Pređi na sadržaj

Očna vodica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Očna vodica
Šematski prikaz ljudskog oka.
Detalji
Identifikatori
Latinskihumor aquosus
MeSHD001082
TAA15.2.06.002
FMA58819
Anatomska terminologija

Očna vodica se nalazi iza rožnjače. Njena optička gustina je veća od vazduha, tako da omogućuje prelamanje svetlosti.[1] Očna vodica se konstantno stvara i apsorbuje.

Očna vodica je bistra, bezbojna tečnost koja ispunjava prostor prednje i zadnje komore oka, koje su odvojene dužicom, a komuniciraju pomoću otvora u dužici i zenici. Veća količina, 4/5 očne vodice je u prednjoj i 1/5 u zadnjoj komori oka. Ukupna zapremina očne vodice koja je 0,30 ml, proizvodi se iz krvi cilijarnih nastavaka mehanizmom ultrafiltracije, difuzije i aktivnim transportom.[2]

Konstantna količina komorne tečnosti je važna za eliminaciju produkata metabolizma. Na osnovu toga se smatra da značajna redukcija stvaranja očne vodice može da dovede do oštećenja struktura oka povećanjem koncentracija štetnih materija. Kako postojanje glaukoma dovodi do smanjenja apsorbovanja očne vodice, on može dovesti do rasta pritiska u oku, što posledično može dovesti i do slepila.[3]

Fiziologija i anatomija

[uredi | uredi izvor]
Anatomske strukture oka u mnogome zavise od oticanja ili drenaža očne vodice iz oka.

Fiziološka uloga očne vodice u oku je višestruka:

  • ishrana nevaskularizovanih struktura oka (rožnjača i sočiva)
  • drenaža metaboliti nastalih u nevaskularizovanim strukturama oka,
  • učešće u prelamanju svetlosnih zraka,
  • održavanje odgovarajućeg i stalnog pritisak unutar oka (IOP), kao najvažnija uloga, koje je rezultat uspostavljene ravnoteže između brzine formiranja očne vodice i njenog odliva iz oka.[4][5][6]

Protok očne vodice kod ljudi prati cirkadijalni ritam, i zato je on veći ujutru nego uveče.

Hidrodinamika oka

[uredi | uredi izvor]

Hidrodinamika oka u mnogome zavisi od opšte cirkulacije kao i od srčane funkcije imajući u vidu da se na osnovu razlike u pritiscima između vaskularnog sistema i hidrodinamskog sistema obavlja oticanje ili drenaža očne vodice iz oka.

Najveći uticaj na visinu pritiska unutar oka (IOP) ima otpor u drenažnom sistemu oka. Oticanje očne vodice najvećim delom obavlja se preko korneoskleralnog trabekuluma, Šlemovog kanala, episkleralnih vena do venskog sistema. Iako je ovaj konvencionalni put, preko korneoskleralnog trabekuluma i Šlemovog kanala, najznačajniji jer obuhvata i najveću količine očne vodice, između 83 i 96%, važnu ulogu imaju i nekonvencionalni putevi oticanja koji su posebno značajni za razumevanje patogeneze glaukoma, ali još više za neke oblike delovanja terapije glaukoma.

Mehanizam stvaranja očne vodice

[uredi | uredi izvor]

Sekrecija očne vodice se odvija u nastavcima cilijarnog tela u zadnjoj komori oka i trabekularnoj mreži (TM). Proces počinje ultrafiltracijom plazme u sitnim krvnim sudovima cilijarnog tela, na koji se nadovezuje proces aktivne sekrecije i difuzije u ćelijama cilijarnog epitela. Brzina lučenja očne vodice je relativno konstantna i kod mlade, zdrave osobe iznosi prosečno 2,75µl/min.

Količina izlučen očne vodice se ne razlikuje među polovima, a smanjuje se za oko 30% tokom procesa starenja.[7] Najbrže lučenje očne vodice se dešava tokom prepodneva, dok tokom noći dolazi do redukcije od preko 40%.[8]

Sekrecija očne vodice i regulisanje njenog odliva su fiziološki važni procesi za održavanje pritiska unutar oka (IOP) u okviru normalnih vrednosti. Sledeća tri mehanizma uključena su u formiranje očne vodice:[9]

Ultrafiltracija

[uredi | uredi izvor]

Ultrafiltracija podrazumeva filtraciju vode i u vodi rastvorenih supstanci kroz ćelijsku membranu i kroz fenestrirane kapilare cilijarnih nastavaka tako da ultrafiltrat dospeva u stromu ovih nastavaka na osnovu specifičnih osobina fenestra na kapilarima cilijarnih nastavaka. Proces ultrafiltracije plazme odigrava se u stromi nastavka cilijarnog tela, koja je dobro vaskularizovana sa velikim protokom krvi

Ovaj ultrafiltrat koji sadrži visoke koncentracije proteina plazme (koja iznosi i do 60% koncentracije u plazmi),[10] obavlja se usled relativnog osmotskog i hidrostatskog gradijenta pritisaka koji postoji u kapilarima i stromi cilijarnih nastavaka. Ultrafiltracija kroz cilijarni epitel ne utiče značajno na količinu stvorene očne vodice, ali ima veoma značajno mesto u celokupnom procesu stvaranja očne vodice.

Ultrafiltracija predstavlja važan segment u stvaranju očne vodice, zahvaljujući kojoj se sastojci plazme prelaze u stromu cilijarnih nastavaka, a onda se potiskuju u epitel da bi se aktivnim transportom iz cilijarnog epitela sastojci transportovali u zadnju komoru.

Difuzija

[uredi | uredi izvor]

Difuzija je proces kojom se stvara veliki deo očne tečnosti. Difuzija je pasivno prelaženje supstanca kroz ćelijsku membranu prema manjem koncentracionom gradijentu. Zahvaljujući difuziji kiseonik i glukoza koji su neophodni za metabolizam sočiva i rožnjače transportuju se kroz hematookularnu barijeru. Brzina njihove difuzije ne zavisi od brzine sekrecije očne vodice. Njihov gradijent koncentracije nastaje zbog utroška u tkivima sočiva i rožnjače i to reguliše brzinu difuzije.[11]

Aktivni transport

[uredi | uredi izvor]

Aktivnim transportom se stvara veoma značajna količina očne vodice. Ovaj transport je suprotan koncentracionom gradijentu.

Stvaranje očne vodice počinje ultrafiltracijom plazme iz kapilara cilijarnih nastavaka praćenim aktivnim transportom-sekrecijom u zadnju očnu komoru iz cilijarnog epitela. Sekrecijom očne vodice stvara se njen najveći deo. Ovaj deo zavisi od očuvanosti struktura hematookularne barijere kao i aktivnog transporta rastvora i održavanja osmotskog gradijenta između ćelija nepigmentnog epitela, što podstiče protok vode i drugih supstanci u zadnju komoru.[12][13][14][15][16]

Očna vodica napušta oko pasivnim protokom preko dva puta - trabekularne mreže i uveoskleralnog puta. Kod ljudi, 75% otpornosti na izlivanje očne vodice je lokalizovano unutar trabekularne mreže, pri čemu je jukstakanalikularni deo trabekularne mreže glavno mesto otpora na izlivanje. Pretpostavlja se da je odlaganje glikozaminoglikana u ekstracelularnom matriksu trabekularne mreže (ECM) odgovorno za povećanu otpornost na izlivanje na ovom specifičnom mestu, dok drugi sugerišu da taloženje proteina, kao što je kohlin, ometa odliv očne vodice kroz trabekularnu mrežu.[9]

Put uveoskleralnog odliva je relativno nezavisan od intraokularnog pritiska i udeo očne vodice koja izlazi iz oka preko uveoskleralnog puta opada sa godinama.[9]

Sastav očne vodice

[uredi | uredi izvor]

Istraživanjima je utvrđeno je da postoje razlike u sastavu očne vodice i plazme koji se ogleda u satavu proteina, najverovatnije zbog funkcije spojeva hematookularne barijere.[17] To ukazuje da očna vodica nije ultrafiltrat plazme. Ove razlike potvrđuju da postoji specifični sekretorni aktivni mehanizam kojim se stvara očna vodica. Tako se u očnoj vodici nalazi niska koncentracija belančevina i visoka koncentracija askorbata. Očna vodica sadrži:

  • Proteini manje od 1%, koji se nalaze u plazmi. Izuzetak predstavlja transferin koji je u većoj koncentraciji u očnoj vodici nego u plazmi.[18] Koncentracija pojedinih proteina može da ukazuje na određene patološke procese u oku sa promenama na nivou krvno - vodene barijere.[19]
  • ugnjeni hidreti,
  • askorbinska kiselina, koja je 30 puta veće koncentracije u odnosu na plazmu. Ona ima značajnu ulogu u funkcionisanju zaštitnih, antioksidacionih sistema na bazi glutationa (GSH).

Klinički značaj

[uredi | uredi izvor]

Glaukom je progresivna optička neuropatija u kojoj retinalne ganglijske ćelije i njihovi aksoni umiru izazivajući odgovarajući defekt vidnog polja. Važan faktor rizika je povećan intraokularni pritisak (IOP) ili pritisak unutar oka. bilo kroz povećanu proizvodnju ili smanjen odliv očne vodice.[20]

Povećana otpornost na odliv očne vodice može nastati zbog abnormalne trabekularne mreže ili zbog obliteracije mreže koja je rezultat povrede ili bolesti šarenice. Međutim, povećan interokularni pritisak nije ni dovoljan ni neophodan za razvoj primarnog glaukoma otvorenog ugla, iako je glavni faktor rizika. Nekontrolisani glaukom obično dovodi do gubitka vidnog polja i na kraju slepila.

Uveoskleralni odliv očne vodice može se povećati agonistima prostaglandina, dok trabekularni odliv povećavaju M3 agonisti. Proizvodnja tečnosti može da se smanji beta blokatorima, alfa2-agonistima i inhibitorima karboanhidraze.[21]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Refraction | Definition, Examples, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-16. 
  2. ^ „Aqueous Humor Flow and Function | BrightFocus Foundation”. www.brightfocus.org. Pristupljeno 2022-12-16. 
  3. ^ Smith, Michael (2017-08-26). „The aqueous humour”. Vision Eye Institute (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-16. 
  4. ^ H.P. Rang, M.M. Dale, J.M. Ritter, P.K. Moore, Pharmacology, 5th ed., Churchill Livingstone, Edinburgh 2003
  5. ^ C. To, C. Kong, C. Chan, M. Shahidullah, C. Do, The mechanism of aqueous humour formation. Clin. Exp. Optom. 2002, 85, 335-349.
  6. ^ R.K. Griffith, Adrenergic receptors and drugs affecting adrenergic neurotransmission, In: T.L. Lemke, D.A. Wiliams, V.F. Roche, S.W. Zito (Eds), Foy’s principles of medicinal chemistry, 7th ed., Lippincott Wiliams & Wilkins, Philadelphia 2013, 340-365.
  7. ^ Brubaker RF. Flow of aqueous humor in humans [The Friedenwald Lecture]. Invest Ophthalmol Vis Sci. 1991 Dec;32(13):3145–66
  8. ^ Reiss GR, Lee DA, Topper JE, Brubaker RF. Aqueous humor flow during sleep. Invest Ophthalmol Vis Sci. 1984;25(6):776–8.
  9. ^ a b v Goel, Manik; Picciani, Renata G; Lee, Richard K; Bhattacharya, Sanjoy K (2010-09-03). „Aqueous Humor Dynamics: A Review”. The Open Ophthalmology Journal. 4: 52—59. ISSN 1874-3641. PMC 3032230 Slobodan pristup. PMID 21293732. doi:10.2174/1874364101004010052. 
  10. ^ Bill A. Capillary Permeability to and Extravascular Dynamics of Myoglobin, Albumin and Gammaglobulin in the Uvea. Acta Physiol Scand. 1968 May;73(1-2):204–19.
  11. ^ Shui YB, Fu JJ, Garcia C, Dattilo LK, Rajagopal R, McMillan S, et al. Oxygen distribution in the rabbit eye and oxygen consumption by the lens. Investig Ophthalmol Vis Sci. 2006;47(4):1571–80
  12. ^ Bill A, Phillips CI: Uveoscleral drainage of aqueous humour in human eyes, Exp Eye Res 1971;12(3):275-81
  13. ^ Toris CB. Aqueous humor dynamics in ocular hypertensive patients, J Glaucoma 2002;11:253-8.
  14. ^ Jocson VL, Sears ML: Experimental aqueous perfusion in enucleated human eyes. Results after obstruction of Schlemm’s canal, Arch Ophthalmol 1971;86:65-71
  15. ^ Bill A, Phillips CI: Uveoscleral drainage of aqueous humour in human eyes, Exp Eye Res 1971;12:275-81
  16. ^ Toris CB, et al: Aqueous humor dynamics in the aging human eye, Am J Ophthalmol 1999;127:407-412.
  17. ^ Farahbakhsh NA, Fain GL. Volume regulation of non-pigmented cells from ciliary epithelium. Investig Ophthalmol Vis Sci. 1987;28(6):934–44.
  18. ^ Lütjen-Drecoll E, Lönnerholm G, Eichhorn M. Carbonic anhydrase distribution in the human and monkey eye by light and electron microscopy. Graefe’s Arch Clin Exp Ophthalmol = Albr von Graefes Arch für Klin und Exp Ophthalmol. 1983 Jan;220(6):285–91
  19. ^ Richardson MR, Price MO, Price FW, Pardo JC, Grandin JC, You J, et al. Proteomic analysis of human aqueous humor using multidimensional protein identification technology. Mol Vis. 2009;15(November):2740–50.
  20. ^ „Glaucoma Medications: Eye Drops, Pills & Side Effects”. eMedicineHealth (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-29. 
  21. ^ Tao, Le (2017-11-13). First aid for the USMLE Step 2 CS. Bhushan, Vikas., Lee, Kachiu., Deol, Maniver. (Sixth ed.). New York. ISBN 9781259862441. str. 505.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Очна_водица&oldid=27442441”