju neke rečenice. Neke od lutaka mogu i da se jednostavnim potezima „tranformišu“ u neku drugu igračku. Mnoge lutke se danas prodaju uz mnoštvo propratnih igračaka: odeće za lutku, lutkine kućne ljubimce, vozila za nju, oružje ili već nekih drugih, u zavisnosti od same lutke, kao i toga kome je namenjena, jer se danas i dečaci igraju lutkama. Najprodavanija lutka, pa i igračka uopšte, svih vremena je Barbi.[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mondo: „Igračke kroz vekove“[mrtva veza], Pristupljeno 11. 4. 2013.
  2. ^ Glas javnosti: Zanimljivosti, Pristupljeno 11. 4. 2013.
  3. ^ a b v Dipre, B. & Voral, M. 2007. Oksford školska enciklopedija. Knjiga-komerc: Beograd. ISBN 978-86-7712-197-6.
  4. ^ a b v g Fraser 1973, str. 7
  5. ^ a b v Garland 2008, str. 96
  6. ^ Stephen Fry (presenter), John Lloyd (creator), Ian Lorimer (director). „Divination”. QI. Sezona D. Epizoda 10. BBC. 
  7. ^ „Kitchen Witches”. earthlink.net. Arhivirano iz originala 21. 12. 2007. g. 
  8. ^ „kitchen witch dolls, kitchen witches, kitchen witch”. tripod.com. 
  9. ^ Fraser 1973, str. 45
  10. ^ „Mama dolls 19181940+”. Doll Reference. Pristupljeno 5. 6. 2022. 
  11. ^ „Most Popular Toys of the Last 100 Years: Madame Alexander Collectible Dolls”. Forbes. Arhivirano iz originala 4. 12. 2005. g. Pristupljeno 24. 12. 2009. 
  12. ^ a b Cross, Gary S. (1999). Kids' Stuff: Toys and the Changing World of American Childhood. Harvard University Press. str. 93—94. ISBN 978-0-674-50335-9. 
  13. ^ „Teddy Bears”. Library Of Congress. Pristupljeno 10. 12. 2007. 
  14. ^ „JCM: The Golliwog Caricature”. ferris.edu. 
  15. ^ „Volley of the Dolls”. The Wall Street Journal via Reading Eagle. 19. 7. 2003. Pristupljeno 24. 11. 2010. 
  16. ^ Talbot, Margaret (5. 12. 2006). „Little hotties: Barbie's new rivals”. The New Yorker. Arhivirano iz originala 30. 11. 2008. g. Pristupljeno 7. 12. 2008. 
  17. ^ Louie, Elaine (31 May 1990) Old Soldiers Never Die, The New York Times
  18. ^ „h2g2 – Nodding Dogs – Edited Entry”. BBC. 2. 1. 2012. 
  19. ^ Walker, Rob (20. 2. 2005). „The Way We Live Now: Consumed: Hyperreality Hobbying”. The New York Times. Pristupljeno 22. 7. 2009. 
  20. ^ Montcombroux, Vieve. "Simply Irresistible: What is that elusive quality that makes reborns so hard to resist?". Doll Reader Magazine. June–July 2008. Retrieved 17 July 2009
  21. ^ Ohanesian, Liz (28. 10. 2008). „Elfdoll: Don't Call It A Toy Company”. LA Weekly. Arhivirano iz originala 31. 10. 2008. g. Pristupljeno 26. 12. 2008. „The shockingly realistic, remarkably flexible BJDs” 
  22. ^ Holton, Avery (18. 7. 2004). „Anime Girls”. Time. Arhivirano iz originala 13. 9. 2012. g. Pristupljeno 26. 12. 2008. „Japanese-made Super Dollfies ... with ... exaggerated features inspired by Japanese animation” 
  23. ^ Gonzalez, Lauren (jun 2008). „The Future Looks Bright for Ball-jointed Dolls”. Shojo Beat. str. 332. „Super Dollfie, like Narin and Narae, have a distinct anime look, with cool glassy expressions on their faces. Although highly customizable, the dolls are offered in a range of styles that stay true to a Japanese aesthetic.” 
  24. ^ Galbraith, Patrick W (17. 5. 2008). „Plastic fantastic: Japan's doll industry booming”. Metropolis magazine. Pristupljeno 22. 2. 2009. „...the inclusion of ball joints, which make it possible to pose the dolls for pictures, a favorite pastime among users.” 
  25. ^ „Craft – Volume 3”. make-digital.com. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Lutka na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лутка&oldid=27554729”