Negativni i pozitivni ateizam
| Deo serije o ateizmu |
| Ateizam |
|---|
Pozitivni ateizam je izraz kojim se uopšteno opisuju stavovi ateista koji istinitom smatraju tvrdnju da bogovi ne postoje. Negativni ateizam je pak izraz koji se odnosi na ostale oblike neteizma. Kroz istoriju se ova razlika opisivala i izrazom jaki i slabi ateizam gde se pod jakim ateizmom navodio specifični stav da bogovi ne postoje, dok slabi ateizam predstavlja tek odsustvo verovanja u bogove, bez kategoričkom odbacivanja mogućnosti njihovog postojanja.[1]
S obzirom na fleksibilnost izraza bog, smatra se kako osoba istovremeno može biti i jak i slab ateist, u zavisnosti od shvatanja šta se smatra božanstvom. Izraz je prvi 1972. godine upotrebio britanski filozof Entoni Flu, ali je popularnost stekao tek početkom devedesetih godina 20. veka zahvaljujući Juznet grupi alt.atheism.
Obuhvat primene[uredi | uredi izvor]
Zbog fleksibilnosti termina bog, moguće je da je osoba pozitivni ateista u smislu raznih shvatanja Boga, a da je negativni ateist u drugim pogledima. Na primer, za Boga klasičnog teizma se smatra da je jedno lično vrhovno biće koje je sveznajuće, svemoguće, svuda prisutno i sveblagonaklono koje brine za ljude i ljudske poslove. Za takvo božanstvo, moguće je da je neko pozitivni ateista (pogledati problem zla), ali moguće je biti negativni ateista u pogledu deističkog shvatanja Boga odbacivajući verovanje u istog, ali ne izričito odbacujući mogućnost postojanja takvog bića.
Prema kategorizaciji filozofa Džordža H. Smita u kojoj ateizam deli na implicitni i eksplicitni, smatra da su termini „pozitivni i negativni“ ateizam značajno drugačiji, zavisno od toga da li osoba drži izričiti stav da božanstva ne postoje. „Pozitivno eksplicitni“ ateisti smatraju da je netačno reći da božanstva postoje. „Negativno eksplicitni“ ateisti navode da ne veruju u božanstva, ali ne mogu reći da je tačan navod da božanstva ne postoje. Osobe koje smatraju da ne postoje božanstva, ali ne iskazuju svoje stavove, takođe se svrstavaju u implicitne ateiste. Između ostalih u kategoriji „implicitnih“ ateista se nađu i sledeće osobe: deca i odrasle osobe koje nisu čule za koncept božanstava; osobe koje su čule za božanstva, ali nisu odvojili vremena da dodatno razmisle o ovom konceptu; kao i agnostici koji obustavljaju svoje verovanje u božanstva, ali ga ne odbacuju. Svi implicitni ateisti ulaze u kategoriju negativnog/slabog ateizma.
Prema ovoj klasifikaciji, neki agnostici bi ušli u kategoriju negativnih ateista. Ispravnost ove kategorizacije je sporna, te je neki poznati ateisti poput Ričarda Dokinsa izbegavaju. U svojoj knjizi Iluzija o Bogu, Dokins opisuje osobe koje spadaju između kategorizacije da je „vrlo“ i „malo“ moguće da božanstva postoje kao „agnostike“, te čuva termin „jaki ateista“ za osobe koje izričito odbacuju postojanje božanstava. Sebe kategorizira kao „de facto ateistom“ ali ne i „jakim ateistom“ po ovoj skali.[2] U krugovima negativnog ateizma, filozof Antoni Keni pravi razliku između agnostika (osobe koje smatraju da je tvrdnja „Bog postoji“ nepouzdana) i teoloških nekognitivista (koji smatraju da su sva božanstva beznačajna).[3]
Druga značenja[uredi | uredi izvor]
Žak Marten već 1949. koristi termine negativni/pozitivni ateizam ali s drugim značenjem koje se odnosilo na hrišćanske apologetike.[4]
Indijski društveni reformator, anti-kaste aktivista, i ateista Goparadžu Ramačandra Rao (1902-1975, bolje poznat po svom nadimku „Gora“) predložio je filozofiju koju je nazvao „pozitivni ateizam“, koja je u svojoj knjizi „Pozitivni ateizam“, ateizam tretirala kao način življenja.[5]
Ateistička zajednica grada Ostin (poznata po svojoj engleskoj skraćenici ACA [izgovara se „ej-si-ej“] za Atheist Community of Austin) koristi termin pozitivnog ateizma na drugi način. ACA smatra da je pozitivni ateizam pokušaj prikaza pozitivnog izgleda ateizma i odbacivanja loših stereotipa o ateistima, pogotovo od strane religijskih osoba u svojim bogomoljama.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Martin 1990, str. 281.
- ^ Dawkins, Richard: Iluzija o Bogu pp. 50–51
- ^ Kenny, Anthony (2006). „Worshipping an Unknown God”. Ratio. 19 (4): 442. doi:10.1111/j.1467-9329.2006.00339.x. Arhivirano iz originala 15. 12. 2018. g. Pristupljeno 22. 07. 2015.
- ^ Maritain, Jacques (1. 7. 1949). „On the Meaning of Contemporary Atheism”. The Review of Politics. 11 (3): 267—280. doi:10.1017/S0034670500044168. Arhivirano iz originala 13. 11. 2005. g. Pristupljeno 22. 7. 2015. „By positive atheism I mean an active struggle against everything that reminds us of God – that is to say, anti-theism rather than atheism – and at the same time a desperate, I would say heroic, effort to recast and reconstruct the whole human universe of thought and the whole human scale of values according to that state of war against God.”
- ^ Lebron, Robyn E. (2012). Searching for Spiritual Unity...Can There Be Common Ground?. CrossBooks. str. 532. ISBN 978-1-4627-1262-5. Pristupljeno 17. 7. 2015.[mrtva veza]
- ^ Atheist Experience #422: Blue Laws. 11. 11. 2005. Korisna informacija se nalazi na: 49:55. Arhivirano iz originala 15. 08. 2011. g. Pristupljeno 22. 07. 2015.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Lebron, Robyn E. (2012). Searching for Spiritual Unity...Can There Be Common Ground?. CrossBooks. str. 532. ISBN 978-1-4627-1262-5. Pristupljeno 17. 7. 2015.[mrtva veza]
- Martin, Michael (1990). Atheism: A Philosophical Justification. Temple University Press. str. 281. ISBN 978-0-87722-943-8.