Pređi na sadržaj

Ortodoksno seme

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ortodoksno seme vrsta umerenog pojasa: ariš, breza, smrča, američki jasen, crni bor i platan.
Ortodoksno seme tropskih i suptropskih vrsta: akacija, albicija, kazuarina, eukaliptus, prozopis i mimoza.

Ortodoksno seme je ono koje može da se isuši ispod 10% i tako uspešno čuva na temperaturama ispod nule.

Podela semena prema sposobnosti ka isušivanju[uredi | uredi izvor]

U svom klasičnom radu Roberts je podelio seme u dve grupe na osnovu osobina pri skladištenju na: ortodoksno i rekalcitrantno[1]. Prema aktuelnim saznanjima fiziologije semena ova klasifikacija je dopunjena za seme drvenastih vrsta sledećim kategorijama: (1) pravo ortodoksno, (2) subortodoksno, (3) rekalcitrantno-umerene zone i (4) rekalcitrantno-tropsko seme[2]. Dodatno Elis sa saradnicima predlaže i kategoriju između ortodoksnog i rekalcitrantnog semena imenujući je klasom prelaznog skladištenja[3].

Pravo ortodoksno seme[uredi | uredi izvor]

Pravo ortodoksno seme može da se skladišti relativno dugi vremenski period na temperaturama ispod nule, ako im se sadržaj vlage spusti na 5 do 10% (na osnovu sveže mase semena). Većina vrsta ekonomski važnih rodova drveća severne umerene zone pripada ovoj grupi: jove (Alnus P. Mill.), breze (Betula L.), jasenovi (Fraxinus L.), ariši (Larix P. Mill.), smrče (Picea A. Dietr.), borovi (Pinus L.), platani (Platanus L.), višnje, trešnje, šljive (Prunus L.), duglazija (Pseudotsuga Carr.), cuge (Tsuga Carr.), itd.

Mnogi rodovi tropske i suptropske zone takođe obrazuju pravo ortodoksno seme: Acacia L., Albizia Durz., mnogi drugi rodovi porodice Fabaceae, Casuarina Rumph. ex L., Eucalyptus L’ H e r., Prosopis L.i Tectona L.f. Tačna dužina skladištenja pravog ortodoksnog semena u optimalnim uslovima se na zna. Seme Pinus resinosa Soland. posle 42 godine skladištenja očuvalo je klijavost od 86%[4]. Herbarijumski uzorak semena Prosopis velutina Woot. dobro je klijao posle 44 godine[5]. Seme Pinus elliottii var. elliottii Engelm. pokazalo je klijavost od 66% posle 50 godina čuvanja na 4oC[6].

Subortodoksno seme[uredi | uredi izvor]

Subortodoksno seme može da se čuva pod istim uslovima kao pravo ortodoksno seme, ali znatno kraće vreme. Razlog kraće životne sposobnosti nije u potpunosti jasna. Posredni dokazi pokazuju da u pojedinim slučajevima seme ove kategorije ima visok sadržaj lipida kao kod karija (Carya Nutt.), bukvi (Fagus L.), oraha (Juglans L.), i nekih borova (Pinus L.) i tanku semenjaču ili perikarp, kao kod nekih javora (Acer L.), topola (Populus L.), i vrba (Salix L.) [2]. Za subortodoksno seme očuvanje klijavosti duže od 10 godina je retko pri uobičajenoj tehnologiji skladištenja.

Seme prelaznog skladištenja[uredi | uredi izvor]

Seme prelaznog skladištenja može da se isuši do nivoa vlage skoro kao i kod ortodoksnog semena (12 do 15%) ali je osetljivo na nisku temperaturu koja se upotrebljava za ortodoksno seme. Klijavost obično ostaje očuvana samo nekoliko godina. Istraživanja koncepta za seme prelaznog skladištenja preduzeto je na kafi (Coffea arabica L.) [3]. Veliki su izgledi da među šumskim drvećem ima vrsta čije seme ima osobine ove grupe.

Postoje rodovi koji obuhvataju vrste i sa ortodoksnim i rekalcitrantnim semenom. U severnom umerenom pojasu takav rod je javor. Seme srebrnolisnog javora (Acer saccharinum L.) je rekalcitrantno[7], dok seme crvenog javora (A. rubrum L.) može da se isuši do vlažnosti od 10% pa je pravo ortodoksno ili subortodoksno. Među tropskim vrstama rod Araucaria Juss. ispoljava slične razlike. Araucaria cunninghamii Aiton ex D. Don je ortodoksna, a A. hunsteinii K. Schum. et Hollrung je rekalcitrantna[8].

U prirodi su znatna variranja u osobini semena pojedinih vrsta da se isuše i kreću se u širokom spektru od ekstremnih oblika rekalcitrantnosti do ekstremnih oblika ortodoksnosti. Sa druge strane, sa unapređenjem tehnologije, pojedine vrste nisu više u grupi u koju su bile svrstane. Seme bukvi se smatra rekalcitrantnim, ali strogo kontrolisanim, postepenim isušivanjem seme ovog roda može se dovesti u stanje niske vlažnosti, a da pri tom ne izgubi klijavost [9][10] što ga svrstava u grupu subortodoksnog semena.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Roberts, E. H. (1973): Predicting the storage life of seeds. Seed Sci. Technol. 1:499-514.
  2. ^ a b Bonner, F.T. (1990): Storage of seeds: potential and limitations for germplasm conservation. Forest Ecology and Management 35: 35–43.
  3. ^ a b Ellis R. H., Hong T. D., Roberts E. H. (1990): An intermediate category of seed storage behavior? 1. Coffee. Journal of Experimental Botany 41:1167–1174.
  4. ^ Eliason E.J., Heit C. E. (1973): Red pine seed shows high germination after 42 years in storage. Journal of Forestry 71: 776.
  5. ^ Martin S. C. (1948): Mesquite seeds remain viable after 44 years. Ecology 29: 393.
  6. ^ Barnett J. P., Vozzo J.A. (1985): Viability and vigor of slash and shortleaf pine seeds after 50 years of storage. Forest Science 31: 316–320.
  7. ^ Tylkowski T. 1984. The effect of storing silver maple (Acer saccharinum L.) samaras on the germinative capacity of seeds and seedling growth. Arboretum Kornickie 24: 131–141.
  8. ^ Tompsett, P. B. (1982): The effect of desiccation on the longevity of seeds of Araucaria hunsteinii and A. cunninghamii. Annals of Botany 50: 693–704.
  9. ^ Bonnet-Masimbert M., Muller C. (1975): La conservation des faines est possible. Revue Forestiere Francaise 27: 129–138.
  10. ^ Suszka B. 1975. Cold storage of already after-ripened beech (Fagus silvatica L.) seeds. Arboretum Kornickie 20: 299–315.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ортодоксно_семе&oldid=26965710”