Mlađen Raković

Mlađen Raković
Lični podaci
Datum rođenja	1845.
Mesto rođenja	Goračići, Kneževina Srbija
Datum smrti	1915.(1915-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (69/70 god.)
Mesto smrti	Goračići, Kraljevina Srbija
Umetnički rad
Polje	Klesarstvo
Pravac	Kamenorezaštvo zapadne Srbije
Potpis

Mlađen Raković (1845−1915) bio je klesar iz Goračića. Jedan je od velikih dragačevskih majstora kamenorezaca, čije je zanatsko umeće dostizalo domete umetnosti.

Najznačajnija ostvarenja su mu spomenici izginulima u Goračićkoj buni u kojoj je 20. februara 1893. godine, braneći opštinsku upravu i samoupravu, u sukobu sa srpskom vojskom poginulo 18 seljaka iz Goračića, Guberevaca i Živice.

Život

Rođen je u Viči, a živeo kao domazet u Goračićima gde je klesao kamen i svirao gajde.

Spomenike i krajputaše izrađivao je od Srpsko-turskih do Balkanskih ratova širem dragačevskog i trnavskog sreza, po donjim ariljskim selima i Samaili i Vrdili kod Kraljeva.

Teško je živeo. Umro je u Živici, „sumoran i čemeran”, a sahranjen na Surudžića groblju u Goračićima, gde je sačuvan neugledan spomenik u koji je urezano:

Ovde je saranjen

MLAĐEN Raković

iz Goračića

živi 70 g.

umro 15 marta 1915 g.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj spomenik

podiže usinak

Ranko Vasilijević.

Ostvario je značajan uticaj na dragačevski kamenorez na razmeđu 19. i 20. veka. Rakovićevi najpoznatiji učenici i sledbenici su: Vladimir Petrović i Ivan Ivo Davidović iz Goračića, Milisav Tanasković iz Živice i Ljubomir Tripković iz Cerove.

Delo

Spomenike sa „kapom” klesao je od živičkog peščara. Tek po neki je u formi stuba sa prosečenim krstom u vrhu, ili sa pridodatom nadgrobnom pločom.

S prednje strane spomenika obično je prikazan ravnokraki krst u krugu, okružen čiracima i stilizovanim anđeoskim krilima, dok je na poleđini prikazano Raspeće iznad koga urezana kruna. Na bočnim stranama spomenika vijuga vinova loza koja izrasta iz bokastih uskogrlih ćupova, sa predstavom goluba koji zoblje grožđe.

Često je prikazivao predmete koji bliže određuju uzrast i ličnost pokojnika, odnosno njegov društveni položaj: za đake knjigu i mastionicu sa perom; za mlade oba pola kišobran; za vojnike ratnička obeležja, a za seoske kmetove i imućne seljake štap kao simboli vlasti. Tu su i čuture utegnute ukrasnim kaiševima, vinske čaše, podrumski ključevi, novčanici, čibuci, lule, muštikle, duvanske kutije, a ponekad i natpis koji svedoči o partijskoj pripadnosti: „stari radikal”.

Likove pokojnika rezao je u gotovo prirodnoj veličini. Anatomski, figure su realistične. Muškarci su visokostasni, sa uzdignutim ramenima, rukama spuštenim niz telo i stopalima spojenim „peta uz petu”. Odeveni su u starinsku nošnju: izvezene anterije, fermene, fesove sa kićankama itd. Ponekad su vidljivi i uplivi gradske nošnje, čime je označavao pomodarstvo mlađih seljaka.

Znatno ređe klesao je ženske likove koje je odevao u kitnjastu nošnju: naborane suknje, libada i jeleke.

Lica žena zrače čednošću, a muška dobrodušnošću i začuđenošću.

• 

Figure su izvedene je u plitkom reljefu, sa nešto plastičnije modelovanim glavama. Svi ostali detalji izvedeni su linearno i plošno, samo opisani urezanom linijom.

• 

Prvobitna polihromija još uvek je prisutna u tragovima. Pojedini spomenici skorije su od strane potomaka farbani u plavo.

Naučen pismu na predvukovskoj azbuci, Raković je započeo upisivanja tekstova crkvenom ćirilicom od koje se postepeno, ali teško odvajao. Slova su mu natprosečne lepote, pravilna i lako čitljiva. Primenjivao je čudnu interpunkciju: reč je veoma često odvajao zapetama, a ponekad ju je stavljao iza svake reči. Razdvajanje slogova radi penošenja u novi red označavao znakom jednakosti. Radi lakšeg čitanja, možda i radi povećanja likovne privlačnosti, reči je naizmenično bojio.

Neke izraze pozajmljivao je iz Pomenika Milana Đ. Milićevića. Epitafe stradalima u Goračićkoj buni napisao je parohijski sveštenik Arsenije Ćendić, rodom iz Guberevaca, koji sve žrtve i opojao. Tekstovi se odlikuje uzvišenošću, sa obaveznim porukom: nema života bez slobode.

Blago onom koji vakom smrću umre.

Laka zemljo koja ga pokrivaš,

svojom te je otkupio krvlju.

Na spomenicima se najčešće potpisivao sa:

pisa Mlađen: Raković

iz Goračića s. r.

Galerija

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Epitafi

Natpise najčešće je počinjao dozivima:

O ljubezni srpski rode,

umoljeno stani malo ovde,

da razumeš koga ova ladna ploča krije.

Spomenik Ristu Plazini (†1880) (Guberevci – Plazinića groblje)

Ovde tiko počiva

rab boži

RISTO PLAZINA

iz guberevaca

koi česno poživi 60: g.

a prestavise

16 Septembra: u 1880: g.

Bog da mu dušu prosti

ovai mu nad: grobni znak udariše

pop Miailo parok milatovački:

i milorad i radenko:

poštovani sinovi ego

pisa Mlađen: Raković

iz Goračića s r

Spomenik Staniki Petrović (†1883) (Goračići – Jakovljevića groblje)

Ovde tiko: počiva

raba božia

STANIKA

supruga pokoinog: nike petrovića

iz goračića

koja česno poživi: 50: g.

a prestavise 17-tog Aprila u 1883: g.

bog dajoj dušu prosti

ovai: nadgrobni znak: udariše

veljko i radenko

poštovani : sinovi : ego

u 1883 : godine

pisa Mlađen Raković

iz goračića

Spomenik svešteniku Iliji Popoviću (†1886) (Goračići – Kneževića groblje)

Ovde počiva svjašćenojerej

ILIJA Popović

paroh crkve Goračke

umre 1886 g. u 29 godini.

Ja sam minuo,

nesitoj smrti u čašicu linuo.

Ovde moje telo, pa i čelo trune,

zatvorene oči usa[h]nule davno,

ogolelo košću moje čelo ravno;

sa obraza živi topal rumen pao

što se nekad lepo nasmejati znao.

Usa[h]nu potok mojih burnih dana,

[h]rast života moga ostade bez grana.

Samo stara ostala mi majka

za mnom kuka svakog bjelog danka.

Vi što stojite ovde vi ste živi i radni

a ja sam u grobu kao kamen ladni.

Vi se brate šalte do neba vi ravno

a moje se srce umirilo davno.

I na mestu ovom lego sam u raku

Tako teku dani čovečijem veku.

Što e bilo nie više.

sad cvet mi nie mio ko nekada

da ga sada mećem ja na moje grudi.

Miris cveta više me ne budi.

Povetarac što grančice njiše

ptice luzi svi me ostaviše.

(...)

Spomenik Mijailu Dunjiću (†1888) (Kaona – kraj crkve)

U ovom mračnom grobu,

počivaju, zemni ostaci

pred kramom Božim

blaženo upokoenog

G[ospodina] MIJAILA DUNjIĆA

učitelja škole Kaonske,

koji je 16 god. služio Državu

kao učitelj omladine srbske.

najpreje bio u Lukovu učitelj 2 god.

u okrugu crnorečkom

a 14 god. proveo je u Kaoni

Gdije i kosti ostavijo.

Pokojnik je rođen 1855 god,

u Dobroselici, okr. Užički.

A sreza Zlatiborskog.

Ovaj odlični nastavnik došao je

do svoje učiteljske službe

iz prostačke kolibe,

koi je poslužujući došao,

do svog zvanja.

Tek mi radnja, unapredak, pođe

A konac smrti, i sudbina dođe,

te moje telo, složi ovde,

6: marta 1888. god.

Bog damu Dušu prosti

Ovai nadgrobni spomen,

podiže mu

njegova verna supruga Stajka

i sinovi Stevan i Bogdan

i kćer Mirka

Pisa Mladen Raković

iz Goračića s, r.

Spomenik Miliću Ružičiću (†1893) (Goračići – Ružičića groblje)

O šaren spomene

ladni kamene

koi svakome srce hrabriš

što ovde pokazuješ mesto

saranjenog od 34 god.

MILIĆA RUŽIĆIĆA

uvaženog građanina

i bivšeg kmeta sela Goračića

koi pogibe 20 februara 1893. god.

pred sudnicom opštine goračke

od braće nebraće liberala

srpski dahija

Nema života bez slobode.

Blago onom koi vakom smrću umre.

Laka zemljo koja ga pokrivaš

svojom te je otkupio krvlju.

(...)

Spomenik Janku Stevanoviću (†1893) (Goračići – Sjeničića groblje)

Evo groba neizbežna dvora

đe s odmara telo od umora

srca mlada što za pravdu strada

JANKO STEVANOVIĆ

poštovani građanin

ovog sela Goračića

biv. Vojnik

u srpsko turskom ratu 1876 i 7 i 8 god.

koji časno poživi 35 god

a pogibe 20 februara 1893 god.

pred sudnicom opštine goračke

od vojničkih pušaka.

Nas 18 žrtvi

pade za vlade liberalne partije

(...)

Spomenik braći Basarić: Avramu (†1893) i Jevremu (†1893) (Guberevci – Ćendića groblje)

AVRAM I JEFREM

pogiboše braća Basarići

Šaren spomene

ladni kamene

koi svakom srce hrabriš

što ovde pokazuješ

mesto saranjenog

od 25 godina

AVRAMA BASARIĆA

iz Guberevaca

bivšeg vojnika stalnog kadra

koi pogibe 20 februara 1893. god.

kod sudnice op. Goračke

od braće srpske vojske

a na tugu celoj familiji

i ostaloj Srbiji

Tek što počesmo raditi

očevinu hrabriti

al pokosi nas smrtna kosa

ne požali što je rosa

pokojnog

JEVREMA BASARIĆA

iz Guberevaca

bivšeg vojnika

stalnog kadra

koi poživi 27 god.

a pogibe 20 februara 1893. god.

kod sudnice op. Goračke od braće

srpske vojničke trupe

a na tugu svojoj familiji

(...)

Spomenik Miljku Nikoliću (†1893) (Guberevci – Kneževića groblje)

Ovde leže kosti

nevina i srca mlada

što za pravdu strada

MILjKA NIKOLIĆA

iz Guberevaca

koi u najlepšem cvetu od 26 god.

pogibe od pušaka vojničkije

pod vladom liberalnom

kod Goračke sudnice

20 februara 1893. g.

(...)

Spomenik Ranku Milutinoviću (†1893) (Živica – Čukar)

Evo groba evo mračna dvora

gde s odmara telo od umora

RANKA MILUTINOVIĆA

iz Živice

uvaženog građanina

i bivšeg kmeta

koi časno poživi 31 g.

a boreći se za radikalnu stranku

i čuvajući opštinsko dobro

pogibe pred sudnicom op[štine] Goračke

20. februara 1893. god.

od nebraće liberala.

Bog da mu dušu prosti.

(...)

Spomenik Maksimu Cogoljeviću (†1893) (Guberevci – Plazinića groblje)

O šareni spomene

ladni kamene

koji svakome srce hrabriš

što ovde pokazuješ

mesto saranjenog

od 85 god.

MAKSIMA COGOLjEVIĆA

iz Guberevaca

koji zadobi puščanu ranu

kod crkve i sudnice goračke

20 februara 1893 god.

od braće nebraće liberala

srpski dahija

a izdanu 7 marta 1893 g.

Nema života bez slobode

Blago onome

koji ovakvom smrću umre

laka zemljo koja ga pokrivaš

svojom te je otkupio krvlju

(...)

Spomenik Milivoju Milivojeviću (†1894) (Pšanik – Titma)

Ovde počiva rab Boži

MILIVOJE MILOJEVIĆ

iz Pšanika

koi poživi 70, g,

a prestavise, 24 februara 1894. god.

Omili rode, i moje konšije, i prijatelji,

nepožalte svoga truda,

i svoje dangube,

stanite, i pročitajte,

ovaj nadgrobni nadpis,

koije, više puta, uzabran,

opš[tine] kotr[aške] za presednika,

izabrat, bio, i za 24 god. kmetovao.

Izabrat bio, za veliku

narodnu skupštinu, 1868. g

i na više deputacija je izabran bio

kao prva ličnos opš: kotr.

Pod upravom njegovom,

kao presednik, i zapovednik

načinio je osnovnu školu,

pa i sa dozvolom parokije kotr.

a sa njegovom zapovešću

i sveštenika popa Miletom Jovanovićem,

je i crkvu, u selu Kotraži, načinili,

i pod upravom sveštenika Milete slavio.

Posle njegove smrti ostavio je dva sina,

punoletna Marka i Lazara i njegove unuke

Podigoše mu ovaj spomenik

njegovi sinovi sa unucima

i njegovim snahama

Bog damu dušu prosti na večnom danu

Pisa Mlađen Raković iz Gorač[ića]

Spomenik Dragiću Draškoviću (†1894) (Goračići – Petkovića groblje)

Ovde leže posmrtni ostaci

gazda

DRAGIĆA DRAŠKOVIĆA

trgovca iz Goračića

koji je nevino ubijen u svom domu

16. marta 1894 g.

u svojoj 50 godini života.

O: prokleto pleme kainovo

zar te jošte u svijetu ima,

te nevine ti ubijaš ljude

opšte prokletstvo,

prati zlotvore Grijeha ovog,

da ih pravda božija potamani

i na utjehu porodice

Miljko Munitlak iz sela Preseke

glavni zločinac ubijen je u poteri

kao zlotvor narodni

a njegov saučesnik

Jeremija Jorović iz Živice

ubijen je po presudi 16 juna 1895 g.

Ožalošćena porodica

boga moli i u nadi živi

da će i ostale zlotvore

priređene smrti Dragićeve

jarko sunce prokazati

i pravda ih božija kazniti

Za Dragićem celog života žaliće

i božiju pravdu izgledati

verna supruga Kata

i sin Tihomir

braća Tošo i Pavle

sinovac Mišo

sa ostalom mnogobrojnom rodbinom

i prijateljima.

Spomenik Tanasku Petroviću (†1896) (Goračići – Ružičića groblje)

O srodnici srpski čitetelji

ne požalte truda svoga

što ćeš stati i čitati

gdi počiva rab boži

TANASKO Petrović

uvaženi građanin

i žitelj ovog sela Goračića

koi od svoeg rođenja

časno poživi 80 god.

i prestavi se u večnost

18 januara 1896 god.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj mu spomen podigoše

njegovi sinovi

Milan Veljko Milosav

Vidosav i Radosav

svome ocu za znak groba

dok je srpskog roda u 1897. g.

Piso Mlađen Raković.

Ne kloni se groba čoveče

smrtna kosa koja me poseče

svakoga će kada Gospod reče

poznato je da ćemo umreti

i sa sobom ništa ne poneti

do skrštene na grudima ruke

i pravedna dela svoje.

Zato braćo da se pokajemo

posle smrti pokajanja nema.

Spomenik Iliji Šuluburoviću (†1898) (Lisa – Šulubure)

O ljubezni Srbski rode

stani malo ovde, da razumeš

koga ova ladna zemlja skriva

dična Srba

ILIJU ŠULUBUROVIĆA

bivšeg presednika

i glavnog domaćina

ovog sela Lise

i ratoborca

u srpsko-turskom ratu

1876 i 7 i 8. god.

koije česno poživijo

sa svojim sugrađanima 53. god.

A prestavise u večnost

14. marta 1898. god.

Bog damu dušu prosti

Ovaj spomen pokazuje i

Njegova oca

JOKSIMA ŠULUBURE:

koije Saranjen u Užicu 1872. g.

Ovaj mu spomen

Podigoše njegov poštovani brat Simo

i sinovi Miljko i Milovan.

svom ocu za znak Groba

dok je srpskog roda.

i supruga Miljka.

1898. g.

Pisa Mlađen Raković iz Goračića

Spomenik Mijailu Ružičiću (†1900) (Goračići – Ružičića groblje)

O ljubezni brate

teško li je umreti od vatre

u svoje starosti 62 godin.

MIJAILO RUŽIČIĆ

žitelj ovog sela goračića

pogibe u svojoj kući

neznajući od koga je ognjem

telo iskićeno (...)

žalosno je videti kad kuća gorija

i vatra mu kosti topi

a od kostiju suvi ugljen tvori

i ovde u grobu saranjen

20 oktombra 1900 god

(...)

Spomenik Dragiću Radosavčeviću (†1905) (Goračići – Čergovište)

Avaj svetu moj zeleni cvetu

odma postag a odma me nesta

duša moja sad u raju biva

a telo mi mati zemlja skriva.

DRAGIĆA

od 9 god.

Sin Milosava i Božike Radosavčevića

iz Goračića

Đaka I razreda osnovne škole.

Umro je 4. decembra 1905 god.

nažalost svoje rodbine i cele okoline.

Ovajmu spomen podiže

njegov otac Milosav

Raduj se pravi,

a pokaj se grešni.

Reče Bog.

Literatura

• Marinković, Radovan M (1985). Dragačevski zanati i zanimanja. Čačak: Litopapir. 
• Marinković, M. Radovan (1993). „Spomenici predsednicima opštine Goračićići − Dragačevo”. Raskovnik (godina XIX, broj 73−74). 
• Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9. 
• Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4. 
• Marinković, Radovan M; Marinković, Zoran (2015). Vekovanja Goračića, Guberevaca i Živice. Guča: Biblioteka opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-15-1. 
• Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2017). Kameni pamćenici Goračića : [epitafi na spomenicima]. Guča: Guča : Biblioteka opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-28-1. 
• Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka : o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (2, dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2. 
• Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2022). Goračićka buna 1893. godine. Guča: Guča : Biblioteka opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-67-0.