Milica Milisavljević Dugalić
Milica Milisavljević Dugalić | |
|---|---|
.JPG) | |
| Mesto rođenja | Kosovska Mitrovica, Jugoslavija |
Milica Milisavljević Dugalić je interpretatorka tradicionalne muzike Srbije.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođena je u Kosovskoj Mitrovici, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Po obrazovanju je diplomirani novinar, ali njen život je potpuno u znaku tradicionalne muzike sa Kosova i Metohije.
Takmičenja, festivali, nagrade[uredi | uredi izvor]
Period 1971—1979.[uredi | uredi izvor]
Milica Milisavljević Dugalić je 1971. godine bila najmlađi pobednik muzičkog takmičenja „Maksimetar“ Televizije Beograd. Iste godine, snimila je singl ploču sa dve pesme Radoslava Graića. Učestvuje na festivalu „Subotica - Omladina“, na kome dobija nagradu za najbolju interpretaciju.
Na festivalu „Akordi Kosova“ u Prištini, 1977. godine osvaja Prvu nagradu stručnog žirija sa pesmom „Dar proleća“ Sinana Alimanovića. Od 1977. godine, kao vokalnog solistu, angažuje je prištinska grupa „Kosovski božuri“. Sa njima nastupa na danima jugoslovenske rok muzike u Opatiji 1978. i 1979. godine.
Iste godine, na festivalu „Akordi Kosova“ osvaja treću nagradu za pesmu „Hirošima“, Sinana Alimanovića i Mirka Gašija.
Period 1980—1990.[uredi | uredi izvor]
Solističku karijeru nastavlja nastupom na festivalu „Prizren 1980“ gde osvaja drugu nagradu žirija i publike. Slede nastupi na festivalu „Akordi Kosova“ 1981. i 1982. godine gde osvaja zlatne i srebrne mikrofone od udruženja estradnih radnika Kosova i Metohije. Za pesmu „Ne vraćaj se kapitane“ Zvonka Špišića, dobija drugu nagradu stručnog žirija - srebrni mikrofon.
U Novom Sadu 1983. godine na Jugoviziji Gazmend Palaska i Milica predstavljaju RTP studio s pesmom „Dashuria në lulëzim[2]“. Na festivalu „Split“ 1985. godine, odlukom žirija muzičkih RTV stanica i RTV revija kao najuspešnijem debitantu, dobija plaketu „Dalmacija - biser u oku“, za pesmu „Lijepo si mi govorio oče“ Jakše Fiamenga i Severina Kajtazija. Za najbolji hit „Pogrešan broj“ Sinana Alimanovića, 1985. godine, dobija zlatni mikrofon od prištinskog radija.
Za uspehe u obavljanju umetničko estradne delatnosti, 1986. godine dobija plaketu „Estradnu nagradu Jugoslavije“ od Miljenka Prohaske, predsednika saveza estradnih umetnika Jugoslavije, a takođe dobitnik je i „Estradne nagrade Kosova i Metohije“. U Prištini na Jugoviziji 1986. godine sa kolegama TV Priština predstavlja studio kada osvajaju sedmo mesto sa 27 poena.
Period 1991—1999.[uredi | uredi izvor]
Na takmičenju „Izbor za pesmu Evrovizije“, 9. marta 1991. godine u Sarajevu, prvi put solistički predstavlja studio TV Priština s pesmom „Šta će nebo reći ljubavi“, Milivoja Zlatkovića i Zvonimira Skerla.[3] Nakon nastupa u Sarajevu, Milica prestaje da snima pesme zabavnog žanra ali ne i da ih izvodi. Počinje da snima tradicionalne pesme Kosova i Metohije za trajnu fonoteku narodne redakcije Radio Prištine.
Na koncertu najslušanijih pesama u regionu, „Super, žimi ti“ 1992. godine u Nišu, u Domu Vojske Srbije, Milica je nastupala sa pesmom „Tecite suze moje“ Slavka Stefanovića - Slavkonija. Devedesetih godina, Milica je aktivno nastupila na kulturno muzičkim događajima širom Kosova i Metohije, da bi 1999. godine napustila svoj rodni grad sa porodicom i preselila se za Beograd.
Period 2000—danas[uredi | uredi izvor]
Nakon dugogodišnje pevačke karijere, krajem 2008. godine Milica izdaje album „Nečujna zvona“ koji je za nju obradio, aranžirao i odsvirao Nenad Milosavljević Neša Galija.
Na festivalu „Sunčane skale“ u Herceg Novom, 2009. godine dobija „Prinčevu nagradu“ za Najbolji album u okruženju. Na poziv Glavnog grada Crne Gore 2009. godine Milica održava prvi solistički koncert u okviru DEUS-a u kulturnom centru „ Budo Tomović“.
Za humanitarni rad, dobila je plaketu „Veliko srce RTS-a“ i „Zlatnik“ od princeze Katarine Karađorđević za „Put humanizma“ . Na tradicionalnoj kulturnoj manifestaciji „ Jefimijini dani“ 2011. godine u Trsteniku, javnim nastupom još jednom promoviše tradicionalne pesme kosovske pesme. Godine 2012, povodom 30 godina radio Kosovska Mitrovica, dobija povelju „Čuvar radija - Dok mi postojimo, Vi trajete“. Na poziv Vladine kancelarije za KiM 2013. godine nastupa na svečanom otvaranju 58. Međunarodnog Sajmu knjiga u Beogradu i dobija zahvalnicu za učešće od Ministarstva za kulturu Srbije i Vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju. Na proslavi „700 godina manastira Banjska“, uz posebno pokroviteljstvo Kancelarije za KiM Vlade Republike Srbije, Milica je dala svoj doprinos izvođenjem tradicionalnih kosovskih pesama.
U beogradskom Domu Sindikata dobija statuu „Beogradski pobednik“ za negovanje izvornog zvuka i stare dobre pesme.[4]
U Sava centru na humanitarnom koncertu folklora „U susret Vidovdanu“ 22.06.2014, Milica je izvela dve kosmetske pesme uz pratnju Narodnog ansambla RTS-a. Iste godine odlukom glasova publike i stručnog žirija revije, dobija drugu statuu „Beogradski pobednik“ u kategoriji „Najbolji izvođač tradicionalne muzike južnog Balkana“.[5]
Za dugogodišnji rad i očuvanje izvorne kosmetske pesme, uručena joj je plaketa „Počasni građanin“ u Kosovskoj Mitrovici.
Na manifestaciji Balkanskih muzičkih nagrada 22. januara 2015. godine, preuzima priznanje za doprinos u razvoju balkanske muzike.[6] Na Međunarodnom Vrnjačkom karnevalu 2015. dodeljena joj je nagrada za životno delo, za doprinos etno muzici Kosova i Metohije. Potom je objavila kompakt disk „Filigrani s juga “ za PGP RTS koji je autorski obeležila rok muzičarka Lana Toković. Ovaj CD je objavljen kao prvo izdanje digitalne distribucije PGP RTS-a, a zatim i kao fizičko izdanje. U martu 2016. godine, u organizaciji Nikole Radanovića [7], gostuje u Minhenu na festivalu „Dani Balkana“ te izvodi solističke numere sa svog repertoara. Iste godine u septembru, na radost domaće publike održava prvi solistički koncert u Kolarčevoj zadužbini koji su pomogli Privremeni organ Opštine Kosovska Mitrovica i JP Mreža Most[8]. Ubrzo od SEMUS-a dobija estradnu plaketu za unapređenje muzičke umetnosti i diplomu o statusu estradnog umetnika u Srbiji[9]. Nedugo zatim, u martu 2017. godine na manifestaciji Balkanskih muzičkih nagrada dobija još jedno njihovo priznanje za negovanje etno zvuka na balkanskom podneblju[10]. Želeći da vokalno opravda sopstveni autorski rad, povodom Svetskog dana muzike održava još jedan koncert u prestoničkom Etnografskom muzeju[11]. Zatim, ona postaje učesnica srpskog rijaliti šou programa Zadruga 1 i 3 koji je osmislio Željko Mitrović.[12]
Odlukom predstavnika Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, dobija zlatnu značku 2020. za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture. Ovaj događaj je realizovan u Narodnom pozorištu uz podršku Ministarstva spoljnih poslova - uprave za saradnju sa Srbima u regionu.[13]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Nacionalna revija/MILICA MILISAVLjEVIĆ DUGALIĆ, IZVOĐAČ I ČUVAR SRPSKOG MUZIČKOG NASLEĐA SA KOSOVA I METOHIJE
- ^ Jugoslovanski izbor za Pesem Evrovizije 1983 (na jeziku: slovenački), 14. 11. 2020, Pristupljeno 14. 11. 2020
- ^ Izbor za pesmu Evrovizije
- ^ BEOGRADSKI POBEDNIK: Milica Milisavljević Dugalić čuvar tradicionalne muzike - Kurir
- ^ „story.rs/Milica Milisavljević Dugalić: Proglašena za najboljeg izvođača tradicionalne muzike”. Arhivirano iz originala 7. 2. 2015. g. Pristupljeno 6. 2. 2015.
- ^ http://www.nezavisne.com/umjetnost-zabava/muzika/Balkanska-muzicka-nagrada-Milici-Milisavljevic-Dugalic-285058.html
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Milica Milisavljević Dugalić ispunila srca u Minhenu”. www.rts.rs. Приступљено 6. 10. 2020.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Koncert Milice Milisavljević Dugalić na Kolarcu”. www.rts.rs. Приступљено 14. 11. 2020.
- ^ Alo!. „Priznanje za pevačicu kosovskih pesama”. alo (на језику: српски). Приступљено 14. 11. 2020.
- ^ „Milica Milisavljević Dugalić osvojila prestižno priznanje - Statuu Balkan Music Awards”. Glossy (на језику: српски). Архивирано из оригинала 19. 8. 2017. г. Приступљено 14. 11. 2020.
- ^ „Svetski dan muzike biće obeležen zlatnim etno glasom Milice Milisavljević Dugalić”. PRess Serbia | PR PRess team (на језику: енглески). 11. 6. 2017. Приступљено 14. 11. 2020.
- ^ „Pare važnije od ugleda”. Vesti online (на језику: енглески). Приступљено 14. 11. 2020.
- ^ „Zlatne značke za doprinos razvoju kulturne delatnosti”. Krstarica (на језику: српски). Приступљено 20. 11. 2021.
