Врдила

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Врдила
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРашки
ГрадКраљево
Становништво
 — 2011.Пад 853
Географске карактеристике
Координате43°42′21″ СГШ; 20°33′02″ ИГД / 43.7058° СГШ; 20.5506° ИГД / 43.7058; 20.5506Координате: 43°42′21″ СГШ; 20°33′02″ ИГД / 43.7058° СГШ; 20.5506° ИГД / 43.7058; 20.5506
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина285 м
Врдила на мапи Србије
Врдила
Врдила
Остали подаци
Позивни број036
Регистарска ознакаKV

Врдила је насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 853 становника. Село је удаљено 13 километара од Краљева.

Демографија[уреди]

У насељу Врдила живи 744 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,4 година (42,3 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 300 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Историја[уреди]

Село се први пут спомиње 1516. године као мезра у тимару Хамзе, диздара града Маглича насељено Власима који су уместо ушура плаћали спахији одсеком годишње 100 акчи. Од 1804.Врдила су део Самаилскогсреза,од 1824. се спомињу под именом 'Вердила', од 1830. постају део моравске капетаније, 1834-39 део су Надибра, а 13.јула 1839.године постаје општина као део Чачанског окружја.[1]

У селу се налази и црквени Храм Богојављења, који постоји више векова,али је више пута обнављана. На темељима старе цркве изграђена је садашња 1922. године, као задужбина народа из Надибра. Подигнут је као споменик ратницима погинулим, умрлим и несталим у балканским и Првом светском рату од 1912. до 1918. године. Било је више приложника, а највише је изградњи помогао краљ Александар I Карађорђевић. Цркву је пројектовао руски архитект Михаил Глушченко.[2]

Михаил Глушченко је дошао у Краљевину СХС после окончане бољшевичке револуције, као политички азилант, заједно са преко 40 хиљада Руса. Припада групи тзв. 'Краљевачких Руса', који су били углавном високо образовани људи, различитих профила. Глушченко је, са дипломом 'Архитектурног факултета' Универзитета у Кијеву, предавао цртање и писање од 1921. до 1923, а водио је и приватну школу модерног цртања и уметности. [3]

Образовање[уреди]

Село има основну школу „Јован Дучић”, која обухвата ученике прва четири разреда и представља истурено одељење ОШ „Јован Дучић” Роћевићи, која је основана 1910. године. Претходно је носила назив по Слободану Пенезићу Крцуну.

Познати мештани/места[уреди]

Локални фудбалски клуб Младост такмичи се у међуопштинској лиги Фудбалског савеза Рашког округа у сезони 2017/18. Од септембра 2018. године је почела реконструкција фудбалског стадиона, на коју је засејана енглеска трава, постављени су рефлектори и у току је изградња ограде и голова.

Већ неколико година ради и енглеска фабрика смрзнутог воћа 'Монди Ламекс'(која је купила компанију 'Монди Сербиа'), најуспешнија таква компанија у југоисточној Европи. Из Врдила је Душан Анђелковић,фудбалер ФК Црвена Звезда, а у селу живи и Маја Ковачевић, председница Удружења Персида Карађорђевић и позната мајка 11-оро деце.

Одлуком Скупштине града Краљева, 27.12.2018.године, сва села на територији града Краљева су добили своје улице. Село Врдила је добило 26 улица, од којих је главна улица Краља Милана која иде од једног краја села до другог. Осим ње, ту су и улице Бранка Радичевића, Београдска, 8.марта, Слободана Пенезића Крцуна, Јастребска, Његошева итд.[4]


График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.052
1953. 1.037
1961. 1.051
1971. 1.063
1981. 1.055
1991. 1.018 999
2002. 925 961
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
918 99,24 %
Црногорци
  
2 0,21 %
Хрвати
  
2 0,21 %
Словаци
  
1 0,10 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Научни скуп Рудо Поље, Карановац, Краљево (1997 ; Београд, Краљево) [1]. ISBN 978-86-7179-032-1.
  2. ^ Краљевачки споменици солунцима у славу;Милан М. Матијевић;Друштво за неговање традиције ослободилачких ратова;Краљево. ISBN 978-86-912885-0-1.
  3. ^ Nad kraljevačkim Rusima nema senke - INFO Kraljevo
  4. ^ http://www.kraljevo.rs/oglasna-tabla/
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]