Mi-2

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mi-2

Mi 2 u letu tokom obeležavanja 55 godina od prvog leta, 2007
Mi 2 u letu tokom obeležavanja 55 godina od prvog leta, 2007

Opšti podaci
Namena višenamenski
Posada tri člana
Broj putnika 8
Poreklo  SSSR
Proizvođač PZL-Šwidnik
Probni let 1961.
Uveden u upotrebu 1965.
Broj primeraka 7.200
Dimenzije
Prečnik nosećeg rotora 14,50 m
Dužina 11,40 m
Visina 3,75 m
Masa
Masa praznog 2.365 kg
Maksimalna masa 3.700 kg
Performanse
Maksimalna brzina 200 km/h
Brzina uspona 4,5 m/min
Vrhunac lebdenja 4.000 m
Vrhunac leta 5.500 m
Dolet 440 m
Pogon
Motori PZL GTD-350P
Vrsta motora turbo mlazni
Broj motora 2
Snaga poletanja 300 kW
 Portal Vazduhoplovstvo

Mi-2 (NATO klasifikacija Hoplite) je mali, lako naoružani transportni helikopter, koji se može koristiti i za pružanje bliske podrške trupama na zemlji.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Crtež helikoptera Mi-2 u tri projekcije
Vojna verzija helikoptera Mi-2

U januaru 1961. godine, OKB Miljova (Konstrukcioni Biro Milj) je vazduhoplovnoj komisiji predstavila model helikoptera V-2, koja ga je odobrila i odlučila da proizvede dva prototipa. Jedan od prototipova trebao je biti proizveden u transportnoj verziji, a drugi u poljoprivrednoj verziji. Prototip V-2 helikoptera poleteo je prvi put 22. septembra 1961. Posle nekoliko meseci letačkih ispitivanja ispostavilo se da nije bila dobra odluka da se upotrebe mnogi delovi starog helikoptera Mil Mi-1. Postepeno su zamenjeni oba rotora, kao i prenosni sistem i drugi spoljni delovi helikoptera. Prvi prototip je predat na državna vazduhoplovna ispitivanja u oktobru 1961. Drugi prototip poleteo je u februaru 1962. Državna vazduhoplovna komisija je 20. septembra 1963. zvanično odobrila masovnu proizvodnju novog helikoptera Mi-2.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup helikoptera Mi-2 može se podeliti u dve celine, i to sam trup i zadnju (repnu) gredu. Trup se sastoji od tri dela — pramca sa kokpitom, teretne kabine i pogonske grupe. Prednji deo trupa uključuje pramac sa kokpitom. Kokpit je povezan sa pramcem i teretnom kabinom. U kokpitu je upravljač. Pilot sedi levo, u desnom delu je mesto za navigatora leta ili putnika. Sa obe strane trupa se nalaze vrata i po tri velika prozora. Rezervoar za gorivo nalazi se ispod kabine. Dva dodatna rezervoara za gorivo zapremine 238 litara mogu se postaviti na bočne strane trupa. Iznad trupa kabine smeštena je pogonska grupa.

Pogonska grupa ovog helikoptera se sastoji od dva Izotov GTD-350 turbo osovinska motora, reduktora, hidrauličnog sistema, startera, generatora struje, glave rotora, rotora sa tri kraka i drugih sistema.

Zadnja greda nepravilnog je kružnog preseka i spojena je sa teretnom kabinom, postepeno se sužava. Kroz nju prolazi osovina prenosa balansirajućeg rotora i uže repnog stabilizatora.

Stajni trap je tricikl tipa (jedana prenja noga i dve pozadi). Na prednjoj nozi stajnog trapa točak je dupliran.

Operativna upotreba[uredi | uredi izvor]

Mi 2 u bojama AMSJ, u Muzeju vazduhoplovstva — Beograd.

Mi-2 je jedan od prvih sovjetskih helikoptera koji su proizvedeni u velikom broju. Prvi prototip helikoptera poleteo je 1961]]. godine. Zahvaljujući novim turbinama koje je razvio S. P. Izotov, Mi-2 je imao mnogo bolje karakteristike od [[Mi-1. Od 1964. godine celokupni proizvodni kapaciteti prebačeni su u Poljsku. Proizvođen je u 24 varijante, sve do 1981, tempom od 300 primeraka godišnje. Ukupno ih je proizvedeno oko 7200.

U toku proizvodnje Mi-2 je doživeo brojne modifikacije. Model Mi-2M imao je široki trup koji je mogao da primi 10 putnika, a neke verzije su čak bile naoružane i protivoklopnim raketama AT-3 i AT-5 kao i raketama vazduh-vazduh tipa Strela 2. Ostale varijante helikoptera bile su namenjene evakuaciji ranjenika, spasavanju, izviđanju i geološkim istraživanjima.

Godine 1965. uveden je u operativnu upotrebu u Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo. Pored Sovjetskog Saveza koristila su ga vazduhoplovstva zemalja Varšavskog ugovora i drugih zemalja kao što su Meksiko i Mjanmar.

Naoružane varijante ovog helikoptera uglavnom je koristilo Poljsko ratno vazduhoplovstvo kao i vazduhoplovstvo Istočne Nemačke (samo varijante naoružane mitraljezima i nevođenim raketama).

Korišćenje u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Za potrebe Jugoslovenske RV i PVO 1969. godine kupljeno je 15 helikoptera MI-2[1]. Namena prvih 12 helikoptera Mi-2 je bila pre svega obuka pilota helikoptera u Vazduhoplovnoj Vojnoj Akademiji (VVA) a služili su i za transportne i kururske poslove kao i za potrebe saniteta. Osam od ovih helikoptera je imalo jednostruke komande a četiri su bila sa duplim komandama. Tri helikoptera Mi-2 su poručena kao putnička sa duplim komandama a isporučena su januara 1970. godine. Namena ovih helikoptera je bila prevoz važnih osoba.

Zbog niske pouzdanosti i kratkih resursa motora već 1976. godine ovi helikopteri su potpuno zamenjeni u oblasti obuke pilota modernijim i pouzdanijim helikopterima „Gazela”. Počekom 80-tih godina prizemljeni su svi (preostalo 10) helikopteri Mi-2. U perodu od 1982. do 1985. godine izvršene su zamene novim motorima ITD-350IV tako da su ovim helikopterima produženi resursi.

Pet helikoptera Mi-2 su od 1985. godine uključeni u nacionalnu mrežu hitne pomoći na putevima. Ove helikoptere je Auto moto savez Jugoslavije (AMSJ) opremio medicinskim setovima tako da su mogli da prenesu jednu teško povređenu osobu dve lakše povređene u sedećem stanju, jednog lekara i medicinskog tehničara. Letilica je bila opremljena svom neophodnom medicinskom opremom teškom 140 kg, za praćenje tokom prevoza uz održavanje vitalnih funkcija povređenih. Ovi helikopteri su bili ofarbani žutom bojom, imali su oznaku crvenog krsta i ambleme AMSJ[2].

Definitivno povlačenje helikoptera Mi-2 iz vojne upotrebe u Jugoslaviji je obavljeno 1989. godine. Preostali rashodovani helikopteri su prevedeni u učila i muzejske eksponate.

Nakon ovog perioda neki od vojnih Mi-2 su otkupili privatnici za svoje potrebe. Uvezeno je još 5 helikoptera ovog tipa ali nema podataka o njihovom korišćenju[3].

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942—1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  2. ^ „Dvojka — helikopteri Mi-2”. str. 27, Časopis „Odbrana”, Arsenal br. 59, Aleksandar Radić, 15. novembar 2011.
  3. ^ Janić, Čedomir (2008—2009). Godišnjak srpskog vazduhoplovstva. Beograd: Aerokomunikacije. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Gunston, Bill (1987). Military helicopters. London: Salamander books Ltd. ISBN 0-86191-110-4 Proverite vrednost parametra |isbn=: checksum (pomoć). 
  • Janić, Čedomir (2008—2009). Godišnjak srpskog vazduhoplovstva. Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942—1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Komanda RV i PVO, Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mi-2 na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ми-2&oldid=26937651”