Makarios III

Makarios III Μακάριος Γ΄
Arhiepiskop Makarios u svojstvu predsednika u Njujorku, SAD, 1962.
Lični podaci
Ime pri rođenju	Mihail Hristodulu Muskos Μιχαήλ Χριστοδούλου Μούσκος
Datum rođenja	(1913-08-13)13. avgust 1913.
Mesto rođenja	Panaja, Osmansko carstvo
Datum smrti	3. avgust 1977.(1977-08-03) (63 god.)
Mesto smrti	Nikozija, Kipar
Uzrok smrti	Infarkt
Narodnost	Grk
Religija	pravoslavlje
Univerzitet	Univerzitet u Atini Univerzitet u Bostonu
Profesija	Sveštenik
Politička karijera
Politička stranka	Nezavisni političar
Mandati 1. predsednik Kipra 16. avgust 1960 — 15. jul 1974. Potpredsednik Fazil Kučuk (1959–1973) Rauf Denktaš (1973–1974) Prethodnik Pozicija uspostavljena Naslednik Nikos Sampson (de facto) 7. decembar 1974 — 3. avgust 1977. Prethodnik Glafkos Klerides Naslednik Spiros Kiprijanu Arhiepiskop Kipra 18. septembar 1950 — 3. avgust 1977. Prethodnik Makarios II Naslednik Hrizostomos I
Potpis

Makarios III (grč. Μακάριος Γ; Panaja, 13. avgust 1913 — Nikozija, 3. avgust 1977), rođen kao Mihail Hristodulu Muskos (grč. Μιχαήλ Χριστοδούλου Μούσκος), bio je arhiepiskop Kiparske pravoslavne crkve (1950—1977) i prvi predsednik Kipra od 1960. do smrti 1977. Tokom svoja 3 predsednička mandata je preživeo 4 pokušaja atentata, i državni udar u 1974. godini. Grci sa Kipra ga smatraju za oca nacije, ili "Etnarha".

Biografija

Rođen je 13. avgusta 1913. godine u selu Panaja. Tokom Drugog svetskog rata, studirao je teologiju i pravo na Univerzitetu u Atini, gde je diplomirao 1942. godine. Nakon rata podupirao je politiku enozis, ujedinjenje Kipra sa Grčkom.

Godine 1950. postao je arhiepiskop Kipra i postao veoma uticajan među grčkom zajednicom na ostrvu. Do 1955. na Kipru su eskalirale pobune protiv britanske kolonijalne vlasti, pa je guverner ostrva proterao Makariosa. Nakon godinu dana egzil mu je završio, ali i dalje nije smeo da se vrati na Kipar, pa je otišao u Atinu. Kako su pregovori o davanju nezavisnosti Kipru napredovali, Makarios se vratio u Nikoziju 1959. godine. Krajem 1959. Ujedinjeno Kraljevstvo, Grčka i Turska sporazumele su se o nezavisnosti Kipra, a Makarios je 13. decembra izabran je za budućeg predsednika Kipra.

Nakon što je Kipar 1960. godine stekao nezavisnost, Makarios je vodio politiku održavanja dobrih odnosa sa Grčkom i Turskom i bio značajna ličnost u Pokretu nesvrstanih.

Makarios III u poseti Beogradu

S vremenom su se na Kipru pojavili problemi u odnosima između kiparskih Grka i Turaka. Godine 1967, u Grčkoj je na vlast došao tzv. „režim pukovnika“, što je uzrokovalo napetosti između Kipra i Grčke. Od 1971, međuetnički incidenti na Kipru bili su sve češći. General Georgios Grivas je organizovao gerilu, čiji je primarni cilj bio zbacivanje Makariosa s vlasti. Grivas je umro 27. januara 1974, ali su uprkos Makariosovoj ponudi amnestije gerilci nastavili borbu protiv njega.

Državni udar na Kipru izvršen je 15. jula 1974, a Makarios otišao u egzil u London. Turska je udar iskoristila za okupaciju severnog Kipra od 20. jula, pod izgovorom zaštite turskog stanovništva, prilikom čega je izvršeno etničko čišćenje tog dela ostrva. Tri dana posle invazije, diktatura u Grčkoj je propala, ali je Makarios ostao u Londonu još pet meseci.

Nakon povratka na Kipar, radio je na ujedinjenju ostrva, ali bezuspešno. Kipar je do danas ostao podeljen na dva dela.

Makarios III umro je neočekivano, od srčanog udara, 3. avgusta 1977. godine. Sahranjen je u grobnici u planini Trodos, kraj Kikos manastira.

Literatura

• Christopher Hitchens, Cyprus, Quartet Books 1984.
• Glafkos Klerides, My Deposition, Alithia Publishing 1992.
• John Reddaway, Burdened with Cyprus: The British Connection, Weidenfeld & Nicolson 1986.
• P.N. Vanezis, Makarios: Faith & Power, Abelard-Schuman 1971.
• Ange S. Vlachos, Graduation 1974, Oceanis 2001.
• Nigel West (Rupert Allason), The Friends: Britain's Post-War Secret Intelligence Operations, Coronet 1990.