Врдила

С Википедије, слободне енциклопедије
Врдила
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРашки
ГрадКраљево
Становништво
 — 2011.Пад 853
Географске карактеристике
Координате43° 42′ 21″ С; 20° 33′ 02″ И / 43.7058° С; 20.5506° И / 43.7058; 20.5506Координате: 43° 42′ 21″ С; 20° 33′ 02″ И / 43.7058° С; 20.5506° И / 43.7058; 20.5506
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина285 м
Врдила на мапи Србије
Врдила
Врдила
Врдила на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број036
Регистарска ознакаKV

Врдила је насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 853 становника. Село је удаљено 13 километара од Краљева.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Врдила живи 744 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,4 година (42,3 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 300 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Историја[уреди | уреди извор]

Село се први пут спомиње 1516. године као мезра у тимару Хамзе, диздара града Маглича насељено Власима који су уместо ушура плаћали спахији одсеком годишње 100 акчи. Од 1804. Врдила су део Самаилскогсреза, од 1824. се спомињу под именом 'Вердила', од 1830. постају део моравске капетаније, 1834-39 део су Надибра, а 13. јула 1839.године постаје општина као део Чачанског окружја.[1]

У селу се налази и црквени Храм Богојављења, који постоји више векова, али је више пута обнављана. На темељима старе цркве изграђена је садашња 1922. године, као задужбина народа из Надибра. Подигнут је као споменик ратницима погинулим, умрлим и несталим у балканским и Првом светском рату од 1912. до 1918. године. Било је више приложника, а највише је изградњи помогао краљ Александар I Карађорђевић. Цркву је пројектовао руски архитект Михаил Глушченко.[2] Спомен-цркву је 28. августа 1936. осветио епископ жички Николај.[3]

Михаил Глушченко је дошао у Краљевину СХС после окончане Октобарске револуције, као политички азилант, заједно са преко 40 хиљада Руса. Припада групи тзв. 'Краљевачких Руса”, који су били углавном високо образовани људи, различитих профила. Глушченко је, са дипломом 'Архитектурног факултета' Универзитета у Кијеву, предавао цртање и писање од 1921. до 1923, а водио је и приватну школу модерног цртања и уметности. [4]

Прве сељачке радне задруге настајале су и у Врдилима, прва таква у селу је била „Зора социјализма”, настала после Другог светског рата тачније 1951. године и постојала је до 1957. године. Друга задруга је била „Слога” и трајала је 1981-2002. године.[5]

Од 2010. године до 2013. године у Врдилима су вођена истраживачке активности Нафтне индустрије Србије због сумње да је село богато налазиштима нафте.[6] Нафта није пронађена.

Дана 3. јуна 2019. године село Врдила је погодила велика поплава, у којој је многим домаћинствима нанета велика имовинска штета. У Врдилима је готово сваком пољопривредном домаћинству уништена њива, а река је носила са собом стоку, стабла дрвећа а срушена су и 5 моста која повезују село са Ибарском магистралом и Краљевом. [7]

Дана 28. марта 2020. године почели радови на рушењу темеља старог моста и изградњи новог, планирано време завршетка радова је месец дана. [8] 7. октобра 2020. године на мосту су започети и завршени радови на асфалтирању, а већ сутрадан мост је био спреман за употребу. [9]

Образовање[уреди | уреди извор]

Село има основну школу „Јован Дучић”, која обухвата ученике прва четири разреда и представља истурено одељење ОШ „Јован Дучић” Роћевићи, која је основана 1910. године. Претходно је носила назив по Слободану Пенезићу Крцуну.

Током својих путовања по Србији, Јоаким Вујић је боравио у Врдилима. Захваљујући његовој књизи Путошествија по Србији остаће у историји убележен податак да ’’основна школа у Врдилима је према неким историјским списима изграђена 1819. године што је чини једном од најстаријих школа у Србији, када је село имало 94 'пореске главе’’. [10] Поред основне школе су били и учитељски станови у којима су становали учитељи Нада и Младен Чукаловић, најистакнутији учитељи с 1960-их и 1970-их година, иначе родитељи проф. др Ивана Чукаловића, професора на Правном факултету у Крагујевцу.[11]

Основну школу у Врдилима похађао је и Сава Сретеновић из Дедеваца, начелник у Министарству просвете и професор богословије (Београд) и члан Српске Краљевске академије (САНУ) од 1855. године.[тражи се извор]

Споменици културе[уреди | уреди извор]

Споменицима од значаја за град Краљеву је, Одлуком града Краљева 2019. године, проглашено 3 спомен обележја и то:

СПОМЕН-ЧЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПОГИНУЛИМ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

- подигнута на Богојављење 1981. године, у подножју црквеног дома у Врдилима, посвећена "јунацима парохије у Врдилима који положише животе бранећи своју веру и отаџбину у ратовима од 1912. до 1918. године".

СПОМЕН-ЦРКВА ПОСВЕЋЕНА ПОГИНУЛИМ У БАЛКАНСКИМ И ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ У ВРДИЛИМА

- подигнута 1922. године у славу и сећање на погинуле, умрле и нестале српске војнике у балканским и Првом светском рату 1912-1918. године.

СПОМЕН-ОБЕЛЕЖЈЕ БРАЋИ ПАЈИЋ

- подигнуто са десне стране пута Врдила-Дедевци, посвећено браћи Пајић: Драгојлу, Добрици и Рајици који су заједно, са тог места, кренули у рат 1912. године.[12]

Познати мештани/места[уреди | уреди извор]

Радиша Воштинић - познати произвођач ракије и вина, с почетка 20. века, производио је тада надалеко познату ракију од нане - Нановачу.[13]

Из Врдила је Душан Анђелковић, фудбалер ФК Црвена звезда, а у селу живи и Маја Ковачевић, председница Удружења Персида Карађорђевић и позната мајка 11-оро деце. 15. фебруара поводом велике свечаности Дана државности Републике Србије, председник Србије Александар Вучић одликовао је Мају Ковачевић Златном медаљом за заслуге. [14]

Локални фудбалски клуб Младост, основан још давне 1973. године, такмичи се у Рашкој окружној лиги у сезони 2019/20.[15] Од септембра 2018. године је почела реконструкција фудбалског стадиона, на коју је засејана енглеска трава, постављени су рефлектори, ограде и голови, а августа 2019. године стадион постаје спреман за одржавање мечева.Прва првенствена утакмица на реновираном стадиону одиграна је 24. августа 2019. године против ФК Тавник, меч је завршен резултатом 0:0. Од 25. августа 2019. године са радом је после 15 година паузе почела школа фудбала за децу најмлађег узраста, а опрему за малишане донирао је енглески фудбалски клуб Стивениџ [16], који наступа у четвртој лиги Енглеске.

Већ неколико година ради и енглеска фабрика смрзнутог воћа 'Монди Ламекс'(која је купила компанију 'Монди Сербиа'), најуспешнија таква компанија у југоисточној Европи.[17]

Одлуком Скупштине града Краљева, 27.12.2018. године, сва села на територији града Краљева су добили своје улице. Село Врдила је добило 26 улица, од којих је главна улица Краља Милана која иде од једног краја села до другог. Осим ње, ту су и улице Бранка Радичевића, Београдска, 8. марта, Слободана Пенезића Крцуна, Јастребска, Његошева итд.[18]


График промене броја становника током 20. века
Демографија[19]
Година Становника
1948. 1.052
1953. 1.037
1961. 1.051
1971. 1.063
1981. 1.055
1991. 1.018 999
2002. 925 961
Етнички састав према попису из 2002.[20]
Срби
  
918 99,24%
Црногорци
  
2 0,21%
Хрвати
  
2 0,21%
Словаци
  
1 0,10%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Научни скуп Рудо Поље, Карановац, Краљево (1997 ; Београд, Краљево) [1]. ISBN 978-86-7179-032-1.
  2. ^ Краљевачки споменици солунцима у славу;Милан М. Матијевић;Друштво за неговање традиције ослободилачких ратова;Краљево. ISBN 978-86-912885-0-1.
  3. ^ "Политика", 29. авг. 1936, стр. 9
  4. ^ Nad kraljevačkim Rusima nema senke - INFO Kraljevo
  5. ^ „Резултати претраге за „врдила“ – Istorijski arhiv Kraljevo” (на језику: српски). Приступљено 2022-04-24. 
  6. ^ Tanjug. „NIS ulaže 43 miliona evra za istraživanja nafte u 2012.”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-04-30. 
  7. ^ Vanredna situacija u Kraljevu: Poplavljene kuće, štale i mostovi | Agromedia
  8. ^ https://www.facebook.com/vrdila1462/photos/a.530262680342603/2804706959564819/?type=3&theater
  9. ^ „Пријавите се или се региструјте да бисте погледали”. www.facebook.com (на језику: српски). Приступљено 2020-10-22. 
  10. ^ Библиотека Матице српске
  11. ^ „Sahranjen profesor dr Ivan Čukalović (1956-2021)”. KRUG (на језику: енглески). 2021-12-27. Приступљено 2022-04-12. 
  12. ^ demo.paragraf.rs http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2019_10/t10_0141.htm. Приступљено 2022-04-12.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  13. ^ „НАНОВАЧА”. СИЏА (на језику: српски). 2020-10-04. Приступљено 2022-04-12. 
  14. ^ T.G. „Maja Kovačević je danas dobila SRETENJSKO ODLIKOVANJE: Samohranoj majci JEDANAESTORO DECE jedan dan izgleda OVAKO”. zena (на језику: српски). Приступљено 2022-02-16. 
  15. ^ srbijasport.net - Fudbal - Muškarci - 2019-2020 - Okružne lige - PFL - Raška okružna liga - Rezultati
  16. ^ Stevenage FC 🔴⚪ on Twitter: "📸 Kids in the small Serbian Village of Vrdila train and play in #StevenageFC wear after the club donated kit earlier this year! 😍 #WeAreStevenage…...
  17. ^ „Mondi Lamex - voće i povrće - Vrdila, Kraljevo, Srbija”. www.mondiserbia.rs. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2021. Приступљено 2022-04-12. 
  18. ^ Огласна табла - Kraljevo
  19. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  20. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  21. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]