Милица Милисављевић Дугалић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милица Милисављевић Дугалић
Milica Milisavljević Dugalić Manastir Banjska (1).JPG
Место рођењаКосовска Митровица
 ФНРЈ

Милица Милисављевић Дугалић је интерпретаторка традиционалне музике Србије. [1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је у Косовској Митровици, где је завршила основну школу и гимназију. По образовању је дипломирани новинар, али њен живот је потпуно у знаку традиционалне музике са Косова и Метохије.

Такмичења, фестивали, награде[уреди | уреди извор]

Период 1971 - 1979[уреди | уреди извор]

Милица Милисављевић Дугалић је 1971. године била најмлађи победник музичког такмичења „Максиметар“ Телевизије Београд. Исте године, снимила је сингл плочу са две песме Радослава Граића. Учествује на фестивалу „Суботица - Омладина“, на коме добија награду за најбољу интерпретацију.

На фестивалу „Акорди Косова“ у Приштини, 1977. године осваја Прву награду стручног жирија са песмом „Дар пролећа“ Синана Алимановића. Од 1977. године, као вокалног солисту, ангажује је приштинска група „Косовски божури“ . Са њима наступа на данима југословенске рок музике у Опатији 1978. и 1979. године.

Исте године, на фестивалу „Акорди Косова“ осваја трећу награду за песму „Хирошима“, Синана Алимановића и Мирка Гашија.

Период 1980 - 1990[уреди | уреди извор]

Солистичку каријеру наставља наступом на фестивалу „Призрен 1980“ где осваја другу награду жирија и публике. Следе наступи на фестивалу „Акорди Косова“ 1981. и 1982. године где осваја златне и сребрне микрофоне од удружења естрадних радника Косова и Метохије. За песму „Не враћај се капитане“ Звонка Шпишића, добија другу награду стручног жирија - сребрни микрофон.

У Новом Саду 1983. године на Југовизији Газменд Паласка и Милица представљају РТП студио с песмом „Dashuria në lulëzim[2]“. На фестивалу „Сплит“ 1985. године, одлуком жирија музичких РТВ станица и РТВ ревија као најуспешнијем дебитанту, добија плакету „Далмација - бисер у оку“, за песму „Лијепо си ми говорио оче“ Јакше Фиаменга и Северина Кајтазија. За најбољи хит „Погрешан број“ Синана Алимановића, 1985. године, добија златни микрофон од приштинског радија.

За успехе у обављању уметничко естрадне делатности, 1986. године добија плакету „Естрадну награду Југославије“ од Миљенка Прохаске, председника савеза естрадних уметника Југославије, а такође добитник је и „Естрадне награде Косова и Метохије“. У Приштини на Југовизији 1986. године са колегама ТВ Приштина представља студио када освајају седмо место са 27 поена.

Период 1991 - 1999[уреди | уреди извор]

На такмичењу „Избор за песму Евровизије“, 9. марта 1991. године у Сарајеву, први пут солистички представља студио ТВ Приштина с песмом „Шта ће небо рећи љубави“, Миливоја Златковића и Звонимира Скерла.[3] Након наступа у Сарајеву, Милица престаје да снима песме забавног жанра али не и да их изводи. Почиње да снима традиционалне песме Косова и Метохије за трајну фонотеку народне редакције Радио Приштине.

На концерту најслушанијих песама у региону, „Супер, жими ти“ 1992. године у Нишу, у Дому Војске Србије, Милица је наступала са песмом „Теците сузе моје“ Славка Стефановића - Славконија. Деведестих година, Милица је активно наступила на културно музичким догађајима широм Косова и Метохије, да би 1999. године напустила свој родни град са породицом и преселила се за Београд.

Период 2000-[уреди | уреди извор]

Након дугогодишње певачке каријере, крајем 2008. године Милица издаје албум „Нечујна звона“ који је за њу обрадио, аранжирао и одсвирао Ненад Милосављевић Неша Галија.

На фестивалу Сунчане скале у Херцег Новом, 2009. године добија „Принчеву награду“ за Најбољи албум у окружењу. На позив Главног града Црне Горе 2009. године Милица одржава први солистички концерт у оквиру ДЕУС-а у културном центру „ Будо Томовић“.

За хуманитарни рад, добила је плакету „Велико срце РТС-а“ и „Златник“ од принцезе Катарине Карађорђевић за „Пут хуманизма“ . На традиционалној културној манифестацији „ Јефимијини дани“ 2011. године у Трстенику, солистичким концертом још једном промовише традиционалне песме југа Србије. Године 2012., поводом 30 година радио Косовска Митровица, добија повељу „Чувар радија - Док ми постојимо, Ви трајете“. На позив Владине канцеларије за КиМ 2013. године наступа на свечаном отварању 58. Међународног Сајму књига у Београду и добија захвалницу за учешће од Министарства за културу Србије и Владине канцеларије за Косово и Метохију. На прослави „700 година манастира Бањска“, уз посебно покровитељство Канцеларије за КиМ Владе Републике Србије, Милица је дала свој допринос извођењем традиционалних косовских песама.

У београдском Дому Синдиката добија статуу „Београдски победник“ за неговање изворног звука и старе добре песме.[4]

У Сава Центру на хуманитарном концерту фолккора „У сусрет Видовдану“ 22.06.2014., Милица је извела две косметске песме уз пратњу Народног ансамбла РТС-а. Такође је гостовала на првом фестивалу Божур Фест у Косовској Митровици. Исте године одлуком гласова публике и стручног жирија ревије, добија другу статуу „Београдски победник“ у категорији „Најбољи извођач традиционалне музике јужног Балкана“. [5]

За дугогодишњи рад и очување изворне косметске песме, уручена јој је плакета „Почасни грађанин“ у Косовској Митровици.

На манифестацији Балканских музичких награда 22. јануара 2015. године, преузима признање за допринос у развоју балканске музике.[6] На Међународном Врњачком карневалу 2015. одлуком продуцената, додељена јој је награда за животно дело, за допринос традиционалној музици Косова и Метохије. Потом је објавила компакт диск „Филиграни с југа “ за ПГП РТС који је ауторски обележила рок музичарка Лана Токовић. Овај ЦД је објављен као прво издање дигиталне дистрибуције ПГП РТС-а, а затим и као физичко издање. У марту 2016. године, у организацији новинара Николе Радановића [7] , гостује у Минхену на фестивалу Дани Балкана те изводи солистичке нумере са свог репертоара. Исте године у септембру, на радост домаће публике одржава први солистички концерт у Коларчевој задужбини који су помогли Привремени орган Општине Косовска Митровица и ЈП Мрежа Мост[8]. Убрзо од СЕМУС-а добија естрадну плакету за унапређење музичке уметности и диплому о статусу естрадног уметника у Србији[9]. Недуго затим, у марту 2017. године на манифестацији Балканских музичких награда добија још једно њихово признање за неговање етно звука на балканском поднебљу[10]. Желећи да вокално оправда сопствени ауторски рад, поводом Светског дана музике одржава још један концерт у престоничком Етнографском музеју[11]. Затим, она постаје учесница српског ријалити шоу програма Задруга 1 и 3 који је осмислио Жељко Митровић. [12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Национална ревија/МИЛИЦА МИЛИСАВЉЕВИЋ ДУГАЛИЋ, ИЗВОЂАЧ И ЧУВАР СРПСКОГ МУЗИЧКОГ НАСЛЕЂА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
  2. ^ Jugoslovanski izbor za Pesem Evrovizije 1983 (на језику: словеначки), 2020-11-14, Приступљено 2020-11-14 
  3. ^ Избор за песму евровизије
  4. ^ BEOGRADSKI POBEDNIK: Milica Milisavljević Dugalić čuvar tradicionalne muzike - Kurir
  5. ^ „story.rs/Милица Милисављевић Дугалић: Проглашена за најбољег извођача традиционалне музике”. Архивирано из оригинала на датум 07. 02. 2015. Приступљено 06. 02. 2015. 
  6. ^ http://www.nezavisne.com/umjetnost-zabava/muzika/Balkanska-muzicka-nagrada-Milici-Milisavljevic-Dugalic-285058.html
  7. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Milica Milisavljević Dugalić ispunila srca u Minhenu”. www.rts.rs. Приступљено 2020-10-06. 
  8. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Koncert Milice Milisavljević Dugalić na Kolarcu”. www.rts.rs. Приступљено 2020-11-14. 
  9. ^ Alo!. „Priznanje za pevačicu kosovskih pesama”. alo (на језику: српски). Приступљено 2020-11-14. 
  10. ^ „Milica Milisavljević Dugalić osvojila prestižno priznanje - Statuu Balkan Music Awards”. Glossy (на језику: српски). Архивирано из оригинала на датум 19. 08. 2017. Приступљено 2020-11-14. 
  11. ^ „Svetski dan muzike biće obeležen zlatnim etno glasom Milice Milisavljević Dugalić”. PRess Serbia | PR PRess team (на језику: енглески). 2017-06-11. Приступљено 2020-11-14. 
  12. ^ „Pare važnije od ugleda”. Vesti online (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-14. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]