Пређи на садржај

Олимпијски орден

С Википедије, слободне енциклопедије
Олимпијски орден
Изглед Олимпијског ордена и његове минијатуре.
Додељује Међународни олимпијски комитет
Додељује се заДопринос олимпијском покрету
Установљенмај 1975. године
Прво одликовање1975. године

Олимпијски орден установљен је 1975. године и највиша је награда Међународног олимпијског комитета. Додељује се за посебан допринос Олимпијском покрету, односно признање за заслуге у спорту. Традиционално, МОК додељује олимпијски орден главном националном организатору(има) на церемонији затварања Олимпијских игара.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Олимпијски орден је установљен у мају 1975. од стране Међународног олимпијског комитета и замјенио је дотадашњу Олимпијску димплому за заслуге. Олимпијски орден је првобитно имао три степена (златни, сребрени и бронзани). На 87. засиједању МОК-а у Сарајеву (СФР Југославија) одлучено је да неће бити разлике између сребреног и бронзаног реда па се додјељује само у средбреном степену. Златни орден ће се и даље додјељивати шефовима држава у изузетним околностима.

Орденски степени
Златни
Сребрени
Бронзани

Изглед Ордена је у облику ланца у златној, сребрној или бронзаној боји према степену; на предњој страни ланца је приказано пет прстенова Олимпијског покрета, са обе стране грба је вијенац од маслиновог лишћа. Минијатура ордена је у облику значке и састоји се од пет минијатурних прстенова, у боји према степену.

Добитници

[уреди | уреди извор]

Златни Олимпијски орден

[уреди | уреди извор]
Година Добитник Земља Напомена
1975 Ејвери Брандиџ САД
1980 лорд Мајкл Киланин Ирска
1981 Дејвид Сесил Уједињено Краљевство
Папа Јован Павле II Ватикан [1]
Амаду-Махтар М’Боу Сенегал
Краљ Улав V Норвешки Норвешка
1982 Ахмад Шах Малезија
1983 Индира Ганди Индија [2][3]
1984 Бранко Микулић СФРЈ
Франсоа Митеран Француска
Peter Ueberroth САД
1985 Николаје Чаушеску Румунија
Ерих Хонекер Источна Немачка
Краљ Хуан Карлос Шпанија [4]
1986 Ван Ли Кина
1987 Краљ Рама IX Тајланд
Генерал Кенан Еврен Турска
Тодор Живков Бугарска [5]
1988 Принц Реније III од Монака Монако
Принц Бертил од Шведске Шведска
Френк Кинг Канада
Марио Васкез Рања Мексико
Park Seh-jik Јужна Кореја
1989 Raoul Mollet Белгија
Цар Акихито Јапан
Rafael Hernández Colón Порторико
1990 Ђулио Андреоти Италија
1991 Жан де Бомон Француска
Јошиаки Цуцуми Јапан
Willi Daume Њемачка
1992 Паскал Марагал Шпанија
Карлос Артур Нузман Бразил [6]
Мишел Барније Француска
Хавијер Гомез Наваро Шпанија
José Miguel Abad Шпанија
Жан-Клод Кили Француска
Жорди Пујол Шпанија
Леополд Родес Шпанија
Карлос Салинас де Гортари Мексико
Нарцис Сера Шпанија
Хавијер Солана Шпанија
1993 Борис Јељцин Русија [7]
1994 Герхард Хејберг Норвешка
Рихард фон Вајцзекер Њемачка
Нелсон Мандела Јужноафричка република [8]
Хоакин Легина Шпанија
Мауно Коивисто Финска [9]
Краљ Харалд V Норвешки Норвешка
Краљица Сонја од Норвешке Норвешка
1995 Арпад Генц Мађарска
Роберт Мугабе Зимбабве
1996 Били Пејн САД
Константинос Стефанопулос Грчка
Adolphus Drewery САД
Ендру Јанг САД
Ислам Каримов Узбекистан
1997 Блез Компаоре Буркина Фасо
Омар Бонго Габон
Нурсултан Назарбајев Казахстан
Елијас Храви Либанон
Ернесто Зедиљо Мексико
Александар Квашњевски Пољска
Сулејман Демирел Турска
1998 Ким Деџунг Јужна Кореја
Жан, велики војвода од Луксембурга Луксембург [10]
Eishiro Saito Јапан [11]
1999 Едуард Шеварднадзе Грузија [12][13]
2000 Адолф Оги Швајцарска [14]
Lowitija O'Donohuge Аустралија
Џон Коутс Аустралија [15]
2001 Султан Кабус ибн Саид ел Саид Оман [16]
Го Чок Тонг Сингапур
Владимир Путин Русија Повучен 28. фебруара 2022. године[17][18]
Хуан Антонио Самаран Шпанија [19][20]
Абдулај Вад Сенегал
2002 Фрејзер Булок САД
Жак Ширак Француска
Kéba Mbaye Сенегал
Мит Ромни САД
2003 Емил Лахуд Либанон
Џон Хауард Аустралија
2004 Ђана Ангелопулос Грчка
Костас Караманлис Грчка [21]
Абделазиз Бутефлика Алжир
Јоханес Рау Њемачка [22]
Martinos Simitsek Грчка
2005 Теодор Ангелопулос Грчка
2006 Валентино Кастелани Италија
2007 Кофи Анан Гана
2008 Лиу Ћи Кина
2009 Џек Пул Канада Постхумно одликован
2010 Селапан Раманатан Сингапур [23]
Ли Сјенлунг Сингапур [24]
Џон Фурлонг Канада [25]
2012 Себастијан Коу Уједињено Краљевство
Пол Дејтон Уједињено Краљевство
2013 Краљ Вилем-Александер од Холандије Холандија
Жак Рог Белгија [26]
Краљ Филип VI Шпанија [27]
Папа Фрања Ватикан [28]
Си Ђинпинг Кина [29]
2014 Дмитриј Чернишенко Русија Повучен 28. фебруара 2022. године[17]
Дмитриј Козак Русија Повучен 28. фебруара 2022. године[17]
2015 Маргарета од Румуније Румунија [30]
2016 Карлос Артур Нузман Бразил [31]
2018 Ли Хи Беом Јужна Кореја [32]
Фернандо Ботеро Колумбија
Мун Џеин Јужна Кореја [33]
Маурисио Макри Аргентина [34]
2020 Прокопис Павлопулос Грчка
Шинзо Абе Јапан
2021 Сеико Хасхимото Јапан
Јошихиде Суга Јапан
Јурико Коике Јапан
2022 Сун Чунлан Кина [35]
Цаи Ћи Кина [35]
Анджеј Дуда Пољска [36]

Сребрени олимпијски орден

[уреди | уреди извор]
Година Добитници Држава Напомена
1975 Риотаро Азума Јапан
Мигел де Каприлес САД
Радјард Расел Уједињено Краљевство
1976 Пол Анспах Белгија
Harold Austad Нови Зеланд
Albert Demaurex Швајцарска
Ден Ферис САД
Џеси Овенс САД
Héctor Paysse Reyes Уругвај
Walter Wülfing Западна Немачка
1977 Michael Ansell Уједињено Краљевство
Inger Frith Данска/ Уједињено Краљевство
Свен Лафтман Шведска
Анселмо Лопез Шпанија
Rudolf Nemetschke Аустрија
Масаје Табата Јапан
1978 Принц Бертил од Шведске Шведска
René Bondoux Француска
Доминго де Соза Португал
Фалих Фахми Ирак
Џон Емерис Лојд Уједињено Краљевство
Адриан Родони Италија
Марио Васкез Рања Мексико
1979 Haj Omar Boucetta Мароко
Gustaf Dyrssen Шведска
Mikio Oda Јапан
Харолд Медисон Рајт Канада
1980 Arnold H. Beckett Уједињено Краљевство
Pablo Cagnasso Аргентина}
Франко Караро Италија
Benito Castejón Шпанија
Claude Collard Француска
Albert Dirix Белгија
Denis Follows Уједињено Краљевство
Sydney Grange Аустралија
Kurt Hasler Швајцарска
Frederick Holder Уједињено Краљевство
Денис Хауел Уједињено Краљевство
Raoul Mollet Белгија
Ренато Вилијам Џоунс Уједињено Краљевство
Игњати Новиков Совјетски Савез
Чарлс Палмер Уједињено Краљевство
Хенри Поуре Француска
Amilcare Rotta Италија [37]
Анте Скатаретико СФРЈ
Bertil Sallfors Шведска
Yoshiyuki Tsuruta Јапан
1981 Gérard d'Aboville Француска
Roone Arledge САД
Jacinto Balleste Шпанија
Rafael Barquero Chaves Костарика
Árpád Bogsch САД
Charles de Coquereaumont Француска
Дејвид Кауард Уједињено Краљевство
Макс Данц Западна Немачка
Jean-Pascal Delamuraz Швајцарска
Хенри Џозеф Дјем Сенегал
Бо Екелунд Шведска
Пјер Фери Француска
Жак Годе Француска
Гјисли Халдорсон Исланд
Харолд Хенинг САД
Хидеко Маехата Јапан
Enrikas Juskhevitsus Совјетски Савез
Курт Мелер Данска
Elena Mukhina Совјетски Савез [38][39][40]
Дезмонд Осаливен Ирска
Adriaan Paulen Холандија
Адриан Родони Италија
Abdel Moneim Wahby Египат
1982 Принц Франц Јозеф II Лихенштајн
Франтишек Кроутил Чехословачка
Paavo Mikko Honkajuuri Финска
Принц Цунејоши Такеда Јапан
José Beracasa Венецуела
Hamengkubuwono IX Индонезија
Sven Thofelt Шведска
Avinash Chandra Chatterji Индија
Хосе Рамон Фернандез Куба
Haim Glowinsky Израел
Ichiro Hatta Јапан
Кларенс Џонсон САД
Роберт Кејн САД
Алојз Лугер Аустрија
Фернандо Луис Переира Мачадо Португал
Пол Мартин Швајцарска
Trendafil Martinski Бугарска
Едгар Мерсје Француска
Ласло Пап Мађарска
Жоао Карлос де Оливеира Бразил
Ђовани Ромања Италија
Arnaldo de Oliveira Sales Хонгконг
Ангел Солаков Бугарска
Хабиб Тиам Сенегал
Jukka Uunila Финска
1983 Куаси Ангама Обала Слоноваче
Георгиос Атанасијадис Грчка
Џералд Кеш Бахами
Арпад Чанад Мађарска
Бети Катберт Аустралија
Eduardo Dibós Chappuis Перу
Laurent Dona-Fologo Обала Слоноваче
Марин Драгнеа Румунија
Jean Drapeau Канада
Илона Елек Мађарска
Massoud Ahmded El-Zantouti Либија
Манфред Евалд Источна Немачка
Марија-Тереза Екем Француска
Систо Фавре Италија
Едгар Фрид Аустрија
Абдел Халим Мухамед Судан
Kim Taik-soo Јужна Кореја
Галина Кулакова Совјетски Савез
Леополдо де Леон Панама
Александар Медвед Совјетски Савез
Роже Менар Француска
Chūhei Nambu Јапан
Роберт Озборн Канада
Хавијер Остос Шпанија
Julius Lockington Patching Аустралија
Berge Philips Аустралија
Gaotang Rong Кина
Виктор Сањејев Совјетски Савез
Katsuji Shibata Јапан
Сергеј Шалибашвили Совјетски Савез
Лидија Скобликова Совјетски Савез
1984 Abdelhamid Rachdi Alami Мароко
Abílio Ferreira d'Almeida Бразил
Luis Azemar Puig de la Bellacasa Шпанија
Motohiko Ban Јапан
Херма Баума Аустрија
Бо Бенгстон Шведска
Жан Боротра Француска
Паоло Капабјанка Италија
Хуан Хосе Кастиљо Шпанија
Хари Каван Уједињено Краљевство
Нађа Команечи Румунија [41]
Џорџ Крејг Нови Зеланд
Андреа Ђузепе Кроче Италија
Санди Данкан Уједињено Краљевство
Suat Erler Турска
Рене Франк Белгија
Акира Фуџита Јапан
Antonin Himl Чехословачка
Pierre Hirschy Швајцарска
Bert Isatitsch Аустрија
Пал Ковач Мађарска
Paul Libaud Француска
Херо Лупеску Румунија
Френсис Дон Милер САД
Хулио Енрике Монагас Порторико
Hadj Ibrahim Mbomba Njoya Камерун
Ренцо Ностини Италија
Фред Оберландер Канада
Nelson Paillou Француска
Маријан Ренке Пољска
Walter J.M.A. von Rosberg Холандски Антили
Zhong Shitong Кина
Олегарио Васкез Раифа Мексико
Хелен Арвајлер Француска [42]
Абдул Хамид Ал-Хаџи Кувајт
Алдо Бергамаски Италија
Фред Бле Либерија
Емерик Блум СФРЈ
Том Бредли САД
Ђанкарло Брузати Италија
Мирослав Церар СФРЈ
Ален Данет Француска
Хорст Даслер Западна Немачка
Abdelaziz Elshafei Египат
Милан Ерцеган СФРЈ
Шунћи Фуџи Јапан
Knolly Henderson Тринидад и Тобаго
Paul Högberg Шведска
Samwel Mbogo Kamau Кенија
Ахмед Карабеговић СФРЈ
Кенђиро Мизуно Јапан
Примо Небиоло Италија
Günther Sabetzki Западна Немачка
Keith Shervington Јамајка
Baghadi Si-Mohamed Алжир
Анто Сучић СФРЈ
Артур Такач СФРЈ
Станко Томић СФРЈ
Хари Ашер САД
Угљеша Узелац СФРЈ
Paul Ziffren САД
1985 Адетокунбо Адемола Нигерија
Алекса Хараламбије Румунија
Шеик Иса ибн Рашид ел Калифа Бахреин
Hanji Aoki Јапан
Абдел Азим Ашри Египат
Tsegaw Ayele Етиопија
Едмунд Бејкер Сингапур
Domenico Bruschi Сан Марино
Кристин Карон Француска
Бад Гринспан САД
Józef Grudzień Пољска
Херман Јансен Западна Немачка
Џон Кели САД
Ferdinand Siregar Mangombar Индонезија
Кенкићи Ошима Јапан
Arthur Porritt Нови Зеланд
Бедрих Поула Чехословачка
Лудвиг Прокоп Аустрија
Андре Густаво Рише Бразил
Рајмунд Сапорта Шпанија
Вилијам Сајмон САД
Борислав Станковић СФРЈ
Џозеф Љуис Виласека Шпанија
Валтер Васервогел Аустрија
Jean Weymann Швајцарска
Лав Јашин Совјетски Савез
1986 Карлос Осорио де Алмеида Бразил
Лачазер Аврамов Бугарска
Махмуд Ба Мауританија
Бернхард Бајер Западна Немачка
Liselotl Diem Западна Немачка
Justin Durand Бенин
Исак Фроимович Чиле
Julio Gerlcin Comelin Колумбија
Карлос де Годо Шпанија
Roberto C. Goizueta САД
Борис Георгијев Бугарска
Cornelius Kerdel Холандија
Antoine Khoui Либанон
Jean-Arnould Leew Белгија
C. L. Metha Индија
Николас Нисиотис Грчка
Park Chong-kyu Јужна Кореја
Педро Перез Дуењас Куба
Ahmed Mohammed Qaatabi Јужни Јемен
Макс Ринкенбургер Западна Немачка
Даглас Роби САД
Џулијан Рузвелт САД
Роџер Русо Канада
Ricardo José Russomando Аргентина
Андреј Старовојтов Совјетски Савез
William Thayer Tutt САД
Тадеуш Улатовски Пољска
Georges Vichos Грчка
George Wieczisk Источна Немачка
Huang Zhong Кина
1987 Франциско Фереира Алавеш Португал
Abdel Moneim El Bah Либија
Борис Бакрач СФРЈ
Џон Браун Аустралија [43]
Гаврила Барани Румунија
Џон Џозеф Браун Аустралија
Раниро Таварес Гонсалвес Бразил
Rudolf Hellmann Источна Немачка
Chen Jingkai Кина
Алберто Хуанторена Куба
Тодор Живков Бугарска
Erich Kamper Аустрија
L. N. Khurana Индија [44]
Жан-Клод Кили Француска
Филип Отмар Крум САД
Zdzisław Krzyszkowiak Пољска
Li Menghua Кина
Geoffrey de Navacelle Француска
Серђио Орзи Италија
Lassina Palenfo Обала Слоноваче
Marcel Pasche Швајцарска
Janusz Przedpełski Пољска
Haluk San Турска
Теофило Стивенсон Куба
Владимир Стојчев Бугарска
Леон Штукељ СФРЈ
Brian Wightman Фиџи
1988 Рубен Акоста Мексико
Константин Адрианов Совјетски Савез
Франсиско Алгерсуари Дуран Шпанија
Eileen Anderson Уједињено Краљевство
Хуан Хосе Кастиљо Шпанија
Хуан Кревс Шпанија
Рајнер Климке Западна Немачка
Juan de la LIcra Trcns Шпанија
Вилијам Прат Канада
Fernando Riba Шпанија
Anisio Silva Rocha Бразил
Joszef Sir Мађарска
Катарина Вит Источна Немачка
Ралф Клејн Канада
Јежи Кукуцка Пољска
Антонио Марискал Мексико
Josef Neckermann Западна Немачка
Jasdev Singh Индија [45][46]
Taieb Houichi Тунис
Анте Ламбаша СФРЈ
Wolf Lyberg Шведска
Frederick Ruegsegger САД [47]
1989 Лариса Латињина Совјетски Савез
1990 Иван Пацајкин Румунија
1992 Ludovit Komadel Чехословачка
Хесус Алфонсо Елизондо Нахера Мексико
1994 Владимир Кривтсов Русија
Шејн Гулд Аустралија
1995 Еди Меркс Белгија [48]
Мигел Индураин Шпанија [49]
Џералд Џордан САД [50]
1997 Karl Lennartz Немачка [51]
Оскар Шмит Бразил [6]
Јан Бјукенан Уједињено Краљевство
1998 Александар Гомељски Русија
Geoffrey Henke Аустралија [52]
Макото Кобајаши Јапан [11]
Tasuku Tsukada Јапан [11]
Горо Јошимура Јапан [11]
1999 Брајан Тобин Аустралија [53]
принц Џефри Болкијах Абдул Хаким Брунеј [54]
2000 Lowitja O'Donoghue Аустралија
Норман Меј Аустралија
2001 Ton Bijkerk Холандија [55]
Harry Gordon Аустралија [56]
Кети Фриман Аустралија
2002 Питер Монтгомери Аустралија
2003 Mool Chand Chowhan Индија [57][58]
2007 Марџори Џексон-Нелсон Аустралија
2008 He Zhenliang Кина
Liu Jingmin Кина
Deng Pufang Кина
Chen Zhili Кина [59]
2010 Teo Chee Hean Сингапур
Ng Eng Hen Сингапур
Vivian Balakrishnan Сингапур
Tan Eng Liang Сингапур
Chris Chan Сингапур
Goh Kee Nguan Сингапур
Francis Chong Сингапур
Eric Tan Huck Gim Сингапур [60]
Лес Макдоналд Канада [61]
Мајкл Чејмберс Канада [62]
Нодар Кумариташвили Грузија одликован постхумно [63]
2011 Фернандо Лима Бељо Португал
Кипчоге Кејно Кенија [64]
Vilnis Baltiņš Летонија [65]
2012 Гери Андерсон САД [66]
Кит Милс Уједињено Краљевство
Колин Мојнихан Уједињено Краљевство [67]
2015 Tevita Poasi Tupou Тонга [68]
Ирина Винер Русија [69]
2016 Едсон Арантес до Насименто Бразил [70]
Ilse Bechthold Немачка
Julio Maglione Уругвај
Антон Гесинк Холандија одликован постхумно
Reynaldo González López Куба одликован постхумно
Peter Tallberg Финска одликован постхумно
Risto Nieminen Финска
Владе Дивац Србија [71]
Narayana Ramachandran Индија [72]
2018 Yeo Hyung-koo Јужна Кореја
Kim Jae-youl Јужна Кореја
Kim Joo-ho Јужна Кореја [73]
2021 Toshirō Mutō Јапан [74]
2022 Gou Zhongwen Кина [35]
Chen Jining Кина [35]
Wang Zhengpu Кина [35]
Zhang Jiandong Кина [35]
Han Zirong Кина [35]

Бронзани Олимпијски орден

[уреди | уреди извор]
Година Добитници Држава Напомена
1975 Charles Debeur Белгија
Ђула Хеђи Мађарска
John Kasyoka Кенија
Лиа Манолиу Румунија
Ellen Preis Аустрија
Jacques Thiébault Француска
1976 Helmut Behrendt Источна Немачка
Antonio dos Reis Carneiro Бразил [75]
Walter Jhung Јужна Кореја
Abderrahman Khatib Мароко
Зоја Миронова Совјетски Савез
Клентис Палеолог Грчка
Haim Wein Израел
1977 Gunnar Hansen Данска
Нађа Лекарска Бугарска
Едоардо Манђароти Италија
Alberto Nariño Cheyne Колумбија
Christian d'Oriola Француска
Dutta Ray Индија
Roberto Richards Aguiar Куба
René de Raeve Белгија
1978 Zafar Ali Пакистан
Михаило Андрејевић СФРЈ
Људмила Туришчева Совјетски Савез
Hassine Hamouda Тунис
Harald Jespersen Данска
Ingrid Keller de Schiavoni Гватемала
Surjit Singh Majithia Индија
Paulo Martins Meira Бразил
Ал Ертер САД
Michel Ravarino Монако
Charles Riolo Швајцарска
Јошинори Сузуки Јапан
Hugo Virgilio Tedin Аргентина}
José Gamarra Zorrilla Боливија
1979 Jeronymo Baptista Bastos Бразил
Alfredo Hohagen Díez Canseco Перу
Марија Квашњевски Пољска
Марсел Леклиф Белгија [37]
Имре Немет Мађарска
Еми Швабе Аустрија
Otto Szymiczek Грчка
Lydia Zanchi Швајцарска
1980 Sigge Bergman Шведска
Елизабет Ферис Уједињено Краљевство
Даун Фрејзер Аустралија
Alex Erere Уједињено Краљевство
Anita DeFrantz САД
Жан-Клод Ганга Република Конго
Marcello Garroni Италија
Michel Henault Француска
Џон Хенеси Уједињено Краљевство
Luis E. Hurtado Панама
Joseph Jungmann Чехословачка
Clare McDermott Канада
Донато Мартуци Италија
Џофри Милер Уједињено Краљевство
Robert Pariente Француска
John Rodda Уједињено Краљевство
Hussein Sejean Либанон
Walter Siegenthaler Швајцарска
Mustapha Thraya Тунис
Александар Јермаков Совјетски Савез
1981 Slaheddine Baly Тунис
Макс Бангертер Швајцарска
Енрике Каљадо Португал
Грегор Храдецки Аустрија
Карољ Карпати Мађарска
Рејмонд Овен Уједињено Краљевство
Ирина Роднина Совјетски Савез
Кенет Рајан Ирска
Ирена Шевинска Пољска
Едуардо Јанез Завала Чиле
1982 Waldemar Baszanowski Пољска
Jaime Munoz Camposano Еквадор
Жао де Кошта Бразил
Паул Елвстреам Данска
Синан Ердем Турска
Ђузепе Сабели Фјорети Италија
Герт Фредриксон Шведска
Arild Honne Норвешка
Сикстен Јернберг Шведска
Leonid Khomenkov Совјетски Савез
Гиљермо Монтоја Санчез Мексико
Ridha Mrad Тунис
Luis Chiriboga Parra Еквадор
E. Howard Radford Канада
Albert Riethausen Западна Немачка
Доналд Роуландс Нови Зеланд
Тони Саилер Аустрија
Владимир Смирнов Совјетски Савез
Урлих Велинг Источна Немачка
D. J. Williams Бермуди
1983 Antônio Carlos Almeida Braga Бразил
Николај Георгијев Бугарска
Nigel Hacking Уједињено Краљевство
Erhard Georg Friedrich Hoehne Источна Немачка
Guipro Koffi Обала Слоноваче
Antonio Losada Чиле
Raden Maladi Индонезија
Janusz Piewcewicz Пољска
Yücel Seçkiner Турска
Естер Рот-Шахаморов Израел [76]
1984 Francisco Alguersvari Duran Шпанија
Duarte Manuel de Almeida Bello Португал
Siegfried Brietzke Западна Немачка
Muhammad Naqi Butt Пакистан
Богомил Нонев Бугарска
Алберто Пасадоре Уругвај
Јозеф Салај Мађарска
Ashenafi Youria Етиопија

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Speech given by J.A. Samaranch, President of the IOC, before awarding the Gold Medal of the Olympic Order to Pope John Paul II” (PDF). The LA84 Foundation. Приступљено 2011-05-08. 
  2. ^ „Opening of the 86th Session (Olympic Review No. 186)” (PDF). La84foundation.org. Приступљено 2015-05-15. 
  3. ^ „FACTS ON INDIAN OLYMPICS”. Facts-about-india.com. Архивирано из оригинала 3. 6. 2019. г. Приступљено 2015-05-15. 
  4. ^ „Chronology of the Candidature (Official Report of the Games of the XXV Olympiad Barcelona 1992)” (PDF). La84foundation.org. Приступљено 2015-05-15. 
  5. ^ Mallon, Bill; Buchanan, Ian (2006). Historical Dictionary of the Olympic Movement (Third изд.). Scarecrow Press. стр. 348. ISBN 0810855747. 
  6. ^ а б „UOL - Brasil Online - Oscar recebe homenagem do COI 18/07/97 17h39”. 
  7. ^ „Gold Olympic Order for Yeltsin (Olympic Review No. 303)” (PDF). La84foundation.org. Приступљено 2015-05-15. 
  8. ^ „Presidential Visit to Southern Africa (Olympic Review No. 326)” (PDF). La84foundation.org. Приступљено 2015-05-15. 
  9. ^ Kahden presidenttikauden kunnia / Två presidentperioders heder : Mauno Koiviston kunniamerkit / Mauno Koivistos ordnar och utmärkelsetecken (на језику: фински и шведски). Hämeenlinna / Tavastehus: Hämeen Kirjapaino Oy. 2018. стр. 29. ISBN 978-951-53-3708-5. 
  10. ^ „First Islamic woman named to Int'l Olympic Committee”. Kyodo News. 6. 12. 1999. Архивирано из оригинала 26. 4. 2012. г. Приступљено 19. 12. 2011. 
  11. ^ а б в г „JOCについて、オリンピック・オーダー [Transl.: About the JOC, the Olympic Order]”. Japanese Olympic Committee. Приступљено 29. 6. 2019. 
  12. ^ „Olympic Order Recipients”. olympedia.org. Приступљено 2021-10-25. 
  13. ^ „Eduard Shevardnadze”. president.gov.ge. The administration of the President of Georgia. Архивирано из оригинала 5. 3. 2023. г. Приступљено 2021-10-25. 
  14. ^ „Gold Olympic Order awarded to Adolf Ogi”. IOC. 13. 12. 2000. Приступљено 19. 12. 2011. 
  15. ^ Myers, Morley. „Closing Ceremony (Sydney 2000)” (PDF). La84foundation.org. стр. 79. Приступљено 15. 5. 2015. 
  16. ^ Mallon, Bill; Heijmans, Jeroen (2011). Historical Dictionary of the Olympic MovementСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата (Fourth изд.). Lanham: Scarecrow Press. стр. 425. ISBN 9780810872493. 
  17. ^ а б в „IOC EB recommends no participation of Russian and Belarusian athletes and officials”. 
  18. ^ Lloyd, Owen (28. 2. 2022). „IOC recommends athletes from Russia and Belarus are banned from all sport, strips Putin of Olympic Order”. InsideTheGames.biz. Приступљено 28. 2. 2022. 
  19. ^ „Rogge secures Olympic presidency”. 16. 7. 2001. 
  20. ^ „Samaranch honoured”. 16. 7. 2001. 
  21. ^ „Kαβγάδες χωρίς τέλος” [Endless fights]. Tanea. Приступљено 7. 8. 2023. 
  22. ^ „German President visits the Olympic Museum”. IOC. 11. 3. 2004. Архивирано из оригинала 3. 4. 2015. г. Приступљено 19. 12. 2011. 
  23. ^ „Singapore President Receives Gold Olympic Order”. The Official Website of the Singapore 2010 Youth Olympic Games. 2010-08-14. Архивирано из оригинала 2012-09-12. г. Приступљено 2010-08-26. 
  24. ^ „S'pore presented with special Olympic flag”. Channel NewsAsia. 2010-08-13. Архивирано из оригинала 2012-07-28. г. Приступљено 2010-08-13. 
  25. ^ John Huet (1. 3. 2010). „Thank You And Merci Vancouver!”. IOC. Приступљено 19. 12. 2011. 
  26. ^ „Germany's Bach elected new IOC president”. 10. 9. 2013. 
  27. ^ „Spanish sport still shines after failed Olympic bid, Crown Prince says”. La Prensa. 18. 12. 2013. Архивирано из оригинала 26. 4. 2014. г. Приступљено 26. 4. 2014. 
  28. ^ „IOC President has private audience with Pope Francis”. IOC. Приступљено 2013-11-22. 
  29. ^ „Xi Jinping Meetsi with International Olympic Committee President Thomas Bach and Receives the Olympic Order in Gold”. chinaconsulatesf.org. 
  30. ^ „Colanul Olimpic a fost acordat Principesei Margareta a Romaniei - Comitetul Olimpic si Sportiv Roman”. Cosr.ro. Приступљено 2015-05-14. 
  31. ^ „Após Jogos, COI homenageia Nuzman e Paes com comenda da Ordem Olímpica - Gazeta Esportiva”. www.gazetaesportiva.com. Приступљено 2021-01-20. 
  32. ^ „IOC President awards the Olympic Order to Pyeongchang 2018 organisers”. IOC. 26. 2. 2018. 
  33. ^ „President Moon awarded Olympic Order in Gold for PyeongChang Games”. Korea.net. 30. 8. 2018. 
  34. ^ „Mauricio Macri recibió la "Orden Olímpica de Oro" en la clausura de los Juegos Olímpicos de la Juventud”. Infobae.com (in Spanish). 19. 10. 2018. 
  35. ^ а б в г д ђ е „IOC thanks Beijing 2022 for memorable Olympic Winter Games”. International Olympic Committee. 2022-02-21. Приступљено 2022-02-21. 
  36. ^ „Złoty Order Olimpijski dla prezydenta Andrzeja Dudy [WIDEO]”. www.tvp.info (на језику: пољски). 2022-07-23. Приступљено 2022-07-23. 
  37. ^ а б „Olympic awards obtained (Olympic Review No. 206)” (PDF). La84foundation.org. Приступљено 2015-05-14. 
  38. ^ „Presidential activities (Olympic Review No. 184)” (PDF). La84foundation.org. Приступљено 2015-05-15. 
  39. ^ „Message from Elena Mukhina” (PDF). La84foundation.org. Приступљено 2015-05-15. 
  40. ^ „A courageous lesson from Elena Mouchina” (PDF). La84foundation.org. Приступљено 2015-05-15. 
  41. ^ „Olympic Awards presented at the 87th IOC Session (Olympic Review No. 197)” (PDF). La84foundation.org. Приступљено 2015-05-15. 
  42. ^ „Olympic Order (Olympic Review No. 204)” (PDF). La84foundation.org. Приступљено 2015-05-15. 
  43. ^ „Speaker Profile of John Brown AO”. The Celebrity Speakers Bureau. Приступљено 29. 4. 2017. 
  44. ^ „Olympic Order (92nd IOC Session)” (PDF). La84foundation.org. Приступљено 2015-05-15. 
  45. ^ „OLYMPICS 2016: To Bid Or Not To Bid”. Financial Express. 28. 12. 2003. 
  46. ^ „OC's slight hurts legendary commentator”. The Times of India. 17. 10. 2010. Архивирано из оригинала 4. 11. 2012. г. 
  47. ^ „Olympic Order (93rd IOC Session)” (PDF). La84foundation.org. Приступљено 2015-05-15. 
  48. ^ „Olympic Order Recipients (1386)” (на језику: енглески). Приступљено 1. 1. 2023. 
  49. ^ „El COI equipara a Induráin con 46 políticos y funcionarios españoles | Edición impresa | EL PAÍS”. El País. Elpais.com. 20. 12. 1995. Приступљено 2015-05-15. 
  50. ^ „News · International Committee of Sports for the Deaf”. Deaflympics.com. Архивирано из оригинала 2015-04-02. г. Приступљено 2015-05-14. 
  51. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2016-09-12. г. Приступљено 2017-10-19. 
  52. ^ „Geoff Henke”. Sport Australia Hall of Fame. Приступљено 26. 9. 2020. 
  53. ^ „Olympic Order. (News flash)”. Olympic Review. св. XXVI бр. 29. 1999. стр. 68. Приступљено 17. 11. 2018. 
  54. ^ „Olympedia – Jefri Bolkiah, Prince Abdul Hakeem”. www.olympedia.org. Приступљено 2022-07-08. 
  55. ^ „Lijst van Nederlandse ontvangers van de Olympic order NOC-NSF”. NOC-NSF. Архивирано из оригинала 22. 9. 2016. г. Приступљено 8. 12. 2017. 
  56. ^ „Journalist Harry Gordon dies, aged 89”. The Age. 22. 1. 2015. Приступљено 24. 1. 2015. 
  57. ^ „Olympic official Mool Chand Chowhan dies”. Thaindian News. 2009-09-11. Архивирано из оригинала 1. 3. 2018. г. Приступљено 2009-09-29. 
  58. ^ „Olympic Order award for Chowhan”. The Times of India. 19. 3. 2003. 
  59. ^ „Thank You Beijing!”. IOC. 25. 8. 2008. Приступљено 19. 12. 2011. 
  60. ^ „Singaporeans Receive Formal Tributes From IOC”. The Official Website of the Singapore 2010 Youth Olympic Games. 2010-08-26. Архивирано из оригинала 2012-09-12. г. Приступљено 2010-08-26. 
  61. ^ „ITU Honorary President Les McDonald Awarded Olympic Order”. ITU. 2010-02-28. Приступљено 2017-09-07. 
  62. ^ „COC President Michael Chambers Awarded the Olympic Order”. olympic.ca. 3. 3. 2010. Приступљено 25. 8. 2017. 
  63. ^ „Georgian luger posthumously awarded”. conTRANCE (на језику: енглески). Приступљено 10. 2. 2018. 
  64. ^ „Curtain comes down on 123rd IOC Session”. IOC. 9. 7. 2011. Приступљено 19. 12. 2011. 
  65. ^ „Highlights of the week”. IOC. 25. 2. 2011. Приступљено 28. 12. 2014. 
  66. ^ „President & 2-Time Olympic Gold Medalist Gary Anderson Receives IOC's Olympic Order”. USAShooting (на језику: енглески). 16. 11. 2012. Архивирано из оригинала 8. 6. 2013. г. Приступљено 5. 12. 2022. 
  67. ^ „Thank You, London!”. IOC. 14. 8. 2012. 
  68. ^ „Lord Tupou awarded IOC Olympic Order | Matangi Tonga”. Matangitonga.to. 2015-05-04. Приступљено 2015-05-14. 
  69. ^ „Thomas Bach, President of IOC handed Irina Viner the awarded of the Olympic Order”. Stadium.ru. Приступљено 19. 7. 2015. 
  70. ^ „IOC President travels to Santos to present Pelé with the Olympic Order”. olympic.org. 17. 6. 2016. Приступљено 1. 7. 2017. 
  71. ^ „IOC session wraps up meeting by electing new members”. olympic.org. 21. 8. 2016. Приступљено 1. 8. 2016. 
  72. ^ „IOA President N Ramachandran bestowed with Olympic Order award - GKToday”. Архивирано из оригинала 16. 6. 2018. г. Приступљено 26. 2. 2018. 
  73. ^ „IOC President awards the Olympic Order to Pyeongchang 2018 organisers”. IOC. 26. 2. 2018. 
  74. ^ Hashimoto, Suga, Koike to Receive IOC's Olympic Order in Gold JIJI.COM August 9, 2021
  75. ^ „Olympic awards.” (PDF). Olympic Review. Lausanne, Switzerland: The International Olympic Committee. 107-108: 505—506. 1976. Приступљено 18. 8. 2009. 
  76. ^ „Olympic Order (23rd IOA Session)” (PDF). La84foundation.org. Приступљено 2015-05-15.