Mašo Brguljan

mašo brguljan
Mato Brguljan Mašo
Lični podaci
Datum rođenja	(1911-07-26)26. jul 1911.
Mesto rođenja	Škaljari, kod Kotora, Austrougarska
Datum smrti	13. avgust 1942.(1942-08-13) (31 god.)
Mesto smrti	Kupres, ND Hrvatska
Profesija	zrmljoradnik
Delovanje
Član KPJ od	1935.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	10. jula 1953.

Mato Brguljan Mašo (Škaljari, kod Kotora, 26. jul 1911 — Kupres, 13. avgust 1942), politički komesar čete u Četvrtoj crnogorskoj proleterskoj brigadi i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 26. jula 1911. godine u selu Škaljari, kod Kotora. Posle završetka osnovne škole, zbog nedostatka sredstava nije nastavio školovanje, već je ostao u rodnom selu i pomagao roditeljima u poljopeivrednim poslovima.

Od rane mladosti aktivno je učestvovao u radničkim društvima i literarnim sekcijama, gde se upozna sa omladincima, koji ga upućuju na revolucionarnu socijalnu literaturu. Dok je čuvao stoku, čitao je svetske klasike: Tolstoja, Dostojevskog, Čehova, Turgenjeva, zatim Gorkog, Londona, Getea, Šilera i druge, što mu je proširilo opšte obrazovanje.

Kao omladinac, učestvobao je u svim akcijama partijske i skojevske organizacije. Godine 1933. primljen je za člana SKOJ-a, a 1935. i za člana Komunističke partije Jugoslavije. Čitajući i slušajući o Sovjetskom Savezu, osećao je veliku želju da ode u zemlju Oktobarske revolucije i Lenjina, ali mu to, i pored dva pokušaja, nije uspelo. Njegovu političku aktivnost uočila je policija, pa ga je veoma često hapsila i proganjala.

Kao veoma opasnog komunista, zajedno s drugim istaknutim komunistima i rodoljubima Boke, policija ga, po nalogu vlade Cvetković-Maček, početkom januara 1941. godine, sprovela u koncentracioni logor u Smederevskoj Palanci, gde je ostao do 27. marta, kada je logor raspušten. U danima kapitulacije Kraljevine Jugoslavije nalazio se u rodnom kraju, gde je odmah, s ostalim komunistima, preduzeo mere za prikupljanje oružja.

U danima priprema za ustanak, iako u strogoj ilegalnosti, Mašo se istakao u organizovanju vojnih desetina, u radu s omladinom i organizaciono-političkoj aktivnosti. Kada je, 22. juna 1941. godine, Nemačka napala SSSR, Mašo i ostali poznati komunisti iz kotorskog kraja prešli su u potpunu ilegalnost, još više se angažujući u neposrednim pripremama za ustanak. Iako u toku Trinaestojulskog ustanka, na teritoriji Kotora nije bilo oružanih borbi, Mašo je s ostalim članovima Partije obilazio sela i zaseoke, održavajući sastanke i konferencije.

Kada se, krajem 1941. godine, formirao Primorski partizanski bataljon, Mašo je određen za političkog komesara Kotorsko-primorske čete. Kao politički komesar čete, stalno je u bio u pokretu: mobilisao je nove ljude, obilazio teren, držao konferencije, provlačio se kroz neprijateljske redove, organizovao posela i sastanke, a četa postaje središte gdje se odvija veoma intenzivan političko-propagandni rad za borce i okolna sela i zaseoke na obroncima Lovćena.

Kada su, 25. marta 1942. godine, jake italijanske snage krenule na oslobođenu teritoriju prema Grblju, Pobovima, došlo je do velike borbe na brdu Paštrovnica, iznad Pobova. Tu je Mašova četa, sa svega 25 boraca (ostali su bili po terenu), dočekala kompletan bataljon Italijana, i s njim vodila borbu od jutra do kasno popodne. Mašo se u toj borbi posebno istakao i bio teško ranjen.

Posle povlačenja partizanskih snaga iz Crne Gore, juna 1942. godine, s grupom boraca svoje čete, stupio je u tekformiranu Četvrtu proletersku crnogorsku brigadu, u kojoj je obavljao dužnost političkog komesara čete. Zajedno sa brigadom učestvovao je u mnogim borbama tokom pohoda u Bosansku krajinu. Poginuo je, u noći 13/14. avgust 1942. godine, prilikom partizanskog napada na Kupres.

Za narodnog heroja proglašen je 10. jula 1953. godine.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.