Млеч (јавор)
| Mleč | |
|---|---|
| |
| Srednjodobno stablo mleča u parku na Banovom brdu. | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | A. platanoides
|
| Binomno ime | |
| Acer platanoides | |
| |
| Areal | |
| Sinonimi | |
| |
Mleč (Acer platanoides) ime roda je latinski naziv za javor, ali istovremeno je i pridev: ācer, ācris, ācre koji znači oštar, oštra, oštro verovatno zbog oštro zašiljenih režnjeva lista većine javora. Epitet vrste platanoides znači „kao platan“; sufiks -oides od latinskog i starogrčkog -εἶδος (oblik) zbog lista koji liči na list platana o čemu govori i sinonim platanifolium (platanovog lista). Srpski se naziva još i borov javor, jahor, mlekojavor, mlečak, mlečika, mlečnik, mlječak, crni javor[1], a na engleskom norveški javor. Mnogi nazivi se vezuju za mleko zbog toga što mleč sadrži mlečni sok koji curi kada se ozlede lisne drške i mladi izdanci; sinonim lactescens takođe opisuje ovu osobinu i znači koji luči mleko.
Opis vrste[uredi | uredi izvor]
Drvo drugog i prvog reda do 30 m i krunom širine 8-12 (15) m, sa vitkim, pravim okruglim stablom i dosta gustom krunom, koja je izduženo jajasta. Zaostaje u visini i debljini za javorom, a ne dostiže ni starost, koju javor može da ima. U srednjoj Evropi prelazi u prečniku 1 m. Koren je srcast, slično javoru. Žile ne idu duboko, a pružaju se daleko bočno. Daje obilno izdanke iz panja.[2][3][4]
Kora je na mladim grančicama crvenkastosiva, glatka, a docnije tamni. Na starom drveću je sivocrna sa mnogobrojnim, relativno sitnim i plitkim ljuspama. Puca po dužini, ali se ljuspe plute ne ljušte. Pupoljci su naspramni. Jasno se razlikuje terminalni pupoljak, koji je krupniji, sa više ljuspi od sitnijih bočnih, priljubljenih, sa 2-3 spoljne ljuspe. Bočni pupoljci su, sa strane grane, ravni i zajedno sa prošlogodišnjom grančicom sjajni.[2][3][4]
List je sa 5-7 režnjeva, koji su oštro, krupno i retko nazubljeni. Između zubaca, kao i režnjeva, urezi su obli. Pri osnovi list je većinom srcast, s obe strane sjajno zelen, go, ili je dole, duž nerava, maljav. Dug je 5-16 cm i širok 8-25 cm, sa 4-21 cm dugom peteljkom, mahom crvene boje.[2][3][4][5]
Jednodoma ili dvodoma vrsta odnosno sa muškim, ženskim i hermafroditnim cvetovima. Cveta u aprilu — pre listanja. Cvetovi su u uspravnim cvastima — gronjama, žuti; terminalno iznad listova letorasta. Čašica i krunica sa 5 listova i nektarijama. Oprašivanje je pomoću insekata — entomofilija. Prašnici muškog cveta su dužine perianta i ima ih 5-10, većinom 8, a kod ženskih cvetova oni su kraći, zakržljali. Plodnik je go, pljosnat, sa dva izraštaja, koji docnije daju krila. Stubić prelazi u dva unazad savijena žiga.[2][3][4][5]
Po 2 krilate orašice zajedno (šizokarpijum). Krila su pod uglom većim od pravog, a manjim od ravnog. Jedan krilati plod je 30-50 mm dug, 10-14 mm širok. Leđna nija blago konkavna, širina krila dosta ravnomerna. Linija ožiljka prava, spreda uzana, sa skoro paralelnim ivicama. Sama orašica uglavnom trouglasta, sa jednom pravom stranom (linija ožiljka) i dve savijene strane, jako stisnuta 10-12 mm duga, 8-10 mm široka. Plod je na dugoj dršci. Fizičku zrelost mleč dostiže 5 do 10 godina pre javora.[2][6]
Seme eksalbuminsko sa embrionom zelene boje. Kotiledoni uzdužno savijeni i izgužvani, tako da dobijaju kružni obris, zeleni.[6]
Klijanje epigeično. Hipokotil obično intenzivno crvenkast. Kotiledoni duguljasti, 25-40 mm dugi, 6-10 mm široki, najširi pri vrhu, tupog vrha, skoro sedeći. Prvi listovi naspramni, duguljastojajasti, pri osnovi srcasti, po obodu nazubljeni. Drške listova crvenkaste. Daljni listovi sa pet režnjeva. Epikotil dobro razvijen.[6]
Plodovi sazrevaju u septembru-oktobru i obično posle prvih mrazeva u oktobru-novembru potpuno opadnu sa grana, te ih treba sakupiti u oktobru. Hektolitarska masa je oko 13 kg. Od 100 kg sirovine može se dobiti oko 75 kg setvenog materijala. U jednom kg ima oko 8.000 zrna; klijavost svežeg semena je oko 60-80%; seme zadrži sposobnost klijanja do 2 godine.[6]
Areal[uredi | uredi izvor]
Pretežno nastanjuje severnu i istočnu Evropu do u Skandinaviju i malo prelazi Alpe i gotovo nimalo Pirineje. Areal se nastavlja na severozapadnu Aziju. U Alpima se penje do 1300 m. Retko je u malim, čistim sastojinama; većinom je primešan u mešovite šume, naročito na svežijim terenima. Pretežna vrsta nižih položaja, širokih rečnih dolina i nižih bregova. Areal mu je sličan kasnoj, sitnolisnoj lipi. Čest je u šumama gorskog javora i jasena (Acero-Fraxinetum) gde raste sa : Acer pseudoplatanus, Fraxinus excelsior, Ulmus montana, Tilia grandifolia i dr. U visinu ide manje od javora.[2][5]
Bioekološke karakteristike[uredi | uredi izvor]
Mleču odgovara sunčana ekspozicija ili lakša senka. Osetljiv je na kontinuelnu osvetljenost. Pokazuje znatnu otpornost na sumpordioksid i ozon[7]. Podnosi veću hladnoću i manju letnju toplotu od javora, ali može da raste na vlažnijem, zemljištu od javora. Manje je osetljiv na mraz i upalu kore. U mladosti godišnji prirast je 80-120 cm, kasnije 40-60 cm. jednostavan za presađivanje i vrlo dobro raste. Vrlo je prilagodljiv i nema većih zahteva, toleriše urbani mikroklimat i vetar. Koren je osetljiv na sabijanje tla. Podnosi sve supstrate osim siromašnih, kiselih peskovitih zemljišta. Ne treba ga orezivati na proleće jer intenzivno luči sokove što ga iscrpljuje.[2][4][5][8]
Primena[uredi | uredi izvor]
Zbog lepog oblika listova, koji se pre opadanja, oktobra-novembra oboje u žutonarandžasto, omiljeno je drvo za aleje i parkove, naročito u severnoj Evropi. Ima veliki broj kulturnih taksona koji su primenljivi u širokom spektru različitih ambijenata. Cenjen kao medonosna vrsta.[9][10] Sok sadrži određenu količinu šećera i može se upotrebiti kao piće, ili se koncentriše u sirup kuvanjem. Sirup se koristi kao zaslađivač u mnogim namirnicama. Koncentracija saharoze je 1,1-3,5% što je znatno niže nego kod šećernog javora (A. saccharum). Stablo drveta se zaseca u rano proleće, lučenje soka je intenzivnije u toplim sunčanim danima posle mraza. Najbolji sok je iz područja sa hladnim zimama sa kontinentalnom klimom.[11]
Kulture mleča mogu da se podižu na staništima lužnjaka-jasena, kitnjaka-graba, cera-sladuna, nizinske bukve i bukve i jele.[2]
Drvo je lepe teksture, lako se polira, nalazi primenu u stolarstvu, a kao dobar rezonator služi za izradu muzičkih instrumenata klavira, violina.
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Generativno razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Fiziološka dormantnost se otklanja setvom u jesen (oktobru-novembru) ili hladnom stratifikacijom u trajanju od 2-3 meseca, posle čega se seme seje u aprilu. Po dužnom metru treba posejati oko 10-15 g na dubinu oko 4 cm. Nicanje nastupa posle 5-6 nedelja. Ponik treba zaštititi od poznih prolećnih mrazeva. Kod sorti se javlja segregacija u potomstvu. Tako npr. od dobijenog generativnog potomstva Acer platanoides 'Schwedleri' oko 50% sadnica ima crvenu boju listova, a 50% zelenu, dok će kod Acer platanoides 'Reitenbachii' manje od 40% sadnica zadržava karakteristike klona. Moguće je da se procenti, pri slobodnoj polinaciji, kod heterozigotnih kombinacija tokom života još smanje i da pojedine individue poprime zelenu boju. Zato je jedini način da se dobije željena osobina - vegetativno razmnožavanje.[12]
Vegetativno razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Najčešći način razmnožavanja klonova mleča je okuliranje. Kako je u rodu javora inkompatibilnost vrlo izražena, podloge treba da budu ili osnovna forma mleča ili bliske vrste koje imaju mlečni sok. Trenutna inkompatibilnost ispoljava se kada se mleč, odnosno njegovi klonovi kaleme na Acer pseudoplatanus, Acer lobelii, Acer negundo, Acer saccharum … Najbolje su 2 godišnje sadnice osnovne forme. Prolećni termin okuliranja je bolji od okuliranja spavajućim pupoljkom kada se kalemi izuzetno rano u fazi mezgre, najranije od svih javora, a i uopšte.[13]
Zelene reznice u praksi se retko primenjuju iako se kod nekih klonova ožiljuju u znatnom procentu: Acer platanoides ‘Drummondii’ 68% pod mistom i 20% pod folijom, Acer platanoides ‘Leopoldii’ 24% pod mistom, ali ne i pod folijom.
U procesu formiranja sadnica treba voditi računa da rano uklanjanje bočnih grana izaziva zastoj u razvoju.
Unutarvrsni taksoni[uredi | uredi izvor]
Mlač je veoma varijabilan pa je izdvojeno više od 100 klonova [14] Klonovi su selekcionisani uglavnom prema boji i/ili obliku lista kao i/ili prema formi: loptasti, stubasti, kupasti, žalosni. Najčešće gajeni klonovi su:
-
Acer platanoides 'Columnare' u rasadniku -
Acer platanoides 'Columnare' srednjodobno stablo -
Acer platanoides 'Crimson King' -
Acer platanoides 'Drummondii' -
Acer platanoides 'Globosa' -
Acer platanoides 'Pyramidale Nanum' -
Acer platanoides 'Schwedleri'
- Acer platanoides 'Cleveland' – brzorastuće, srednje drvo (12—15 m), široko jajaste, skoro loptaste krune, svetlozelenih izdanaka u razvoju, kasnije tamnozelenih, svetložutih u jesen;
- Acer platanoides 'Columnare' – spororastuće drvo visine 10 (12) m uske uspravne krune jajaste u starosti, grana uperene ka vrhu, manjih i pliće urezanih listova žutih u jesen;
- Acer platanoides 'Crimson King' - široke kruna, listovi krupni, urezani i tamnocrvenkastogrimizni, ujesen narandžasti, cetovi su intenzivno žuti;
- Acer platanoides Crimson Sentry™ –žbun visok 3-6m, tokom leta bordo crvenih, u jesen bakarnobraon listova;
- Acer platanoides 'Cucullatum' – veliko uspravno drvo sa lepezastim listovima sa 7-9 zašiljenih režnjeva;
- Acer platanoides 'Deborah' – srednje, ređe visoko drvo (15—20 m), raste brže od klona 'Schwedleri' u početku do 0,5 m godišnje, okrugle, široke krune, izdanci svetlocrveni, bronzanozeleni tokom leta, zlatnožuti u jesen;
- Acer platanoides 'Dissectum' ('Palmatifidum') – skoro isti kao 'Lorbergii' ali su listovi tamnije zeleni, a režnjevi sa naboranim ivicama i pravim vrhovima;
- Acer platanoides 'Drummondii' – vrlo upečatljivo, spororastuće, malo drvo (6—8 m) sa listovima belih trakastih margina, ima tendenciju povratka na ishodne osobine, u jesen žuto;
- Acer platanoides 'Emerald Queen' – brzorastuće, srednje drvo (12—15 m), izduženo jajste krune, kasnije jajaste, izdanci ružičastobronzani, kasnije svetlozeleni, u jesen žuti;
- Acer platanoides 'Erectum' – uspravni spororastući kultivar srednje veličine sa kratkim uspravnim granama;
- Acer platanoides - 'Faassen's Black' - srednje drvo (12—15 m), srednje brzog rasta u početku 30-40 cm, kasnije 10-20 cm, kruna široko jajasta, izdanci metalik crnocrveni, zelenkastocrveni tokom leta, narandžasti u jesen;
- Acer platanoides - 'Farlake's Green' – brzorastuće, srednje drvo (12—15 m), u početku uspravne krute, kasnije opuštene jajaste krune, crvenkasti izdanci prelaze u tamnozelenu, u jesen narandžastožuti;
- Acer platanoides 'Globosum' – malo drvo (4—6 m), veoma sporog rasta, široko loptaste, kompaktne krune koja održava loptastu formu bez orezivanja, bronzani izdanci prelaze u tamnozelenu, u jesen narandžastožuti;
- Acer platanoides 'Laciniatum' – Englezi ga nazivaju javor orlove kandže (Eagle's Claw Maple) uspravnorastuće visoko drvo sa listovima manjim od osnovne forme, klinolikim u osnovi duboko usečeni na režnjeve sa kandžastim vrhom;
- Acer platanoides 'Lorbergii' – srednje drvo, sa prstasto duboko deljenim, bledo zelenim listovima; režnjevi celih ivica i dugih zašiljenih vrhova povijenih naviše;
- Acer platanoides 'Pendulum' – žalosna forma pronađena u Temišvaru 1901. godine; klon nije gajen izvan Rumunije, poslednji primerak osušio se u arboretumu Bazos 2000. godine;
- Acer platanoides 'Princeton Gold' – srednje drvo 12-17 m, okrugle krune, zlatnožutih listova koji tokom vegetacionog perioda postepeno postaju svetlozeleni, u jesen ponovo žuti;
- Acer platanoides 'Pyramidale Nanum' – stubasti klon u 10. godini dostiže 5 m, list zelen;
- Acer platanoides 'Pyramidalis' – stubasti klon visine 15-20 m i širine krune 2-3 m, list zelen;
- Acer platanoides 'Reitenbachii' - srednje drvo, listovi crveni pri olistavanju, postepeno prelaze u zeleno, da bi u jesen bili crveni;
- Acer platanoides 'Rotterdam' – visoko drvo u 10. godini 12 m visoko, u punoj zrelosti 20 m, sa zelenim listovima, sa naličja gusto sivo dlakavim;
- Acer platanoides 'Royal Red' – malo drvo (8—10 m), sporijeg rasta od klona 'Faassen's Black' (20-40 cm godišnje) kruna u početku kupasta, kasnije široko zaobljena, izdanci intenzivno tamnocrveni, bronzani, tokom leta zelenkastocrveni, zlatnožuti do narandžasti u jesen;
- Acer platanoides 'Schwedleri' - srednje drvo (15—18 m), srednje brzog rasta u početku 30-40 cm godišnje, tamnocrvenih listova, lisne peteljke, nervatura i mladi izdanci crveni; najefektivniji kada se intenzivno orežu svake druge jeseni;
- Acer platanoides 'Variegatum' – drvo do 20 m visoko,listovi belo zeleno panaširani
- Acer platanoides 'Walderseei' – neobična forma sa listovima poprskanim belim mrljama, sivkast izdaleka; slabe konstitucije
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Simonović, D. (1959): Botanički rečnik, imena biljaka. Srpska akademija nauka - posebna izdanja, knjiga CCCXVIII
- ^ a b v g d đ e ž Jovanović, B. (1985): Dendrologija. IV izmenjeno izdanje. Univerzitet u Beogradu. Beograd
- ^ a b v g Vukićević E. (1996): Dekorativna dendrologija, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
- ^ a b v g d Kolesnikov, A. I. (1974): Dekorativnaя dendrologiя, Izdatelьstvo Lesnaя promыšlennostь, Moskva.
- ^ a b v g Krussman G. (1986): Manual of Cultivated Broadleaved Trees and Shrubs, Batsford.
- ^ a b v g Stilinović, S. (1985): Semenarstvo šumskog i ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd
- ^ Grbić, M. (2010): Proizvodnja sadnog materijala – Tehnologija proizvodnje ukrasnih sadnica. Univerzitet u Beogradu. Beograd ISBN 978-86-7299-174-1
- ^ Huxley, A. (1992): The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press ISBN 0-333-47494-5
- ^ Bean, W. (1981): Trees and Shrubs Hardy in Great Britain. Vol 1 - 4 and Supplement. Murray
- ^ Knight, F. P. (1980): Plants for Shade. Royal Horticultural Society. ISBN 0-900629-78-9
- ^ Kunkel, G. (1984): Plants for Human Consumption. Koeltz Scientific Books ISBN 3874292169
- ^ Stilinović, S. (1987): Proizvodnja sadnog materijala šumskog i ukrasnog drveća i žbunja, Šumarski fakultet, Beograd.
- ^ Grbić, M. (2004): Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd ISBN 86-7602-009-4
- ^ Hatch, Laurence (2007): Cultivars of Woody Plants Volume I (A-G). TCR Press; 1.0 edition, ISBN-10: 0971446504.
Спољашње везе[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
