Marta Džouns

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marta Džouns
Frima Edžimen kao Marta Džouns
Osnovne informacije
SupružnikMiki Smit
Porodica
  • Klajv Džouns (otac)
  • Fransin Džouns (majka)
  • Letiša Džouns (sestra)
  • Leo Džouns (brat)
Podaci o kreaciji
Prvo prik.
  • Doktor Hu:
  • „Smit i Džounsova” (3h1, 31. mart 2007)
  • Torčvud:
  • „Reset” (2h6, 13. februar 2008)
Poslednje prik.
  • Doktor Hu:
  • „Kraj vremena − Drugi deo” (1. januar 2010)
  • Torčvud:
  • „Dan u smrti” (2h8, 27. februar 2008)
IzmislioRasel T. Dejvis
TumačFrima Edžimen

Marta Džouns (engl. Martha Jones) izmišljeni je lik u britanskoj naučnofantastičnoj televizijskoj seriji Doktor Hu i njenoj spinof seriji Torčvud. Ona je prva tamnoputa saputnica u seriji i saputnica Desetog Doktora posle Rouz Tajler (Bili Pajper), a pre Done Nobl (Ketrin Tejt). Prema tvorcu ovog lika, Raselu T. Dejvisu, u njegovoj publicističkoj knjizi Doktor Hu: Priča scenariste, Marta je od početka razvijana sa namerom da se pojavi u celom serijalu iz 2007. godine, a kasnije da gostuje u narednim serijalima i krosover pojavljivanjima u dve spinof serije. Marta je kasnije gostovala u drugom serijalu Torčvuda i u četvrtom Doktora Hua 2008, kao i specijalu „Kraj vremena − Drugi deo” 2010. godine. Marta je takođe trebalo da gostuje u serijama Torčvud i Avanture Sare Džejn 2009. godine, ali nije mogla zbog glumičinih drugih radnih obaveza.[1]

U okviru narativa serije, Marta počinje kao studentkinja medicine koja postaje Doktorova saputnica na putu kroz vreme nakon događaja u bolnici u kojoj radi. Nakon više od godinu dana (iz perspektive Doktora i sebe same) putovanja sa Doktorom, Marta se rastaje od Doktora jer prepoznaje koliko je njihov odnos postao nezdrav. Pošto se vratila u život na Zemlji, verila se i diplomirala medicinu, a zatim pronalazi novi nivo nezavisnosti kada su je regrutovali u paranormalno vojno udruženje OJUN i nakratko „Torčvud”. Pošto se sama suočila sa smakom sveta tokom svog vremena sa Doktorom, Marta je prepoznata po svojim veštinama i na polju i u medicini.

Pojavljivanje[uredi | uredi izvor]

Televizija[uredi | uredi izvor]

Prvo pojavljivanje Frime Edžimen u Doktoru Huu je bilo u epizodi drugog serijala (2006), „Vojska duhova”, gde je igrala Adeolu Ošodi, Martinu rođaku.

Marta Džouns se prvi put pojavila u trećem serijalu serije (2007), u epizodi „Smit i Džounsova”. Kada se bolnica u kojoj radi teleportovala na Mesec, studentkinja medicine Marta pomaže u spašavanju zajedno sa vanzemaljskim putnikom kroz vreme poznatom samo kao Doktor (Dejvid Tenant). Kako bi joj zahvalio na pomoći, Doktor je poziva da mu se pridruži na navodno samo jednom putovanju u njegovoj vremenskoj mašini TARDIS,[2] ali je kasnije prihvata kao svoju stalnu „saputnicu”, priznajući da ona „nikada nije bila samo putnica”[3] i čak joj daje ključ od TARDIS-a u epizodi „42”.[4] Marta postaje uzrujana pošto je Doktor nesvestan njenih osećanja prema njemu i izražava zabrinutost da je ona jednostavno povratna posledica Doktorovog bolnog gubitka prethodne saputnice Rouz Tajler (Bili Pajper). Kada se Doktor posle gubitka pamćenja zaljubio u drugu ženu u dvodelnoj priči „Ljudska priroda” i „Porodica krvi”, bolna Marta jadikuje: „Morao si da odeš i da se zaljubiš u nekog... a to nisam bila ja”.[5][6] U završnici serijala, „Zvuk bubnjeva” i „Poslednji od Gospodara vremena”, u kojima Doktorov neprijatelj Gospodar (Džon Sim) preuzima vlast nad planetom Zemljom, hvatajući i Doktora i kapetana Džeka Harknesa (Džon Barouman), Marta uspeva da pobegne teleportujući se, ali ostaje sama da spase svet. U bekstvu od Gospodara, ona provodi godinu dana putujući svetom sa planom koji vraća onesposobljenog Doktora i preokreće vreme, poništavajući Gospodareve postupke. Pošto je upamtila događaja tokom vladavine Gospodara, Marta tada samovoljno napušta TARDIS, govoreći Doktoru da ne može protraćiti život žudeći za nekim, kada njih dvoje ne mogu da uđu u vezu, ali obećava da će ga ponovo videti.[7] Marta, kojoj glas daje Frima Edžimen, takođe se pojavljuje u animiranoj seriji Beskrajna potraga iz 2007. godine, koja je emitovana u dvanaest nedeljnih segmenata tokom prikazivanja trećeg serijala 2007. godine.

Marta se ponovo pojavljuje u drugom serijalu (2008) Torčvuda, spinof serije Doktora Hua, koja se usredsređuje na kapetana Džeka Harknesa. Pojavivši se prvi put u epizodi „Reset”, kao deo priče u tri epizode, Džek je privremeno regrutovao Martu u organizaciju Torčvud koja se bavi lovom na vanzemaljce, zahtevajući medicinskog stručnjaka za vanzemaljski život. Tokom epizode se otkriva da je Marta postala „medicinska službenica” za međunarodnu agenciju za istraživanje paranormalnog OJUN od kada se kvalifikovala za doktora medicine. Marta se nakratko pridružuje „Torčvudu 3” sa sedištem u Kardifu kao medicinski službenik nakon smrti Ovena Harpera (Burn Gorman), ali kasnije napušta organizaciju u epizodi „Dan u smrti”, kada se uverila da Oven može da se vrati na dužnost posle svog vaskrsenja. Kasnije u četvrtom serijalu Doktora Hua (2008), Marta se vraća u tri epizode, ​​počevši sa dvodelnom pričom „Sontaranačka varka” i „Otrovno nebo”, putovanje sa Doktorom završava u epizodi „Doktorova ćerka”,[8] u kojoj upoznaje Doktorovu novu saputnicu Donu Nobl (Ketrin Tejt). U prvoj epizodi, odlučnija i verena Marta poziva Doktora na Zemlju da pomogne u otkrivanju zavere Sontaranaca. Marta se ponovo vraća u poslednje dve epizode ​​serijala „Ukradena zemlja” i „Kraj putovanja” gde je unapređena u američko odeljenje OJUN-a i radi na strogo tajnom projektu teleportacije zasnovanom na sontaranačkoj tehnologiji. Ona se okuplja zajedno sa Doktorovim saputnicima Džekom i Sarom Džejn Smit (Elizabet Slejden) u pokušaju da se suoči sa pretnjom Davrosove (Džulijan Blič) zavere da uništi stvarnost.[9][10] Suočavajući se sa Davrosom, Marta preti da će pokrenuti nuklearne bojeve glave koje će uništiti Zemlju kako bi poštedela ljudske patnje i umanjila njegove planove, ali je Doktor zaustavlja. U raspletu epizode, Marta odlazi sa Džekom i bivšim saputnikom Mikijem Smitom (Noel Klark), a Džek joj kaže „Nisam siguran za OJUN danas... možda postoji nešto drugo što bi mogla da radiš”.[11]

Uprkos nezvaničnoj najavi na kraju četvrtog serijala Doktora Hua, Marta se ne pojavljuje u trećem serijalu Torčvuda (2009). Martino odsustvo je objašnjeno kada su likovi komunicirali sa oficirima OJUN-a u trećem serijalu, poznatom kao „Deca Zemlje”; ona je na medenom mesecu.[12] Umesto Marte, stvoren je lik Lois Habibe (Kuš Džambo). Scena u „Kraju vremena” (2010) prikazuje Martu koja je napustila OJUN kako bi se borila sa vanzemaljcima sa Mikijem i udala se za njega, a ne za svog prethodnog verenika. Doktor se pojavljuje pred parom neposredno pre svoje regeneracije kako bi ih spasio od sontaranačkog snajperiste. Edžimenova je potpisana u ulozi kao Marta Smit-Džouns.[13]

Književnost[uredi | uredi izvor]

Pored televizijskih nastupa, lik Marte se pojavljuje i u Doktor Hu romanima i stripovima, od kojih su neki dvosmisleni u pogledu svoje kanoničnosti u odnosu na televizijsku seriju. U knjigama, Marta se pojavljuje u nizu romana o Doktoru Novi niz avantura, koji je objavila izdavačka kuća BBC Books. Prva objavljena knjiga bio je kratki roman Napravljen od čelika Terensa Diksa (objavljen pre njenog prvog pojavljivanja na televiziji), a lik se kasnije pojavio u svim romanima u serijalu, počevši od Žaoke Zajgonaca Stivena Kola i najskorije u Mnogim rukama Dejla Smita. Frima Edžimen fizički predstavlja lik na naslovnoj strani svakog romana. Krajem 2008. objavljena je Priča o Marti, zbirka priča koja se usredsređuje na Martine pustolovine između „Zvuka bubnjeva” i „Poslednjih od Gospodara vremena”.[14]

Što se tiče pojavljivanja u stripovima, Marta se pojavljivala u stripovima Časopisa Doktor Hu od broja 381 pa nadalje i stripovima Avanture Doktora Hua od broja 28 pa nadalje. Lik se takođe povremeno pojavljuje u nizu stripova Bitke u vremenu. Godine 2007. američki izdavač stripova IDW Publishing (izdavač različitih naslova stripova o Anđelima, Zvezdanim stazama i Transformersima) najavio je svoje planove da urade posvećen niz stripova Deseti Doktor i Marta za američku publiku.[15] Na pitanje o kanoničnosti, izvršni urednik IDW-a, Kris Rajal, izbegao je to pitanje rekavši da je sve stripove „blagoslovio” Rasel T. Dejvis, ali da je na pojedincu koliko je kanonska svaka priča.

Audio drame[uredi | uredi izvor]

Marta se takođe pojavljuje u BBC Radio 4 Torčvud drami, „Izgubljene duše”, koja je emitovana u leto 2008. kao popodnevna predstava u kojoj se pojavljuju glasovi glumaca iz Torčvuda i Frima Edžimen. Smešten između događaja iz serije Torčvud iz 2008. ali završnice Doktora Hua te godine, Marta regrutuje Džeka, Janta Džounsa (Garet Dejvid-Lojd) i Gven Kuper (Iv Majls) u Torčvudovoj prvoj međunarodnoj pustolovini kao deo posebne proslave radio-stanice, u koju je uključen Veliki hadronski sudarač u CERN-ju u Ženevi.[16][17] Radnja radio specijala usredsređuje se na aktivaciju Velikog hadronskog sudarača i scenario sudnjeg dana za koji su neki predvideli da bi to moglo da podstakne kao i na žaljenje ekipe iz "Torčvuda" za Tošiko Sato (Naoko Mori) i Ovenovom nedavnm smrću u drugom delu završnice drugog serijala Torčvuda.[18]

Marta je debitovala u Torčvud audio drami „Disecirani”, koju je uradio Big Finish Productions, objavljenoj u februaru 2020. godine.[19] U julu 2021, Big Finish je najavio novu seriju sa Edžimenovom u glavnoj ulozi – Godina Marte Džouns – koja prikazuje Martu tokom godine na putu dok je Zemljom vladao Gospodar, u kojoj igra Ađoa Ando kao Martina majka Fransin, koja je objavljena u decembru.[20]

Karakterizacija[uredi | uredi izvor]

Koncept[uredi | uredi izvor]

BBC je u saopštenju za štampu od 5. jula 2006. najavio uvođenje Marte kao sledećeg Doktorovog saputnika nakon Rouz Tajler (Bili Pajper).[21][22] Lik je 23-godišnja studentkinja medicine iz 2008,[23][24] iako je ranije u postupku stvaranja trebalo da bude iz 1914. godine.[25] Kao i Rouz, i Martini članovi porodice se pojavljuju u seriji: Ađoa Ando igra njenu majku Fransin, Trevor Lerd kao njenog oca Klajva (razvedenog od Fransin), Gugu Mbata-Ro njenu sestru Tiš i Redži Jejts njenog brata Lea.[26] Ipak, Edžimenova primećuje da je Marta „veoma nezavisna”, živi sama i skoro je završila svoje medicinske kvalifikacije.[27] Ona nema bivšeg dečka, a scenarista Rasel T. Dejvis je izjavio da ona nije lezbejka, kako se pričalo u nekim krugovima da jeste.[24] U članku koji je objavio The Times se nagađa da, pošto Edžimenova poseduje znanje borilačkih veština, možda ima „fizički pristup” toj ulozi.[28] Kao i njena prethodnica Rouz, Marta je iz Londona. Bret Mils sa Univerziteta u Istočnoj Angliji pretpostavlja da je to zato što su likovi iz glavnog grada zemlje „u vezi sa svim Britancima” jer su viđeni kao „neutralni”.[29]

Frima Edžimen rekla je školskoj publikaciji The Newspaper da je Marta starija i sigurnija od Rouz.[30] Edžimenova je nagađala da Marta, nasuprot tome, putuje sa Doktorom radi pustolovine, a ne zbog potrebe za vođstvom ili obrazovanjem (Edžimenova je takođe rekla za isti list da se Marta nada da će se na kraju vratiti na Zemlju i završiti svoje medicinsko obrazovanje).[30] Pored toga, čini se da je Martina porodica više društvene klase od Rouz. Dok je Rouzina porodica imala poprilično jasna obeležja radničke klase, čini se da je Martina porodica bogatija (njen otac poseduje nešto što se čini da je Mercedes-Benz kabriolet kasnijeg modela, a odeća koju nosi njena porodica je znatno više u skladu sa modom), verovatno srednje ili više klase.

Polazeći od niza ponavljajućih imena svog tvorca, Marta i njena porodica dele prezime „Džouns” sa mnogim drugim likovima koje je stvorio Rasel T. Dejvis. Najznačajniji među njima su Harijet Džouns u Doktoru Huu, Janto i Judžin Džouns u Torčvudu, Janto Džouns u seriji Moje sve moje i Stjuart Alen Džouns u seriji Totalno kvir. Dejvis navodi da mu ponovno korišćenje imena (kao što su Tajler, Smit, Harper, Harknes i Džouns) omogućava da uhvati lik na praznoj stranici.[31] U izboru glumice za Martu, glumica Frima Edžimen je ponovo dobila ulogu nakon svoje manje uloge Adeole Ošodi u epizodi 2. serijala „Vojska duhova”. Priznajući ovo, sličnost ova dva lika je pomenuta u „Smitu i Džounsovoj” kada Marta pominje svoju preminulu sestru od tetke, što je takođe služilo da poveže Martu sa većim univerzumom Doktora Hua.

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Tokom trećeg serijala Doktora Hua, Marta je čeznula za Doktorovom naklonošću. U svojoj poslednjoj priči — „Poslednji od Gospodara vremena”, Marta je bila odvojena od Doktora na godinu dana, a pošto je spasila svet odlučila je da se vrati na Zemlju kako bi sebi dozvolila da se kvalifikuje kao lekarka, brine o svojoj razorenoj porodici i prevaziđe Doktorovu nemogućnost da joj uzvrati osećanja.

Nakon emitovanja epizode „Poslednji od Gospodara vremena”, BBC je objavio da će se lik vratiti na ekrane u tri epizode 2. serijala Torčvuda pre nego što se ponovo pridruži Desetom Doktoru Dejvida Tenanta zajedno sa novom saputnicom Donom Nobl (Ketrin Tejt) u pet epizoda u četvrtog serijala Doktora Hua.[32][33] Pojavljujući se u Torčvudu, kroz dijalog je objašnjeno da je Marta medicinski specijalista za OJUN,[34] kvalifikovana lekarka i verna stručnjakinja za vanzemaljski život.[34] Pojavivši se prvi put u epizodi „Reset” serije Torčvud, kolega saputnik Džek Harknes potvrđuje Martinu pouzdanost svojim novim vršnjacima, lukavo komentarišući njeno ogromno iskustvo. Džon Baroumen je primetio da je Marta na mnogo načina ušla u Torčvud kao njihov nadređeni pošto ju je zaposlenje u OJUN-u postavilo na više ovlašćenje. U istoj epizodi, Marta napominje da je „besprekoran izvor” preporučio njeno zapošljavanje OJUN-u, što ukazuje da Doktor ima najviši nivo vere u Martine sposobnosti. Njena Torčvud odeća je bila posebno izrađena da odražava njen razvoj, a kostimograf Rej Holman je izjavio: „Želeli smo da joj damo taj prizvuk ovlašćenja sa nekim profesionalnim i prilično elegantnim odelima”.[35]

Marta je prvi put viđena u akciji sa OJUN-om u „Sontaranačoj varci” gde Dona Nobl, Doktorova trenutna saputnica, reaguje zaprepašćeno i podrugljivo i pita da li Doktor sve svoje pratioce pretvara u „vojnike”. Čini se da Doktor takođe nije odobravao ovakvo stanje sve dok Marta nije odbranila svoje namere, podsećajući Doktora da ona sama ne nosi oružje i navodeći da pokušava da OJUN učini „boljim” iznutra. Sama Edžimenova kaže da nikada nije bila zabrinuta da će Marta postati previše naoružana:

„Nikada nisam osetila nikakvu opasnost da se to desi. Na kraju 3. serijala, borila se godinu dana, putovala sama i videla sve ove nevolje, svoju porodicu mučenu... to utiče na nju. U isto vreme, nastavila je studije da postane lekarka, tako da očigledno još uvek ima tu brižnu stranu.”[36]

Marta kaže Ovenu u epizodi Torčvuda „Reset” da ima dečka za kojeg se otkriva da je pedijatar Tomas Miligan u „Sontaranačkoj varci” i da su njih dvoje vereni — što ukazuje da je Marta prebolela svoju ljubav prema Doktoru. U „Otrovnom nebu” ona navodi svoju vezu sa Tomasom Miliganom kao razlog da ostane na Zemlji, umesto da se pridruži Doni i Doktoru u TARDIS-u — rekavši da sada ima svoju veliku pustolovinu u kojoj može da uživa. Edžimenova smatra da je Martina veza sa Tomom „pomogla da se učvrsti gde je ona u životu”.[36] Edžimenova takođe smatra da je bilo važno da se Martina majka Fransin ponovo pojavi u „Ukradenoj Zemlji”/„Kraj putovanja” kao završetak onoga što se desilo porodici Džouns u trećem serijalu: „Sjajno je za publiku da zna da su svi ovi razgovori o tome da Marta želi da ostane na Zemlji zbog svoje porodice. Stvarno je divno videti Ađou koja predstavlja klan Džounsovih, iako se pojavljuje nakratko. Ona je još uvek veliki deo Martinog života.”[36]

Reditelj Eiros Lin komentariše da je produkcijska ekipa nameravala da se Edžimenova i Klark pridruže Torčvudu u trećem serijalu, ali da su ih karijere odvele negde drugde.[37] Kada su likovi komunicirali sa oficirima OJUN-a u završnici Dece Zemlje, Martino odsustvo je objašnjeno time što je bila na medenom mesecu.[12] Glavni scenarista i izvršni producent Rasel T. Dejvis objašnjava da je Edžimenova dobila ulogu u seriji Red i zakon: UK pre nego što su Deca Zemlje zvanično naručena. Pošto joj je Red i zakon nudio 13 epizoda godišnje, ona je odbila Torčvud, čija sezona je skraćena na 5 epizoda. Kao odgovor na ovo, Dejvis je stvorio lik Lois Habibe, koju je igrala Kuš Džambo, da bude „neka vrsta Marte”, ona sa dodatnom nevinošću koja je izvan njene dubine.[38] Međutim, Edžimenova nije isključila mogućnost da se vrati u seriju kasnije.[39] Dejvis je otkrio u svojoj publicističkoj knjizi Doktor Hu: Priča scenariste da je Marta takođe trebalo da se pojavi u završnici drugog serijala Avantura Sare Džejn, „Neprijatelj Bejna”, u decembru 2008. ali je lik morao da bude zamenjen likom iz klasične serije, brigadirom Letbridž-Stjuart (Nikolas Kortni), „u poslednjem trenutku” zbog Edžimenine uloge u seriji Red i zakon: UK,[1] a da se Marta pojavila, njen lik bi se pojavio u sva tri programa u franšizi.

Analiza[uredi | uredi izvor]

Akademske analize lika se obično usredsređuju na etničku pripadnost lika (samoj Edžimenovoj su roditelji iz Gane, odnosno Irana), njenu društvenu klasu (srednju) i njen status uzora mladim gledaocima. Marta je opisana u novinskim izveštajima kao „prvi saputnik etničke manjine u 43-godišnjoj televizijskoj istoriji Doktora Hua”.[28] Martin status „prve tamnoputog saputnika” zavisi od toga da li se Miki Smit (Noel Klark) smatra saputnikom u serijalu iz 2006. godine.[40] U svom uvodu, Marta je predstavljena kao „normalna” na način na koji prethodni saputnici Doktora Hua nisu bili. Na primer, ona postaje prvi lik koji koristi lagane psovke kada uzvikne: „We're on the bloody moon!” Dejvis je smatrao da je ovaj nivo psovki i normalan i prikladan, citirajući filmove o Hariju Poteru, prema kojima je mlada publika reagovala smehom, a ne šokom kada je mladi lik opsovao: „Bloody hell”.[41] U nekim slučajevima, Martin status žene iz srednje klase razlikuje je od ranijeg tamnoputog saputnika Mikija Smita koji je muško i, poput Rouz Tajler, iz radničke klase. Članci koji se usredsređuju na Martinu rasu obično pokušavaju da naprave razliku između Martinog i Mikijevog društvenog stanja i do koje mere rasa ili klasa igraju ulogu.

Rasna pitanja[uredi | uredi izvor]

Za razliku od Rouz i Mikija, Marta je iz srednje klase i fakultetski obrazovana. Za Majkla i Margaret Rastin sa Univerziteta u Istočnom Londonu, Mikijeva stalna borba za poštovanje i priznanje od Doktora u prva dva serijala bila je „suptilno istraživanje... dinamike višeetničkog života u savremenoj Britaniji”. Rastinovi tvrde da se u uvođenju liku Marte serija „hvata” za činjenicu „da su crnkinje bile generalno uspešnije u obrazovanju i profesionalno od crnaca u savremenoj Britaniji”.[42] Kao tamnoputu putnicu kroz vreme, scenaristi serije su koristili prisustvo njenog lika kao sredstvo za izražavanje društvenog komentara, baveći se društvenim pitanjima kao što je rasizam, kako u prošlim erama tako i u današnje vreme.

Kao tamnoputa putnica kroz vreme, lik Marte omogućava Doktoru Huu da istražuje istorijska pitanja koja se tiču rase. U epizodi „Šekspirov kod”, Marta se pita da li je bezbedna u eri pre emancipacije, ali Doktor nije zabrinut. Doktor ukazuje Marti (takođe surogatu publike) da Engleska 1599. godine „nije toliko drugačija od vašeg vremena”; crnkinje se vide kako šetaju među gomilom kod kuće i bezbedne, a Marta otkriva nekoliko glumaca u krosdresingu. Marta ubrzo reaguje sa iznenađenjem i mogućom uvredom kada Vilijam Šekspir iskoristi elizabetanske izraze za crnce kao što su „blackamoor” i „ethiop”. Na trenutak je pomislila da bi ovi izrazi mogli biti rasistički (Doktor se šali da je to „poludela politička korektnost”), ali shvata da je Šekspir zapravo zaljubljen u nju. Na kraju epizode, on je naziva svojom „Tamnom damom”, imenom datim ženi koju pravi Šekspir pominje u velikom broju svojih soneta;[nb 1] implicirajući da je Marta bila osnova za „Tamnu damu”.[43] Lindi A. Ortija smatra da takve reprezentacije iz ere Desetog Doktora „prošlosti Zemlje kao mesta srećne i benigne raznolikosti” mogu imati protivrasističke namere, ali na kraju banalizuju rasizam za koji ona tvrdi da je „zarazio” zapadno društvo vekovima. Takvi prikazi uključuju viđenja: „Njujorka iz ere depresije [koji sadrži] barake mešovitih rasa koje vodi crnac („Daleci na Menhetnu”), dok crnkinje naseljavaju ulice i kraljevske dvorove Viktorijanske Engleske i prosvetiteljske Francuske”.[40]

Druge epizode ​​kao što su „Ljudska priroda”/„Porodica krvi”, smeštene u 1913. godinu, prikazuju rasizam ranije ere (edvardijansko doba). Za Ortiju, nekoliko serijala Doktora Hua koji jasno prikazuju rasizam „izvanredne su svojim prisustvom: nose retoričku moć jer su tako retke u Doktoru Huu”. U „Ljudskoj prirodi”, pored rasističkih podsmeha dečaka iz privatne škola, „svedočimo kako su se stvari promenile, kada bela medicinska sestra odbija da veruje da će Marta biti studentkinja medicine u budućnosti, govoreći: 'Žene bi mogle da se obučavaju da budu lekari, ali teško one vašeg zaposlenja ili vaše boje.'”[40] Kada je posada TARDIS-a širom zemlje označena kao teroristička u „Zvuku bubnjeva”, Gospodar (Sim) kaže da Doktorovi sadašnji saputnici „popunjavaju svaku demografsku kućicu” – misleći na Martin pol i etničku pripadnost i Džekovo seksualno opredeljenje. Kasnije je Džeka (Barouman) i Martu pomenuo kao „devojku i nakazu”, dodajući uvredi tvrdnju da nije siguran koje je koje. Epizode ​​postavljene u budućnosti, napominje Ortija, češće su inkluzivnije i „kosmopolitske” projekcije društava koja su podjednako višerasna (iako ne i višeetnička) i seksualno liberalnija nego sadašnjost, ako ne i više.[40] Godine 2009, Marta se našla na spisku 20 najboljih tamnoputih naučnofantastičnih ikona od strane časopisa Entertainment Weekly.[44]

Ženski uzor[uredi | uredi izvor]

Kao mlada medicinska profesionalka, Marta je bila u fokusu studija koje raspravljaju o percepciji mladih devojaka o „rodnim reprezentacijama nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike (STEM)”. Putem upitnika, istraživači Kadrosvkog centra za žene u nauci UK-a, inženjerske tehnologije, zamolili su studente treće, četvrte i pete godine da „prepoznaju tri svoja omiljena televizijska programa i da pokušaju da se prisete i opišu televizijski program koji su gledali a u kome se radi o nauci ili da su uključivali naučnike.” Istraživači su suzili ove izbore na samo dva programa koji se „predstavljaju u okviru omiljenih programa i za dečake i za devojčice... Simpsonovi (Channel 4) i Doktor Hu (BBC)”. Istraživanje je dalje analizirano „predstavljanje tema vezanih za STEM” kroz dva istaknuta ženska lika iz programa: Lisu Simpson (Jardli Smit) i Martu Džouns. Ovi likovi su odabrani u svetlu Štajnkea i dr. predloga da „predstavljanje pozitivne televizijske slike naučnica može biti posebno efikasna strategija za obezbeđivanje uzora za promovisanje zanimanja devojčica za nauku, posebno kada neposredna interakcija sa ljudskim uzorima nije moguća”. U članku se ističe da su Marta i Lisa prilično različite: pre svega: „Lisa je predstavljena kao drugačija od mnogih svojih vršnjaka... „vunderkind ... koji se smatra 'izvanrednim'” dok je Marta: „predstavljena kao mestimično 'normalna' mlada žena” koja za razliku od Lise poziva na samoprepoznavanje. Martini pokušaji da dijagnostikuje bolesniku bolest u svojoj debitantskoj epizodi kritikuju se kao neispravni. To su njeni: „odgovori na vanredna stanja u kojima se kasnije nalazi, a ne njen svakodnevni život” ono što Martu odlikuje. Njen „normalan” status je takođe naglašen kada postaje prvi lik „koji se čuje kako psuje” u Doktoru Huu. Međutim, uprkos njihovim razlikama, istraživanje je otkrilo mnoge zajedničke karakteristike.[41]

I Lisa i Marta su predstavljene kao likovi koji, umesto da im nedostaju društvene veštine, igraju „centralnu ulogu u odnosima svojih porodica” (Dejvid I. Koen opisuje Lisu kao „srce porodice”, a Martu kao „neku vrstu mirotvorca u svojoj porodici”). „Martina porodica”, kaže se u članku, „i njeni odnosi sa njom deo su narativa koji se proteže kroz seriju”, koji su njena konstanta uprkos aspektu putovanja kroz vreme u seriji. „Koliko god fantastična i 'nestvarna' iskustva Marte i Lise bila, ona ukazuju da su njihovi likovi uvek smešteni unutar skupa porodičnih odnosa koje bi većina gledalaca prepoznala kao prilično uobičajena.” Dok je u Simpsonovima Lisa lik koji se najviše poistovećuje sa znanjem i svetovnošću, u Doktoru Huu je taj lik Doktor. Odnos moći koji ovo pruža Doktoru i Marti je doveden u pitanje u Martinu korist po prvi put u epizodi „42” kada vanzemaljsko posednuće ostavlja Doktora „uplašenog”. Prema rečima Edžimenove, Marta „mora da preuzme kontrolu”. Ova nezavisnost je nastavljena u „Ljudskoj prirodi”/„Porodici krvi” za koju Dejvis kaže da: „Marta ostaje sama da se suoči sa čudovištima. Cela priča ne bi funkcionisala da Doktor nije verovao Marti”. Marta je takođe zamoljena da sama spase svet u „Zvuku bubnjeva”/„Poslednjem od Gospodara vremena”. Kada se Marta sledeći put pojavila u Torčvudu kao oficirka OJUN-a i kvalifikovana doktorka medicine, „publika je mogla da prati Martinu karijeru i vidi kako ona dobija na stručnosti i samopouzdanju”. U svom rezimeu, istraživači su zaključili: „Razgovarajući o našoj analizi [Lise Simpson i Marte Džouns], istakli smo načine na koje se oni mogu posmatrati i kao likovi sa kojima se mladi ljudi mogu prepoznati, ali i kao likovi koji pružaju pozitivne uzore u smislu svog odnosa prema STEM-u.[41]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sonnets CXXVII-CLIV

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Competition and Review: Doctor Who: The Writer's Tale — The Final Chapter”. The Medium is Not Enough. 13. 1. 2009. 
  2. ^ Writer Russell T Davies, Director Charles Palmer, Producer Phil Collinson (31. 3. 2007). „Smith and Jones”. Doctor Who. Cardiff. BBC. BBC One. 
  3. ^ Writer Stephen Greenhorn, Director Richard Clark, Producer Phil Collinson (5. 5. 2007). „The Lazarus Experiment”. Doctor Who. Cardiff. BBC. BBC One. 
  4. ^ Writer Chris Chibnall, Director Graeme Harper, Producer Phil Collinson (19. 5. 2007). „42”. Doctor Who. Cardiff. BBC. BBC One. 
  5. ^ Writer Paul Cornell, Director Charles Palmer, Producer Susie Liggat (26. 5. 2007). „Human Nature”. Doctor Who. Cardiff. BBC. BBC One. 
  6. ^ Writer Paul Cornell, Director Charles Palmer, Producer Susie Liggat (2. 6. 2007). „The Family of Blood”. Doctor Who. Cardiff. BBC. BBC One. 
  7. ^ Writer Russell T Davies, Director Colin Teague, Producer Phil Collinson (30. 6. 2007). „Last of the Time Lords”. Doctor Who. Cardiff. BBC. BBC One. 
  8. ^ „3O reasons to be excited about Series 30!”. Doctor Who Magazine (393). 6. 3. 2008. str. 11. 
  9. ^ „'Doctor Who' & 'Torchwood' series producer Julie Gardner teases next seasons of each show”. iF Magazine. 30. 7. 2007. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. 
  10. ^ „Freema Agyeman”. Digital Spy. 19. 2. 2008. 
  11. ^ Russell T Davies, Graeme Harper (6. 7. 2008). „Journey's End”. Doctor Who. BBC. 
  12. ^ a b Russell T Davies, Euros Lyn (6. 7. 2009). „Children of Earth: Day One”. Torchwood. BBC One. 
  13. ^ Russell T Davies, Euros Lyn (1. 1. 2010). „The End of Time, Part Two”. Doctor Who. BBC One. 
  14. ^ „Outpost Gallifrey: Doctor Who RSS News Feed”. Arhivirano iz originala 2008-06-08. g. 
  15. ^ „Talking Dr. Who With IDW”. Arhivirano iz originala 29. 9. 2007. g. 
  16. ^ Jarrod Cooper (26. 4. 2008). „Torchwood comes to Radio 4”. The Doctor Who News Page. Pristupljeno 27. 4. 2008. 
  17. ^ „Torchwood: Lost Souls”. Pristupljeno 10. 9. 2008. 
  18. ^ Joseph Lidster, Kate McAll (producer/director) (10. 9. 2008). „Lost Souls”. Torchwood. 43:47 min. BBC Radio 4. 
  19. ^ „Freema Agyeman is returning to her Doctor Who role of Martha Jones for Big Finish”. Radio Times. 
  20. ^ Greenfield, Mat (21. 7. 2021). „The Year of Martha Jones – Freema Agyeman Returns to Doctor Who”. The Who Shelf. Pristupljeno 21. 7. 2021. 
  21. ^ „Freema Agyeman confirmed as new companion to Doctor Who”. BBC. 5. 7. 2006. 
  22. ^ „Doctor's next assistant is named”. BBC News. 5. 7. 2006. 
  23. ^ „Who's new”. BBC. 10. 8. 2006. .
  24. ^ a b Cook, Benjamin (13. 9. 2006). „BRAVE NEW WORLDS”. Doctor Who Magazine (373): 28—35. 
  25. ^ Cornell, Paul. „eBooks — Human Nature — Adaptation”. BBC. Arhivirano iz originala 3. 1. 2009. g. Pristupljeno 7. 6. 2007. 
  26. ^ „Meet the Joneses”. bbc.co.uk. 3. 9. 2006. 
  27. ^ „Lone Jones”. BBC. 8. 3. 2007. Arhivirano iz originala 21. 3. 2007. g. 
  28. ^ a b Sherwin, Adam (5. 7. 2006). „Sidekick whose time has come”. The Times. 
  29. ^ Mills, Brett (2008). „My house was on Torchwood!: Media, place and identity”. International Journal of Cultural Studies. 11 (4): 379—399. S2CID 145240898. doi:10.1177/1367877908096002. 
  30. ^ a b Turbervill, Huw (30. 1. 2007). „Who's that girl?”. The Newspaper. Arhivirano iz originala 4. 2. 2007. g. 
  31. ^ Pryor, Cathy (22. 10. 2006). „Russell T Davies: One of Britain's foremost television writers”. The Independent. Arhivirano iz originala 4. 11. 2006. g. 
  32. ^ „More Martha!”. BBC. 2. 7. 2007. Arhivirano iz originala 4. 1. 2009. g. 
  33. ^ Elliott, Sean (30. 7. 2007). „Exclusive interview: 'Doctor Who' & 'Torchwood' series producer Julie Gardner teases next seasons of each show”. iF Magazine. Electric Entertainment. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 30. 7. 2007. 
  34. ^ a b Spilsbury, Tom (5. 3. 2008). „Best of Both Worlds”. Doctor Who Magazine (392): 19. 
  35. ^ Holman, Ray (16. 5. 2008). „Doctor Fox”. Torchwood Magazine (5): 29. 
  36. ^ a b v Cook, Benjamin (20. 8. 2008). „Freema Agyeman: She moves in Her Own Way”. Doctor Who Magazine (398): 22—23. Arhivirano iz originala 12. 10. 2016. g. Pristupljeno 17. 6. 2016. 
  37. ^ McCabe, Joseph (19. 2. 2009). „Exclusive: Eve Myles and Director Euros Lyn Talk 'Torchwood' Season 3!”. Fearnet.com. Arhivirano iz originala 23. 2. 2009. g. 
  38. ^ Sepinwall, Alan (26. 6. 2009). „Russell T. Davies talks 'Doctor Who' & 'Torchwood'”. New Jersey Star Legder. Pristupljeno 9. 7. 2009. 
  39. ^ „Freema talks 'Doctor Who' return”. Digital Spy. 7. 2. 2008. Pristupljeno 8. 2. 2009. 
  40. ^ a b v g Orthia, Lindy A. (2010). „"Sociopathetic Abscess" or "Yawning Chasm"? The Absent Postcolonial Transition in Doctor Who”. Journal of Commonwealth Literature. 45 (2): 207—225. S2CID 142983255. doi:10.1177/0021989410366891. hdl:10440/1261 Slobodan pristup. 
  41. ^ a b v Carr, Jennifer; Whitelegg, Elizabeth; Holliman, Richard; Scanlon, Eileen and Hodgson, Barbara (2009). "(In)visible Witnesses: Drawing on young people’s media literacy skills to explore gendered representations of science, technology, engineering and mathematics." UKRC, Bradford, UK. [1]
  42. ^ Rustin, Michael; Rustin, Margaret (2008). „The Regeneration of Doctor Who” (PDF). Ur.: Plastow, J. Children's Literature Annual No 2 The Story and the Self: Some Psychoanalytic Perspectives. Hertfordshire: University of Hertfordshire Press. str. 142—159. ISBN 978-1-905313-52-5. 
  43. ^ Holderness, Graham (2009). „"Author! Author!": Shakespeare and biography” (PDF). Shakespeare. 5 (1): 122—133. S2CID 170619658. doi:10.1080/17450910902764454. hdl:2299/4567 Slobodan pristup. 
  44. ^ Bernardin, Mark (19. 1. 2009). „20 Black Sci-Fi Icons: Martha Jones”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 13. 01. 2012. g. Pristupljeno 21. 04. 2024. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марта_Џоунс&oldid=27776851”