Omsk

Koordinate: 54° 59′ 00″ S; 73° 22′ 00″ I / 54.983333° S; 73.366667° I / 54.983333; 73.366667
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Omsk
rus. Омск
Katedrala Hristovog vaskresenja
Administrativni podaci
Država Rusija
Federalni okrugSibirski
OblastOmska oblast
Osnovan2. avgust 1716.
Status grada1782.
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2010.1.153.971
Geografske karakteristike
Koordinate54° 59′ 00″ S; 73° 22′ 00″ I / 54.983333° S; 73.366667° I / 54.983333; 73.366667
Vremenska zonaUTC+7
Aps. visina90 m
Površina572,9[1] km2
Omsk na karti Rusije
Omsk
Omsk
Omsk na karti Rusije
Ostali podaci
GradonačelnikVjačeslav Dovrakovski (od 2012)
Poštanski broj644000–644960
Pozivni broj3812
Registarska oznaka55
OKATO kod52401
Veb-sajt
http://www.omsk.ru/

Omsk (rus. Омск) je grad u Rusiji u jugozapadnom Sibiru i administrativni je centar Omske oblasti. Drugi je grad po veličini u azijskom delu Rusije. Njegova udaljenost od Moskve je 2.700 km. Tokom postojanja carske Rusije, grad je bio sedište general-gubernatora Zapadnog Sibira, a kasnije general-gubernatora Stepa. Za vreme Oktobarske revolucije (1918–1919), grad je bio proglašen za prestonicu Rusije, i tu se čuvalo carsko blago. Prema popisu stanovništva iz 2010. u gradu je živeo 1.153.971 stanovnik.

[[File:Омск, у. Энтузиастов.jpg|Omsk]]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Grad se nalazi na obali reke Irtiš. Pored njega prolazi Transsibirska železnica. On takođe predstavlja mesto gde se ukrštaju putevi u središnjem delu Ruske Federacije. Omsk ima i aerodrom (rus. аэропорт Центральный) na kome se odvija veliki broj domaćih i međunarodnih letova. Tako ova vazdušna luka predstavlja bitnu stanicu avionima na putu ka Sibiru i Dalekom istoku. Zahvaljujući reci Irtiš grad je povezan sa Kazahstanom odakle se brodovima doprema ruda i minerali, kao i nafta.

Klima[uredi | uredi izvor]

Klima Omska
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 4,2
(39,6) 		3,6
(38,5) 		14,1
(57,4) 		31,3
(88,3) 		35,5
(95,9) 		40,1
(104,2) 		40,4
(104,7) 		38,0
(100,4) 		32,9
(91,2) 		27,4
(81,3) 		16,1
(61) 		4,5
(40,1) 		40,4
(104,7)
Srednji maksimum, °C (°F) −12,6
(9,3) 		−11,1
(12) 		−3,5
(25,7) 		9,0
(48,2) 		18,4
(65,1) 		24,0
(75,2) 		25,4
(77,7) 		22,2
(72) 		15,8
(60,4) 		7,3
(45,1) 		−4,3
(24,3) 		−9,6
(14,7) 		6,8
(44,2)
Prosek, °C (°F) −16,9
(1,6) 		−15,8
(3,6) 		−8,3
(17,1) 		3,7
(38,7) 		11,9
(53,4) 		17,9
(64,2) 		19,6
(67,3) 		16,4
(61,5) 		10,3
(50,5) 		2,8
(37) 		−7,9
(17,8) 		−13,7
(7,3) 		1,7
(35,1)
Srednji minimum, °C (°F) −21,2
(−6,2) 		−20,2
(−4,4) 		−13,3
(8,1) 		−0,9
(30,4) 		5,8
(42,4) 		11,8
(53,2) 		14,0
(57,2) 		11,2
(52,2) 		5,5
(41,9) 		−1,0
(30,2) 		−11,4
(11,5) 		−17,9
(−0,2) 		−3,1
(26,4)
Apsolutni minimum, °C (°F) −45,1
(−49,2) 		−45,5
(−49,9) 		−41,1
(−42) 		−25,5
(−13,9) 		−11,2
(11,8) 		−3,1
(26,4) 		2,1
(35,8) 		−1,7
(28,9) 		−7,6
(18,3) 		−28,1
(−18,6) 		−41,2
(−42,2) 		−44,7
(−48,5) 		−45,5
(−49,9)
Količina padavina, mm (in) 24
(9,4) 		16
(6,3) 		14
(5,5) 		21
(8,3) 		35
(13,8) 		50
(19,7) 		60
(23,6) 		56
(22) 		36
(14,2) 		31
(12,2) 		30
(11,8) 		27
(10,6) 		400
(157,5)
Izvor: Pogoda i klimat

Istorija[uredi | uredi izvor]

Od nastanka do 1919. godine[uredi | uredi izvor]

Tarska ulica.

Prva drvena tvrđava pod nazivom Omsk je izgrađena 1716. godine kako bi zaštitila ruske granice koje su se širile. Opasnost je pretila od kirgiskih nomada iz stepa. U kasnom XVIII veku podignuta su utvrđenja od cigle. Neke od kapija još uvek postoje (Tobolska i kapija Tara). Pored ovih znamenitosti očuvane su i nemačka luteranska crkva, oružarnica, vojni zatvor i komandantova kuća.

U XIX i početkom XX veka Omsk je bio administrativni centar Zapadnog Sibira i Stepa (Kazahstana). Tada su izgrađeni i verski objekti: crkve, katedrale, sinagoge ali i vojna akademija, gubernatorovo imanje. Kako su se granice carstva širile tako je Omsk izgubio na vojnom i odbrambenom značaju. Grad je polako počeo da stagnira. sredinom devetnaestog veka ovde je živeo i stvarao ruski pisac F. M. Dostojevski.

Novi razvoj grada je počeo izgradnjom Transsibirke železnice 1890-ih godina, kada su trgovci preplavili grad. Mnoge trgovačke kompanije su otvorile svoja predstavništva ovde a time je nastao i jedan moderan distrikt grada. Stranci poput Britanaca, Nemaca, Holanđana su ovde otvarali svoje konzulate kako bi uspeli da zadrže svoje komercijalne interese. Vrhunac je dostignut izgradnjom objekata za sibirski sajam poljoprivrede i industrije 1910. godine.

Ubrzo nakon revolucije 1917, bele promonarhističke snage su zauzele grad. Ovde je 1918. godine uspostavljena privremena vlada Rusije predvođena admiralom i vojnim herojem Aleksandrom Kolčakom. Grad je proglašen za prestonicu carske Rusije i tu je u centralnoj banci bilo držano carsko blago. Omsk se pokazao kao najjače središte Zapadnog Sibira. Međutim nešto pre zauzimanja grada od strane boljševika 1919, Kolčak je zajedno sa vladom i blagom otišao ka istoku u Irkutsk u poznatom velikom sibirskom ledenom pohodu.

Kao dvadesetpetogodišnji ratni zarobljenik, u Omsku je 1917. boravio i Josip Broz Tito. Tu je upoznao i svoju prvu ženu, tada trinaestogodišnju Pelagiju Belousovu. Naredne godine (1918) imali su svadbu u Pravoslavnom obredu.

Vreme SSSR[uredi | uredi izvor]

Sovjetskoj vladi se više sviđalo da mlađi grad Novonikolajevsk, danas Novosibirsk, bude centar Zapadnog Sibira. Tako su iz Omska iseljene administrativne, kulturne i obrazovne ustanove. Ovo je dovelo do opadanja moći i broja stanovništva grada kao i povećanja rivaliteta sa Novosibirskom koje traje i do današnjih dana. Omsk opet jača za vreme Drugog svetskog rata kada je veliki deo industrije premešten ovde zbog toga što je Moskva bila u opasnosti. Jedno vreme se čak razmišljalo da postane i prestonica. Međutim ovo je imalo i negativne efekte po grad. Veliki deo vojske je ostao u gradu do početka devedesetih, a to je automatski značilo izolovanost grada i nemogućnost dolaska stranca. Nakon raspada SSSR vojska je isto počela da propada tako da je to dovelo do velike nezaposlenosti.

Industrija koja je ovde preseljena sastojala se iz dizajnerskog biroa za izradu OKMO tenkova (1941), i Kirovljeve fabrike koja je premeštena iz Čeljabinska 1962. Fabrika Kirov i Omsk Transmaš su proizvodili tenkove tokom druge polovine dvadesetog veka. Omsk Transmaš je bankrotirao 2002. godine.

Pedesetih godina, sa razvojem eksploatisanja nafte i prirodnog gasa u Sibiru izgrađena je i rafinerija nafte zajedno sa „gradom za radnike“. Tako se Omsk proširio prema severu ka reci Irtiš. Ovaj kompleks je najveći u Rusiji i treći po veličini u Evropi. Vlasnik rafinerije je kompanija Gazprom Njeft, trenutno najveći poslodavac u gradu.

Srbi u Omsku[uredi | uredi izvor]

Živeo je u drugoj polovini 19. veka u tom sibirskom gradu, Srbin Šajkaš rodom iz Gospođinaca, Atanasije Ječinac. Bio je on carski austrijski pa zatim i ruski oficir sa službom u "Sibiriji". U Omsku je u činu potpukovnika predavao na tamošnjoj Vojnoj akademiji. Odatle je pratio događaje u srpstvu i sarađivao sa novosadskim listom "Zastava". Za deonice radikalskog društva "Bratstvo" dao je 60 f. učešća 1897. godine.[2]

Tokom Prvog svetskog rata, 1918. godine boravio je u gradu srpski dobrovoljački odred, pod komandom Vlada Voskara.[3] Tu je 1930. godine ostalo još oko 2000 Slovenaca, Hrvata i Srba koji su bili ratni zarobljenici.[4]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Prema preliminarnim podacima sa popisa, u gradu je 2010. živeo 1.153.971 stanovnik, 19.955 (1,76%) više nego 2002.

Kretanje broja stanovnika
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
288.855581.108821.1511.014.2461.148.4181.134,016[5]1.154.116

Privreda[uredi | uredi izvor]

Saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Požarni toranj, simbol grada
    Požarni toranj, simbol grada
  • Kapija Tara
    Kapija Tara
  • Irtiš u Omsku
    Irtiš u Omsku
  • Železnička stanica
    Železnička stanica

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Geografiя Omska
  2. ^ "Zastava", Novi Sad 1896-1897. godine
  3. ^ "Vreme", Beograd 9. jun 1927.
  4. ^ "Vreme", Beograd 1930.
  5. ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Omsk na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Омск&oldid=27437621”