Mankala

Igranje mankale u Zanzibaru

Mankala je zajednički naziv za igre na tabli koja se igra u dvoje najviše u Africi, ali i u Aziji i Americi. To je društvena igra misaonog karaktera i logičko-matematičke kombinatorike.

Narod Dogoni u Maliju je naziva jednostavno I, Ašanti je zove ovare, a narod Baule iz Obale Slonovače avale, u Angoli je zovu mbau, mađi u Beninu, mangola u Kongu, po u Liberiji, čoro u Sudanu, banko oril na Zelenortskim ostrvima, guiti u Keniji itd.

Osnovni aspekti igre

Mankala u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu

Za Mankalu potrebna je podloga na kojoj su jasno označena udubljenja i pioni sličnih veličina. Igraju je dva igrača ili dva tima igrača. Igra se odrećenim brojem piona koji se tokom igre pomeraju najčešće u pravcu kazaljke na satu. Igrači uzimaju pione koji se nalaze u jednom od udubljenja i spuštaju ih redom u susedna udubljenja. Cilj igre je osvojiti što više piona i onemogućiti kretanje drugom igraču. Igra spada u red teških misaonih igara.

Iako po izgledu jednostavna, tabla za makalu predstavlja svakodnevnicu ljudi na selu. Ona krijem sistem znakova koji otkrivaju tesnu povezanost mankale sa plodnošću zemlje, gajenjem životinja ili seksualnom aktivnošću čoveka. Udubljenja se često nazivaju „polja”, a piuni „semenke”. Radnja kojom se uzimaju protivnički piuni u nekim etničkim zajednicama se naziva „jedenje” ili „otimanje krava”. Feministikinja i akademik iz Ugande, dr Silvija Tamale je u svom tekstu iznela tvrdnje da igra mankala simbolično predstavlja seksualnu aktivnost čoveka.

U Muzeju Afričke umetnosti u Beogradu čuva se tabla koja je pripadala plemenu Ašanti i koja se može svrstati u kontekst plodnosti. Polje na kome si igra, je smešteno u telu lutke plodnosti Akuabe.

Nazivi i varijante

Igra O an kuan na Novu godinu (Tet) u Vinhoums Tajms gradu, Hanoj

Naziv je klasifikacija ili tip igre, a ne bilo koja specifična igra. Neke od najpopularnijih mankala igara (u pogledu oblasti distribucije, broja igrača, turnira i publikacija) su:

• Bao – igra se u većini Istočne Afrike uključujući Keniju, Tanzaniju, Komore, Madagaskar, Malavi, kao i neke oblasti DR Konga i Burundija.
• Gebeta (tigrinjski: ገበጣ) – igra se u Etiopiji i Eritreji (posebno u Tigraju).
• Kala – severnoamerička varijacija, najpopularnija varijanta u Zapadnom svetu.
• Omveso (mweso) – igrao se u Ugandi, neki igrači i turniri takođe u Velikoj Britaniji.
• Ovare (awalé, awélé, awari) – Ašanti, ali se igra širom sveta uključujući Evropu (Englesku, Francusku, Kataloniju, Portugaliju), gde je uglavnom igraju (ali ne isključivo) iseljenici; postoje bliske varijante u Zapadnoj Africi (npr. Ejo iz jorubskog naroda (Nigerija), Auri (Zelenortska ostrva) i Vari na Karibima.

Istorija

Oznake jame za koje se pretpostavlja da su deo drevne Gebete (tj. mankala) ploče u podnožju aksumske stele, Aksum, Etiopija

Ploča od slonovače iz 10. veka iz muslimanske Španije

Istraživači smatraju da je igra nastala u doba neolita, mlađeg kamenog doba, a neki u čak u doba mezolita, tj. srednjeg kamenog doba. Po jednom mišljenju igračka je u početku bila ritualni predmet i da je vremenom izgubila namenu i postala samo predmet za igru. Sa druge strane smatra se da je čovek oduvek imao potrebu za razonodom i da je Mankala oduvek služila za igru. Međutim, koliko je stara igra niko sa sigurnošću ne može reći pošto su arheološki podaci veoma retki. Prvi arheološki nalaz table pronađen je dvadesetih godina dvadesetog veka u Egiptu, što je dovelo do pretpostavke da je ona nastala u Africi. Dr Stjuart Svini, engleski arheolog koji je vodio iskopavanja 1927. godine na Kipru pronašao je tablu i datirao je oko 2.500. p. n. e. Kasnije su table datovane između devetog i drugog veka p. n. e. pronađene u Egiptu, Turskoj, Jordanu, Etiopiji i Šri Lanki.

Prema Muzeju afričke umetnosti u Savani, „arheološki i istorijski dokazi datiraju mankalu do 700. godine u istočnoj Africi. Drevne ploče mankale pronađene su u naseljima Aksumita u Matari, Eritreja, i Jeha, Etiopija. Međutim, najstarije ploče mankale pronađene su u An Gazalu u Jordanu u podu neolitske nastambine“ već od 5.870. do 240. godine pre nove ere. Dokazi o ovoj igri su takođe otkriveni u Izraelu u gradu Gedera u iskopanom rimskom kupatilu gde su otkopane grnčarske daske i useci u stenama koji datiraju između 2. i 3. veka nove ere. Među ostalim ranim dokazima o igri su fragmenti grnčarske ploče i nekoliko isečenih stena pronađenih u oblastima Aksumita u Matari (u Eritreji) i Jehi (u Etiopiji), koje arheolozi datiraju između 6. i 7. veka nove ere; igru je spomenuo Giorgis iz Segle u svom giškom tekstu iz 14. veka Misterije neba i zemlje, gde se poziva na igru zvanu karkis, termin koji se u giškom koristi za gebetu (mankalu) i Sant'araz (današnji senteraž, etiopski šah).

Ova igre je bila zastupljena u istočnoj Evropi. U Estoniji je nekada bila veoma popularna (vidi „Bonenšpil”), a isto tako u Bosni (gde se zove Ban-Ban i danas se svira), Srbiji i Grčkoj („mandoli”, kikladi). Dva stola za mankalu iz ranog 18. veka nalaze se u zamku Vajkeršajm u južnoj Nemačkoj. U zapadnoj Evropi, ova igra nikada nije zaživela, ali ju je dokumentovao orijentalista sa Oksfordskog univerziteta Tomas Hajd.

Istoričari su pronašli dokaze o Mankali u robovskim zajednicama u Americi. Igru su u Ameriku doneli porobljeni Afrikanci tokom transatlantske trgovine robljem. Igru su igrali porobljeni Afrikanci da bi podstakli zajednicu i razvili društvene veštine. Arheolozi su pronašli dokaze o ovoj igri u Nešvilu, u Tenesiju, na plantaži Ermitaž.

Nedavne studije pravila mankale dale su uvid u distribuciju mankale. Ova distribucija je povezana sa migracionim rutama, koje mogu da obuhvataju nekoliko stotina godina.

Etimologija

Reč mankala (arap. مِنْقَلَة) je imenica za alat izvedena iz arapskog korena naqala (ن-ق-ل) što znači „kretati se“.

Psihologija

Kao i druge društvene igre, mankala igre su dovele do psiholoških studija. Rečicki je proučavao kognitivne procese koje koriste igrači avale. Fernand Gobet je nedavno simulirao neke od Rečickijevih rezultata o memoriji i rešavanju problema sa CHREST kompjuterskim modelom. De Vut je proučavao psihologiju igranja Baoa.

Prostor i vreme igranja mankale

Izgled mankale koja se nalazi u muzeju u Bruklinu

Mankala se igra samo danju, a razlog tome je što je prema predanju noć vreme kada su duhovi, preci i božanstva aktivni, a ne ljudi. Veruje se da igranje noću uznemirava duhove. Vreme kada se igra najviše mankala je tokom leta, u doba velikih suša. Igra se pod vedrim nebom: na trgovima, u selima, ispod drveta u dvorištima kuća, na poljima i livadama, na pašnjacima ili na obližnjim brežuljcima. Ako je igra povezana sa ritualnim svečanostima onda se odvija u zatvorenim prostorima.

Često se javlja kao tradicionalni simbol u političkom životu afričkih država. U nekim narodima, kao što je narod Kpelie iz Malija ovu igru su igrali samo pripadnici starešina i njihovi sinovi.

U popularnoj kulturi

Mankala se pominje u filmu I Heart Huckabees i koristi se kao mini igra u onlajn igrici Klub pingvin za više igrača. Takođe je jedna od igara predstavljenih u Nintendovom Clubhouse Games: 51 Worldwide Classics. Mankala je takođe korišćena kao mini igra kao deo avanture na ostrvu „Nabuti“ na Poptropici. Mankala se takođe pojavljuje u etiopskoj video igrici Gebeta iz 2019. koju je izdala kompanija Kene Tehnolodži. Mankala je takođe predstavljena u aplikaciji GamePigeon za iOS uređaje, koja omogućava korisnicima da igraju igre sa svojim kontaktima preko iMessage.

Literatura

• Retschitzki, J. (1990). Stratégies des Joueurs d'Awélé. Paris: Édition L'Harmattan. ISBN 2738406173. 
• Cannon, Garland; Kaye, Alan S. (1994). The Arabic contributions to the English language : an historical dictionary. Wiesbaden: Harrassowitz. str. 81. ISBN 3-447-03491-2. Pristupljeno 2015-12-03. 
• Pankhurst, Richard (2005). „Gäbäṭa”. Ur.: Uhlig, Siegbert von. Encyclopaedia Aethiopica: D–Ha. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag. str. 598. ISBN 3-447-05238-4. 
• Vojt, Ivana (2012). Mankala, misaona igra. Beograd. 
• Erickson, Jeff (1998). „Sowing Games”. Games of No Chance. Cambridge University Press. 
• Laurence Russ (1984). Mancala Games. Reference Publications. ISBN 978-0-917256-19-6. 
• Russ, Larry (2000). The Complete Mancala Games Book. New York: Marlowe. 
• Townshend, Philip (1979). „African Mankala in Anthropological Perspective”. Current Anthropology. 20 (4): 794—796. JSTOR 2741688. S2CID 143060530. doi:10.1086/202380. 
• Deledicq, A. & A. Popova (1977). Wari et solo. Le jeu de calcul Africain. Paris: Cedic.
• Murray, H.J.R. (1952). A History of Board-Games other than Chess. Oxford at the Clarendon Press.
• Townshend, P. (1982). „Bao (mankala): the Swahili ethic in African idiom”. Paideuma. 28: 75—191. JSTOR 41409882. 
• Voogt, A.J. de (1997). Mancala Board Games. British Museum Press: London.
• Bell, R. C. (1979) [1st Pub. 1960, Oxford University Press, London]. Board and Table Games From Many Civilizations. I (Revised izd.). Dover Publications Inc. ISBN 978-0-671-06030-5. 
• Bell, R. C. (1979) [1st Pub. 1969, Oxford University Press, London]. Board and Table Games From Many Civilizations. II (Revised izd.). Dover Publications Inc. ISBN 978-0-671-06030-5. 
• Bell, R. C. (1983). The Boardgame Book. Exeter Books. ISBN 978-0-671-06030-5. 
• Falkener, Edward (1961) [1892]. Games Ancient and Oriental and How to Play Them. Dover Publications Inc. ISBN 978-0-486-20739-1. 
• Fiske, Willard. Chess in Iceland and in Icelandic Literature—with historical notes on other table-games. Florentine Typographical Society, 1905.
• Gobet, Fernand; de Voogt, Alex; Retschitzki, Jean (2004). Moves in mind: The psychology of board games. Psychology Press. ISBN 978-1-84169-336-1. 
• Golladay, Sonja Musser, "Los Libros de Acedrex Dados E Tablas: Historical, Artistic and Metaphysical Dimensions of Alfonso X's Book of Games" (PhD diss., University of Arizona, 2007)
• Gordon, Stewart (2009). „Saudi Aramco World: The Game of Kings”. Saudi Aramco World. sv. 60 br. 4. Houston: Aramco Services Company. str. 18—23. Arhivirano iz originala 20. 7. 2009. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Grunfeld, Frederic V. (1975). Games of the World. Holt, Rinehart and Winston. ISBN 978-0-03-015261-0. 
• Midgley, Ruth, ur. (1975). The Way to Play. Paddington Press Ltd. ISBN 978-0-8467-0060-9. 
• Mohr, Merilyn Simonds (1997). The New Games Treasury. Houghton Mifflin Company. ISBN 978-1-57630-058-9. 
• Murray, H. J. R. (1913). A History of Chess (Reissued izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-827403-2. 
• Murray, H. J. R. (1978). A History of Board-Games other than Chess (Reissued izd.). Hacker Art Books Inc. ISBN 978-0-87817-211-5. 
• Parlett, David (1999). The Oxford History of Board Games. Oxford University Press Inc. ISBN 978-0-19-212998-7. 
• Pritchard, D. B. (1982). Brain Games. Penguin Books Ltd. ISBN 978-0-14-005682-2. 
• Pritchard, David (1994). The Family Book of Games. Brockhampton Press. ISBN 978-1-86019-021-6. 
• Rollefson, Gary O., "A Neolithic Game Board from Ain Ghazal, Jordan", Bulletin of the American Schools of Oriental Research, No. 286. (May 1992), pp. 1–5.
• Sackson, Sid (1983) [1st Pub. 1969, Random House, New York]. A Gamut of Games. Arrow Books. ISBN 978-0-09-153340-3. 
• Schmittberger, R. Wayne (1992). New Rules for Classic Games. John Wiley & Sons Inc. ISBN 978-0-471-53621-5.