Pređi na sadržaj

Paleta

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Paleta za slikanje

Paleta je tanka ravna površina koju slikari koriste za mešanje boja. Uglavnom se pravi od drveta, plastike, kermaike ili drugog inertnog neporoznog materijala koji se može lako oblikovati. Ređe se mogu videti palete napravljene od stakla, ali brojni slikari navode da su im takve omiljene.[1] Najpoznatiji tip palete je tanka drvena paleta, dizajnirana tako da je slikar može lako držati u ruci, kao i odložiti na stranu. Palete za vodene boje[2][3] se najčešće prave od plastike sa udubljenjima u kojima slikari mogu mešati boje.

Originalno značenje izraza je označavalo odabir boja. Palete su takođe univerzalni simbol slikarstva i umetnosti uopšte, pored četkica, na primer u simbolu Microsoft Paint.[4][5] U digitalnoj eri izraz paleta je dobio i drugo značenje i često se koristi u računarskoj grafici.[6][7][8] Osim toga, izraz se koristi i za kutiju sa senkama za oči.[9][10][11][12]

Mokre palete

[uredi | uredi izvor]

Mokre palete su posebna vrsta paleta kod kojih je boja stalno vlažna kako ne bi došlo do sasušenja boje. Sastoje se iz sunđera, papira otpornog na vodu (npr. papir za pečenje, silikonski papir ili pergament) i posude u koju se sve smešta. Boja se stavlja na papir i stalno je mokra zbog osmoze.[13][14] Mokre palete se lako prave, ali se mogu i kupiti.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Drevni egipatski umetnici mešali su boje na malim daskama.[15] U evropskom slikarstvu paleta je bila poznata tek u 15. veku. Na crtežu iz 9. veka prikazan je apostol Luka koji slika Bogorodicu, držeći u ruci posudu sa bojom. Čenino Čenini, u svojoj raspravi „Kknjiga o umetnosti”, ne pominje ovo prilagođenje, iako je detaljno analizirao pitanje mešanja boja za prikaz različitih predmeta. Stari majstori, sve do renesanse, pri radu u ulju, prethodno su mešali boje na isti način kao i pri slikanju temperama. Đorđo Vazari[16][17] priča da je bolonjski umetnik Aspertini[18][19][20] držao posude sa bojama za pojasom dok je radio. Na slici iz 1519. godine apostol Luka je prikazan sa veoma malom paletom, kako primećuje D. Kiplik, tada su palete bile namenjene nijansiranim unapred mešanih boja.[21]

Vremenom su izabrana dva optimalna oblika za palete - pravougaoni i ovalni, paleta je dobila otvor za prst u uglu radi lakšeg držanja pri radu. Rad Teodora Majerna (rukopis de Majerna, 1620. – sastavljen iz Majernovih razgovora sa umetnicima) daje uputstva za pravljenje palete impregnirane lepkom. Drvena daska bi se patapala u posudu sa rastvorom lepka na vatri, a zatim je držana pod pritiskom kako bi se izbeglo savijanje. Kako autor napominje, takva paleta postaje „veoma dobra“ nakon što umetnik neko vreme radi na njoj. Najpogodnijim materijalom za drvenu paletu smatralo se da je drvo koje ima dva bitna kvaliteta – gustinu i lakoću (javor, bukva, šimšir, kruška, jabuka).[15].

Sam raspored boja na paleti i njihov izbor mogu pomoći u otkrivanju osobina individualnog stila umetnika, detalja procesa rada. Ponekad se na ličnim izložbama majstora, uz njihove radove, izlažu i palete.[15] Najčešće je bilo postavljanje boja duž gornje ivice palete prema njihovom redosledu u spektru boja[22][23][24][25] i kretanje od svetle ka tamnijoj boji.[15] Nakon rada, paleta se mora očistiti lopaticom i nasuvo obrisati, ostavljajući na njoj samo čiste boje.[26].

Materijal

[uredi | uredi izvor]

Drvo za paletu može biti bilo šta osim četinara, koje se ne zalama i ne lomi se. Najbolje vrste drveta su lagane: kruška, javor, orah. Da paleta ne crpi ulje iz boja, impregnira se uljem, vrućim voskom ili prekriva uljnim lakom. Ovo poslednje je poželjno, jer se lak tokom rada ne rastvara bojama.[21] Udobne palete su debele blizu otvora za držač prsta i tanje prema gornjoj i levoj ivici. Palete od šperploče su jake, ali pošto su svuda iste debljine, veoma su teške.[27]

Za rad sa akvarelom,[28][29] tako da umetnik vidi boju bez izobličenja kako će biti postavljena na papir, paleta mora biti bela i neprozirna. Palete za akvarele su napravljene od porcelana ili fajansa, plastike sa otvorima za razblažene boje. Pogodna je metalna paleta u obliku kutije, čija je unutrašnjost prekrivena belim emajlom. Najlakša i najpristupačnija opcija za paletu akvarela je običan list belog papira. Za gvaš[30][31] se koriste palete istih materijala. Takve palete se mogu koristiti za pričvršćivanje sunđera na vlažni papir, farbanje u pločicama, papir za upijanje.[32][33]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ (jezik: engleski) „Палете”. www.art-is-fun.com. Pristupljeno 19. februar 2020. 
  2. ^ Vloothuis, Johannes (2017-07-14). „Understanding the Different Grades of Watercolor Paper” (na jeziku: engleski). Artists Network. Pristupljeno 2018-10-03. 
  3. ^ „Watercolor Paper: How to Choose the Right Paper for Use with Watercolors”. art-is-fun.com. Art Is Fun. Arhivirano iz originala 2015-10-07. g. Pristupljeno 2015-10-06. 
  4. ^ Davison, Patrick (16. 12. 2014). „Because of the Pixels: On the History, Form, and Influence of MS Paint”. Journal of Visual Culture. 13 (3): 280. doi:10.1177/1470412914544539Slobodan pristup. 
  5. ^ Smith, Ernie (15. 11. 2021). „10 Image File Formats That Time Forgot”. Vice. Arhivirano iz originala 10. 3. 2022. g. Pristupljeno 10. 3. 2022. 
  6. ^ „Graphics/vision publications acceptance rates statistics”. vrlab.epfl.ch. Pristupljeno 2014-05-01. 
  7. ^ An extensive history of computer graphiacs can be found at this page Arhivirano april 5, 2007 na sajtu Wayback Machine.
  8. ^ „Aspiring A Career In Computer Graphics Programming? Know The Basics Now”. Washington Independent. Pristupljeno 12. 2. 2022. 
  9. ^ Goins, Liesa. „The Makeup of Makeup: Decoding Eye Shadow”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-07. 
  10. ^ „Cleopatra's Eye Makeup Warded Off Infections?”. Science (na jeziku: engleski). 2010-01-15. Pristupljeno 2022-06-07. 
  11. ^ „Ophthalmology of the Pharaohs: Antimicrobial Kohl Eyeliner in Ancient Egypt”. Discover Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-07. 
  12. ^ Young, Molly (23. 5. 2016). „The Subtle Appeal of Glossy, Nearly Naked Eyelids”. The New York Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-03. 
  13. ^ Kramer, Eric; Myers, David (2013). „Osmosis is not driven by water dilution”. Trends in Plant Science. 18 (4): 195—197. PMID 23298880. doi:10.1016/j.tplants.2012.12.001. 
  14. ^ Kramer, Eric; Myers, David (2012). „Five popular misconceptions of osmosis”. American Journal of Physics. 80 (694): 694—699. Bibcode:2012AmJPh..80..694K. doi:10.1119/1.4722325. 
  15. ^ a b v g ЭЮH 1983, str. 255.
  16. ^ „Art in Tuscany | Giorgio Vasari and Italian Renaissance painting | Podere Santa Pia, Holiday house in the south of Tuscany”. www.travelingintuscany.com. Pristupljeno 1. 10. 2017. 
  17. ^ Zarucchi, Jeanne Morgan (2015). „Vasari's Biography of Bazzi as 'Soddoma:' Art History and Literary Analysis”. Italian Studies. 70 (2): 167—190. S2CID 191976882. doi:10.1179/0075163415Z.00000000094. 
  18. ^ Quintavalle, Augusta Ghidiglia (1962). „Aspertini, Amico”. Dizionario Biografico degli Italiani (na jeziku: italijanski). 4. 
  19. ^ „Amico Aspertino”. www.basilicadisanpetronio.org (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 20. 2. 2019. 
  20. ^ Francis P. Smyth and John P. O'Neill (Editors in Chief) (1986). National Gallery of Art, Washington DC, ur. The Age of Correggio and the Carracci: Emilian Painting of the 16th and 17th Centuries. str. 56—61. 
  21. ^ a b Kiplik D. (2019). Tehnika živopisi. Učebnik dlя SPO. Moskva: Юraйt. 
  22. ^ Morton, J.L. „Basic Color Theory”. Color Matters. 
  23. ^ Simon Jennings (2003). Artist's Color Manual: The Complete Guide to Working With ColorNeophodna slobodna registracija. Chronicle Books. str. 26. ISBN 0-8118-4143-X. „color-wheel color-circle. 
  24. ^ Faber Birren (1934). Color Dimensions: Creating New Principles of Color and a Practical Equation in Color Definition. Chicago: The Crimson Press. ISBN 1-4286-5179-9. [mrtva veza]
  25. ^ Joseph Anthony Gillet and William James Rolfe (1881). Elements of Natural Philosophy: For the Use of Schools and Academies. New York: Potter, Ainsworth. str. 186. „color-disc. 
  26. ^ Fёdor Rerberg. Hudožnik o kraskah. 2021. s. 160
  27. ^ Fёdor Rerberg. Hudožnik o kraskah. 2021. s. 159—160
  28. ^ Vloothuis, Johannes (2017-07-14). „Understanding the Different Grades of Watercolor Paper” (na jeziku: engleski). Artists Network. Pristupljeno 2018-10-03. 
  29. ^ „Watercolor Paper: How to Choose the Right Paper for Use with Watercolors”. art-is-fun.com. Art Is Fun. Arhivirano iz originala 2015-10-07. g. Pristupljeno 2015-10-06. 
  30. ^ Doerner, Max (1977). Schilderkunst — materiaal en techniek. Amerongen: Gaade. str. 113. ISBN 9060178289. 
  31. ^ Cohn, Marjorie (1977). Wash and GouacheNeophodna slobodna registracija. Cambridge: Center for Conservation and Technical Studies, Fogg Art Museum. ISBN 0916724069. 
  32. ^ Revяkin P. (1959). Tehnika akvarelьnoй živopisi. Moskva: Kniga po trebovaniю. str. 74. 
  33. ^ ЭЮH 1983, str. 12, 100.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]