Olimpizam
| Olimpijske igre (Jeux olympiques) |
|---|
 |
| Glavni članci |
| Igre |
Olimpizam − se odnosi na filozofiju Olimpijskih igara. Osnovni principi olimpizma navedeni su u Olimpijskoj povelji. Olimpizam je takođe i pomalo utopistički ali sa dobrim idejama.
Olimpizam, olimpijski pokret, nastoji da stvori način života spajanjem sporta sa kulturom, obrazovanjem i međunarodnom saradnjom. Zasniva se na trudu, vaspitnoj vrednosti dobrog primera, društvenoj odgovornosti i poštovanju univerzalnih osnovnih etičkih principa. Glavni cilj olimpizma je da stavi sport u službu harmoničnog razvoja čovečanstva u cilju promovisanja mirnog društva koje brine o očuvanju ljudskog dostojanstva.
Po principima olimpizma, bavljenje sportom je ljudsko pravo. Svaki pojedinac mora imati mogućnost da se bavi sportom, bez diskriminacije bilo koje vrste iu olimpijskom duhu, što zahteva međusobno razumevanje u duhu prijateljstva, solidarnosti i fer-pleja.
Princip nediskriminacije je u srcu olimpizma. Olimpizam kaže da uživanje prava i sloboda bavljenja sportom treba da se odvija bez diskriminacije bilo koje vrste, kao što su rasa, boja kože, pol, seksualna orijentacija, jezik, vera, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovina, rođenje ili drugi status.
Olimpijisti su pristalice ili zagovornici olimpizma koji svoj rad obično nazivaju „izgradnjom boljih ljudi“.
Olimpizam na delu[uredi | uredi izvor]
Šest aktivnosti je trenutno uključeno u Olimpizam na delu. Aktivnosti obuhvataju: Razvoj kroz sport, Obrazovanje kroz sport, Mir kroz sport, Sport i životnu sredinu, Sport za sve i žene i sport.[1] Ove aktivnosti podržava Olimpijski pokret.
Međunarodni olimpijski komitet (MOK) podržava razvoj kroz sport radeći sa Ujedinjenim nacijama (UN) i drugim vladinim agencijama kako bi pomogli ljudima da sagledaju, steknu i razumeju svet oko sebe kroz atletiku.[2] Za obrazovanje kroz sport, MOK je kreirao Obrazovni program o olimpijskim vrednostima (OVEP) kako bi naučio svoje učesnike o prednostima fizičke aktivnosti i bavljenja sportom.[3] Predsednik MOK-a Tomas Bah pokazao je podršku Miru kroz sport rekavši da olimpijski sportisti „pokazuju celom svetu da je moguće da se takmičimo jedni sa drugima, živeći u miru zajedno. Olimpijske igre su još relevantnije nego ikad ako bi se organizacije i države pridržavale pravila.”[4]
Da bi podržao svoju ideju o sportu i životnoj sredini, MOK je glavni partner za podršku za održivi sport i događaje (SSE) koji je kreirala Međunarodna akademija za sportsku nauku i tehnologiju (AISTS). Priručnik se fokusira na to kako nacionalni olimpijski komiteti treba da izaberu grad ili gradove za domaćine, kao i na izgradnju mesta, prevoza i smeštaja za sportiste i posetioce.[5] MOK radi na Sportu za sve kako bi ponudio pristup sportu svima, bez obzira na njihov pol, rasu ili društvenu klasu.[6] Žene u sportu je način MOK-a da nastavi da podržava i unapređuje rodnu ravnopravnost. Oni to čine stvaranjem „kampanja za razvoj liderstva, zagovaranja i podizanja svesti“ i stavljajući više žena na rukovodeće uloge u Komitetu.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „What is Olympism? - Olympic rings and other olympic marks - FAQ”. International Olympic Committee (na jeziku: engleski). 2020-12-02. Arhivirano iz originala 2021-01-19. g. Pristupljeno 2021-04-03.
- ^ „Social Development through sport”. International Olympic Committee (na jeziku: engleski). 2020-11-09. Arhivirano iz originala 2021-04-17. g. Pristupljeno 2021-04-03.
- ^ „Olympic Values Education Programme”. International Olympic Committee (na jeziku: engleski). 2021-04-01. Arhivirano iz originala 2021-03-29. g. Pristupljeno 2021-04-03.
- ^ „IOC Programmes for Peace - Promoting Peace Through Sport”. International Olympic Committee (na jeziku: engleski). 2020-11-09. Arhivirano iz originala 2021-04-17. g. Pristupljeno 2021-04-03.
- ^ „Updated version of the Sustainable Sport and Environment Toolkit available now - Olympic News”. International Olympic Committee (na jeziku: engleski). 2020-11-08. Arhivirano iz originala 2017-03-25. g. Pristupljeno 2021-04-03.
- ^ „Sport for All”. International Olympic Committee (na jeziku: engleski). 2021-04-04. Arhivirano iz originala 2017-03-26. g. Pristupljeno 2021-04-03.
- ^ „Gender Equality in Sport”. International Olympic Committee (na jeziku: engleski). 2021-03-26. Arhivirano iz originala 2021-03-23. g. Pristupljeno 2021-04-03.