Милица Милисављевић Дугалић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милица Милисављевић Дугалић
Milica Milisavljević Dugalić Manastir Banjska (1).JPG
Место рођењаКосовска Митровица
 ФНРЈ

Милица Милисављевић Дугалић је интерпретаторка традиционалне музике Србије. [1]

Биографија[уреди]

Рођена је у Косовској Митровици, где је завршила основну школу и гимназију. По образовању је дипломирани новинар, али њен живот је потпуно у знаку традиционалне музике са Косова и Метохије.

Такмичења, фестивали, награде[уреди]

Период 1971 - 1979[уреди]

Милица Милисављевић Дугалић је 1971. године била победник мега популарног музичког такмичења „Максиметар“ Телевизије Београд. Исте године, снимала је плоче са песмама Радослава Граића. Учествује на фестивалу „Суботица - Омладина“ , на коме добија награду за најбољу интерпретацију.

На фестивалу „Акорди Косова“ у Приштини, 1977. године осваја Прву награду стручног жирија са песмом „Дар пролећа“ Синана Алимановића. Од 1977. године, као вокалног солисту, ангажује је приштинска група „Косовски божури“ која је уживала изванредну популарност на Косову и Метохији. Са њом наступају на данима југословенске рок музике у Опатији, у кристалној дворани 1978. и 1979. године, где добија позитивне критике жирија и публике. Након Опатије, наступају на „Глазбеној паради“ у Раденцима, где су побрали све похвале и симпатије, како публике тако и музичких стручњака ЈРТ-а.

Исте године, на фестивалу „Акорди Косова“ осваја трећу награду за песму „Хирошима“, Синана Алимановића и Мирка Гашија. Са Косовским божурима снима још једну плочу за ПГП РТБ.

Период 1980 - 1990[уреди]

Солистичку каријеру наставља наступом на фестивалу „Призрен 1980“ где осваја другу награду жирија и публике. Следе наступи на фестивалу „Акорди Косова“ 1981. и 1982. године где осваја златне и сребрне микрофоне од удружења естрадних радника Косова и Метохије. За песму „Не враћај се капитане“ Звонка Шпишића, добија другу награду стручног жирија - сребрни микрофон.

У Новом Саду 1983. године наступа на Југовизији, „Избору за песму Евровизије“ с песмом „Љубав у процвату“, а нешто касније исте године у препуној дворани „Боро и Рамиз“ у Приштини, њој се уручује „Сребрни микрофон“ за хит године од РТП-а РТС-а. На фестивалу „Сплит“ 1985. године, одлуком жирија музичких РТВ станица и РТВ ревија као најуспешнијем дебитанту, добија плакету „Далмација - бисер у оку“, за песму „Лијепо си ми говорио оче“ Јакше Фиаменга и Северина Кајтазија. За најбољи хит „Погрешан број“ Синана Алимановића, 1985. године у концертној дворани у Приштини, Милици уручују златни микрофон од РТП-РТС-а. Децембра 1985. године на „Акордима Косова“ са Душаном Костићем добија другу награду жирија и публике за најбољи дуетску песму.

За успехе у обављању уметничко естрадне делатности и подизање њеног нивоа, 1986. године добија плакету „Естрадну награду Југославије“ од Миљенка Прохаске, председника савеза естрадних уметника Југославије, а такође добитник је и „Естрадне награде Србије“ и „Естрадне награде Косова и Метохије“. У Приштини на „Избору за песму Евровизије“ 1986. године, представља Космет и осваја седмо место са 27 поена. 1988. и 1989. године на „Акордима Косова“ у Приштини осваја другу награду жирија и публике као и награду за најбољу интерпретацију.

Период 1991 - 1999[уреди]

На такмичењу „Избор за песму Евровизије“, 9. марта 1991. године у Сарајеву, представља трећи пут Косово и Метохију с песмом „Шта ће небо рећи љубави“, Миливоја Златковића и Звонимира Скерла.[2] Након наступа у Сарајеву, Милица престаје да снима песме забавног жанра али не и да их изводи. Почиње да истражује мање познате традиционалне песме широм Косова и Метохије и да их снима са Српским народним оркестром Телевизије Приштина за архив Радио Приштине. Српски народни оркестар је водио Славко Стефановић Славкони добитник „Прве хармонике Југославије“.

На концерту најслушанијих песама у региону, „Супер, жими ти“ 1992. године у Нишу, у Дому Војске Србије, Милица је наступала са песмом „Теците сузе моје“ Славка Стефановића - Славконија. Славко Стефановић и Милица су годинама снимали и наступали на јавним важним догађајима Србије. Деведестих година, Милица је редовно наступала на културно музичким догађајима широм Косова и Метохије, да би 1999. године напустила свој родни град са породицом и сели се за Београд.

Период 2000-[уреди]

Након дугогодишње певачке каријере, крајем 2008. године Милица издаје албум „Нечујна звона“ који је за њу обрадио, аранжирао и одсвирао Ненад Милосављевић Неша Галија. Музичка мрежа Србије је Милици доделила „Златни мелос“ 2008. за изузетан допринос на ширењу и очувању традиционалне музике са Косова и Метохије.

На фестивалу Сунчане скале у Херцег Новом, 2009. године добија „Принчеву награду“ за Најбољи албум етно музике на Балкану. Према незваничним информацијама, албум „ Нечујна звона“ је био најпродаванији албум етно музике у 2009. години, што доказује да се слушаоцима допада начин на који су обрађене традиционалне песме у савременим аранжманима. На позив Главног града Црне Горе 2009. године Милица одржава солистички концерт у оквиру ДЕУС-а у културном центру „ Будо Томовић“.

За хуман рад, добила је плакету „Велико срце РТС-а“ и „Златник“ од принцезе Катарине Карађорђевић за „ПУТ ХУМАНИЗМА“ . На традиционалној културној манифестацији „ Јефимијини дани“ 2011. године у Трстенику, солистичким концертом успешно промовише традиционалне песме јужног Балкана. Године 2012., поводом 30 година радио Косовска Митровица, добија повељу „Чувар радија - Док ми постојимо, Ви трајете“. На позив Владине канцеларије за КиМ 2013. године наступа на свечаном отварању 58. Међународног Сајму књига у Београду и добија захвалницу за учешће од Министарства за културу Србије и Владине канцеларије за Косово и Метохију. На прослави „700 година манастира Бањска“, уз посебно покровитељство Канцеларије за КиМ Владе Републике Србије, Милица је дала свој допринос извођењем традиционалних косовских песама.

Захваљујући гласовима публике, у Дому Синдиката у Београду, Милици Милисављевић Дугалић је уручена златна статуа „Београдски победник“ за неговање изворног звука и старе добре песме, као најбољем чувару традиционалне музике у Србији 2013. године.[3]

У препуној дворани Сава Центра, на великом концерту „У сусрет Видовдану“ 22.06.2014., Милица је извела најлепше косметске песме уз пратњу Народног ансамбла РТС-а. Част да отвори културну манифестацију „Божур фест“ припала је Милици Милисављевић Дугалић уз Н. А. РТС-а. Исте године одлуком гласова публике и стручног жирија ревије, добија другу златну статуу „Београдски победник“ у категорији „Најбољи извођач традиционалне музике јужног Балкана“. [4]

За дугогодишњи рад и очување изворне косметске песме, уручена јој је плакета „Почасни грађанин“ у Косовској Митровици.

Одлуком продуцената, признатих менаџера, представника дискографских кућа, уредника новинских, радијских и телевизијских редакција, 22. јануара 2015. године, додељена јој је „БАЛКАНСКА МУЗИЧКА НАГРАДА“ за изванредан допринос у развоју балканске музике.[5] За рад, допринос и стваралаштво у 2014. / 2015. години, одлуком публике и медија, Милица Милисављевић Дугалић је награђена Оскаром популарности - Титулом Даме 2015. На Међународном Врњачком карневалу 2015. одлуком публике и медија, додељена јој је награда за животно дело, за значајан допринос традиционалној музици Косова и Метохије и музици јужног Балкана. Милица је задужила Косово и Метохију песмом, очувањем народног говора и свега онога што осликава ово поднебље. У августу 2015. године објавила је нови компакт диск „ Филиграни с југа “ за ПГП РТС који је ауторски обележила рок музичарка Лана Токовић. Исти албум је објављен као прво издање дигиталне дистрибуције ПГП РТС-а, а затим и као физичко издање. У оквиру промотивне турнеје 2015. / 2016. под називом „Филиграни с југа“ Милица је представљала Србију и Балкан на фестивалу Дани Балкана у Минхену, када је у препуној концертној дворани Гастеиг са својим оркестром одржала солистички концерт.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]