Marija (carica)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marijin privezak, sada izložen u Luvru . Imena Marijinih roditelja i muža su raspoređena tako da formiraju Chi Rho . Privezak glasi, oko centralnog krsta (u smeru kazaljke na satu) na aversu:



</br> HONORI



</br> MARIA



</br> SERHNA



</br> VIVATIS



</br> STELICHO . a na poleđini,



</br> STELICHO



</br> SERENA



</br> EUCHERI



</br> THERMANTIA



</br> VIVATIS

Carica Marija (umrla 407) bila je prva carica supruga Honorija, zapadnorimskog cara . Bila je ćerka generala Stilihona . Oko 398. godine udala se za svog rođaka, cara Honorija. Neizvesno je kada je rođena, ali verovatno nije imala više od četrnaest godina u vreme udaje. Marija nije imala dece, a umrla je 407. godine. Posle njene smrti, car Honorije se oženio njenom sestrom, Termantijom.

Porodica[uredi | uredi izvor]

Marija je bila ćerka Stilihona, magister militum Zapadnog rimskog carstva, i Serene . Njena braća i sestre bili su Euherije i Termantija . „De Konsulatu Stilihonis“ od Klaudijana izveštava da je njen neimenovani deda po ocu bio konjički oficir pod carem Valensom, imperatorom Istočnog rimskog carstva . Orozije pojašnjava da je njen deda po ocu bio romanizovani Vandal . [1] Fragmentarna hronika Jovana Antiohijskog, monaha iz 7. veka koji se uslovno poistovećuje sa Jovanom iz Sedre, sirijski pravoslavni patrijarh Antiohije od 641. do 648. [2] naziva dedu Skitom, verovatno sledeći kasnoantičku praksu da naziva sve ljude koji žive u Pontsko-kaspijsim stepa kao „Skiti“, bez obzira na njihov jezik. Jeronim naziva Stilihona poluvarvarinom, što se tumači kao da je Marijina neimenovana baka po ocu bila Rimljanka . [1]

Klaudijanova pesma „U slavu Serene“ i Zosimova „Historia Nova“ pojašnjavaju da je Marijin deda po majci bio stariji Honorije, brat caraTeodosija I. [3] [4] Obojica su bili sinovi grofa Teodosija i Termantije, kako je razjašnjeno u „Historia Romana“ Pavla Đakona . Genealozi smatraju da je verovatnije da je Marija dobila ime po svojoj baki po majci, uslovno dajući toj baki ime „Marija“. [5]

Brak[uredi | uredi izvor]

U Februara 398. Marija se udala za cara Honorija, svog rođaka po majci, koji je jednom uklonjen. Njen muž je bio sin cara Teodosija I i njegove prve žene Elije Flacile . [6] Honorije još nije imao četrnaest godina. Preživeo je Epitalamion koji je u njihovu čast napisao Klaudijan . On stavlja svoj laskavi opis carice Marije u usta Venere, rimske boginje koja se uglavnom povezuje sa ljubavlju, lepotom i plodnošću, što je ekvivalent grčkoj boginji Afroditi . „Iako te nikakve krvne veze nisu spajale sa carskom kućom, iako nisi ni na koji način bio u srodstvu s njom, ipak bi te tvoja lepota učinila dostojnim carstva. Koje lice bi radije osvojilo žezlo? Koje lice bolje krasi palatu? Crvenije od ruže usne tvoje, belje od mraza tvoj vrat, kravlji nisu žutiji od tvoje kose, vatra nije sjajnija od tvojih očiju. Kako se finim međuprostorom susreću nežne obrve na tvom čelu! Kako samo mešavina koja čini da ti se rumeniš, tvoja poštenost nije prekrivena previše crvene! Ružičastiji su ti prsti od Aurorinih, čvršća ramena od Dianinih ; čak i majku svoju nadmašuješ. Ako je Bahus, Arijadinin ljubavnik, mogao da transformiše venac svoje ljubavnice u sazvežđe, kako to da lepša služavka nema krunu od zvezda?" [7]

Postoji naučna debata o tome koliko je Marija imala godina. Ovo bi zavisilo od toga kada su njeni roditelji bili venčani. Klaudijanovi odlomci „De Konsulatu Stilihonis“ govore da je Stilihon prvo postao slavan kroz uspešne pregovore o mirovnom sporazumu sa Sasanidskim carstvom, a zatim ga je car Teodosije I izabrao da se oženi svojom sinovicom. [8] Izgleda da izveštaj izveštava da je (1) Stilihon pregovarao o sporazumu o međusobnom prijateljstvu između cara Teodosija I i cara Šapura III (2) car Teodosije I i carica Elija Flacila su preuzeli brigo o Sereni, nakon smrti njenih prirodnih roditelja. Ugovor je obično datiran u 384. godinu, ali su datumi čak 387. predloženi i za ugovor i za brak koji je usledio. Po svakoj proceni, carica Marija bi u vreme udaje imala najviše četrnaest godina. [9]

Carica[uredi | uredi izvor]

Prema Zosimovom izveštaju, „Kada se Marija spremala da se uda za Honorija, svoju majku, smatrajući je suviše mladom za bračnu dužnost i ne želeći da odloži brak, iako je mislila da će se pokoriti tako mladoj i nežnoj osobi u zagrljaj muškarca nudila nasilje prema prirodi, pribegla je ženi koja je znala da upravlja takvim poslovima, i svojim sredstvima je izmislila da Marija živi sa carem i da deli njegov krevet, ali da on ne sme da ima moć da je liši devičanstva. U međuvremenu je Marija umrla kao nevina, a Serena, koja je, kao što se može pretpostaviti, želela da postane baka mladog cara ili carice, iz straha da će njen uticaj biti umanjen, uložila je sve svoje napore da uda svoju drugu ćerku za Honorija.“ [1] Izveštaj je možda pokušao da objasni zašto je Marija umrla bez poroda. Međutim, ovo se takođe može objasniti mladim godinama carskog para, priča o Honoriju kojeg je drogirala njegova tašta Serena se smatra izmišljenom. [9] Njena sestra Termantia se udala za Honorija.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Prosopography of the Later Roman Empire, vol. 1
  2. ^ Catholic Encyclopedia, "John of Antioch"
  3. ^ Zosimus, "Historia Nova, Book five, 1814 translation by Green and Chaplin
  4. ^ Claudian, "In Praise of Serena", Loeb Classical Library, edition 1922
  5. ^ Ronald Wells, "Ancient Ancestors"[mrtva veza]
  6. ^ Ralph W. Mathisen, Honorius (395-423 A.D.)
  7. ^ Claudian, "Epithalamium", Loeb Classical Library, edition 1922
  8. ^ Claudian, "On Stilicho's Consulship", Loeb Classical Library, edition 1922
  9. ^ a b David Woods, "Theodosius I (379-395 A.D.)",

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_(царица)&oldid=27369864”