Северна круна (сазвежђе)

Северна круна
	Сазвежђе
	Списак звезда у сазвежђу Северна круна
Латинско име	Corona Borealis
Скраћеница	CrB
Генитив	Coronae Borealis
Симболизује	круну коју је Дионис дао Аријадни
Ректасцензија	16
Деклинација	+30
Површина	179 sq. deg. (73)
Најсјајнија звезда	алфа Северне круне (Гема или Алфека) (2,23m)
Метеорски ројеви	нема
Суседна; сазвежђа	Херкул; Волар; Змија;
	Видљиво у распону +90° и −50°.; У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у јулу.

Сазвежђе Северна круна (означено као Corona) у атласу Јоханеса Хевелија. Слика је у огледалу, тј. замењене су лева и десна страна у складу са тадашњом праксом да се небеска сфера приказује „гледано споља“.

Северна круна (лат. Corona Borealis) је једно од 88 савремених и 48 оригиналних Птоломејевих сазвежђа. Према грчкој митологији, ово сазежђе представља круну коју је Дионис дао Аријадни приликом венчања, када је Аријадну оставио Тезеј (или ју је Дионис преотео од Тезеја, у зависности од легенде).

Звезде[уреди | уреди извор]

Насјајније звезде Северне круне формирају полукруг, по чему је ово сазвежђе и добило име. Најсјајнија је алфа Северне круне (Гема — „драгуљ“ или Алфека — „светла звезда напуклог прстена“). Гема је еклипсна двојна звезда магнитуде 2,23. Припада Покретној групи Велики медвед, групи звезда које имају заједничко порекло и брзину.

Бета Северне круне је такође двојна звезда.

R Северне круне је променљива звезда која је прототип у својој групи. У питању је жути субџин коме сјајност опада за неколико магнитуда у неправилним интервалима, највероватније зато што се накупи угљеник у атмисфери звезде који замрачује површину, а онда бива развејан притиском зрачења.

Т Северне круне је повратна нова, чији је сјај нормално око 10,8. магнитуде али достиже магнитуду 2 до 3 при ерупцијама. Претходне ерупције су биле 1866. и 1946.

Објекти дубоког неба[уреди | уреди извор]

У Северној круни нема сјајних објеката дубоког неба. У овом сазвежђу се налази Галактичка група Северне круне, група од преко 400 галаксија која је од Сунца удаљена око милијарду и 200 милиона светлосних година. Најсјајнији чланови групе су 16. магнитуде.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Corona”. Merriam-Webster Dictionary. , „Corona Borealis”. Merriam-Webster Dictionary. .
^ „Corona Borealis”. Dictionary.com Unabridged. Random House.
^ ^а ^б „Corona Borealis, constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 27. 2. 2014.
^ van Leeuwen, F. (2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. S2CID 18759600. arXiv:0708.1752 . doi:10.1051/0004-6361:20078357. Vizier catalog entry

Литература[уреди | уреди извор]

Allen, Richard Hinckley (1963) [1899]. Star Names: Their Lore and Meaning (reprint изд.). New York, NY: Dover Publications. ISBN 978-0-486-21079-7.
Bagnall, Philip M. (2012). The Star Atlas Companion : What you need to know about the Constellations. Springer New York. ISBN 978-1-4614-0830-7.
Bakich, Michael E. (1995). The Cambridge Guide to the Constellations. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44921-2.
Bakich, Michael E. (2010). 1,001 Celestial Wonders to See Before You Die. Springer Science + Business Media. ISBN 978-1-4419-1777-5.
Coe, Steven R. (2007). Nebulae and how to observe them. Astronomers' observing guides. New York, New York: Springer. ISBN 978-1-84628-482-3.
Drake, Jeremy J.; Marshall, Herman L.; Dreizler, Stefan; Freeman, Peter E.; Fruscione, Antonella; Juda, Michael; Kashyap, Vinay; Nicastro, Fabrizio; Pease, Deron O.; Wargelin, Bradford J.; Werner, Klaus (јун 2002). „Is RX J1856.5−3754 a Quark Star?”. The Astrophysical Journal. 572 (2): 996—1001. Bibcode:2002ApJ...572..996D. S2CID 18481546. arXiv:astro-ph/0204159 . doi:10.1086/340368.
Ellyett, C. D.; Keay, C. S. L. (1956). „Radio Echo Observations of Meteor Activity in the Southern Hemisphere”. Australian Journal of Physics. 9 (4): 471—480. Bibcode:1956AuJPh...9..471E. doi:10.1071/PH560471 .
Falkner, David E. (2011). The Mythology of the Night Sky: An Amateur Astronomer's Guide to the Ancient Greek and Roman Legends. New York, New York: Springer. ISBN 978-1-4614-0136-0.
Griffiths, Martin (2012). Planetary Nebulae and How to Observe Them. Springer. ISBN 978-1-4614-1781-1.
Hamacher, Duane W.; Frew, David J. (2010). „An Aboriginal Australian Record of the Great Eruption of Eta Carinae”. Journal of Astronomical History & Heritage. 13 (3): 220—234. Bibcode:2010JAHH...13..220H. arXiv:1010.4610 .
Ho, W. C. G.; Kaplan, D. L.; Chang, P.; Van Adelsberg, M.; Potekhin, A. Y. (март 2007). „Magnetic hydrogen atmosphere models and the neutron star RX J1856.5–3754”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 375 (3): 821—830. Bibcode:2007MNRAS.375..821H. S2CID 2046995. arXiv:astro-ph/0612145v1 . doi:10.1111/j.1365-2966.2006.11376.x.
Jenniskens, Peter (јул 1994). „Meteor stream activity I. The annual streams”. Astronomy and Astrophysics. 287: 990—1013. Bibcode:1994A&A...287..990J.
Jopek, T. J.; Koten, P.; Pecina, P. (мај 2010). „Meteoroid streams identification amongst 231 Southern hemisphere video meteors”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 404 (2): 867—875. Bibcode:2010MNRAS.404..867J. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.16316.x .
Makemson, Maud Worcester (1941). The Morning Star Rises: an account of Polynesian astronomy. Yale University Press. Bibcode:1941msra.book.....M.
Malin, David; Frew, David J. (1995). Hartung's Astronomical Objects for Southern Telescopes: A Handbook for Amateur Observers. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-55491-6.
Malin, David (август 2010). „The Corona Australis nebula (NGC 6726-27-29)”. Australian Astronomical Observatory. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2012. Приступљено 4. 7. 2012.
Moore, Patrick; Tirion, Wil (1997). Cambridge Guide to Stars and Planets. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-58582-8.
Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy. Institute of Physics Publishing. ISBN 978-0-7503-0620-1.
Moore, Patrick (2000). Stargazing: Astronomy without a Telescope. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79445-9.
Moore, Patrick (2005). The Observer's Year: 366 Nights of the Universe. Springer. ISBN 978-1-85233-884-8.
Moore, Patrick; Rees, Robin (2011). Patrick Moore's Data Book of Astronomy. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-04070-9.
Motz, Lloyd; Nathanson, Carol (1988). The Constellations. New York City: Doubleday. ISBN 978-0-385-17600-2.
Motz, Lloyd; Nathanson, Carol (1991). The Constellations: An Enthusiast's Guide to the Night Sky. London, United Kingdom: Aurum Press. ISBN 978-1-85410-088-7.
O'Meara, Stephen James (2002). The Caldwell Objects. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82796-6.
O'Meara, Stephen James (2011). Deep-Sky Companions: The Secret Deep. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19876-9.
Porter, Deborah Lynn (1996). From Deluge to Discourse: Myth, History, and the Generation of Chinese Fiction. Albany, New York: SUNY Press. ISBN 978-0-7914-3034-7.
Reipurth, Bo, ур. (2008). „The Corona Australis Star Forming Region”. Handbook of Star Forming Regions. II: The Southern Sky. ASP Monograph Publications. Bibcode:2008hsf2.book..735N.
Ridpath, Ian; Tirion, Wil (2017). Stars and Planets Guide (5th ed.). Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-69-117788-5.
Rogers, J. H. (1998). „Origins of the ancient constellations: I. The Mesopotamian traditions”. Journal of the British Astronomical Association. 108 (1): 9—28. Bibcode:1998JBAA..108....9R.
Rogers, L. J.; Keay, C. S. L. (1993). Stohl, J.; Williams, I.P., ур. „Observations of some southern hemisphere meteor showers”. Meteoroids and Their Parent Bodies, Proceedings of the International Astronomical Symposium Held at Smolenice, Slovakia, July 6–12, 1992: 273—276. Bibcode:1993mtpb.conf..273R.
Royer, F.; Zorec, J.; Gómez, A.E. (фебруар 2007). „Rotational velocities of A-type stars. III. Velocity distributions”. Astronomy & Astrophysics. Astronomy and Astrophysics. 463 (2): 671—682. Bibcode:2007A&A...463..671R. S2CID 18475298. arXiv:astro-ph/0610785 . doi:10.1051/0004-6361:20065224.
Russell, Henry Norris (октобар 1922). „The new international symbols for the constellations”. Popular Astronomy. 30: 469. Bibcode:1922PA.....30..469R.
Sherrod, P. Clay; Koed, Thomas L. (2003). A Complete Manual of Amateur Astronomy: Tools and Techniques for Astronomical Observations. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-42820-8.
Simpson, Phil (2012). Guidebook to the Constellations : Telescopic Sights, Tales, and Myths. Springer New York. ISBN 978-1-4419-6940-8.
Staal, Julius D. W. (1988). The New Patterns in the Sky: Myths and Legends of the Stars. McDonald and Woodward Publishing Company. ISBN 978-0-939923-04-5.
Steinicke, Wolfgang (2010). Observing and Cataloging Nebulae and Star Clusters: From Herschel to Dreyer. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19267-5.
Wagman, Morton (2003). Lost Stars: Lost, Missing and Troublesome Stars from the Catalogues of Johannes Bayer, Nicholas Louis de Lacaille, John Flamsteed, and Sundry Others. Blacksburg, VA: The McDonald & Woodward Publishing Company. ISBN 978-0-939923-78-6.
Wang, Hongchi; Mundt, Reinhard; Henning, Thomas; Apai, Dániel (20. 12. 2004). „Optical Outflows in the R Coronae Australis Molecular Cloud” (PDF). The Astrophysical Journal. 617 (2): 1191—1203. Bibcode:2004ApJ...617.1191W. doi:10.1086/425493. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 28. 10. 2005.
Weiss, A. A. (1957). „Meteor Activity in the Southern Hemisphere”. Australian Journal of Physics. 10 (2): 299—308. Bibcode:1957AuJPh..10..299W. doi:10.1071/PH570299 .
„AEEA (Activities of Exhibition and Education in Astronomy) 天文教育資訊網 2006 年 7 月 2 日” (на језику: кинески). 2006. Приступљено 15. 7. 2012.
Bakich, Michael E. (25. 6. 2009). „Podcast: Night-sky targets for June 26 – July 3, 2009”. Astronomy. Приступљено 21. 8. 2012. (потребна претплата)
Bakich, Michael E. (26. 8. 2010). „Observing podcast: Corona Australis, the Castaway Cluster, and the Red Spider Nebula”. Приступљено 21. 8. 2012. (потребна претплата)
Bakich, Michael E. (18. 8. 2011). „Open cluster M26, globular cluster M56, and spiral galaxy IC 4808”. Astronomy. Приступљено 21. 8. 2012. (потребна претплата)
Bakich, Michael E. (5. 7. 2012). „Globular cluster NGC 6541, planetary nebula NGC 6563, and irregular galaxy IC 4662”. Astronomy. Приступљено 21. 8. 2012. (потребна претплата)
Hamacher, Duane (28. 3. 2011). „Impact Craters in Aboriginal Dreamings, Part 2: Tnorala (Gosses Bluff)”. Australian Aboriginal Astronomy. Aboriginal Astronomy Project. Приступљено 24. 9. 2012.
„Corona Australis, constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 3. 7. 2012.
Kaler, Jim. „Alfecca Meridiana”. Stars. University of Illinois. Приступљено 15. 8. 2012.
Kaler, Jim. „Beta Coronae Australis”. Stars. University of Illinois. Приступљено 5. 7. 2012.
Kaler, Jim. „Epsilon Coronae Australis”. Stars. University of Illinois. Приступљено 5. 7. 2012.
Jet Propulsion Laboratory (2011). „Classifications for NGC 6768: 2 Classifications found in NED”. NASA/IPAC Extragalactic Database. California Institute of Technology/National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 20. 8. 2012.
Lloyd, Lucy (11. 10. 1873). „Story: ≠nabbe ta !nu (Corona Australis)”. The Digital Bleek & Lloyd. University of Cape Town. Приступљено 16. 8. 2012.
Ridpath, Ian. „Constellations”. Приступљено 25. 8. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Corona Australis”. Star Tales. Приступљено 3. 7. 2012.
Streicher, Magda (август 2008). „The Southern Queen's Crown” (PDF). Deepsky Delights. The Astronomical Society of Southern Africa. Приступљено 17. 8. 2012.
„Alpha Coronae Australis”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 3. 7. 2012.
„Beta Coronae Australis”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 3. 7. 2012.
„LTT 7565 (Gamma Coronae Australis)”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 3. 7. 2012.
„HR 7226 (Gamma Coronae Australis A)”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 3. 7. 2012.
„HR 7227 (Gamma Coronae Australis B)”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 3. 7. 2012.
„Epsilon Coronae Australis”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 5. 7. 2012.
„HR 6953 (Kappa² Coronae Australis)”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 17. 8. 2012.
„HR 6952 (Kappa¹ Coronae Australis)”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 17. 8. 2012.
„Lambda Coronae Australis”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 21. 7. 2012.
„HR 7050 (Mu Coronae Australis)”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 8. 9. 2012.
„Zeta Coronae Australis”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 9. 7. 2012.
„Theta Coronae Australis”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 15. 8. 2012.
„R Coronae Australis”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 4. 7. 2012.
„TY Coronae Australis”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 6. 7. 2012.
„RU Coronae Australis”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 11. 7. 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Сазвежђе Северна круна Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2014) на TopAstronomer.com (језик: енглески)
Warburg Institute Iconographic Database (medieval and early modern images of Corona Borealis)

[1] „Corona”. Merriam-Webster Dictionary. , „Corona Borealis”. Merriam-Webster Dictionary. .

[2] „Corona Borealis”. Dictionary.com Unabridged. Random House.

[boundary-3] а ^б „Corona Borealis, constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 27. 2. 2014.

[van_Leeuwen2007-4] van Leeuwen, F. (2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. S2CID 18759600. arXiv:0708.1752 . doi:10.1051/0004-6361:20078357. Vizier catalog entry

[1]

[2]

[3]

[4]